Raqamli mahsulotlar (xizmatlar) isteʼmolchilari huquqlarini himoya qilish va raqamli texnologiyalar vositasida sodir etiladigan huquqbuzarliklarga qarshi kurashishni kuchaytirish choralari toʻgʻrisida
Soʻnggi yillarda mamlakat iqtisodiyotining raqamli sektori kengayib, uning asosiy oʻsish omillari hisoblangan elektron tijorat platformalari, raqamli servislar va ularda amalga oshiriladigan toʻlovlarni sifatli va xavfsiz qayta ishlash bilan bogʻliq moliyaviy texnologiyalar shiddat bilan rivojlanmoqda.
Shu bilan birga, keyingi vaqtlarda bank kartalaridan foydalangan holda oʻgʻrilik yoki firibgarlik holatlarining koʻpayishi aholining raqamli moliyaviy savodxonligi hamda huquqni muhofaza qiluvchi organlar xodimlarining malakasi yetarli emasligi, tijorat banklari, toʻlov tizimi operatorlari va toʻlov tashkilotlarida huquqbuzarliklarning oldini olishning zamonaviy tizimlari mavjud emasligidan dalolat bermoqda.
Raqamli iqtisodiyotni yanada rivojlantirish, raqamli mahsulotlar (xizmatlar) isteʼmolchilari huquqlarini himoya qilish va raqamli texnologiyalar vositasida sodir etiladigan huquqbuzarliklarga qarshi kurashishni kuchaytirish, shuningdek, aholining raqamli moliyaviy savodxonligini oshirish maqsadida:
1. Belgilansinki:
a) 2024-yil 1-iyuldan boshlab toʻlov tizimi operatorlari va toʻlov tashkilotlari faqat aksiyadorlik jamiyati shaklida tashkil etilishi va faoliyat koʻrsatishi boʻyicha talablar kiritiladi;
b) toʻlov tizimi operatorlari va toʻlov tashkilotlari ustav kapitalining eng kam miqdori:
2024-yil 1-iyuldan boshlab — toʻlov tizimi operatorlari uchun 50 mlrd soʻmni, toʻlov tashkilotlari uchun 10 mlrd soʻmni;
2025-yil 1-iyuldan boshlab — toʻlov tashkilotlari uchun 20 mlrd soʻmni tashkil etadi;
v) “Milliy banklararo protsessing markazi” MChJ ustav kapitalidagi davlat ulushi toʻliq Davlat aktivlarini boshqarish agentligiga oʻtkaziladi;
g) Raqamli texnologiyalar vazirligi, Investitsiyalar, sanoat va savdo vazirligining elektron tijoratni tartibga solish va rivojlantirish sohasidagi hamda Iqtisodiyot va moliya vazirligining lotereya tashkil etish va bukmekerlik faoliyatini tartibga solish sohasidagi vazifa, funksiya va vakolatlari Istiqbolli loyihalar milliy agentligiga (keyingi oʻrinlarda — Agentlik) oʻtkaziladi.
2. Oʻgʻrilik, firibgarlik va boshqa huquqbuzarliklarga oʻz vaqtida chek qoʻyish maqsadida Markaziy bankka tijorat banklari, toʻlov tizimi operatorlari va toʻlov tashkilotlariga bank kartalari bilan bogʻliq shubhali (frod) operatsiyalar sodir etilgan taqdirda, bank kartalari, bank hisobvaraqlari va mobil ilovalardagi hisobvaraqlardan foydalanishni uch kungacha muddatga vaqtincha cheklash toʻgʻrisida majburiy koʻrsatmalar berish vakolati berilsin.
3. Markaziy bank manfaatdor idoralar bilan birgalikda bir oy muddatda:
tijorat banklari, toʻlov tizimi operatorlari va toʻlov tashkilotlari tomonidan fuqarolarga onlayn xizmatlar koʻrsatishda texnik himoya usullarini takomillashtirish, antifrod tizimlarini joriy etish, ketma-ket uch yoki undan ortiq oʻtkazmalar nazoratini avtomatlashtirish, bank kartalaridan foydalanishni hamda jismoniy shaxslar oʻrtasida katta miqdordagi pul oʻtkazmalarini qoʻshimcha biometrik va boshqa himoya choralarini qoʻllagan holda nazorat qilish mexanizmlarini joriy etish;
zamonaviy tahdidlar, bank kartalari (karta rekvizitlari) bilan, shu jumladan elektron toʻlov tizimlari orqali noqonuniy operatsiyalarning oldini olish uchun aholining raqamli moliyaviy savodxonligini oshirish boʻyicha kompleks chora-tadbirlarni ishlab chiqib, tasdiqlasin.
4. Raqamli texnologiyalar vositasida sodir etiladigan huquqbuzarliklarga qarshi kurashish va raqamli mahsulotlar (xizmatlar) isteʼmolchilari huquqlarini himoya qilish tizimini takomillashtirish boʻyicha “Yoʻl xaritasi” ilovaga muvofiq tasdiqlansin.
Vazirlik va idoralar rahbarlariga “Yoʻl xaritasi”da belgilangan vazifalarning oʻz vaqtida bajarilishi uchun shaxsiy javobgarlik yuklansin.
5. Shunday tartib oʻrnatilsinki, unga muvofiq:
mablagʻlarni oluvchi tomonidan qimor oʻyinlari tashkil etish va oʻtkazish faoliyati hamda kapital harakati operatsiyalari amalga oshirilayotganligi toʻgʻrisidagi toʻlov tizimining operatsiya kodi yoki boshqa identifikatorlar belgilanganligi haqida maʼlumotlar mavjud boʻlganda, tijorat banklari tomonidan bank kartasi yordamida Oʻzbekiston Respublikasi tashqarisida joylashgan mablagʻlarni qabul qiluvchiga transchegaraviy oʻtkazish taqiqlanadi;
Agentlik murojaatlari asosida Axborot va ommaviy kommunikatsiyalar agentligi tomonidan qonunga xilof ravishda qimor oʻyinlarida qatnashish hamda kapital harakati operatsiyalarini amalga oshirish imkonini beruvchi Internet tarmogʻidagi axborot resurslari belgilangan tartibda Oʻzbekiston Respublikasi qonunchiligi bilan tarqatilishi taqiqlangan axborot mavjud boʻlgan Internet tarmogʻi reyestriga kiritiladi.
6. Bosh prokuratura Oliy sud, Ichki ishlar vazirligi, Agentlik, Davlat xavfsizlik xizmati, Adliya vazirligi, Raqamli texnologiyalar vazirligi va boshqa manfaatdor idoralar bilan birgalikda uch oy muddatda qonunchilik hujjatlariga raqamli texnologiyalar vositasida jinoyat sodir etilgan joy va usulini aniqlashning jinoiy va jinoyat-protsessual asoslarini, elektron (raqamli) dalillarni aniqlash, toʻplash, tekshirish, ekspertiza qilish, hisobga olish va saqlash tartibini takomillashtirishni nazarda tutuvchi oʻzgartirish va qoʻshimchalar toʻgʻrisida takliflar kiritsin.
7. Ichki ishlar vazirligi Davlat xavfsizlik xizmati, Bosh prokuratura va boshqa manfaatdor idoralar bilan birgalikda uch oy muddatda axborot-kommunikatsiya texnologiyalari vositasida sodir etilgan jinoyatlarni tergov qilish metodikasini tasdiqlasin.
8. Oliy taʼlim, fan va innovatsiyalar vazirligi, Ichki ishlar vazirligi, Milliy gvardiya, Bosh prokuratura va Davlat xavfsizlik xizmati manfaatdor vazirliklar va idoralar bilan birgalikda 2024-yil 1-aprelga qadar axborot-kommunikatsiya texnologiyalaridan foydalangan holda sodir etilayotgan jinoyatlarga qarshi kurashish sohasi uchun kadrlarni tayyorlash, qayta tayyorlash va ularning malakasini oshirish tizimini takomillashtirish boʻyicha takliflar kiritsin. Bunda:
2024/2025 oʻquv yilidan boshlab raqamli texnologiyalar sohasida jinoyatlarning oldini olish boʻyicha kadrlar tayyorlaydigan davlat oliy taʼlim muassasalarini aniqlash, ushbu soha boʻyicha kadrlarni tayyorlash davlat buyurtmasi parametrlarida davlat granti asosidagi qabul koʻrsatkichlarini belgilash;
Huquqni muhofaza qilish akademiyasida, Ichki ishlar vazirligining Malaka oshirish institutida hamda Davlat xavfsizlik xizmatining taʼlim muassasalarida tezkor-qidiruv faoliyatini, tergovoldi tekshirishni, surishtiruv va dastlabki tergovni amalga oshiruvchi xodimlarni qayta tayyorlash va ularning malakasini oshirish boʻyicha doimiy kurslarni tashkil etishni nazarda tutsin.
10. Mazkur qarorning ijrosini nazorat qilish Oʻzbekiston Respublikasi Bosh vaziri A.N. Aripov zimmasiga yuklansin.
Oʻzbekiston Respublikasi Prezidenti Sh. MIRZIYOYEV
Toshkent sh.,
2023-yil 30-noyabr,
PQ-381-son
Oʻzbekiston Respublikasi Prezidentining 2023-yil 30-noyabrdagi PQ-381-son qaroriga ILOVA
Raqamli texnologiyalar vositasida sodir etiladigan huquqbuzarliklarga qarshi kurashish va raqamli mahsulotlar (xizmatlar) isteʼmolchilari huquqlarini himoya qilish tizimini takomillashtirish boʻyicha
“YOʻL XARITASI”
T/r
Tadbir nomlanishi
Amalga oshirish mexanizmi
Amalga oshirish shakli
Ijro muddati
Masʼul ijrochilar
1.
Onlayn savdo platformalarida hamda ijtimoiy tarmoqlarda amalga oshirilayotgan elektron tijoratda isteʼmolchilar huquqlarini himoya qilish tizimini mustahkamlash.
1. Barch� onlayn savdo platformalarining sotuvchi va xaridorlarining mulkiy manfaatlarini kafolatlashga qaratilgan metodologiyani oʻrganish, tahlil qilish, shu jumladan:
onlayn savdo platformalarida tomonlar mulkiy manfaatlari himoya qilinishini taʼminlash tartibotini oʻrnatish;
onlayn savdo platformalari faoliyatini baholash reytingini ishlab chiqish va eʼlon qilish.
Tashkiliy chora-tadbirlar
2024-yil yanvar
Istiqbolli loyihalar milliy agentligi
(ILMA),
Markaziy bank,
Investitsiyalar, sanoat va savdo vazirligi,
Raqamli texnologiyalar vazirligi,
Iqtisodiyot va moliya vazirligi
2. Elektron savdo maydonchalari (raqamli marketpleys) faoliyatini tashkil etish uchun ruxsat etish tartib-tamoyillarini belgilash. Banklar tomonidan berilgan EPOS terminallarida qonunga zid ravishda faoliyat olib borgan tashkilotlarga nisbatan ularning faoliyatini cheklashgacha boʻlgan taʼsirchan choralarni koʻrish.
Qonun loyihasi
2024-yil fevral
3. Qonunchilikda belgilangan talablarga rioya qilmasdan ijtimoiy tarmoqlarda va onlayn savdo platformalarida elektron tijorat tashkil etish holatlari uchun huquqiy taʼsir choralarini koʻrish boʻyicha yagona mexanizmni ishlab chiqish va tasdiqlash. Bunda quyidagilarga eʼtibor qaratiladi:
soliq idoralari, manfaatdor vazirlik va idoralar vakillaridan iborat Ishchi guruh tashkil etish hamda ijtimoiy tarmoqlarda va onlayn savdo platformalarida elektron tijorat tashkil etish holatlarini aniqlash boʻyicha samarali faoliyatni yoʻlga qoʻyish;
ijtimoiy tarmoqlarda tashkil etilgan savdo maydonlaridan foydalanishda sotuvchi va xaridorning mulkiy huquqlari kafolatlanmaganligini aholi orasida keng tushuntirish.
Tashkiliy chora-tadbirlar
2024-yil may
Soliq qoʻmitasi,
ILMA,
Iqtisodiyot va moliya vazirligi,
Investitsiyalar, sanoat va savdo vazirligi,
Raqamli texnologiyalar vazirligi
2.
Toʻlov tizimi operatorlari va toʻlov tashkilotlari faoliyatini takomillashtirish.
Quyidagi talablarni joriy etish:
a) 2024-yil 1-iyuldan boshlab toʻlov tizimi operatorlari va toʻlov tashkilotlarini faqat aksiyadorlik jamiyati shaklida tashkil etish;
b) ustav kapitalning eng kam miqdori 2024-yil 1-iyuldan boshlab toʻlov tizimi operatorlari uchun 50 mlrd soʻm, toʻlov tashkilotlari uchun 10 mlrd soʻm va 2025-yil 1-iyuldan boshlab 20 mlrd soʻm.
Qonun loyihasi
2024-yil yanvar
Markaziy bank,
ILMA,
Iqtisodiyot va moliya vazirligi,
Adliya vazirligi,
Davlat aktivlarini boshqarish agentligi
3.
Toʻlov tizimlari operatorlari faoliyati uchun teng raqobat muhitini taʼminlash
Toʻlov tizimlari operatorlari faoliyati uchun teng raqobat muhitini taʼminlashga qaratilgan takliflarni Vazirlar Mahkamasiga kiritish.
Kompleks chora-tadbirlar dasturi
2024-yil mart
Davlat aktivlarini boshqarish agentligi,
Raqobat qoʻmitasi
4.
Banklar, toʻlov tizimi operatorlari va toʻlov tashkilotlarida antifrod tizimlarini joriy etish.
1. Toʻlov tizimi operatorlarida tranzaksion antifrod tizimini hamda banklar va toʻlov tashkilotlarida session antifrod tizimlaridan foydalanish uchun Markaziy bankda markazlashgan antifrod tizimini joriy etish.
Kompleks chora-tadbirlar dasturi
2023-yil dekabr
(dasturni tasdiqlash)
Markaziy bank,
Banklar assotsiatsiyasi,
Raqamli texnologiyalar vazirligi,
ILMA
2. Zamonaviy biometrik identifikatsiya tizimini qoʻllagan holda, Markaziy bankda mijozlarni identifikatsiya qilish tizimini joriy etish.
3. SIM-karta, mobil qurilma IMEI-kodi, Internet tarmogʻi (rouming) orqali maʼlumotlarni identifikatsiya qilish tizimini banklar, toʻlov tizimi operatorlari va toʻlov tashkilotlarida joriy etish.
4. Banklar va toʻlov tizimlarining mobil ilovalaridagi xavfsizlik darajasini oshirish (yangi roʻyxatdan oʻtgan foydalanuvchining 1 soatgacha mablagʻlarni oʻtkazish imkoniyatini cheklash va asosiy foydalanuvchiga uning profiliga kirilganlik haqida darhol SMS-xabar yuborish, mobil qurilmalar xususida IMEI, IMSI, DeviceID va boshqa qoʻshimcha maʼlumot yigʻish).
5. Foydalanuvchilarning SMS-xabarlar orqali olinadigan bir martalik (one time password) parollarini himoya qilish mexanizmini joriy etish.
6. Bank kartalaridan mablagʻlarni oʻgʻirlash holatlari haqida kelib tushayotgan murojaatlar boʻyicha kechiktirib boʻlmaydigan choralarni (bloklash va boshqalar) koʻrish.
2024-2025-yillar
(dastur ijrosini taʼminlash)
5.
Bank karta maʼlumotlarini xavfsizligini kuchaytirish.
Internet tarmogʻidagi axborot resurslarida bank karta maʼlumotlari tarqalishi boʻyicha xabardor boʻlish hamda ularni monitoring qilish maqsadida zamonaviy dasturiy vositalarni joriy etish.
Tashkiliy chora-tadbirlar
2024-yil dekabr
Markaziy bank
6.
Jinoyat ishlari doirasida kripto-aktivlarni olib qoʻyish, xatlash, saqlash hamda topshirish tartibini belgilash.
Tergovga qadar tekshiruvni amalga oshirishda yoki jinoyatlarni tergov qilish davomida aniqlangan kripto-aktivlarni olib qoʻyish, xatlash, saqlash hamda topshirish tartibini belgilash.
Kripto-aktivlarning noqonuniy aylanmasiga qarshi kurashadigan huquqni muhofaza qiluvchi organlarda kripto-hamyonlar ochish va ularni yuritish tartibini joriy qilish.
Idoraviy normativ-huquqiy hujjat
2024-yil yanvar
Ichki ishlar vazirligi,
Bosh prokuratura,
ILMA,
Adliya vazirligi
7.
Tergovchiga abonentlar yoki abonent qurilmalari oʻrtasidagi bogʻlanishlar toʻgʻrisida axborotni mustaqil olish vakolatini berish.
Jinoyat-protsessual kodeksini tergov harakati sifatida abonentlar yoki abonent qurilmalari oʻrtasidagi bogʻlanishlar toʻgʻrisida axborot olishni nazarda tutuvchi norma bilan toʻldirish.
Qonun loyihasi
2024-yil mart
Ichki ishlar vazirligi,
Bosh prokuratura,
Davlat xavfsizlik xizmati
8.
Elektron dalillarni rasmiylashtirish tartibini takomillashtirish.
“Elektron (raqamli) dalil” tushunchasi, ularni aniqlash, toʻplash, tekshirish, ekspertizadan oʻtkazish, baholash, qayd etish, saqlash tartiblari va bu jarayonda ishtirokchilarning huquq va majburiyatlarini belgilash.
Axborot texnologiyalaridan foydalanib sodir etilgan jinoyatlar boʻyicha kibermakonni xolislar ishtirokisiz, majburiy videoyozuv yordamida koʻzdan kechirish, tintuv oʻtkazish tartibini belgilash.
Axborot resurslarida raqamli izlarni saqlashda saqlanayotgan maʼlumotlarga aniq talablarni (maʼlumot turlarini) belgilash.
Normativ-huquqiy hujjatlar
2024-yil fevral
Bosh prokuratura,
Ichki ishlar vazirligi,
Oliy sud,
Davlat xavfsizlik xizmati
9.
Raqamli texnologiyalar sohasida jinoyatlarning oldini olish yoʻnalishida professional kadrlarni uzluksiz, bosqichma-bosqich tayyorlash va qayta tayyorlash tizimini joriy etish.
1. 2024/2025 oʻquv yilidan boshlab raqamli texnologiyalar sohasida jinoyatlarning oldini olish boʻyicha bosqichma-bosqich kadrlar tayyorlaydigan oliy taʼlim muassasalarini belgilash va ushbu taʼlim yoʻnalishi boʻyicha kadrlar tayyorlash kvotalarini davlat buyurtmasiga asosan davlat oliy taʼlim muassasalariga oʻqishga qabul qilishning har yilgi davlat buyurtmasi parametrlarini belgilashda inobatga olish.
2. 2024/2025 oʻquv yilidan boshlab kamida bir nafar yetakchi milliy va xorijiy mutaxassisni, ekspert va professor-oʻqituvchilarni raqamli texnologiyalar sohasida jinoyatlarning oldini olishning tashkiliy-texnik yechimlari va bunda sunʼiy intellekt texnologiyalarini qoʻllash boʻyicha kiberxavfsizlik boʻlinmalari xodimlarini oʻqitish, ularning malakasini oshirishda ishtirok etish uchun jalb qilish.
3. Ichki ishlar vazirligi, Davlat xavfsizlik xizmati, Bosh prokuratura va Oliy sud tasarrufidagi taʼlim muassasalarida jinoyatlarni aniqlash, fosh etish hamda ular yuzasidan tergov va sud harakatlarini olib borish yoʻnalishida xizmat qiluvchi xodimlarni kiberjinoyatchilikka qarshi kurashish boʻyicha har ikki yilda bir marta, qisqa muddatli malaka oshirish amaliyotini yoʻlga qoʻyish.
4. “Raqamli kriminalistika” yoʻnalishi boʻyicha tergovchilar hamda prokuratura organlarining tezkor-qidiruv xizmati xodimlari uchun doimiy maxsus oʻquv kurslarini tashkil etish, shuningdek, “kiber huquq” magistratura yoʻnalishini ochish.
5. Huquqni muhofaza qiluvchi organlar tizimidagi oʻrta maxsus taʼlim muassasalarida “Axborot xavfsizligi” taʼlim yoʻnalishini tashkil etish va unda axborot texnologiyalari sohasida dastlabki bilimga ega boʻlgan oʻquvchi yoshlarni saralab olib, ushbu yoʻnalishda malakali taʼlim berishni yoʻlga qoʻyish.
Normativ-huquqiy hujjat loyihasi
2024-yil mart
Ichki ishlar vazirligi,
Oliy taʼlim, fan va innovatsiyalar vazirligi,
Bosh prokuratura,
Adliya vazirligi,
Tashqi ishlar vazirligi
10.
Raqamli texnologiyalar sohasida jinoyatchilikka qarshi kurashish boʻyicha ilmiy-tadqiqot faoliyatini qoʻllab-quvvatlash.
Raqamli kriminalistika ilmiy-metodik markazi negizida Raqamli kriminalistika ilmiy-tadqiqot institutini tashkil etish.
Institut faoliyatini toʻlaqonli yoʻlga qoʻyish uchun zarur moddiy-texnik baza hamda qoʻshimcha 10 ta shtat birliklarini ajratish masalasini koʻrib chiqish.
Institut tarkibida “Ixtisoslashtirilgan raqamli tadqiqot markazi”, “Raqamli tergovga koʻmaklashuvchi guruh”, “Metodik yordam koʻrsatish guruhi” va “Raqamli kriminalistika laboratoriyasi” (Digital forensic lab) faoliyatini yoʻlga qoʻyish.
Oʻzbekiston Respublikasi Prezidenti qarori
2024-yil mart
Bosh prokuratura,
Oliy taʼlim, fan va innovatsiyalar vazirligi,
Iqtisodiyot va moliya vazirligi
11.
Onlayn qimor va tavakkalchilikka asoslangan oʻyinlar ustidan davlat nazoratini takomillashtirish.
Manfaatdor idoralar vakillaridan iborat ishchi guruh tashkil etgan holda onlayn qimor va tavakkalchilikka asoslangan oʻyinlarni samarali tartibga solish tizimi joriy etilgan mamlakatlar (Gruziya, Koreya Respublikasi, Singapur, Vengriya, Estoniya va boshqa mamlakatlar) tajribasini joyida oʻrgangan holda, normativ-huquqiy hujjat loyihasini kiritish.
Tashkiliy chora-tadbirlar
2024-yil mart-aprel
ILMA,
Davlat xavfsizlik xizmati,
Ichki ishlar vazirligi,
Bosh prokuratura,
Iqtisodiyot va moliya vazirligi,
Adliya vazirligi,
Raqamli texnologiyalar vazirligi,
Tashqi ishlar vazirligi
Normativ-huquqiy hujjat loyihasi
2024-yil iyun
(Qonunchilik maʼlumotlari milliy bazasi, 01.12.2023-y., 07/23/381/0913-son)
Постановление
Президента Республики Узбекистан
О мерах по усилению защиты прав потребителей цифровой продукции (услуг) и борьбы с правонарушениями, совершаемыми посредством цифровых технологий
В последние годы расширяется цифровой сектор экономики страны, стремительно развиваются ключевые драйверы его роста — платформы электронной коммерции и цифровые сервисы, а также финансовые технологии, связанные с качественной и безопасной обработкой осуществляемых платежей на маркетплейсах и цифровых сервисах.
Вместе с тем увеличение за последнее время случаев кражи или мошенничества с использованием банковских карт свидетельствует о недостаточности цифровой финансовой грамотности населения и квалификации сотрудников правоохранительных органов, об отсутствии современных систем предупреждения правонарушений в коммерческих банках и платежных организациях, у операторов платежных систем.
В целях дальнейшего развития цифровой экономики, усиления защиты прав потребителей цифровой продукции (услуг) и борьбы с правонарушениями, совершаемыми посредством цифровых технологий, а также повышения цифровой финансовой грамотности населения:
1. Установить, что:
а) начиная с 1 июля 2024 года вводятся требования по созданию и осуществлению деятельности операторов платежных систем и платежных организаций исключительно в форме акционерного общества;
б) минимальный размер уставного капитала операторов платежных систем и платежных организаций:
с 1 июля 2024 года для операторов платежных систем составляет 50 млрд сумов, платежных организаций — 10 млрд сумов;
с 1 июля 2025 года для платежных организаций составляет 20 млрд сумов;
в) государственная доля в уставном капитале ООО «Национальный межбанковский процессинговый центр» передается Агентству по управлению государственными активами в полном объеме;
г) задачи, функции и полномочия Министерства цифровых технологий, Министерства инвестиций, промышленности и торговли — в сфере регулирования и развития электронной коммерции, Министерства экономики и финансов — в сфере регулирования деятельности по организации лотерей и букмекерской деятельности передаются Национальному агентству перспективных проектов (далее — Агентство).
2. В целях своевременного пресечения краж, мошенничества и других правонарушений уполномочить Центральный банк направлять обязательные указания коммерческим банкам, операторам платежных систем и платежным организациям о временном ограничении использования на срок до трех дней банковских карт, банковских счетов и счетов на мобильных приложениях в случае осуществления сомнительных (фрод) операций, связанных с банковскими картами.
3. Центральному банку совместно с заинтересованными ведомствами в месячный срок разработать и утвердить комплекс мер, предусматривающих:
совершенствование методов технической защиты при оказании гражданам онлайн-услуг коммерческими банками, операторами платежных систем и платежными организациями, внедрение антифрод-систем, автоматизацию контроля осуществленных подряд трех и более переводов, внедрение механизмов контроля использования банковских карт и осуществления денежных переводов между физическими лицами в крупном размере с использованием дополнительных биометрических и иных мер защиты;
повышение цифровой финансовой грамотности населения по предупреждению современных угроз, в частности незаконных операций с банковскими картами (их реквизитами), в том числе посредством электронных платежных систем.
4. Утвердить «Дорожную карту» по совершенствованию системы борьбы с правонарушениями, совершаемыми посредством цифровых технологий, и защиты прав потребителей цифровой продукции (услуг) согласно приложению.
Возложить на руководителей министерств и ведомств персональную ответственность за своевременное исполнение задач, определенных в «Дорожной карте».
5. Установить порядок, в соответствии с которым:
при наличии сведений об определении кода операции или иных идентификаторов платежной системы, указывающих на осуществление получателем денежных средств деятельности по организации и проведению азартных игр, а также операций движения капитала, коммерческим банкам запрещается осуществлять трансграничные переводы с помощью банковских карт в пользу получателей средств, находящихся за пределами Республики Узбекистан;
на основании обращений Агентства информационные ресурсы сети Интернет, предоставляющие возможность незаконного участия в азартных играх и осуществления операций движения капитала, включаются Агентством информации и массовых коммуникаций в Реестр информационных ресурсов всемирной информационной сети Интернет, содержащих информацию, распространение которой запрещено законодательством Республики Узбекистан.
6. Генеральной прокуратуре совместно с Верховным судом, Министерством внутренних дел, Агентством, Службой государственной безопасности, Министерством юстиции, Министерством цифровых технологий и другими заинтересованными ведомствами в трехмесячный срок внести предложения об изменениях и дополнениях в акты законодательства, предусматривающих совершенствование уголовных и уголовно-процессуальных основ установления места и способа совершения преступлений посредством цифровых технологий, а также порядка выявления, сбора, проверки, экспертизы, учета и хранения электронных (цифровых) доказательств.
7. Министерству внутренних дел совместно со Службой государственной безопасности, Генеральной прокуратурой и другими заинтересованными ведомствами в трехмесячный срок утвердить методику расследования преступлений, совершенных посредством информационно-коммуникационных технологий.
8. Министерству высшего образования, науки и инноваций, Министерству внутренних дел, Генеральной прокуратуре, Службе государственной безопасности и Национальной гвардии совместно с заинтересованными министерствами и ведомствами в срок до 1 апреля 2024 года внести предложения о совершенствовании системы подготовки, переподготовки и повышения квалификации кадров, осуществляющих деятельность по борьбе с преступлениями, совершенными посредством информационно-коммуникационных технологий. При этом предусмотреть:
определение государственных высших образовательных учреждений, осуществляющих начиная с 2024/2025 учебного года подготовку кадров по предупреждению преступлений в сфере цифровых технологий, установление в параметрах государственного заказа на подготовку кадров в данной сфере показателей приема на основе государственного гранта;
организацию в Правоохранительной академии, Институте повышения квалификации Министерства внутренних дел, а также образовательных учреждениях Службы государственной безопасности постоянно действующих курсов по переподготовке и повышению квалификации сотрудников, осуществляющих оперативно-розыскную деятельность, доследственную проверку, дознание и предварительное следствие.
9. Агентству совместно с заинтересованными министерствами и ведомствами в трехмесячный срок внести в Кабинет Министров предложения об изменениях и дополнениях в законы Республики Узбекистан «О лицензировании, разрешительных и уведомительных процедурах», «О государственной пошлине», а также другие акты законодательства, вытекающих из настоящего постановления.
10. Контроль за исполнением настоящего постановления возложить на Премьер-министра Республики Узбекистан А.Н. Арипова.
Президент Республики Узбекистан Ш. МИРЗИЁЕВ
г. Ташкент,
30 ноября 2023 г.,
№ ПП-381
ПРИЛОЖЕНИЕ к постановлению Президента Республики Узбекистан от 30 ноября 2023 года № ПП-381
«Дорожная карта»
по совершенствованию системы борьбы с правонарушениями, совершаемыми посредством цифровых технологий, и защиты прав потребителей цифровой продукции (услуг)
№
Наименование мероприятий
Механизмы реализации
Форма реализации
Сроки исполнения
Ответственные исполнители
1.
Укрепление системы защиты прав потребителей в сфере электронной коммерции, осуществляемой на онлайн-торговых платформах и в социальных сетях.
1. Изучение и анализ методологии всех торговых онлайн-платформ, направленной на гарантирование имущественных интересов продавцов и покупателей, предусматривающих:
внедрение порядка обеспечения защиты имущественных интересов сторон на онлайн-торговых платформах;
разработку и опубликование рейтинга оценки деятельности онлайн-торговых платформ.
Организационные меры
Декабрь 2023 года
Национальное агентство перспективных проектов
(НАПП),
Центральный банк,
Министерство инвестиций, промышленности и торговли,
Министерство цифровых технологий,
Министерство экономики и финансов
2. Определение разрешительных процедур по организации деятельности электронных торговых площадок (цифровых маркетплейсов). Принятие действенных мер вплоть до ограничения деятельности организаций, осуществляющих противозаконную деятельность посредством EPOS терминалов, предоставленных банками.
Проект закона
Февраль 2024 года
3. Разработка и утверждение единого механизма принятия мер правового воздействия по фактам организации электронной коммерции в социальных сетях и на онлайн-торговых платформах без соблюдения требований, установленных законодательством. При этом уделяется внимание:
созданию Рабочей группы из представителей налоговых органов, заинтересованных министерств и ведомств, а также организации эффективной деятельности по выявлению фактов организации электронной коммерции в социальных сетях и на онлайн-торговых платформах;
широкой разъяснительной работе среди населения о негарантированности имущественных прав продавцов и покупателей при использовании торговых площадок, организованных в социальных сетях.
Организационные меры
Май 2024 года
Налоговый комитет,
НАПП,
Министерство экономики и финансов,
Министерство инвестиций, промышленности
и торговли,
Министерство цифровых технологий
2.
Совершенствование деятельности операторов платежных систем и платежных организаций.
Введение требований по:
а) созданию операторов платежных систем и платежных организаций исключительно в форме акционерного общества — начиная с 1 июля 2024 года;
б) установлению минимального размера уставного капитала для операторов платежных систем в размере 50 млрд сумов, платежных организаций в размере 10 млрд сумов — начиная с 1 июля 2024 года, для платежных организаций в размере 20 млрд сумов — начиная с 1 июля 2025 года.
Проект закона
Январь 2024 года
Центральный банк,
Министерство экономики и финансов,
Министерство юстиции,
Агентство по управлению государственными активами
3.
Обеспечение равной конкурентной среды для деятельности операторов платежных систем
Внесение в Кабинет Министров предложений по обеспечению равной конкурентной среды для деятельности операторов платежных систем.
Комплексная программа мер
Март 2024 года
Агентство по управлению государственными активами,
Комитет по конкуренции
4.
Внедрение антифрод-систем в банках и платежных организациях, у операторов платежных систем.
1. Внедрение транзакционной антифрод-системы у операторов платежных систем и централизованной антифрод-системы в Центральном банке для использования сессионных антифрод-систем в банках и платежных организациях.
Комплексная программа мер
Декабрь 2023 года
(утверждение программы)
Центральный банк,
Ассоциация банков,
Министерство цифровых технологий
2. Внедрение системы идентификации клиентов в Центральном банке с использованием современной системы биометрической идентификации.
3. Внедрение в банках, платежных организациях и у операторов платежных систем системы идентификации данных посредством SIM-карты, IMEI-кода мобильного устройства, сети Интернет (роуминга).
4. Повышение уровня безопасности мобильных приложений банков и платежных систем (ограничение возможности осуществления зарегистрировавшимся новым пользователем перевода денежных средств на срок до 1 часа с незамедлительной отправкой основному пользователю СМС-сообщения о входе в его профиль, а также сбор данных IMEI, IMSI, DeviceID и другой дополнительной информации о мобильных устройствах).
5. Внедрение механизма защиты разового пароля (one time password), получаемого пользователями посредством СМС-сообщения.
6. Принятие неотложных мер (блокировка и другие) по обращениям о случаях кражи средств с банковских карт.
2024-2025 годы
(обеспечение исполнения программы)
5.
Усиление безопасности данных банковских карт.
Внедрение современных программных средств отслеживания и мониторинга распространения данных банковских карт на информационных ресурсах в сети Интернет.
Организационные меры
Декабрь 2024 года
Центральный банк
6.
Установление порядка конфискации, ареста, хранения и передачи крипто-активов в рамках уголовных дел.
Установление порядка конфискации, ареста, хранения и передачи крипто-активов, выявленных в ходе проведения доследственной проверки или расследования преступлений.
Внедрение порядка открытия и ведения крипто-кошельков правоохранительными органами, ведущими борьбу с незаконным оборотом крипто-активов.
Ведомственный нормативно-правовой акт
Январь 2024 года
МВД,
Генеральная прокуратура,
НАПП,
Министерство юстиции
7.
Предоставление следователю права на самостоятельное получение информации о соединениях между абонентами или абонентскими устройствами.
Дополнение Уголовно-процессуального кодекса нормой, предусматривающей получение сведений о соединениях между абонентами или абонентскими устройствами в качестве следственного действия.
Проект закона
Март 2024 года
МВД,
Генеральная прокуратура,
Служба государственной безопасности
8.
Совершенствование порядка оформления электронных доказательств.
Определение понятия «электронное (цифровое) доказательство», процедур выявления, сбора, проверки, проведенияэкспертизы, оценки, фиксации, хранения электронных доказательств, а также прав и обязательств участников этих процессов.
Установление порядка проведения осмотра и обыска киберпространства без участия понятых с помощью обязательной видеозаписи по преступлениям, совершенным с использованием информационных технологий.
Установление конкретных требований (видов информации) к хранению данных при хранении цифровых отпечатков в информационных ресурсах.
Нормативно-правовые акты
Февраль 2024 года
Генеральная прокуратура,
МВД,
Верховный суд,
Служба государственной безопасности
9.
Внедрение системы непрерывной, поэтапной подготовки и переподготовки профессиональных кадров в направлении предупреждения преступлений в сфере цифровых технологий.
1. Определение высших образовательных учреждений, подготавливающих с 2024/2025 учебного года кадры по предупреждению преступлений в сфере цифровых технологий, принятие во внимание квоты на подготовку кадров в данной сфере при определении ежегодных параметров государственного заказа приема на учебу в государственные высшие образовательные учреждения.
2. Привлечение с 2024/2025 учебного года минимум по одному ведущему отечественному и зарубежному специалисту, эксперту и профессору-преподавателю для участия в обучении и повышении квалификации сотрудников подразделений кибербезопасности по организационно-техническим подходам и использованию технологий искусственного интеллекта для предупреждения преступлений в сфере цифровых технологий.
3. Внедрение краткосрочного обучения борьбе с киберпреступностью сотрудников Министерства внутренних дел, Службы государственной безопасности, Генеральной прокуратуры и Верховного суда, проходящих службу по выявлению и раскрытию преступлений, ведущих по ним расследование и судебные действия, в подведомственных данным организациям образовательных учреждениях один раз в каждые два года.
4. Организация постоянно действующих специальных учебных курсов для следователей и сотрудников оперативно-розыскных служб органов прокуратуры по специальности «Цифровая криминалистика», а также открытие специальности магистратуры — «кибер-право».
5. Открытие в средних специальных образовательных учреждениях системы правоохранительных органов направления образования «Информационная безопасность», проведение отбора учащейся молодежи, имеющей базовые знания в области информационных технологий, а также обеспечение квалифицированного обучения в данном направлении.
Проект нормативно-правового акта
Март 2024 года
МВД,
Министерство высшего образования, науки и инноваций,
Генеральная прокуратура,
Министерство юстиции
10.
Поддержка научно-исследовательской деятельности по борьбе с преступлениями в сфере цифровых технологий.
Создание Научно-исследовательского института цифровой криминалистики на базе Научно-методического центра цифровой криминалистики.
Рассмотрение вопроса о создании материально-технической базы и выделении дополнительно 10 штатных единиц, необходимых для полноценной организации деятельности Института.
Создание в составе института Специализированного цифрового исследовательского центра, Группы содействия цифровым расследованиям, Группы оказания методической помощи и Лаборатории цифровой криминалистики (Digital forensic lab).
Постановление Президента Республики Узбекистан
Март 2024 года
Генеральная прокуратура,
Министерство высшего образования,
науки и инноваций,
Министерство экономики и финансов
11.
Совершенствование государственного контроля над онлайн-играми, основанными на риске.
Создание Рабочей группы из представителей заинтересованных ведомств, изучение опыта стран, внедривших эффективную систему регулирования основанных на риске онлайн-игр, с выездом на места (Грузия, Республика Корея, Сингапур, Венгрия, Эстония и другие государства), и внесение проекта нормативно-правового акта.
Организационные меры
Март-апрель 2024 года
НАПП,
Служба государственной безопасности,
МВД,
Генеральная прокуратура,
Министерство экономики и финансов,
Министерство юстиции,
Министерство цифровых технологий,
Министерство иностранных дел
Проект нормативно-правового акта
Июнь 2024 года
(Национальная база данных законодательства, 01.12.2023 г., № 07/23/381/0913)