26.02.2021 yildagi PQ-5009-son
Oʻzbekiston Respublikasi Prezidentining
qarori
Oʻzbekiston Respublikasi qishloq xoʻjaligini rivojlantirishning 2020 — 2030-yillarga moʻljallangan strategiyasida belgilangan vazifalarni 2021-yilda amalga oshirish chora-tadbirlari toʻgʻrisida
Oʻzbekiston Respublikasi Prezidentining 2019-yil 23-oktabrdagi “Oʻzbekiston Respublikasi qishloq xoʻjaligini rivojlantirishning 2020 — 2030-yillarga moʻljallangan strategiyasini tasdiqlash toʻgʻrisida”gi PF-5853-son Farmoni ijrosini taʼminlash maqsadida:
1. Oʻzbekiston Respublikasi qishloq xoʻjaligini rivojlantirishning 2020 — 2030-yillarga moʻljallangan strategiyasi doirasida 2021-yilda:
1) oziq-ovqat xavfsizligi boʻyicha davlat siyosatini ishlab chiqish va joriy etish yoʻnalishida:
a) shakllangan dehqonchilik koʻnikmalari, tuproq-iqlim sharoiti, suv taʼminotidan kelib chiqib, respublikaning barcha tumanlarining hududlari muayyan turdagi mahsulotlar yetishtirishga bosqichma-bosqich ixtisoslashtiriladi. Bunda:
qishloq xoʻjaligi ekinlarini joylashtirishda asosiy eʼtibor uning hosildorligi, eksportbopligi, yaxlit maydonlarda yetishtirilishiga qaratiladi;
kooperatsiya va klaster tizimi asosida mahsulot yetishtirish, uni qayta ishlash, saqlash va ichki hamda tashqi bozorlarga sotish tizimi yoʻlga qoʻyiladi;
b) Qoraqalpogʻiston Respublikasi Vazirlar Kengashi va viloyatlar hokimliklari Qishloq xoʻjaligi vazirligi bilan birgalikda meva-sabzavot mahsulotlari eksportini oshirish uchun kamida bitta tuman hududini organik qishloq xoʻjaligi mahsulotlari yetishtirishga ixtisoslashtirsin;
v) Vazirlar Mahkamasi bir hafta muddatda mavjud ekin maydonlaridan samarali foydalanish, 2021-yil hosili uchun qishloq xoʻjaligi ekinlarini oqilona joylashtirish boʻyicha hukumat qarorini qabul qilsin. Bunda, joriy yilda paxta maydonlarini 33,6 ming gektarga va gʻalla maydonlarini 40 ming gektarga qisqartirish hamda 320 ming gektar yerlarni foydalanishga kiritish hisobiga oziq-ovqat va ozuqa ekinlari maydonlari 193,6 ming gektarga kengaytiriladi;
g) Bogʻdorchilik va issiqxona xoʻjaligini rivojlantirish agentligi 2021-yil 1-apreldan boshlab Qoraqalpogʻiston Respublikasi hamda viloyatlarda hudud ixtisosligidan kelib chiqib, tuman hokimliklari zaxirasidagi yaxlit holda 300 gektargacha yer maydonlarida plantatsiya usulida intensiv bogʻ va tokzorlar barpo etish va yetti yil muddatda toʻlash sharti bilan aholiga sotish tizimini yoʻlga qoʻysin.
Qoraqalpogʻiston Respublikasi Vazirlar Kengashi va viloyatlar hokimliklari yangi bogʻ va tokzorlar barpo etishga qishloq xoʻjaligida foydalanilmayotgan ochiq yer maydonlari, zaxirada turgan hosildorligi past boʻlgan paxta va gʻalladan qisqargan maydonlar, yaroqsiz va iqtisodiy jihatdan samarasiz deb topilgan bogʻlar joylashgan yer maydonlari ajratilishini taʼminlasin;
d) kooperatsiya shartlarida qishloq xoʻjaligi mahsulotlarini yetishtirish uchun yoshlarga foydalanishga kiritiladigan yer maydonlari ijaraga beriladi, shuningdek, fermer xoʻjaliklari hamda boshqa qishloq xoʻjaligi korxonalarining ekin maydonlari ikkilamchi ijaraga beriladi;
Bunda, Qishloq xoʻjaligi vazirligi Bandlik va mehnat munosabatlari vazirligi, Oʻzbekiston fermer, dehqon xoʻjaliklari va tomorqa yer egalari kengashi, Yoshlar ishlari agentligi bilan birgalikda:
yoshlar uchun ekin maydonlari, avvalo, aholi yashaydigan qishloq hududlariga yaqin yerlardan tanlanishiga, konturlar yaxlitligi saqlanishiga hamda yoshlarni qishloq xoʻjaligi mahsulotlari yetishtirishga oʻrgatish uchun tajribali agronomlar jalb qilinishiga;
yerlarni ekishga tayyorlash va ekinlarga ishlov berish uchun zarur boʻlgan qishloq xoʻjaligi texnika va mexanizmlari, suv hamda ish qurollari bilan taʼminlashga;
yetishtirilgan qishloq xoʻjaligi mahsulotlarini ichki va tashqi bozorlarda sotishga koʻmaklashsin;
2) qulay agrobiznes muhitini va qoʻshilgan qiymat zanjirini yaratish yoʻnalishida shunday tartib oʻrnatilsinki, unga koʻra bir tumanda uchtagacha paxta-toʻqimachilik klasterlariga fermer xoʻjaliklari bilan shartnoma asosida faoliyat yuritishiga va fermer xoʻjaliklariga ushbu klasterlar bilan paxta xom ashyosini yetkazib berish boʻyicha ixtiyoriy ravishda fyuchers shartnomalarini tuzish huquqi beriladi.
Qishloq xoʻjaligi vazirligi Adliya vazirligi, Iqtisodiy taraqqiyot va kambagʻallikni qisqartirish vazirligi, Moliya vazirligi, “Oʻztoʻqimachiliksanoati” uyushmasi, Paxta-toʻqimachilik klasterlari uyushmasi, Oʻzbekiston fermer, dehqon xoʻjaliklari va tomorqa yer egalari kengashi bilan birgalikda bir oy muddatda agroklasterlarni tashkil etish, ularga yer maydonlari ajratish, ular faoliyatining asosiy kafolatlarini va qoʻllab-quvvatlashni nazarda tutuvchi tartib va taomillarni ishlab chiqib, Vazirlar Mahkamasiga kiritsin;
3) yer va suv resurslaridan oqilona foydalanish yoʻnalishida:
a) yerning bozor qiymatini baholash hamda keyinchalik undan garov taʼminoti sifatida foydalanish amaliyoti tizimli yoʻlga qoʻyiladi. Bunda, Qishloq xoʻjaligi vazirligi, Bogʻdorchilik va issiqxona xoʻjaligini rivojlantirish agentligi birinchi navbatda, bogʻ, tok va issiqxona joylashadigan maydonlarning bozor qiymatini aniqlash va garov taʼminoti sifatida foydalanish tartibini ishlab chiqib, Vazirlar Mahkamasiga kiritadi;
b) Qoraqalpogʻiston Respublikasi va viloyatlarda 2021-yilda qayta foydalanishga kiritiladigan va oʻzlashtiriladigan yer maydonlarining prognoz koʻrsatkichlari 1-ilovaga muvofiq tasdiqlansin;
v) Suv xoʻjaligi vazirligi Qishloq xoʻjaligi vazirligi bilan birgalikda mavjud suv infratuzilmasini yaxshilashni nazarda tutuvchi 2021 — 2023-yillarga moʻljallangan chora-tadbirlarni belgilasin. Bunda:
1 758 km kanal, 443 km lotok, 329 ta gidrotexnika inshootlari, 1 899 km kollektor-drenaj, 728 km yopiq gorizontal va vertikal drenaj, 1 896 ta meliorativ kuzatuv quduqlari va boshqa obyektlarni qurish va rekonstruksiya qilish;
5 026 km magistral kanal, 45 595 km melioratsiya tarmoqlarini taʼmirlash va tiklash, 518 ta nasos agregatlari hamda 807 ta elektrodvigatellarni yangilash;
suv resurslaridan foydalanishni onlayn rejimda nazorat qilish, gidrologik postlarni raqamli texnologiyalar asosida avtomatlashtirilgan uskunalar bilan jihozlash, sugʻorishda suvni tejaydigan texnologiyalarni joriy qilish nazarda tutiladi;
4) qishloq xoʻjaligi tarmogʻini qoʻllab-quvvatlashga yoʻnaltirilgan davlat xarajatlarini bosqichma-bosqich diversifikatsiya qilish yoʻnalishida:
(1-band “4” kichik bandining “a” kichik bandi Oʻzbekiston Respublikasi Prezidentining 2023-yil 10-noyabrdagi PF-193-sonli Farmoniga asosan chiqarilgan — Qonunchilik maʼlumotlari milliy bazasi, 11.11.2023-y., 06/23/193/0844-son)
b) 2021-yil 31-dekabrga qadar mahalliy urugʻchilik xoʻjaliklaridan sertifikatlangan qishloq xoʻjaligi ekinlari urugʻlari va koʻchatlarini sotib olgan qishloq xoʻjaligi mahsulotlari yetishtiruvchilarga sotib olingan urugʻ va koʻchatlar qiymatining 20 foizigacha Davlat budjetidan qoplab beriladi;
v) limon yetishtiriladigan issiqxonalar barpo etishda muqobil energiya (tabiiy gazga nisbatan) orqali ishlaydigan isitish tizimini xarid qilish xarajatlarining bir qismini davlat budjetidan qoplash tartibi joriy etiladi.
Qishloq xoʻjaligi vazirligi (J.A. Xodjayev) Moliya vazirligi (T.A. Ishmetov) bilan birgalikda bir oy muddatda sertifikatlangan qishloq xoʻjaligi ekinlari urugʻlari va koʻchatlari qiymatining, shuningdek limon yetishtiriladigan issiqxonalarni barpo etishda muqobil energiya orqali ishlaydigan isitish tizimini xarid qilish xarajatlarining bir qismini qoplash tartibini ishlab chiqsin va Vazirlar Mahkamasiga kiritsin;
g) Qishloq xoʻjaligi vazirligi Qoraqalpogʻiston Respublikasi Vazirlar Kengashi va viloyat hokimliklari bilan birgalikda qishloq xoʻjaligi mahsulotlari yetishtiruvchilarning talablari asosida viruslardan xoli, yuqori hosilli sertifikatlangan urugʻ va koʻchatlarni yetishtirish va yetkazib berish tizimini samarali yoʻlga qoʻysin;
d) 2021-yil 1-martdan boshlab “Har bir oila — tadbirkor” dasturi doirasida bogʻdorchilik, uzumchilik va limonchilikni rivojlantirish uchun aholiga ajratiladigan kreditlar muddati 3 yildan 7 yilgacha, imtiyozli davr esa 1 yildan 3 yilgacha uzaytiriladi.
Iqtisodiy taraqqiyot va kambagʻallikni qisqartirish vazirligi hamda Moliya vazirligi mazkur kichik bandga asosan ajratiladigan kreditlarni moliyaviy resurslar bilan taʼminlash choralarini koʻrsin;
5) ilm-fan, taʼlim, axborot va maslahat xizmatlari tizimini rivojlantirish yoʻnalishida:
Qishloq xoʻjaligida bilim va innovatsiyalar milliy markazining tarkibidagi ilmiy muassasalarning yer maydonlarida tadbirkorlik subyektlarini shartnoma asosida jalb qilgan holda sabzavot, poliz va kartoshka, dukkakli, moyli ekinlar, mevali va tok koʻchatlari yetishtirishni tashkil etsin;
hududlarda shakllangan dehqonchilik koʻnikmalari va ilgʻor tajribalardan kelib chiqib, mahalliy sertifikatlangan yuqori hosilli va sifatli urugʻchilik hamda koʻchatchilikni keng joriy etish maqsadida ilmiy-tadqiqot institutlari 2-ilovaga muvofiq tumanlarga biriktirilsin;
6) qishloq xoʻjaligi tarmogʻi statistikasining shaffof mexanizmini yaratish yoʻnalishida Qishloq xoʻjaligi vazirligi quyidagilarni nazarda tutuvchi 2021-yilda sohada axborot texnologiyalarini rivojlantirish choralarini koʻrsin:
yerdan foydalanuvchilar reyestri boʻyicha 3 mln gektardan ortiq sugʻoriladigan yerlarning monitoringini yoʻlga qoʻyish;
5 turdagi asosiy qishloq xoʻjaligi ekinlarining (paxta, gʻalla, sholi, kartoshka, moyli ekin) ekilishini kosmik surʼatlar yordamida tahlil qilish;
“ArcGIS” dasturi yordamida qishloq xoʻjaligi yerlarining asosiy va takroriy ekin turlari, hosildorlik darajasidan kelib chiqib, interfaol xaritada kuzatish imkoniyatiga ega yagona axborot bazasini shakllantirish hamda uning milliy geoaxborot tizimi bilan integratsiya qilinishini taʼminlash;
yer maydonlari va tuproq tarkibi toʻgʻrisidagi axborotlar, ekinlarni joylashtirish, maqbul agrotexnik tadbirlarni amalga oshirish boʻyicha va boshqa ilmiy-innovatsion yutuqlar va ilgʻor tajribalarni muntazam taqdim etish;
ustuvor qishloq xoʻjaligi mahsulotlari haqida bozor maʼlumotlarini keng ommaga ochiq taqdim etish;
yagona integratsion platformani axborot xizmatlari bilan boyitish, jumladan kadastr, ob-havo maʼlumotlari, arizalarni elektron rasmiylashtirish tizimi, kreditlash va subsidiyalash, agroxizmatlar, agroskouting xizmati, fitosanitariya xizmatlari, monitoring xizmatlari va boshqa qishloq xoʻjaligi jarayonlarini kuzatish tizimini joriy etish;
milliy geoaxborot tizimi bilan integratsiya qilish, yer va suv resurslari boʻyicha uzluksiz maʼlumotlar almashinuvini taʼminlash.
2. Meva-sabzavotchilik klasterlari, fermer va dehqon xoʻjaliklari hamda boshqa mahsulot yetishtiruvchilarni qiynayotgan muammolarni oʻz vaqtida bartaraf etish, mamlakatning eksport salohiyatini hamda investitsion jozibadorlikni oshirish maqsadida tajriba-sinov tariqasida 2021-yilning yakuniga qadar faoliyat yuritadigan meva-sabzavotchilik tarmogʻini qoʻllab-quvvatlash va yanada rivojlantirish Respublika kengashi (keyingi oʻrinlarda Kengash deb yuritiladi) 3-ilovaga muvofiq tarkibda tasdiqlansin.
Kengashning asosiy vazifalari etib:
bir oyda kamida bir marta joylardagi meva-sabzavotchilik tarmogʻiga oid muammoli masalalarni koʻrib chiqish hamda ularni bartaraf etish;
meva-sabzavotchilik tarmogʻini rivojlantirish boʻyicha qabul qilingan qarorlar, shu jumladan Oʻzbekiston Respublikasi Prezidentining joylarga tashrifi va yigʻilishlaridagi topshiriqlari ijrosini taʼminlash;
oʻrganishlar asosida aniqlangan tizimli muammo va kamchiliklarni bartaraf etish maqsadida qonunchilikni yanada takomillashtirish boʻyicha takliflarni ishlab chiqish belgilansin.
Belgilansinki, Kengashning ishchi organi funksiyasi Qishloq xoʻjaligi vazirligiga yuklatiladi.
3. Qoraqalpogʻiston Respublikasi Vazirlar Kengashi Raisining, viloyatlar hamda tumanlar (shaharlar) hokimlarining qishloq va suv xoʻjaligi masalalari boʻyicha oʻrinbosarlari faoliyati samaradorligini baholashning asosiy mezonlari etib quyidagilar belgilansin:
qishloq xoʻjaligi ekinlarini joylashtirishda ekin turining hududlar tuproq-iqlim sharoitiga mosligi, hosildorligi, eksportbopligi, yaxlit maydonlarda yetishtirilishini taʼminlash;
har bir tumanda sertifikatlangan urugʻ va koʻchatlarni yetishtirish hamda yetkazib berish tizimini yoʻlga qoʻyish;
xususiy sektorni keng jalb qilgan holda Organic, Global G.A.P. va boshqa xalqaro tan olingan standartlar talablariga muvofiq sinov laboratoriyalarini tashkil etishga koʻmaklashish;
hududlarning organik mahsulot ishlab chiqarish salohiyatidan foydalanish imkoniyatini oshirish, ilgʻor agrotexnologiyalar, innovatsiyalarni joriy etish;
tuproqni himoya qilish tizimi, pestitsid va oʻgʻitlarni meʼyorda ishlatishni va kimyoviy vositalarning ular sifatini ilmiy asoslangan holda qoʻllanilishini nazorat qilish;
hududlarda suv xoʻjaligi infratuzilmasini yaxshilash va suv tejovchi texnologiyalarni keng joriy etish;
xususiy sektorni keng jalb qilgan holda, qishloq xoʻjaligi mahsulotlarini xalqaro talablar asosida, sifat va xavfsizlik koʻrsatkichlari boʻyicha toʻliq sinovdan oʻtkazish imkoniyatiga ega boʻlgan laboratoriyalar, bojxona terminallari va boshqa xizmatlarni yoʻlga qoʻyish choralarini koʻrish.
4. Quyidagilar:
har bir tumanni qishloq xoʻjaligi ekinlari muayyan turini yetishtirishga ixtisoslashtirishga — qishloq xoʻjaligi vazirining birinchi oʻrinbosari Sh.J. Teshayev;
qishloq xoʻjaligi ekinlari ekilishini hamda yerlarni foydalanishga kiritishni monitoring va nazorat qilishga — qishloq xoʻjaligi vazirining oʻrinbosari M.I. Roʻzmetov;
mahsulot yetishtiruvchilarni urugʻ va koʻchat bilan taʼminlashda ilmiy asoslangan tavsiyalarni joriy etishga — qishloq xoʻjaligi vazirining oʻrinbosari A.M. Toʻrayev;
qishloq xoʻjaligini barqaror suv resurslari bilan taʼminlash, suv xoʻjaligi infratuzilmasini yaxshilash va suv tejovchi texnologiyalarni keng joriy etishga — suv xoʻjaligi vaziri Sh.R. Xamrayev;
qishloq xoʻjaligi mahsulotlari ishlab chiqaruvchilarni moliyaviy qoʻllab-quvvatlash va qishloq xoʻjaligini moliyalashtirish tizimiga qoʻshimcha mexanizmlar va moliyaviy vositalarni joriy etishga — qishloq xoʻjaligi vazirining oʻrinbosari Sh.Sh. Mirzayev;
qishloq xoʻjaligi va oziq-ovqat bozori monitoringini yuritish tizimiga axborot texnologiyalarini joriy qilishni kengaytirishga — qishloq xoʻjaligi vazirining axborot texnologiyalari boʻyicha oʻrinbosari Q.A. Yuldashev shaxsan masʼul etib belgilansin.
5. Bosh vazir oʻrinbosari Sh.M. Gʻaniyev ikki hafta muddatda:
Oʻzbekiston Respublikasi qishloq xoʻjaligini rivojlantirishning 2020 — 2030-yillarga moʻljallangan strategiyasida belgilangan vazifalarni 2021-yilda amalga oshirish boʻyicha “Yoʻl xaritasi”ni;
Qoraqalpogʻiston Respublikasi va viloyatlarda 2021-yilda qayta foydalanishga kiritiladigan va oʻzlashtiriladigan yer maydonlari boʻyicha viloyatlar va tashabbuskorlar kesimida manzilli roʻyxatni tasdiqlasin.
6. Qishloq xoʻjaligi vazirligi:
a) 2021-yil 1-avgustga qadar:
Iqtisodiy taraqqiyot va kambagʻallikni qisqartirish vazirligi, Sogʻliqni saqlash vazirligi, Veterinariya va chorvachilikni rivojlantirish davlat qoʻmitasi bilan birgalikda BMTning barqaror taraqqiyot maqsadlarida belgilangan Oziq-ovqat xavfsizligi boʻyicha mezonlar va boshqa ilgʻor tajribalar asosida xalqaro ekspertlarni jalb etgan holda Oʻzbekiston Respublikasining oziq-ovqat xavfsizligi va isteʼmoli boʻyicha dasturini;
Ekologiya va atrof-muhitni muhofaza qilish davlat qoʻmitasi, Gidrometeorologiya xizmati, Oʻrmon xoʻjaligi davlat qoʻmitasi bilan birgalikda qishloq xoʻjaligiga iqlim oʻzgarishi taʼsirining oldini olish va unga moslashish boʻyicha harakatlar rejasini ishlab chiqib, Vazirlar Mahkamasiga tasdiqlash uchun kiritsin;
b) ikki oy muddatda qonun hujjatlariga ushbu qarordan kelib chiqadigan oʻzgartirish va qoʻshimchalar toʻgʻrisida Vazirlar Mahkamasiga takliflar kiritsin;
7. Mazkur qarorning ijrosini tashkil etishga masʼul va shaxsiy javobgar etib Bosh vazir oʻrinbosari Sh.M. Gʻaniyev, qishloq xoʻjaligi vaziri J.A. Xodjayev, Qoraqalpogʻiston Respublikasi Vazirlar Kengashi Raisi va viloyatlar hokimlari belgilansin.
Qaror ijrosini har chorakda muhokama qilib borish, ijro uchun masʼul idoralar faoliyatini muvofiqlashtirish va nazorat qilish Oʻzbekiston Respublikasining Bosh vaziri A.N. Aripov hamda Oʻzbekiston Respublikasi Prezidenti Administratsiyasi rahbari Z.Sh. Nizomiddinov zimmasiga yuklansin.
Oʻzbekiston Respublikasi Prezidenti Sh. MIRZIYOYEV
Toshkent sh.,
2021-yil 26-fevral,
PQ-5009-son
Oʻzbekiston Respublikasi Prezidentining 2021-yil 26-fevraldagi PQ-5009-son qaroriga
1-ILOVA
Qoraqalpogʻiston Respublikasi va viloyatlarda 2021-yilda qayta foydalanishga kiritiladigan va oʻzlashtiriladigan yer maydonlarining
PROGNOZ KOʻRSATKICHLARI

gektar

T/r

Hududlar

2021-yilda foydalanishga kiritiladigan yer maydoni

Shundan:

foydalanishdan chiqqan sugʻoriladigan yerlarni qayta foydalanishga kiritish

choʻl-adir hududlaridagi lalmi va yaylov yerlarni oʻzlashtirish

1.

Qoraqalpogʻiston Respublikasi

17 000

17 000

2.

Andijon

11 002

685

10 317

3.

Buxoro

40 000

10 000

30 000

4.

Jizzax

28 000

11 555

16 445

5.

Qashqadaryo

45 000

11 000

34 000

6.

Navoiy

20 000

4 018

15 982

7.

Namangan

33 000

4 076

28 924

8.

Samarqand

30 000

3 950

26 050

9.

Surxondaryo

15 000

15 000

10.

Sirdaryo

23 000

17 709

5 291

11.

Toshkent

15 000

9 460

5 540

12.

Fargʻona

23 000

15 558

7 442

13.

Xorazm

20 000

20 000

JAMI:

320 002

140 010

179 992

Oʻzbekiston Respublikasi Prezidentining 2021-yil 26-fevraldagi PQ-5009-son qaroriga
2-ILOVA
Ixtisoslashuvdan kelib chiqib, ilmiy-tadqiqot institutlariga biriktirilgan hududlar
ROʻYXATI

T/r

Ilmiy-tadqiqot institutlari

Biriktirilgan hudud

Amalga oshiriladigan chora-tadbirlar

1.

Sholichilik ilmiy-tadqiqot instituti

Quyichirchiq

Institutda yaratilgan “Tarona” sholi navini maydonda shartnoma asosida birlamchi urugʻchiligini tashkil etish.

Yangibozor, Gurlan, Qonlikoʻl

Institutda yaratilgan shimoliy mintaqalarga mos sholi yangi va istiqbolli navlarini shartnoma asosida sertifikatlangan urugʻchiligini tashkil etish.

Sirdaryo, Jalaquduq, Paxtaobod

Institutda yaratilgan sholining yangi va istiqbolli navlarini Sirdaryo viloyatining tuproq iqlim sharoitlarida ekologik sinovini oʻtkazish, tanlash va shartnoma asosida sertifikatlangan urugʻchiligini tashkil etish.

2.

Sabzavot, poliz ekinlari va kartoshkachilik ilmiy-tadqiqot instituti

Boʻstonliq, Bulungʻur, Yangiqoʻrgʻon

Institutda yaratilgan kartoshkaning “Piskom”, “Sarnav” navlarining shartnoma asosida onalik urugʻzorlarini tashkil etish.

Andijon, Oltiariq

Institutda yaratilgan bodringning “Diyora F1”, “Sardor F1”, “Navbahor F1”, pomidorning “Barlos F1” gibridlarining shartnoma asosida urugʻchiligini tashkil etish.

Muzrabod

Institutda yaratilgan ukropning “Orom”, karamning “Termiz 2500”, gulkaramning “Istiqlol” navlarining shartnoma asosida urugʻchiligini tashkil etish.

Mirzaobod

Institutda yaratilgan qovunning “Oqurugʻ”, “Zargilobi”, “Saxovat”, tarvuzning “Shirin” navlarining shartnoma asosida urugʻchiligini tashkil etish.

3.

Akademik M. Mirzayev nomidagi bogʻdorchilik, uzumchilik va vinochilik ilmiy-tadqiqot instituti

Oltiariq, Quva, Yangiqoʻrgʻon, Fargʻona, Asaka, Jomboy, Bulungʻur, Urgut, Shahrisabz, Kitob, Oltinsoy, Uzun, Sariosiyo

Institut hamda ilmiy-tajriba stansiyalarida jami 5 643,2 ming dona mevali va tok koʻchatlari tayyorlash, jumladan, urugʻmevali koʻchatlar 2 332,8 ming dona, danak mevali koʻchatlar 633,2 ming dona, yongʻoq mevali koʻchatlar 153,8 ming dona va tok koʻchatlaridan 2 523,4 ming dona.

Baxmal, Yakkabogʻ

Hududning tuproq-iqlim sharoitlariga mos boʻlgan istiqbolli navlardan 80 gektar maydonda olma, 50 gektar maydonda olxoʻri jami 130 gektar maydonda bogʻ barpo qilish.

Olot

Hududning tuproq-iqlim sharoitlariga mos boʻlgan istiqbolli navlardan 100 gektar maydonda oʻrik bogʻi barpo qilish hamda noanʼanaviy meva-uzum xom ashyolaridan “Livadiya-Buxara” MCHJ bilan hamkorlikda sukat, pastila va boshqa qayta ishlangan mahsulotlarni tayyorlash va sotish tizimini yoʻlga qoʻyish.

Qamashi, Qumqoʻrgʻon

Limonning yuqori hosilli, kasalliklarga chidamli, eksportbop navlarini yaratish va ishlab chiqarishga joriy etish.

4.

Chorvachilik va parrandachilik ilmiy-tadqiqot instituti

Furqat, Oqdaryo, Olot, Qamashi, Sariosiyo

“Golshtin” naslli qoramolning jinsga ajratilgan urugʻ hamda embrionlari transplantatsiyasini oʻtkazish.

5.

Ipakchilik ilmiy-tadqiqot instituti

Marhamat

Institutda yaratilgan tut daraxtini “Jarariq 7” va “Marhamat 2017” navlarining yangi serhosil koʻchatlarini koʻpaytirish va uni amaliyotga joriy etish.

6.

Paxta seleksiyasi, urugʻchiligi va yetishtirish agrotexnologiyalari ilmiy-tadqiqot instituti

Respublika hududlarida

Istiqbolli 14 ta oʻrta tolali, 4 ta ingichka tolali gʻoʻza navlari urugʻlarini koʻpaytirish, jumladan oʻrta tolali 14 ta elita-urugʻchilik xoʻjaliklarida navlardan mos ravishda 30 gektardan 420 gektargacha urugʻchilik koʻchatzorini tashkil etish va 4 600 tn elita urugʻlik chigit tayyorlash.

Surxondaryo viloyati

Jarqoʻrgʻon va Termiz tumanlarida 4 ta elita-urugʻchilik xoʻjaliklarida ingichka tolali navlardan mos ravishda 30 gektardan 120 gektar urugʻchilik koʻchatzorini tashkil etish va 1 000 tn elita urugʻlik chigit tayyorlash.

Moliyaviy manbasi: 1,5 mlrd soʻm davlat grantlari, institutning budjetdan tashqari mablagʻlari va paxta-toʻqimachilik klasterlari mablagʻlari hisobidan.

Surxondaryo va Toshkent viloyatlari

Surxondaryo va Toshkent viloyatlari paxta-toʻqimachilik klasterlari maydonida gʻoʻza parvarishida olib boriladigan agrotexnik tadbirlarni ilmiy asoslangan tavsiyalar asosida amalga oshirish.

Moliyaviy manbasi: 1,5 mlrd soʻm davlat grantlari, institutning budjetdan tashqari mablagʻlari va paxta-toʻqimachilik klasterlari mablagʻlari hisobidan.

7.

Qishloq xoʻjaligi va oziq-ovqat sohasi iqtisodiyoti ilmiy-tadqiqot instituti

Moʻynoq

Qoraqalpogʻistonning qurgʻoqchil tumanlarida chorvachilik sohasi va ozuqa bazasini baholash metodologiyasi va indikatorlar tizimini ishlab chiqish.

Qurgʻoqchil tumanlarda chorvachilik sohasi va ozuqa bazasini baholash boʻyicha anketa soʻrovnomasini tayyorlash, soʻrovnomalarni oʻtkazish, maʼlumotlarni tahlil qilish va maʼlumotlar bazasini shakllantirish.

Orolboʻyi havzasidagi mavsumiy ozuqa balansi, ishlab chiqaruvchilar sohasi va bozorlar faoliyatini baholash.

8.

Qorakoʻlchilik va choʻl ekologiyasi ilmiy-tadqiqot instituti

Peshku

Qorakoʻl zotli qoʻylarning seleksiya va naslchilik ishlari, oziqlantirish, choʻl ozuqabop ekinlar urugʻchiligini rivojlantirish.

9.

Qoraqalpogʻiston dehqonchilik ilmiy-tadqiqot instituti

Chimboy

Sholi yetishtiriladigan yer maydonlarida ekinlar hosildorligini oshirish, qisqa rotatsiyali almashlab ekish tizimiga oʻtish, ekinlar parvarishida resurs tejovchi agrotexnologiyalarni qoʻllashga qaratilgan ishlarni olib borish.

10.

Don va dukkakli ekinlar ilmiy-tadqiqot instituti

Respublika hududlarida

Institutda jami 1 087 tonna super elita urugʻlik tayyorlash, jumladan kuzgi bugʻdoyni 28 ta navi 1 000 tn, soyani 10 ta navi 60 tn, kuzgi noʻxatni 2 ta navi 6,0 tn, koʻk noʻxatni 1 ta navi 3 tn, tritikaleni 7 ta navi 18,0 tn.

Andijon

Soyaning mahalliy va xorijiy navlarini asosiy ekin sifatida yetishtirish hamda respublikaning tuproq-iqlim sharoitlariga moslashuvchanligini oʻrganish.

Paxtakor

Soyaning “Toʻmaris”, “Ustoz”, “Oltintoj”, “Gavhar” mahalliy navlarining elita urugʻchiligini tashkil etish.

11.

Oʻsimliklar genetik resurslari ilmiy-tadqiqot instituti

Shahrisabz, Zomin, Baxmal

850 gektar maydonga vinobop uzum navlari koʻchatlarini yetkazish.

Jarqoʻrgʻon, Qumqoʻrgʻon, Shoʻrchi, Angor, Termiz

Yevropa davlatlaridan olib kelingan 6 xil mevali ekinlarning (olma, nok, gilos, olxoʻri, shaftoli, behi) 9 turdagi navidan 850 ming dona koʻchatlar yetkazib berish.

Yuqorichirchiq

Yumshoq bugʻdoyning sariq zang kasalliklariga chidamli hosildor “Gʻozgʻon” va “Vassa” navlari hamda moshning tezpishar, tik oʻsuvchi mexanizm yordamida oʻrishga moslashgan, eksport talablariga javob beradigan “Barqaror” navining sertifikatlangan urugʻlarini shartnoma asosida yetkazib berish va ishlab chiqarishga joriy etish.

Qoʻrgʻontepa

Bugʻdoyning hosildor, don sifati yuqori boʻlgan, zang kasalliklariga chidamli “Hisorak” va “Grom” navlari va moshning eksport talablariga javob beradigan “Barqaror” navining sertifikatlangan urugʻlarini shartnoma asosida yetkazib berish va ishlab chiqarishga joriy etish.

12.

Qishloq xoʻjaligini mexanizatsiyalash ilmiy-tadqiqot instituti

Beruniy, Quyichirchiq, Oltiariq, Rishton

Beruniy tumanidagi “Beruniy claster” MCHJning 200 gektar, Quyichirchiq tumanidagi “TST Klaster” MCHJning 300 gektar, Oltiariq tumanidagi “Namza expo art” MCHJning 200 gektar hamda Rishton tumanidagi “Rus-Uzbek tex” MCHJning 300 gektar maydonida shartnoma asosida agrotexnik mavsumlar davomida yangi texnika vositalaridan samarali foydalanishga koʻmaklashish.

13.

Lalmikor dehqonchilik ilmiy-tadqiqot instituti

Baxmal, Gʻallaorol, Qamashi

Lalmikor maydonlar uchun boshoqli, dukkakli don, moyli va yem-xashak ekinlari urugʻchiligini yoʻlga qoʻyish, jumladan boshoqli don ekinlarining 16 ta navi — 1,2 mlrd soʻm, dukkakli don ekinlarining 7 ta navi — 60 mln soʻm, moyli ekinlarning 5 ta navi — 150 mln soʻm, yem-xashak ekinlarining 4 ta navi — 50 mln soʻmlik mahsulot 36 ta urugʻchilikka ixtisoslashgan fermer xoʻjaliklariga yetkazib berish.

14.

Oʻsimliklarni himoya qilish ilmiy-tadqiqot instituti

Paxtachi

Paxta, gʻalla, bogʻ, tok va boshqa qishloq xoʻjaligi ekinlarini zararli organizmlar (zararkunanda, kasallik hamda begona oʻtlar)dan himoya qilish uchun uygʻunlashgan kurash usullarini qoʻllash va joriy etish.

15.

Oʻrmon xoʻjaligi ilmiy-tadqiqot instituti

Forish

3 ming gektar maydonda kovul yetishtirishni yoʻlga qoʻyishda koʻmaklashish.

Oʻzbekiston Respublikasi Prezidentining 2021-yil 26-fevraldagi PQ-5009-son qaroriga
3-ILOVA
Meva-sabzavotchilik tarmogʻini qoʻllab-quvvatlash va yanada rivojlantirish Respublika kengashi
TARKIBI

1.

Sh.M. Gʻaniyev

Oʻzbekiston Respublikasi Bosh vazirining oʻrinbosari, Respublika kengashi raisi

2.

J.A. Xodjayev

Oʻzbekiston Respublikasi qishloq xoʻjaligi vaziri, Respublika kengashi raisining oʻrinbosari

3.

D.S. Kasimov

Oʻzbekiston Respublikasi Prezidenti huzuridagi Tadbirkorlik subyektlarining huquqlari va qonuniy manfaatlarini himoya qilish boʻyicha vakil

5.

Sh.J. Raximov

Oʻzbekiston Respublikasi Bosh prokurori oʻrinbosari

6.

A.A. Kamalov

Oʻzbekiston Respublikasi Markaziy banki raisi oʻrinbosari

7.

Sh.R. Xamrayev

Oʻzbekiston Respublikasi suv xoʻjaligi vaziri

8.

I.I. Norkulov

Oʻzbekiston Respublikasi iqtisodiy taraqqiyot va kambagʻallikni qisqartirish vaziri oʻrinbosari

9.

L.Sh. Kudratov

Oʻzbekiston Respublikasi investitsiyalar va tashqi savdo vazirining birinchi oʻrinbosari

10.

M.M. Ikramov

Oʻzbekiston Respublikasi adliya vazirining oʻrinbosari

11.

A.Ya. Xaydarov

Oʻzbekiston Respublikasi moliya vazirining oʻrinbosari

12.

D.N. Sattarov

“Oʻzstandart” agentligi bosh direktori

13.

M.M. Mirzayev

Oʻzbekiston Respublikasi Davlat soliq qoʻmitasi raisining birinchi oʻrinbosari

14.

D.I. Xolmurodov

Oʻzbekiston Respublikasi Davlat statistika qoʻmitasi raisining birinchi oʻrinbosari

15.

M.O. Saliyev

Oʻzbekiston Respublikasi Davlat bojxona qoʻmitasi raisi oʻrinbosari

16.

F.K. Umarov

Oʻzbekiston Respublikasi Davlat soliq qoʻmitasi huzuridagi Kadastr agentligi direktori

17.

A.D. Vaxabov

Agrosanoat majmui ustidan nazorat qilish inspeksiyasi boshligʻi

18.

F.J. Poʻlatov

“Oʻzdonmahsulot” AK boshqaruvi raisi

19.

A.A. Xaitov

Oʻzbekiston fermer, dehqon xoʻjaliklari va tomorqa yer egalari kengashi raisi

20.

F.D. Qirgʻizboyev

Oʻzbekiston Respublikasi Qishloq xoʻjaligi vazirligi boshqarma boshligʻi — Respublika kengashi kotibi

Izoh: Respublika kengashi aʼzolari boshqa ishga oʻtgan taqdirda, uning tarkibiga ushbu lavozimlarga yangi tayinlangan yoki tegishli funksiyalarni bajarish yuklatilgan shaxslar kiritiladi.
(Qonun hujjatlari maʼlumotlari milliy bazasi, 27.02.2021-y., 07/21/5009/0164-son; Qonunchilik maʼlumotlari milliy bazasi, 10.06.2022-y., 06/22/150/0516-son; 11.11.2023-y., 06/23/193/0844-son)
Постановление
Президента Республики Узбекистан
О мерах по реализации в 2021 году задач, определенных в Стратегии развития сельского хозяйства Республики Узбекистан на 2020 — 2030 годы
В целях обеспечения исполнения Указа Президента Республики Узбекистан от 23 октября 2019 года № УП-5853 «Об утверждении Стратегии развития сельского хозяйства Республики Узбекистан на 2020 — 2030 годы»:
1. В рамках Стратегии развития сельского хозяйства Республики Узбекистан на 2020 — 2030 годы в 2021 году:
1) в направлении разработки и внедрения государственной политики в сфере продовольственной безопасности:
а) исходя из сформированных навыков земледелия, почвенно-климатических условий и водоснабжения территории всех районов республики поэтапно специализируются на выращивании определенных видов продукции. При этом:
при размещении сельскохозяйственных культур основное внимание уделяется урожайности, экспортоориентированности и выращиванию на сплошных площадях;
на основе кооперации и кластерной системы налаживается система выращивания, переработки, хранения и реализации продукции на внутреннем и внешнем рынках;
б) Совету Министров Республики Каракалпакстан и хокимиятам областей совместно с Министерством сельского хозяйства обеспечить специализацию территории не менее одного района на производстве органической сельскохозяйственной продукции в целях увеличения экспорта плодоовощной продукции;
в) Кабинету Министров в недельный срок принять правительственное решение по эффективному использованию действующих посевных площадей и рациональному размещению сельскохозяйственных культур под урожай 2021 года. При этом в текущем году на 248 тысяч гектаров расширяется площадь продовольственных и кормовых культур за счет сокращения на 88 тысяч гектаров площади хлопчатника, на 40 тысяч гектаров — зерновых, а также введения в оборот 320 тысяч гектаров земли;
г) Агентству по развитию садоводства и тепличного хозяйства начиная с 1 апреля 2021 года, исходя из специализации районов Республики Каракалпакстан и областей, наладить систему сооружения плантационным методом и реализации населению с условием оплаты в семилетний срок интенсивных садов и виноградников на целостных земельных площадях до 300 гектаров, находящихся в резерве хокимиятов районов.
Совету Министров Республики Каракалпакстан и хокимиятам областей обеспечить выделение неиспользуемых в сельском хозяйстве открытых земельных площадей, находящихся в резерве низкоурожайных, высвобождаемых из-под хлопка и зерновых площадей, а также земельных площадей, занятых непригодными, признанными экономически неэффективными садами, для сооружения новых садов и виноградников;
д) молодежи передаются в аренду вводимые в оборот земельные площади, во вторичную аренду — посевные площади фермерских хозяйств и иных сельскохозяйственных предприятий для выращивания сельскохозяйственной продукции на условиях кооперации;
при этом Министерству сельского хозяйства совместно с Министерством занятости и трудовых отношений, Советом фермерских, дехканских хозяйств и владельцев приусадебных земель Узбекистана, Агентством по делам молодежи оказать содействие в:
выборе для молодежи посевных площадей прежде всего среди земельных площадей, расположенных вблизи сельских населенных территорий, сохранении целостности контуров и привлечении опытных агрономов для обучения молодежи навыкам выращивания сельскохозяйственной продукции;
обеспечении сельскохозяйственной техникой и механизмами, водой и рабочими инструментами, необходимыми для подготовки земель к посеву и обработки культур;
реализации выращенной сельскохозяйственной продукции на внутреннем и внешнем рынках;
2) в направлении создания благоприятной агробизнес-среды и цепочки добавленной стоимости установить порядок, в соответствии с которым в одном районе до трех хлопково-текстильным кластерам предоставляется право на осуществление деятельности с фермерскими хозяйствами на договорной основе, фермерским хозяйствам — на добровольное заключение фьючерсных договоров с данными кластерами по поставке хлопка-сырца.
Министерству сельского хозяйства совместно с Министерством юстиции, Министерством экономического развития и сокращения бедности, Министерством финансов, Ассоциацией «Узтукимачиликсаноати», Ассоциацией хлопково-текстильных кластеров, Советом фермерских, дехканских хозяйств и владельцев приусадебных земель Узбекистана в месячный срок разработать и внести в Кабинет Министров порядок и процедуры, предусматривающие создание агрокластеров, выделение им земельных площадей, основные гарантии и меры поддержки их деятельности;
3) в направлении рационального использования земельных и водных ресурсов:
а) начиная с 2021 года на системной основе налаживается практика оценки рыночной стоимости земли — на начальном этапе, ее использования в качестве залогового обеспечения — в последующем. При этом Министерством сельского хозяйства и Агентством по развитию садоводства и тепличного хозяйства разрабатывается и вносится в Кабинет Министров в первую очередь порядок определения рыночной стоимости и использования площадей размещения садов, виноградников и теплиц в качестве залогового обеспечения;
б) утвердить Прогнозные показатели повторно вводимых в оборот и осваиваемых земельных площадей в Республике Каракалпакстан и областях в 2021 году согласно приложению № 1;
в) Министерству водного хозяйства совместно с Министерством сельского хозяйства определить меры на 2021 — 2023 годы, предусматривающие улучшение действующей водной инфраструктуры. При этом предусматривается:
строительство и реконструкция 1 758 км каналов, 443 км лотков, 329 единиц гидротехнических сооружений, 1 899 км коллекторно-дренажных, 728 км закрытых горизонтальных и вертикальных дренажных сетей, 1 896 единиц мелиоративных наблюдательных скважин и иных объектов;
ремонт и восстановление 5 026 км магистральных каналов, 45 595 км сетей мелиорации, обновление 518 единиц насосных агрегатов и 807 единиц электродвигателей;
контроль за использованием водных ресурсов в режиме онлайн, оснащение гидрологических постов автоматизированным оборудованием на основе цифровых технологий, внедрение водосберегающих технологий в орошение;
4) в направлении поэтапной диверсификации государственных расходов, направленных на поддержку отрасли сельского хозяйства:
(подпункт «а» подпункта «4» пункта 1 исключен Указом Президента Республики Узбекистан от 10 ноября 2023 года № УП-193 — Национальная база данных законодательства, 11.11.2023 г., № 06/23/193/0844)
б) производителям сельскохозяйственной продукции, закупившим у отечественных семеноводческих хозяйств сертифицированные семена и рассаду сельскохозяйственных культур на срок до 31 декабря 2021 года, покрывается до 20 процентов стоимости закупленных семян и рассады за счет Государственного бюджета;
в) внедряется порядок покрытия из Государственного бюджета части расходов на приобретение отопительной системы, функционирующей посредством альтернативной (по отношению к природному газу) энергии при сооружении теплиц по выращиванию лимонов.
Министерству сельского хозяйства (Ж.А. Ходжаев) совместно с Министерством финансов (Т.А. Ишметов) в месячный срок разработать и внести в Кабинет Министров порядок покрытия части стоимости сертифицированных семян и рассады сельскохозяйственных культур, а также расходов на приобретение отопительной системы, функционирующей посредством альтернативной энергии, при сооружении теплиц по выращиванию лимонов;
г) Министерству сельского хозяйства совместно с Советом Министров Республики Каракалпакстан и хокимиятами областей эффективно наладить систему выращивания и поставки защищенных от вирусов, высокоурожайных сертифицированных семян и рассады на основе требований производителей сельскохозяйственной продукции;
д) начиная с 1 марта 2021 года продлевается срок кредитов, выделяемых населению в рамках программы «Каждая семья — предприниматель» для развития садоводства, виноградарства и лимоноводства, с трех до семи лет, льготный период — с одного года до трех лет.
Министерству экономического развития и сокращения бедности и Министерству финансов принять меры по обеспечению финансовыми ресурсами кредитов, выделяемых в соответствии с данным подпунктом;
5) в направлении развития системы науки, образования, информационных и консультативных услуг:
наладить выращивание овощей, бахчевых, картофеля, зернобобовых, масличных культур, а также саженцев фруктовых деревьев и винограда на земельных площадях научных учреждений в составе Национального центра знаний и инноваций в сельском хозяйстве с привлечением субъектов предпринимательства на договорной основе;
закрепить научно-исследовательские институты за районами республики согласно приложению № 2 в целях широкого внедрения отечественного сертифицированного высокоурожайного и качественного семеноводства и питомничества, исходя из навыков земледелия и передового опыта, сформированных в регионах;
6) в направлении создания прозрачного механизма ведомственной статистики сельского хозяйства Министерству сельского хозяйства принять меры по развитию информационных технологий в данной сфере в 2021 году, предусматривающие:
налаживание мониторинга свыше 3 млн гектаров орошаемых земель по реестру землепользователей;
анализ посева 5 видов основных сельскохозяйственных культур (хлопчатника, зерна, риса, картофеля, масличных культур) с помощью космических снимков;
формирование и обеспечение интеграции с Национальной геоинформационной системой Единой информационной базы, предоставляющей возможность наблюдения на интерактивной карте за сельскохозяйственными землями с учетом основных и повторных видов культур и уровнем урожайности с помощью программы «ArcGIS»;
регулярное представление информации о земельных площадях и составе почвы, научно-инновационных достижениях и передовом опыте размещения культур, проведении оптимальных агротехнических мероприятий и иных сведений;
открытое представление широкой общественности рыночной информации о приоритетной сельскохозяйственной продукции;
обогащение единой интеграционной платформы информационными услугами, в том числе путем внедрения системы наблюдения за кадастрами, прогнозом погоды, системой электронного оформления заявлений, кредитованием и субсидированием, агросервисными, агроскоутинговыми, фитосанитарными, мониторинговыми услугами и иными сельскохозяйственными процессами;
их интеграцию с Национальной геоинформационной системой с обеспечением бесперебойного обмена данными о земельных и водных ресурсах.
2. Утвердить состав Республиканского совета по поддержке и дальнейшему развитию отрасли плодоовощеводства (далее — Совет) согласно приложению № 3, осуществляющего деятельность в порядке эксперимента до конца 2021 года в целях своевременного устранения проблем, волнующих плодоовощеводческие кластеры, фермерские и дехканские хозяйства, других производителей продукции, роста экспортного потенциала и повышения инвестиционной привлекательности страны.
Определить основными задачами Совета:
рассмотрение и решение проблемных вопросов, возникающих на местах, связанных с плодоовощеводством, не реже одного раза в месяц;
обеспечение исполнения принятых решений по развитию отрасли плодоовощеводства, в том числе поручений Президента Республики Узбекистан, отданных во время посещения регионов страны и на заседаниях;
разработку предложений о дальнейшем совершенствовании законодательства в целях решения системных проблем и устранения недостатков, выявленных в результате изучений.
Установить, что функции рабочего органа Совета возлагаются на Министерство сельского хозяйства.
3. Определить основными критериями оценки эффективности деятельности заместителей Председателя Совета Министров Республики Каракалпакстан, хокимов областей, районов (городов) по вопросам сельского и водного хозяйства:
обеспечение при размещении сельскохозяйственных культур соответствия видов культур почвенно-климатическим условиям районов, их урожайности, экспортоориентированности, выращивания на сплошных площадях;
налаживание системы выращивания и поставки сертифицированных семян и рассады в каждом районе;
оказание содействия в создании испытательных лабораторий в соответствии с требованиями Organic, Global G.A.P. и иных международно признанных стандартов с широким привлечением при этом частного сектора;
расширение доступа регионов к использованию потенциала производства органической продукции, внедрение передовых агротехнологий и инноваций;
осуществление контроля за системой защиты почвы, нормативным применением пестицидов и удобрений, а также научно обоснованным использованием качественных характеристик химических веществ;
улучшение водохозяйственной инфраструктуры и широкое внедрение водосберегающих технологий в регионах;
принятие мер по созданию лабораторий и таможенных терминалов, обладающих потенциалом проведения полноценных испытаний продукции сельского хозяйства в соответствии с международными требованиями, показателями качества и безопасности, и налаживанию иных услуг с широким привлечением частного сектора.
4. Возложить персональную ответственность на:
первого заместителя министра сельского хозяйства Ш.Ж. Тешаева — за специализацию каждого района на выращивании определенного вида сельскохозяйственных культур;
заместителя министра сельского хозяйства М.И. Рузметова — за осуществление мониторинга и контроля посева сельскохозяйственных культур и введение земель в оборот;
заместителя министра сельского хозяйства А.М. Тураева — за внедрение научно обоснованных рекомендаций при обеспечении семенами и рассадой производителей продукции;
министра водного хозяйства Ш.Р. Хамраева — за стабильное обеспечение сельского хозяйства водными ресурсами, улучшение водохозяйственной инфраструктуры и широкое внедрение водосберегающих технологий;
заместителя министра сельского хозяйства Ш.Ш. Мирзаева — за финансовую поддержку производителей сельскохозяйственной продукции и внедрение дополнительных механизмов и финансовых инструментов в систему финансирования сельского хозяйства;
заместителя министра сельского хозяйства по информационным технологиям К.А. Юлдашева — за расширение внедрения информационных технологий в систему мониторинга сельского хозяйства и продовольственного рынка.
5. Заместителю Премьер-министра Ш.М. Ганиеву в двухнедельный срок утвердить:
«Дорожную карту» по реализации в 2021 году задач, определенных в Стратегии развития сельского хозяйства Республики Узбекистан на 2020 — 2030 годы;
Адресный перечень повторно вводимых в оборот и осваиваемых земельных площадей в Республике Каракалпакстан и областях в 2021 году в разрезе областей и инициаторов.
6. Министерству сельского хозяйства:
а) в срок до 1 августа 2021 года разработать и внести на утверждение в Кабинет Министров:
совместно с Министерством экономического развития и сокращения бедности, Министерством здравоохранения, Государственным комитетом ветеринарии и развития животноводства — Программу продовольственной безопасности и потребления Республики Узбекистан на основе Критериев продовольственной безопасности, установленных в Целях устойчивого развития ООН, другого передового опыта с привлечением международных экспертов;
совместно с Государственным комитетом по экологии и охране окружающей среды, Гидрометеорологической службой, Государственным комитетом по лесному хозяйству — План действий по предупреждению воздействия изменения климата на сельское хозяйство и адаптации к нему;
б) в двухмесячный срок внести в Кабинет Министров предложения об изменениях и дополнениях в законодательство, вытекающих из настоящего постановления.
7. Возложить на заместителя Премьер-министра Ш.М. Ганиева, министра сельского хозяйства Ж.А. Ходжаева, Председателя Совета Министров Республики Каракалпакстан и хокимов областей персональную ответственность за организацию исполнения настоящего постановления.
Ежеквартальное обсуждение хода исполнения настоящего постановления, осуществление координации и контроля за деятельностью ведомств, ответственных за его исполнение, возложить на Премьер-министра Республики Узбекистан А.Н. Арипова и руководителя Администрации Президента Республики Узбекистан З.Ш. Низомиддинова.
Президент Республики Узбекистан Ш. МИРЗИЁЕВ
г. Ташкент,
26 февраля 2021 г.,
№ ПП-5009
ПРИЛОЖЕНИЕ № 1
к постановлению Президента Республики Узбекистан от 26 февраля 2021 года № ПП-5009
ПРОГНОЗНЫЕ ПОКАЗАТЕЛИ
повторно вводимых в оборот и осваиваемых земельных площадей в Республике Каракалпакстан и областях в 2021 году

гектаров

Регионы

Площадь земель, вводимых в оборот в 2021 году

Из них:

введение в оборот вышедших из оборота орошаемых земель

освоение богарных земель и пастбищ в степно-холмовых регионах

1.

Республика Каракалпакстан

17 000

17 000

2.

Андижан

11 002

685

10 317

3.

Бухара

40 000

10 000

30 000

4.

Джизак

28 000

11 555

16 445

5.

Кашкадарья

45 000

11 000

34 000

6.

Навои

20 000

4 018

15 982

7.

Наманган

33 000

4 076

28 924

8.

Самарканд

30 000

3 950

26 050

9.

Сурхандарья

15 000

15 000

10.

Сырдарья

23 000

17 709

5 291

11.

Ташкент

15 000

9 460

5 540

12.

Фергана

23 000

15 558

7 442

13.

Хорезм

20 000

20 000

ВСЕГО

320 002

140 010

179 992

ПРИЛОЖЕНИЕ № 2
к постановлению Президента Республики Узбекистан от 26 февраля 2021 года № ПП-5009
ПЕРЕЧЕНЬ
регионов, закрепленных за научно-исследовательскими институтами исходя из специализации

Научно-исследовательские институты

Закрепленные районы

Реализуемые мероприятия

1.

Научно-исследовательский институт рисоводства

Куйичирчикский район

Организация на договорной основе первичного семеноводства, созданного в институте сорта риса «Тарона» на площадях.

Янгибазарский, Гурленский, Канлыкульский районы

Организация на договорной основе сертифицированного семеноводства, созданных в институте новых и перспективных сортов риса, адаптированных к северным регионам.

Сырдарьинский, Джалакудукский, Пахтаабадский районы

Проведение экологического испытания новых перспективных сортов риса, созданных в институте в почвенно-климатических условиях Сырдарьинской области, отбор и организация на договорной основе сертифицированного семеноводства.

2.

Научно-исследовательский институт овощебахчевых культур и картофеля

Бостанлыкский, Булунгурский, Янгикурганский районы

Организация на договорной основе маточных семеноводческих питомников сортов картофеля «Писком» и «Сарнав», созданных в институте.

Андижанский и Алтыарыкский районы

Организация на договорной основе семеноводства гибридов огурцов «Диёра F1», «Сардор F1», «Навбахор F1», томата «Барлос F1», созданных в институте.

Музрабадский район

Организация на договорной основе семеноводства сортов укропа «Ором», капусты «Термез 2500», цветной капусты «Истиклол», созданных в институте.

Мирзаабадский район

Организация на договорной основе семеноводства сортов дыни «Окуруг», «Заргилоби», «Саховат», арбуза «Ширин», созданных в институте.

3.

Научно-исследовательский институт садоводства, виноградарства и виноделия имени академика М. Мирзаева

Алтыарыкский, Кувинский, Янгикурганский, Ферганский, Асакинский, Джамбайский, Булунгурский, Ургутский, Шахрисабзский, Китабский, Алтынсайский, Узунский, Сарыасийский районы

Подготовка в институте и на научно-опытных станциях всего 5 643,2 тыс. штук плодовых и виноградных саженцев, в том числе 2 332,8 тыс. штук плодово-семенных саженцев, 633,2 тыс. штук плодово-косточковых саженцев, 153,8 тыс. штук орехоплодных саженцев и 2 523,4 тыс. штук виноградных саженцев.

Бахмальский, Яккабагский районы

Создание на общей площади 130 гектаров садов из перспективных сортов яблони на площади 80 гектаров и сливы — на площади 50 гектаров, адаптированных к почвенно-климатическим условиям региона.

Алатский район

Создание на площади 100 гектаров урючного сада из перспективных сортов, адаптированных к почвенно-климатическим условиям региона, налаживание системы заготовки и реализации цукатов, пастилы и другой переработанной продукции из нетрадиционного плодово-виноградного сырья в сотрудничестве с ООО «Ливадия-Бухара».

Камашинский, Кумкурганский районы

Создание и внедрение в производство высокоурожайных, болезнеустойчивых экспортоориентированных сортов лимона.

4.

Научно-исследовательский институт животноводства и птицеводства

Фуркатский, Акдарьинский, Алатский, Камашинский, Сарыасийский районы

Проведение трансплантации разделенного по полу семени и эмбрионов племенного крупного рогатого скота породы «Голштин».

5.

Научно-исследовательский институт шелководства

Мархаматский район

Разведение и внедрение на практике новой высокоурожайной рассады тутовых деревьев сортов «Джарарик 7» и «Мархамат 2017», созданных в институте

6.

Научно-исследовательский институт селекции, семеноводства и агротехнологии выращивания хлопка

В регионах республики

Разведение семян 14 перспективных средневолокнистых и 4 тонковолокнистых сортов хлопчатника, в том числе создание в 14 элитно-семеноводческих хозяйствах семеноводческих питомников на площади от 30 до 420 гектаров, а также заготовка 4 600 тонн элитного семенного хлопчатника соответствующих сортов.

Сурхандарьинская область

Организация в Джаркурганском и Термезском районах в 4 элитно-семеноводческих хозяйствах семеноводческих питомников на площади от 30 до 120 гектаров, а также заготовка 1 000 тонн элитного семенного хлопчатника, соответствующих тонковолокнистым сортам хлопчатника.

Источники финансирования: 1,5 млрд сумов государственных грантов, внебюджетные средства института и средства хлопково-текстильных кластеров.

Сурхандарьинская и Ташкентская области

Проведение агротехнических мероприятий по выращиванию хлопчатника на площадях хлопково-текстильных кластеров Сурхандарьинской и Ташкентской областей на основе научно обоснованных рекомендаций.

Источники финансирования: 1,5 млрд сумов государственных грантов, внебюджетные средства института и средства хлопково-текстильных кластеров.

7.

Научно-исследовательский институт экономики сельского хозяйства и продовольственной сферы

Муйнакский район

Разработка системы индикаторов и методологии оценки животноводческой отрасли и кормовой базы засушливых районов Каракалпакстана.

Подготовка анкет-опросников по оценке животноводческого сектора и кормовой базы засушливых районов, проведение опросов, анализ данных и формирование базы данных.

Оценка сезонного кормового баланса Приаралья, сферы производителей и деятельности рынков.

8.

Научно-исследовательский институт каракулеводства и экологии пустынь

Пешкунский район

Развитие селекции и племенного дела овец каракульской породы, кормления, семеноводства пустынных кормовых культур.

9.

Каракалпакский научно-исследовательский институт земледелия

Чимбайский район

Повышение урожайности посевов на рисовых посевных площадях, переход на систему короткоротационного севооборота, ведение работ, направленных на внедрение ресурсосберегающих агротехнологий в возделывание культур.

10.

Научно-исследовательский институт зерна и зернобобовых культур

В регионах республики

Подготовка в институте всего 1 087 тонн суперэлитных семян, в том числе 28 сортов осенней пшеницы — 1 000 тонн, 10 сортов сои — 60 тонн, 2 сортов осеннего гороха — 6 тонн, 1 сорта зеленого горошка — 3 тонны, 7 сортов тритикале — 18 тонн.

Андижанский район

Выращивание отечественных и зарубежных сортов сои в качестве основной культуры и изучение их приспособляемости к почвенно-климатическим условиям республики.

Пахтакорский район

Организация элитного семеноводства отечественных сортов сои «Тумарис», «Устоз», «Олтинтож», «Гавхар».

11.

Научно-исследовательский институт генетических ресурсов растений

Шахрисабзский, Зааминский, Бахмальский районы

Поставка саженцев винных сортов винограда для 850 гектаров площади.

Джаркурганский, Кумкурганский, Шурчинский, Ангорский, Термезский районы

Поставка 850 тысяч штук саженцев 9 сортов 6 видов плодовых культур (яблони, груши, черешни, сливы, персика, айвы), завезенных из европейских государств.

Юкоричирчикский район

Внедрение на договорной основе поставок и производства сертифицированного семеноводства устойчивых к желтой ржавчине сортов мягкой высокоурожайной пшеницы «Газгон» и «Васса» и скороспелого сорта маша «Баркарор», адаптированного для использования механизма вертикальной уборки.

Кургантепинский район

Поставка и внедрение в производство на договорной основе сертифицированных семян высокоурожайных, качественных, устойчивых к желтой ржавчине сортов пшеницы «Хисорак», «Гром» и отвечающего экспортным требованиям сорта маша «Баркарор».

12.

Научно-исследовательский институт механизации сельского хозяйства

Берунийский, Куйичирчикский, Алтыарыкский, Риштанский районы

Содействие эффективному использованию новых технических средств в период агротехнических сезонов на договорной основе на площадях 200 гектаров ООО «Beruniy claster» Берунийского района, 300 гектаров ООО «ТСТ Кластер» Куйичирчикского района, 200 гектаров ООО «Нamza expo art» Алтыарыкского района, а также 300 гектаров ООО «Rus-Uzbek tex» Риштанского района.

13.

Научно-исследовательский институт богарного земледелия

Бахмальский, Галляаральский, Камашинский районы

Налаживание семеноводства колосовых, зернобобовых, масличных и кормовых культур для богарных площадей, в том числе поставка в 36 специализированных фермерских семеноводческих хозяйств 16 сортов колосовых зерновых культур — на 1,2 млрд сумов, 7 сортов зернобобовых культур — на 60 млн сумов, 5 сортов масличных культур — на 150 млн сумов, 4 сортов кормовых культур — на 50 млн сумов.

14.

Научно-исследовательский институт защиты растений

Пахтачийский район

Внедрение и применение адаптированных методов борьбы для защиты хлопка, пшеницы, садов, виноградников и других сельскохозяйственных культур от вредных организмов (вредителей, болезней и сорняков).

15.

Научно-исследовательский институт лесного хозяйства

Фаришский район

Содействие в выращивании каперсов на площади 3 000 гектаров.

ПРИЛОЖЕНИЕ № 3
к постановлению Президента Республики Узбекистан от 26 февраля 2021 года № ПП-5009
СОСТАВ
Республиканского совета по поддержке и дальнейшему развитию плодоовощной отрасли

1.

Ганиев Ш.М.

заместитель Премьер-министра Республики Узбекистан, председатель Республиканского совета

2.

Ходжаев Ж.А.

министр сельского хозяйства Республики Узбекистан, заместитель председателя Республиканского совета

3.

Касимов Д.С.

Уполномоченный при Президенте Республики Узбекистан по защите прав и законных интересов субъектов предпринимательства

5.

Рахимов Ш.Ж.

заместитель Генерального прокурора Республики Узбекистан

6.

Камалов А.А.

заместитель председателя Центрального банка Республики Узбекистан

7.

Хамраев Ш.Р.

министр водного хозяйства Республики Узбекистан

8.

Норкулов И.И.

заместитель министра экономического развития и сокращения бедности Республики Узбекистан

9.

Кудратов Л.Ш.

первый заместитель министра инвестиций и внешней торговли Республики Узбекистан

10.

Икрамов М.М.

заместитель министра юстиции Республики Узбекистан

11.

Хайдаров А.Я.

заместитель министра финансов Республики Узбекистан

12.

Саттаров Д.Н.

генеральный директор Агентства «Узстандарт»

13.

Мирзаев М.М.

первый заместитель председателя Государственного налогового комитета Республики Узбекистан

14.

Холмуродов Д.И.

первый заместитель председателя Государственного комитета по статистике Республики Узбекистан

15.

Салиев М.О.

заместитель председателя Государственного таможенного комитета Республики Узбекистан

16.

Умаров Ф.К.

директор Агентства по кадастру при Государственном налоговом комитете Республики Узбекистан

17.

Вахабов А.Д.

начальник Инспекции по контролю за агропромышленным комплексом

18.

Пулатов Ф.Ж.

председатель правления АК «Уздонмахсулот»

19.

Хаитов А.А.

председатель Совета фермерских, дехканских хозяйств и владельцев приусадебных земель Узбекистана

20.

Киргизбоев Ф.Д.

начальник управления Министерства сельского хозяйства Республики Узбекистан — секретарь Республиканского совета

Примечание: при переходе членов Республиканского совета на другую работу в его состав включаются лица, вновь назначенные на эти должности, либо лица, на которых возложено выполнение соответствующих функций.
(Национальная база данных законодательства, 27.02.2021 г., № 07/21/5009/0164; 10.06.2022 г., № 06/22/150/0516; 11.11.2023 г., № 06/23/193/0844)