05.06.2024 yildagi O‘RQ-931-son
Oʻzbekiston Respublikasining Qonuni
Manfaatlar toʻqnashuvi toʻgʻrisida

Qonunchilik palatasi tomonidan 2022-yil 25-oktabrda qabul qilingan

Senat tomonidan 2023-yil 1-iyunda maʼqullangan

1-bob. Umumiy qoidalar
1-modda. Ushbu Qonunning maqsadi va amal qilish sohasi
Ushbu Qonunning maqsadi manfaatlar toʻqnashuvi bilan bogʻliq munosabatlarni tartibga solishdan iborat.
Ushbu Qonunning amal qilishi davlat organlariga va mahalliy davlat hokimiyati organlariga, davlat muassasalariga, davlat unitar korxonalariga, davlat maqsadli jamgʻarmalariga, shuningdek ustav fondida (ustav kapitalida) davlat ulushi 50 foiz miqdorda va undan ortiq boʻlgan aksiyadorlik jamiyatlariga (bundan buyon matnda davlat organlari yoki boshqa tashkilotlar deb yuritiladi) nisbatan tatbiq etiladi.
Ushbu Qonunning amal qilishi:
oʻz ustav fondida (ustav kapitalida) davlat organlarining yoki boshqa tashkilotlarning ulushi jami 50 foiz miqdorda va undan ortiq boʻlgan yuridik shaxslarga nisbatan;
oʻz ustav fondida (ustav kapitalida) ushbu modda uchinchi qismining ikkinchi xatboshisida koʻrsatilgan tashkilotlarning ulushi jami 50 foiz miqdorda va undan ortiq boʻlgan yuridik shaxslarga nisbatan faqat ularning davlat xaridlari sohasidagi munosabatlariga tatbiq etiladi.
2-modda. Manfaatlar toʻqnashuvi toʻgʻrisidagi qonunchilik
Manfaatlar toʻqnashuvi toʻgʻrisidagi qonunchilik ushbu Qonun va boshqa qonunchilik hujjatlaridan iboratdir.
Jinoyat ishlari boʻyicha sudga qadar ish yuritishni, shuningdek sud ishini yuritish chogʻida yuzaga keladigan munosabatlarni tartibga soluvchi qonunlarda manfaatlar toʻqnashuvi bilan bogʻliq munosabatlarni tartibga solishga oid boshqa qoidalar belgilanishi mumkin.
Agar Oʻzbekiston Respublikasining xalqaro shartnomasida Oʻzbekiston Respublikasining manfaatlar toʻqnashuvi toʻgʻrisidagi qonunchiligida nazarda tutilganidan boshqacha qoidalar belgilangan boʻlsa, xalqaro shartnoma qoidalari qoʻllaniladi.
3-modda. Asosiy tushunchalar
Ushbu Qonunda quyidagi asosiy tushunchalar qoʻllaniladi:
davlat organining yoki boshqa tashkilotning xodimi — davlat organlarida yoki boshqa tashkilotlarda mehnat shartnomasi (kontrakt) asosida yoxud saylab qoʻyiladigan yoki tayinlanadigan lavozimlarda mehnat (xizmat) faoliyatini amalga oshirayotgan boshqaruv xodimi;
manfaatlar toʻqnashuvi — shaxsning shaxsiy (bevosita yoki bilvosita) manfaatdorligi uning oʻz lavozim yoki xizmat majburiyatlarini lozim darajada bajarishiga taʼsir koʻrsatayotgan yoxud taʼsir koʻrsatishi mumkin boʻlgan hamda shaxsiy manfaatdorlik bilan fuqarolarning, tashkilotlarning, jamiyatning yoki davlatning huquqlari, qonuniy manfaatlari oʻrtasida qarama-qarshilik yuzaga kelayotgan (mavjud manfaatlar toʻqnashuvi) yoki yuzaga kelishi mumkin boʻlgan (ehtimoliy manfaatlar toʻqnashuvi) vaziyat;
manfaatlar toʻqnashuvini tartibga solish boʻyicha maxsus boʻlinma (bundan buyon matnda maxsus boʻlinma deb yuritiladi) — davlat organlarining yoki boshqa tashkilotlarning korrupsiyaga qarshi ichki nazorat boʻlinmalari (va) yoki kadrlar boʻlinmalari;
shaxsiy manfaatdorlik — davlat organining yoki boshqa tashkilotning xodimi yoxud u bilan aloqador shaxslar ushbu xodim tomonidan bevosita yoki bilvosita qaror qabul qilinishi yoki xodimning ushbu jarayonda boshqacha tarzda ishtirok etishi natijasida olishi mumkin boʻlgan har qanday naf yoki afzallik;
yaqin qarindoshlar — ota-onalar, aka-ukalar, opa-singillar, oʻgʻillar, qizlar, er-xotinlar, shuningdek er-xotinlarning ota-onalari, aka-ukalari, opa-singillari va farzandlari.
4-modda. Manfaatlar toʻqnashuvi bilan bogʻliq munosabatlarni tartibga solishning asosiy prinsiplari
Manfaatlar toʻqnashuvi bilan bogʻliq munosabatlarni tartibga solishning asosiy prinsiplari quyidagilardan iborat:
qonuniylik;
fuqarolarning, tashkilotlarning, jamiyatning va davlatning qonuniy manfaatlari ustuvorligi;
ochiqlik va shaffoflik;
xolislik;
korrupsiyaga nisbatan murosasizlik.
5-modda. Davlat organining yoki boshqa tashkilotning xodimiga aloqador shaxslar
Quyidagi shaxslar davlat organining yoki boshqa tashkilotning xodimiga aloqador shaxslar deb eʼtirof etiladi:
davlat organi yoki boshqa tashkilot xodimining yaqin qarindoshlari;
davlat organining yoki boshqa tashkilotning xodimi va (yoki) uning yaqin qarindoshlari qaysi yuridik shaxsning ustav fondi (ustav kapitali) aksiyalariga yoki ulushlariga egalik qilsa, oʻsha yuridik shaxs;
davlat organining yoki boshqa tashkilotning xodimi yoxud uning yaqin qarindoshlari qaysi yuridik shaxsda boshqaruv organining rahbari yoki aʼzosi boʻlsa, oʻsha yuridik shaxs.
6-modda. Davlat organi yoki boshqa tashkilot xodimining manfaatlar toʻqnashuvi bilan bogʻliq munosabatlarni tartibga solish chogʻidagi huquq va majburiyatlari
Davlat organi yoki boshqa tashkilot xodimi manfaatlar toʻqnashuvi bilan bogʻliq munosabatlarni tartibga solish chogʻida:
maxsus boʻlinmaga maslahat soʻrab murojaat etish;
ehtimoliy manfaatlar toʻqnashuvi toʻgʻrisidagi deklaratsiyada koʻrsatilishi kerak boʻlgan maʼlumotlardan tashqari qoʻshimcha maʼlumotlarni elektron yoki yozma shaklda taqdim etish huquqiga ega.
Davlat organining yoki boshqa tashkilotning xodimi:
oʻz lavozim majburiyatlarini yoki xizmat vakolatlarini vijdonan bajarishi va ularning bajarilishiga taʼsir koʻrsatadigan yoki taʼsir koʻrsatishi mumkin boʻlgan oʻz shaxsiy manfaatlari bilan bogʻliq har qanday harakatlardan oʻzini tiyishi;
lavozim majburiyatlarini yoki xizmat vakolatlarini bajarish chogʻida manfaatlar toʻqnashuviga olib keladigan yoki olib kelishi mumkin boʻlgan shaxsiy manfaatdorlikka yoʻl qoʻymasligi;
mavjud manfaatlar toʻqnashuvi yuzaga kelgan taqdirda, oʻz ish yurituvidagi hujjatlar boʻyicha qaror qabul qilinguniga qadar oʻzining bevosita rahbarini (tashkilot rahbari — yuqori turuvchi rahbarni) yoki maxsus boʻlinmani xabardor qilishi;
oʻzining bevosita boʻysunuvidagi xodimlarni yoki boshqa xodimlarni bevosita yoki bilvosita oʻzining shaxsiy manfaatlarini koʻzlovchi harakatlarga (harakatsizlikka) majburlamasligi;
oʻzi mehnat (xizmat) faoliyatini amalga oshirayotgan davlat organi yoki boshqa tashkilot nazorati ostidagi tashkilotdan yoki uning tarkibiy boʻlinmasidan ishga qabul qilish toʻgʻrisida takliflar kelib tushganligi holati haqida bir ish kuni ichida xabar berishi;
boshqa xodimlarga nisbatan oʻziga maʼlum boʻlgan manfaatlar toʻqnashuvi hollari toʻgʻrisida xabar berishi;
ehtimoliy manfaatlar toʻqnashuvini tartibga solish maqsadida maxsus boʻlinmaning soʻroviga koʻra maʼlumotlar taqdim etishi shart.
Davlat organining yoki boshqa tashkilotning xodimi qonunchilikka muvofiq boshqa huquqlarga ega boʻlishi va uning zimmasida boshqa majburiyatlar ham boʻlishi mumkin.
7-modda. Davlat organining yoki boshqa tashkilotning xodimiga aloqador shaxslarning manfaatlar toʻqnashuvi bilan bogʻliq munosabatlarni tartibga solish chogʻidagi huquq va majburiyatlari
Davlat organining yoki boshqa tashkilotning xodimiga aloqador shaxslar mazkur xodim mehnat (xizmat) faoliyatini amalga oshirayotgan davlat organi yoki boshqa tashkilot bilan munosabatlarga kirishganda:
manfaatlar toʻqnashuvining oldini olish uchun maxsus boʻlinmadan bepul maslahat olish;
davlat organining yoki boshqa tashkilotning manfaatlar toʻqnashuvini tartibga solish boʻyicha harakatlari (harakatsizligi) yoki qarorlari ustidan shikoyat qilish huquqiga ega.
Davlat organining yoki boshqa tashkilotning xodimiga aloqador shaxslar mazkur xodim mehnat (xizmat) faoliyatini amalga oshirayotgan davlat organi yoki boshqa tashkilot bilan munosabatlarga kirishganda:
shaxsiy manfaatlarini koʻzlab manfaatlar toʻqnashuviga yoʻl qoʻymasligi;
ehtimoliy manfaatlar toʻqnashuvi toʻgʻrisidagi deklaratsiyani elektron yoki yozma shaklda toʻldirishi, unga bila turib yolgʻon va notoʻgʻri maʼlumotlarni kiritmasligi shart.
Davlat organining yoki boshqa tashkilotning xodimi bilan aloqador shaxslar tomonidan ehtimoliy manfaatlar toʻqnashuvi toʻgʻrisidagi deklaratsiyada bila turib yolgʻon yoki notoʻgʻri maʼlumotlar taqdim etilganligi ushbu Qonunda belgilangan huquqiy oqibatlarni keltirib chiqarishi mumkin.
8-modda. Davlat organi yoki boshqa tashkilot xodimining faoliyatida manfaatlar toʻqnashuvining oldini olish boʻyicha cheklovlar
Manfaatlar toʻqnashuvining oldini olish maqsadida davlat organining yoki boshqa tashkilotning xodimi:
xizmat mavqeyini suiisteʼmol qilish orqali shaxsiy naf olishga;
manfaatlar toʻqnashuvi haqidagi axborotni oshkor etish chogʻida maʼlumotlarni yashirishga yoxud bila turib yolgʻon yoki notoʻgʻri axborot taqdim etishga;
biri boshqasiga boʻysunuvchi yoki biri boshqasining nazoratidagi tashkilotlarda oʻrindoshlik boʻyicha ishlashga, bundan qonunchilikda nazarda tutilgan hollar mustasno;
tijorat tashkilotlarining taʼsischisi (aksiyadori, ishtirokchisi) boʻlishga, bundan aksiyadorlik jamiyatlarining erkin muomalada boʻlgan aksiyalarining oʻn foizigacha egalik qilish hollari mustasno;
oʻzi mehnat (xizmat) faoliyatini amalga oshirayotgan davlat organi yoki boshqa tashkilotning nazoratida boʻlgan tadbirkorlik faoliyati subyektining aksiyalariga yoki ustav fondidagi (ustav kapitalidagi) ulushlariga egalik qilishga, shuningdek ushbu tadbirkorlik faoliyati subyektlarining boshqaruv organi aʼzosi boʻlishga, bundan Oʻzbekiston Respublikasi qonunlarida hamda Oʻzbekiston Respublikasi Prezidenti qarorlarida nazarda tutilgan yoki bu faoliyat qonunchilikka muvofiq lavozim majburiyatlari hisoblanadigan hollar mustasno. Bunda davlat organi yoki boshqa tashkilot nazoratida boʻlgan tadbirkorlik faoliyati subyektlarining aksiyalariga yoki ustav fondidagi (ustav kapitalidagi) ulushlariga egalik qilgan yoxud mazkur tadbirkorlik faoliyati subyektlarining boshqaruv organlari aʼzosi boʻlgan shaxs mazkur davlat organida yoki boshqa tashkilotda xodim lavozimini egallagan hollarda, u qonunchilikda belgilangan tartibda ushbu aksiyalarni yoki ulushlarni bir oy ichida realizatsiya qilishi, boshqaruv organlarining aʼzoligidan chiqishi kerak;
oʻzi mehnat (xizmat) faoliyatini amalga oshirayotgan davlat organlarida yoki boshqa tashkilotlarda oʻziga taalluqli boʻlgan ishlarni koʻrib chiqishda yoki oʻziga aloqador shaxslarga taalluqli boʻlgan ishlarni koʻrib chiqishda vakil sifatida ishtirok etishga, agar u qonunchilikka muvofiq qonuniy vakil boʻlmasa;
oʻzi mehnat (xizmat) faoliyatini amalga oshirayotgan tashkilotning mol-mulkini sotib olishda yoki ijaraga olishda oʻzi ishtirok etishga haqli emas.
Davlat organining yoki boshqa tashkilotning oʻzi bilan mehnat shartnomasi tugatilgan yoki xizmatdan boʻshatilgan xodimi ikki yil ichida oxirgi ish joyida oʻzi bevosita yoki bilvosita nazoratni amalga oshirgan tashkilotlar yoki ularning tarkibiy boʻlinmalari tomonidan ishga ushbu xodim mehnat (xizmat) faoliyatini amalga oshirgan tashkilotlarning korrupsiyaga qarshi nazorat boʻlinmasi vazifasini amalga oshiruvchi mansabdor shaxslarning xulosasiga asosan qabul qilinadi.
Ushbu modda birinchi qismining beshinchi xatboshisida koʻrsatilgan cheklov faqat davlat organlari, mahalliy davlat hokimiyati organlari, davlat maqsadli jamgʻarmalarining xodimlariga, davlat muassasalarining va davlat unitar korxonalarining, oʻz ustav fondida (ustav kapitalida) davlat ulushi 50 foiz miqdorda va undan ortiq boʻlgan aksiyadorlik jamiyatlarining rahbarlariga nisbatan tatbiq etiladi.
Ushbu modda birinchi qismining sakkizinchi xatboshisida koʻrsatilgan cheklov davlat organi yoki boshqa tashkilotning xodimiga aloqador shaxslarga nisbatan ham qoʻllaniladi.
Ushbu Qonunning maqsadlarini nazarda tutgan holda mazkur moddada “nazorat” deganda davlat organi yoki boshqa tashkilot xodimining tegishli tashkilot faoliyatini shaxsan yoki oʻzining boʻysunuvidagi shaxs orqali tekshirish yoxud unga nisbatan qonunchilikda belgilangan har qanday imtiyozlarni (preferensiyalarni) qoʻllash yoki uni har qanday javobgarlikka tortish (javobgarlikka tortish boʻyicha tashabbus koʻrsatish) yoxud unga litsenziya va ruxsat etish xususiyatiga ega boshqa hujjatlarni berish (xabarnomani qabul qilish) huquqi tushuniladi.
Davlat organlari yoki boshqa tashkilotlar xodimi lavozim majburiyatlarining yoki xizmat vakolatlarining oʻziga xos xususiyati hisobga olingan holda, unga nisbatan qonunchilikda belgilangan boshqa cheklovlar qoʻllanilishi mumkin.
2-bob. Manfaatlar toʻqnashuvi bilan bogʻliq munosabatlarni davlat tomonidan tartibga solish
9-modda. Oʻzbekiston Respublikasi Korrupsiyaga qarshi kurashish agentligining manfaatlar toʻqnashuvi bilan bogʻliq munosabatlarni tartibga solish sohasidagi vakolatlari
Oʻzbekiston Respublikasining Korrupsiyaga qarshi kurashish agentligi manfaatlar toʻqnashuvi bilan bogʻliq munosabatlarni tartibga solish sohasidagi maxsus vakolatli davlat organidir (bundan buyon matnda maxsus vakolatli davlat organi deb yuritiladi).
Maxsus vakolatli davlat organi:
manfaatlar toʻqnashuvi bilan bogʻliq axborotni va materiallarni davlat organlaridan yoki boshqa tashkilotlardan soʻrab oladi va oʻrganadi;
davlat organlarining yoki boshqa tashkilotlarning manfaatlar toʻqnashuvi bilan bogʻliq munosabatlarni tartibga solish sohasidagi faoliyatini muvofiqlashtiradi;
davlat organlarining yoki boshqa tashkilotlarning manfaatlar toʻqnashuvi bilan bogʻliq munosabatlarni tartibga solish sohasidagi faoliyatini, shu jumladan jismoniy va yuridik shaxslarning murojaatlari asosida oʻrganadi;
manfaatlar toʻqnashuvi bilan bogʻliq holatlar aniqlanganda, bitimni bekor qilish, qarorni hamda boshqa hujjatni oʻzgartirish yoki bekor qilish toʻgʻrisida davlat organlariga yoki boshqa tashkilotlarga taqdimnoma kiritadi yoxud ularni haqiqiy emas deb topish haqida sudga daʼvo kiritadi;
Manfaatlar toʻqnashuvini hisobga olish reyestrining, mavjud manfaatlar toʻqnashuvi toʻgʻrisidagi xabarnomaning hamda ehtimoliy manfaatlar toʻqnashuvi toʻgʻrisidagi deklaratsiyaning namunaviy shakllarini tasdiqlaydi;
davlat organlari yoki boshqa tashkilotlar uchun manfaatlar toʻqnashuvini tartibga solish boʻyicha uslubiy tavsiyalarni eʼlon qiladi;
manfaatlar toʻqnashuvi natijasida fuqarolarning, tashkilotlarning, jamiyatning yoki davlatning manfaatlariga yetkazilgan zararning oʻrni toʻliq qoplanishiga erishilishi ustidan nazoratni amalga oshiradi;
maxsus boʻlinmalar xodimlarining tizimli ravishda malakasini oshirishni, ularda tegishli koʻnikmalarni shakllantirishga qaratilgan oʻqitishni tashkil etadi;
maʼmuriy javobgarlik toʻgʻrisidagi qonunchilikka muvofiq manfaatlar toʻqnashuvi toʻgʻrisidagi qonunchilik talablariga rioya etmaganlik bilan bogʻliq maʼmuriy huquqbuzarlik haqida bayonnomani tuzadi va uni koʻrib chiqish uchun sudga yuboradi.
Maxsus vakolatli davlat organi qonunchilikka muvofiq boshqa vakolatlarni ham amalga oshirishi mumkin.
10-modda. Davlat organlarining yoki boshqa tashkilotlarning manfaatlar toʻqnashuvi bilan bogʻliq munosabatlarni tartibga solish sohasidagi vakolatlari
Davlat organlari yoki boshqa tashkilotlar manfaatlar toʻqnashuvi bilan bogʻliq munosabatlarni tartibga solish sohasida:
xodimlar tomonidan mavjud manfaatlar toʻqnashuvi toʻgʻrisida xabardor qilish tizimini tashkil etadi;
ehtimoliy manfaatlar toʻqnashuvi toʻgʻrisidagi deklaratsiyaning va mavjud manfaatlar toʻqnashuvi toʻgʻrisidagi xabarnomaning belgilangan shaklini oʻzining rasmiy veb-saytlariga joylashtiradi;
manfaatlar toʻqnashuviga yoʻl qoʻyilgan holda qabul qilingan qarorlarni belgilangan tartibda oʻzgartiradi yoki bekor qiladi;
manfaatlar toʻqnashuviga yoʻl qoʻyilgan holda tuzilgan bitimlarni oʻzgartiradi yoki bekor qiladi yoxud bunday bitimlarni haqiqiy emas deb topish toʻgʻrisida belgilangan tartibda sudga daʼvolar bilan murojaat etadi;
odob-axloq komissiyalarining va maxsus boʻlinmalarning manfaatlar toʻqnashuvi bilan bogʻliq munosabatlarni tartibga solish boʻyicha faoliyatini tashkil etadi;
davlat organlarida yoki boshqa tashkilotlarda manfaatlar toʻqnashuvining oldini olish boʻyicha ichki idoraviy tartibni belgilaydi;
aniqlangan manfaatlar toʻqnashuvi boʻyicha xizmat tekshiruvining xolisona tashkil etilishini va uning natijalari odob-axloq komissiyalari tomonidan koʻrib chiqilishini taʼminlaydi;
manfaatlar toʻqnashuvining oldini olishda oʻrnak boʻlayotgan xodimlarni ragʻbatlantirish choralarini koʻradi;
manfaatlar toʻqnashuvi natijasida fuqarolarga, tashkilotlarga, jamiyatga yoki davlatga yetkazilgan zararning oʻrni qoplanishini taʼminlash, shuningdek aholining tegishli davlat organiga yoki boshqa tashkilotga boʻlgan ishonchini tiklash choralarini koʻradi.
Davlat organlari yoki boshqa tashkilotlar qonunchilikka muvofiq boshqa vakolatlarni ham amalga oshirishi mumkin.
11-modda. Davlat organlari yoki boshqa tashkilotlar odob-axloq komissiyasining manfaatlar toʻqnashuvi bilan bogʻliq munosabatlarni tartibga solish sohasidagi vakolatlari
Davlat organi yoki boshqa tashkilot xodimi tomonidan ushbu Qonun talablariga rioya etilishi ustidan nazorat ushbu davlat organida yoki boshqa tashkilotda tuzilgan odob-axloq komissiyasi tomonidan amalga oshiriladi.
Odob-axloq komissiyasi:
davlat organi yoki boshqa tashkilot xodimi tomonidan ushbu Qonunda belgilangan talablarga rioya etilishini taʼminlash choralarini koʻradi;
manfaatlar toʻqnashuvini tartibga solish yuzasidan koʻrilayotgan choralarning yetarliligi (toʻgʻriligi) haqidagi masalalarni koʻrib chiqadi;
mavjud manfaatlar toʻqnashuvi bilan bogʻliq hollar ustidan kollegial nazoratni amalga oshiradi;
ushbu Qonunda belgilangan talablarning davlat organi yoki boshqa tashkilot xodimlari tomonidan buzilishlari mavjudligi (mavjud emasligi) toʻgʻrisida xizmat tekshiruvi natijalariga koʻra xulosa chiqaradi;
manfaatlar toʻqnashuvi toʻgʻrisida xabar qilmagan, bila turib yolgʻon yoki notoʻgʻri axborot taqdim etgan yoxud bunday axborotni yashirgan xodimni javobgarlikka tortish haqida davlat organining yoki boshqa tashkilotning rahbariga taklif kiritadi.
Odob-axloq komissiyasi qonunchilikka muvofiq boshqa vakolatlarni ham amalga oshirishi mumkin.
12-modda. Maxsus boʻlinmaning manfaatlar toʻqnashuvi bilan bogʻliq munosabatlarni tartibga solish sohasidagi vakolatlari
Maxsus boʻlinma:
davlat organining yoki boshqa tashkilotning xodimi tomonidan aniqlangan manfaatlar toʻqnashuvi hollari toʻgʻrisidagi axborotni umumlashtiradi;
davlat organining yoki boshqa tashkilotning ushbu Qonun talablarini buzgan xodimiga nisbatan xizmat tekshiruvini oʻtkazadi;
davlat organining yoki boshqa tashkilotning xodimlari oʻrtasida manfaatlar toʻqnashuvining oldini olish yuzasidan qonunchilikka muvofiq tushuntirish ishlarini amalga oshiradi;
ehtimoliy manfaatlar toʻqnashuvi toʻgʻrisidagi deklaratsiyalarni, shuningdek mavjud manfaatlar toʻqnashuvi toʻgʻrisidagi xabarnomani koʻrib chiqadi, ularning natijalariga koʻra odob-axloq komissiyasiga takliflar kiritadi;
davlat organi yoki boshqa tashkilot xodimining manfaatlar toʻqnashuvi haqidagi xabarlari munosabati bilan manfaatlar toʻqnashuvi mavjudligi yoki mavjud emasligi toʻgʻrisida xulosa beradi;
davlat organlarida yoki boshqa tashkilotlarda aniqlangan manfaatlar toʻqnashuvi hollarini tahlil qiladi hamda ularni tartibga solish boʻyicha takliflarni ishlab chiqadi;
davlat organlarida yoki boshqa tashkilotlarda ushbu Qonun talablariga rioya etilishi holati toʻgʻrisidagi har yilgi hisobotlarni tayyorlaydi hamda hisobotlar uning rasmiy veb-saytiga joylashtirilishini taʼminlaydi.
Maxsus boʻlinma qonunchilikka muvofiq boshqa vakolatlarni ham amalga oshirishi mumkin.
3-bob. Manfaatlar toʻqnashuvi toʻgʻrisidagi axborotni oshkor etishga va manfaatlar toʻqnashuvini aniqlashga doir choralar
13-modda. Manfaatlar toʻqnashuvi toʻgʻrisidagi axborotni oshkor etish
Manfaatlar toʻqnashuvi toʻgʻrisidagi axborotni oshkor etish davlat organining yoki boshqa tashkilotning xodimi tomonidan mavjud manfaatlar toʻqnashuvi toʻgʻrisida xabarnoma hamda ehtimoliy manfaatlar toʻqnashuvi toʻgʻrisida deklaratsiya taqdim etish orqali amalga oshiriladi.
Davlat organining yoki boshqa tashkilotning xodimiga aloqador shaxslar tomonidan manfaatlar toʻqnashuvi toʻgʻrisidagi axborotni oshkor etish ularning ehtimoliy manfaatlar toʻqnashuvi toʻgʻrisidagi deklaratsiyani taqdim etishi orqali amalga oshiriladi.
14-modda. Mavjud manfaatlar toʻqnashuvi toʻgʻrisidagi xabarnoma
Mavjud manfaatlar toʻqnashuvi toʻgʻrisidagi xabarnomada quyidagi maʼlumotlar koʻrsatilishi kerak:
mavjud manfaatlar toʻqnashuvi toʻgʻrisida xabar berayotgan davlat organi yoki boshqa tashkilot xodimining familiyasi, ismi, otasining ismi va lavozimi, shuningdek jismoniy shaxsning shaxsiy identifikatsiya raqami;
davlat organi yoki boshqa tashkilot xodimining manfaatlar toʻqnashuvi yuzaga kelayotgan yaqin qarindoshining familiyasi, ismi, otasining ismi, jismoniy shaxsning shaxsiy identifikatsiya raqami (mavjud boʻlgan taqdirda) yoxud davlat organi yoki boshqa tashkilot xodimiga aloqador shaxsning nomi va soliq toʻlovchining identifikatsiya raqami;
mavjud manfaatlar toʻqnashuvi toʻgʻrisidagi axborot.
Mavjud manfaatlar toʻqnashuvi toʻgʻrisidagi xabarnoma manfaatlar toʻqnashuvini tartibga solish boʻyicha koʻrilgan choralarni oʻz ichiga olishi, davlat organi yoki boshqa tashkilot xodimining va (yoki) uning bevosita rahbarining (ayrim hollarda, uning oʻrinbosarining) oʻz qoʻli bilan qoʻyilgan imzosi yoki elektron raqamli imzosi bilan tasdiqlanishi kerak.
15-modda. Mavjud manfaatlar toʻqnashuvi toʻgʻrisidagi xabarnomani taqdim etish tartibi
Davlat organining yoki boshqa tashkilotning xodimi quyidagi hollarda mavjud manfaatlar toʻqnashuvi oʻziga maʼlum boʻlib qolgan paytdan eʼtiboran bir ish kuni ichida mavjud manfaatlar toʻqnashuvi haqidagi belgilangan shakldagi xabarnomani toʻldirishi va oʻzining bevosita rahbariga (tashkilot rahbariga — yuqori turuvchi rahbarga) yoki maxsus boʻlinmaga taqdim etishi shart, agar:
yaqin qarindoshlari bevosita xodimning boʻysunuvidagi ishga qabul qilingan boʻlsa (davlat fuqarolik xizmati lavozimlarining siyosiy guruhiga kiruvchi lavozimga ishga qabul qilingan hollar bundan mustasno) yoki xodimning ishiga fuqarolik-huquqiy shartnoma asosida oʻziga aloqador shaxslar jalb etilgan boʻlsa;
u oʻziga aloqador shaxslarga taalluqli masalalar boʻyicha qarorlar qabul qilishda ishtirok etayotgan boʻlsa;
yaqin qarindoshi tekshiruv oʻtkazilayotgan obyektda (yuridik shaxsda) tekshiruv yoʻnalishi boʻyicha masʼul mansabdor shaxs sifatida ishlayotgan boʻlsa yoki mazkur tekshiruv obyekti (yuridik shaxs) unga aloqador shaxs boʻlsa;
boshqa har qanday mavjud manfaatlar toʻqnashuvi oʻziga maʼlum boʻlib qolsa.
16-modda. Mavjud manfaatlar toʻqnashuvi toʻgʻrisidagi xabarnomani koʻrib chiqish tartibi
Davlat organining yoki boshqa tashkilotning rahbar xodimi hamda maxsus boʻlinmaning rahbari manfaatlar toʻqnashuvini tartibga solish uchun masʼul hisoblanadi.
Davlat organlari yoki boshqa tashkilotlar tarkibiy boʻlinmasining rahbari mavjud manfaatlar toʻqnashuvini tartibga solish boʻyicha oʻz vakolatlari doirasida koʻrilgan choralar toʻgʻrisida maxsus boʻlinmaga bir ish kuni ichida axborot taqdim etishi shart.
Maxsus boʻlinma koʻrilgan choralarning yetarliligi (toʻgʻriligi) toʻgʻrisidagi masalani koʻrib chiqish uchun axborotni uch ish kuni ichida odob-axloq komissiyasiga taqdim etadi.
17-modda. Ehtimoliy manfaatlar toʻqnashuvi toʻgʻrisidagi deklaratsiya
Ehtimoliy manfaatlar toʻqnashuvi toʻgʻrisidagi deklaratsiyada quyidagi maʼlumotlar koʻrsatilishi kerak:
davlat organi yoki boshqa tashkilot xodimining lavozimi hamda uning familiyasi, ismi, otasining ismi, shuningdek uning jismoniy shaxsning shaxsiy identifikatsiya raqami;
davlat organi yoki boshqa tashkilot xodimi yaqin qarindoshlarining familiyasi, ismi va otasining ismi, ularning jismoniy shaxsning shaxsiy identifikatsiya raqami (mavjud boʻlgan taqdirda), shuningdek ish joyi va lavozimi;
davlat organining yoki boshqa tashkilotning xodimi yoki uning yaqin qarindoshlari aksiyador boʻlgan aksiyadorlik jamiyatining rasmiy nomi va uning soliq toʻlovchining identifikatsiya raqami;
davlat organi yoki boshqa tashkilot xodimining yaqin qarindoshi muassis (ishtirokchi), boshqaruv organi aʼzosi boʻlgan yuridik shaxsning rasmiy nomi, shuningdek uning soliq toʻlovchining identifikatsiya raqami.
Ehtimoliy manfaatlar toʻqnashuvi toʻgʻrisidagi deklaratsiya uni toʻldirgan davlat organi yoki boshqa tashkilot xodimining oʻz qoʻli bilan qoʻyilgan imzosi yoki elektron raqamli imzosi bilan tasdiqlangan boʻlishi kerak.
18-modda. Ehtimoliy manfaatlar toʻqnashuvi toʻgʻrisidagi deklaratsiyani taqdim etish tartibi
Davlat organining yoki boshqa tashkilotning xodimi shaxsga doir maʼlumotlari oʻzgargan taqdirda, ehtimoliy manfaatlar toʻqnashuvi toʻgʻrisidagi deklaratsiyani toʻldirishi va har yili 15-yanvardan kechiktirmay maxsus boʻlinmaga taqdim etishi kerak.
Davlat organiga yoki boshqa tashkilotga ishga qabul qilinayotgan nomzod, shuningdek boshqa ishga oʻtkazilgan xodim ehtimoliy manfaatlar toʻqnashuvi toʻgʻrisidagi belgilangan shakldagi deklaratsiyani toʻldirishi va taqdim etishi kerak.
Maxsus boʻlinma:
ehtimoliy manfaatlar toʻqnashuvi toʻgʻrisidagi har yilgi deklaratsiyani har yili 15-fevralgacha umumlashtiradi va tahlil qiladi;
ehtimoliy manfaatlar toʻqnashuvini tartibga solish boʻyicha choralarning yetarliligini (toʻgʻriligini) taʼminlash uchun har yili 1-martga qadar odob-axloq komissiyasiga taklif kiritadi;
odob-axloq komissiyasi tomonidan qabul qilingan xulosaga asosan ehtimoliy manfaatlar toʻqnashuvini tartibga solish yuzasidan choralar koʻrish toʻgʻrisida davlat organi yoki boshqa tashkilot xodimining bevosita rahbariga yoxud davlat organining yoki boshqa tashkilotning yuqori turuvchi rahbariga taklif kiritadi.
Davlat organining yoki boshqa tashkilotning xodimligiga nomzod ishga qabul qilinayotganda yoxud davlat organi yoki boshqa tashkilot xodimi boshqa ishga oʻtkazilayotganda, ehtimoliy manfaatlar toʻqnashuvi toʻgʻrisidagi deklaratsiyani taqdim etganidan keyin maxsus boʻlinma ushbu moddaning uchinchi qismida nazarda tutilgan ishlarni besh kunlik muddatda amalga oshiradi.
19-modda. Davlat organining yoki boshqa tashkilotning xodimiga aloqador shaxslar tomonidan taqdim etiladigan ehtimoliy manfaatlar toʻqnashuvi toʻgʻrisidagi deklaratsiya
Davlat organining yoki boshqa tashkilotning xodimiga aloqador shaxslar tomonidan taqdim etiladigan ehtimoliy manfaatlar toʻqnashuvi toʻgʻrisidagi deklaratsiyada quyidagi maʼlumotlar koʻrsatilishi kerak:
davlat organi yoki boshqa tashkilot xodimiga aloqador shaxs hisoblangan jismoniy shaxsning familiyasi, ismi, otasining ismi, shaxsiy identifikatsiya raqami yoxud yuridik shaxsning nomi va soliq toʻlovchining identifikatsiya raqami;
davlat organi yoki boshqa tashkilot xodimining familiyasi, ismi va otasining ismi, lavozimi;
davlat organining yoki boshqa tashkilotning xodimi bilan qarindoshlik toʻgʻrisidagi maʼlumotlar;
yuridik shaxsning davlat organi yoki boshqa tashkilot xodimiga aloqadorligi toʻgʻrisidagi maʼlumotlar.
Ehtimoliy manfaatlar toʻqnashuvi toʻgʻrisidagi deklaratsiya uni toʻldirgan jismoniy shaxsning yoki yuridik shaxs vakilining (ishonchli shaxsining) oʻz qoʻli bilan qoʻyilgan imzosi yoki elektron raqamli imzosi bilan tasdiqlangan boʻlishi kerak.
20-modda. Manfaatlar toʻqnashuvini aniqlash
Manfaatlar toʻqnashuvini aniqlash quyidagi manbalardan olingan maʼlumotlarni oʻrganish orqali amalga oshiriladi:
ushbu Qonunning 17-moddasida nazarda tutilgan ehtimoliy manfaatlar toʻqnashuvi toʻgʻrisidagi deklaratsiyadan;
davlat xaridlari jarayonida olingan takliflardan, xarid komissiyasi majlislarining bayonnomalaridan, tuzilgan shartnomalardan;
jismoniy va yuridik shaxslarning davlat organi yoki boshqa tashkilot xodimining faoliyatidagi mavjud manfaatlar toʻqnashuvi yoki ehtimoliy manfaatlar toʻqnashuvi toʻgʻrisidagi murojaatlaridan yoki xabarlaridan;
tijorat tashkilotlarining affillangan shaxslari va yakuniy naf oluvchilari (benefitsiarlari) roʻyxatlaridan;
Oʻzbekiston Respublikasi Yagona interaktiv davlat xizmatlari portalining tadbirkorlik subyektlarini roʻyxatdan oʻtkazish modulidan;
“FHDY Yagona elektron arxivi” axborot tizimidan;
“Yagona milliy mehnat tizimi” idoralararo apparat-dasturiy majmuidan;
Qimmatli qogʻozlar markaziy depozitariysidan;
maxsus vakolatli davlat organi tomonidan oʻtkazilgan oʻrganish natijalari boʻyicha kiritilgan taqdimnomadan.
Ushbu modda birinchi qismining beshinchi — toʻqqizinchi xatboshilarida koʻrsatilgan manbalardan maʼlumotlar olish maxsus boʻlinma rahbarining soʻrovi boʻyicha amalga oshiriladi.
Davlat organi yoki boshqa tashkilot xodimining ommaviy axborot vositalariga, shu jumladan Internet jahon axborot tarmogʻiga joylashtirilgan mavjud manfaatlar toʻqnashuvi yoki ehtimoliy manfaatlar toʻqnashuvi holatlari ular toʻgʻrisidagi maʼlumotlarni toʻplash va oʻrganish orqali aniqlanadi.
Ushbu moddaning birinchi qismida nazarda tutilgan maʼlumotlarni oʻrganish maxsus boʻlinma tomonidan amalga oshiriladi.
4-bob. Manfaatlar toʻqnashuvini tartibga solish boʻyicha koʻrilgan choralarni koʻrib chiqish va tekshirish
21-modda. Manfaatlar toʻqnashuviga oid hollarga nisbatan koʻriladigan choralar
Manfaatlar toʻqnashuvi hollarini tartibga solish uchun ularning oʻziga xos xususiyatlarini hisobga olgan holda quyidagi choralardan biri koʻrilishi kerak:
oʻziga nisbatan manfaatlar toʻqnashuvi yuzaga kelgan rahbarning bevosita boʻysunuvidagi davlat organi yoki boshqa tashkilot xodimini manfaatlar toʻqnashuvi yuzaga kelmaydigan boshqa rahbarning boʻysunuviga oʻtkazish;
davlat organi yoki boshqa tashkilot xodimini manfaatlar toʻqnashuvi yuzaga kelishi mumkin boʻlgan kollegial organ tarkibidan ixtiyoriy ravishda oʻzini oʻzi rad etishi orqali yoki majburan chetlashtirish;
davlat organi yoki boshqa tashkilot xodimining lavozim majburiyatlari yoki xizmat vakolatlari doirasini qayta koʻrib chiqish;
davlat organi yoki boshqa tashkilot xodimining davlat organining yoki boshqa tashkilotning manfaatlar toʻqnashuviga olib kelishi mumkin boʻlgan axborotidan va hujjatlaridan foydalanishiga cheklovlar belgilash;
davlat organi yoki boshqa tashkilot xodimining yakka tartibda qarorlar qabul qilishga doir vakolatlarini qonunchilikka muvofiq amalga oshirishi ustidan kollegial nazoratni taʼminlash;
davlat organining yoki boshqa tashkilotning xodimiga oʻzidagi shaxsiy manfaatdorlikni qonunchilikka muvofiq bartaraf etishi toʻgʻrisida takliflar taqdim etish;
xodim tomonidan oʻzi mehnat (xizmat) faoliyatini amalga oshirayotgan davlat organining yoki boshqa tashkilotning manfaatlariga zid boʻlgan shaxsiy manfaatdorligidan voz kechishi;
davlat organi yoki boshqa tashkilot xodimining shaxsiy manfaatdorligini bartaraf etish choralarini koʻrish mumkin boʻlmagan taqdirda, xodimning roziligi asosida uni avvalgi lavozimiga teng boshqa lavozimga oʻtkazish yoki mehnat shartnomasini (kontraktni) umumiy asoslarda bekor qilish.
Manfaatlar toʻqnashuvini tartibga solish boʻyicha choralar davlat organi yoki boshqa tashkilot xodimining roziligi bilan koʻrilishi kerak.
Davlat organlari yoki boshqa tashkilotlar tomonidan manfaatlar toʻqnashuvini tartibga solishga doir choralarni koʻrish chogʻida biror-bir shaxslarga, guruhlarga yoki tashkilotlarga afzallik, ustunlik berishga yoxud davlat organlarining yoki boshqa tashkilotlarning xodimlarini, shuningdek fuqarolarni kamsitishga yoʻl qoʻyilmaydi.
Davlat organlari yoki boshqa tashkilotlar oʻz xodimi bilan oʻzaro kelishuvga koʻra, manfaatlar toʻqnashuvini tartibga solish yuzasidan qonunchilikda taqiqlanmagan boshqa choralarni ham koʻrishi mumkin.
22-modda. Manfaatlar toʻqnashuvi bilan bogʻliq hujjatlarning maxfiyligini taʼminlash
Manfaatlar toʻqnashuvini tartibga solish va aniqlashda ishtirok etadigan xodimlarga ishonib topshirilgan yoxud ularga kasbiy, xizmat yoki mehnat majburiyatlarini bajarishi munosabati bilan maʼlum boʻlib qolgan shaxslarning shaxsga doir maʼlumotlarini oshkor etishga yoʻl qoʻyilmaydi.
Davlat organi yoki boshqa tashkilot xodimining faoliyatidagi manfaatlar toʻqnashuvini tartibga solish chogʻida shaxsga doir maʼlumotlarni muhofaza qilish shaxsga doir maʼlumotlar toʻgʻrisidagi qonunchilikka muvofiq amalga oshiriladi.
23-modda. Jismoniy va yuridik shaxslarning manfaatlar toʻqnashuvi hollari toʻgʻrisidagi murojaatlari va xabarlarini koʻrib chiqish
Jismoniy va yuridik shaxslarning xodimdagi mavjud yoki ehtimoliy manfaatlar toʻqnashuvi toʻgʻrisida davlat organlariga va boshqa tashkilotlarga kelib tushgan har bir murojaati yoki xabari qonunchilikda belgilangan tartibda va muddatlarda koʻrib chiqiladi hamda tekshiriladi.
Tekshirish davomida aniqlangan manfaatlar toʻqnashuviga yoʻl qoʻyilganligi bilan bogʻliq hollar toʻgʻrisidagi maʼlumotlar odob-axloq komissiyasi tomonidan maxsus boʻlinma taqdim etganidan keyin oʻn ish kuni ichida koʻrib chiqiladi.
Odob-axloq komissiyasi davlat organining yoki boshqa tashkilotning rahbariga manfaatlar toʻqnashuvini bartaraf etish boʻyicha choralarni koʻrish yoxud xodimni tegishli javobgarlikka tortish toʻgʻrisida taklif kiritadi.
24-modda. Manfaatlar toʻqnashuvi toʻgʻrisidagi axborotning hisobini yuritish
Davlat organlari yoki boshqa tashkilotlar Manfaatlar toʻqnashuvini hisobga olish reyestrini yuritadi.
Mavjud yoki ehtimoliy manfaatlar toʻqnashuvlari Manfaatlar toʻqnashuvini hisobga olish reyestriga quyidagi asoslarga koʻra kiritiladi:
davlat organlariga yoki boshqa tashkilotlarga ishga qabul qilishda nomzod tomonidan taqdim etilgan deklaratsiya asosida mavjud manfaatlar toʻqnashuvi aniqlanganda;
davlat organining yoki boshqa tashkilotning xodimi boshqa ishga oʻtkazilgan taqdirda, oʻzidagi mavjud manfaatlar toʻqnashuvi toʻgʻrisidagi axborotni xabar qilganda;
davlat organining yoki boshqa tashkilotning xodimi tomonidan taqdim etiladigan ehtimoliy manfaatlar toʻqnashuvi toʻgʻrisidagi har yilgi deklaratsiya asosida mavjud manfaatlar toʻqnashuvi aniqlanganda;
mavjud manfaatlar toʻqnashuvi toʻgʻrisida xabarnoma taqdim etilganda;
ehtimoliy manfaatlar toʻqnashuvi toʻgʻrisida deklaratsiya taqdim etilganda;
rasmiy elektron maʼlumotlar bazalari orqali davlat organining yoki boshqa tashkilotning xodimida manfaatlar toʻqnashuvi aniqlanganda;
kelib tushgan murojaatga yoki xabarga asosan davlat organining yoki boshqa tashkilotning xodimida manfaatlar toʻqnashuvi mavjudligi tasdiqlanganda;
qonunchilikda belgilangan tartibda oʻtkaziladigan xizmat hamda boshqa turdagi tekshiruvlar natijasida davlat organining yoki boshqa tashkilotning xodimida manfaatlar toʻqnashuvi aniqlanganda.
Manfaatlar toʻqnashuvini hisobga olish reyestriga ushbu moddaning ikkinchi qismida koʻrsatilgan asoslardan tashqari quyidagi maʼlumotlar kiritiladi:
mavjud yoki ehtimoliy manfaatlar toʻqnashuvlarini tartibga solish yuzasidan koʻrilgan choralar toʻgʻrisidagi maʼlumotlar;
manfaatlar toʻqnashuvini oshkor etish chogʻida bila turib yolgʻon yoki notoʻgʻri axborotni taqdim etgan yoxud bunday axborotni yashirgan davlat organining yoki boshqa tashkilotning xodimiga nisbatan koʻrilgan taʼsir choralari toʻgʻrisidagi maʼlumotlar.
Maxsus boʻlinma aniqlangan manfaatlar toʻqnashuvi hollarining hisobi oʻz vaqtida va toʻliq yuritilishi uchun javobgardir.
25-modda. Manfaatlar toʻqnashuvi hollarini tartibga solish uchun koʻrilgan choralarni koʻrib chiqish
Davlat organlarining yoki boshqa tashkilotlarning odob-axloq komissiyasi mavjud yoki ehtimoliy manfaatlar toʻqnashuvlari toʻgʻrisida har yarim yilda xulosa qabul qiladi hamda ularni tartibga solish boʻyicha koʻrilgan choralarning yetarliligini (toʻgʻriligini) koʻrib chiqadi.
Davlat organlarining yoki boshqa tashkilotlarning odob-axloq komissiyasi aniqlangan manfaatlar toʻqnashuvi hollarini maxsus boʻlinma bilan birgalikda tahlil qiladi va davlat organining yoki boshqa tashkilotning xodimlari oʻrtasida tushuntirish ishlarini olib boradi.
5-bob. Yakunlovchi qoidalar
26-modda. Manfaatlar toʻqnashuviga yoʻl qoʻyilgan holda qarorlar qabul qilish yoki bitimlar tuzish
Manfaatlar toʻqnashuviga yoʻl qoʻyilgan holda qabul qilingan qarorlar yoki tuzilgan bitimlar sud tartibida haqiqiy emas deb topiladi.
Manfaatlar toʻqnashuviga yoʻl qoʻyilgan holda qabul qilingan qaror yoki tuzilgan bitim haqiqiy emas deb topilgan taqdirda, ushbu qaror qabul qilinganligi yoki bitim tuzilganligi natijasida olingan foyda bitim boʻyicha olingan hamma narsani qaytarib berish toʻgʻrisida talab qoʻyilmagan holda, sud tartibida davlat daromadiga oʻtkaziladi. Bunda haqiqiy emas deb topilgan bunday bitimning ijrosi bilan bogʻliq xarajatlarning oʻrni manfaatlar toʻqnashuviga yoʻl qoʻygan shaxsning hisobidan qoplanadi.
Manfaatlar toʻqnashuviga yoʻl qoʻyilgan holda qabul qilingan qaror yoki tuzilgan bitim haqiqiy emas deb topilganligi natijasida jismoniy yoki yuridik shaxslarga, shu jumladan davlat organlariga yoki boshqa tashkilotlarga yetkazilgan zarar davlat organining yoki boshqa tashkilotning aybdor xodimlaridan regress tartibida undirib olinishi mumkin.
27-modda. Davlat organlarining yoki boshqa tashkilotlarning manfaatlar toʻqnashuvini tartibga solish boʻyicha qabul qilingan qarorlari ustidan shikoyat qilish
Davlat organining yoki boshqa tashkilotning xodimi manfaatlar toʻqnashuvini tartibga solish yuzasidan davlat organlari yoki boshqa tashkilotlar tomonidan qabul qilingan qarorlar ustidan boʻysunuv tartibida yuqori turuvchi tashkilotga, maxsus vakolatli davlat organiga yoki sudga shikoyat qilishga haqli.
28-modda. Nizolarni hal etish
Davlat organlarining yoki boshqa tashkilotlarning faoliyatidagi manfaatlar toʻqnashuvi bilan bogʻliq munosabatlarni tartibga solish sohasida yuzaga keladigan nizolar qonunchilikda belgilangan tartibda hal etiladi.
29-modda. Manfaatlar toʻqnashuvi toʻgʻrisidagi qonunchilikni buzganlik uchun javobgarlik
Manfaatlar toʻqnashuvi toʻgʻrisidagi qonunchilikni buzganlikda aybdor shaxslar belgilangan tartibda javobgar boʻladi.
30-modda. Oʻzbekiston Respublikasining ayrim qonun hujjatlariga oʻzgartish va qoʻshimchalar kiritish
1. Oʻzbekiston Respublikasining 1994-yil 22-sentabrda qabul qilingan 2015-XII-sonli Qonuni bilan tasdiqlangan Oʻzbekiston Respublikasining Maʼmuriy javobgarlik toʻgʻrisidagi kodeksiga (Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Kengashining Axborotnomasi, 1995-yil, № 3, 6-modda; Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisining Axborotnomasi, 1995-yil, № 9, 193-modda, № 12, 269-modda; 1996-yil, № 5-6, 69-modda, № 9, 144-modda; 1997-yil, № 2, 56-modda, № 4-5, 126-modda, № 9, 241-modda; 1998-yil, № 3, 38-modda, № 5-6, 102-modda, № 9, 181-modda; 1999-yil, № 1, 20-modda, № 5, 124-modda, № 9, 229-modda; 2000-yil, № 5-6, 153-modda, № 7-8, 217-modda; 2001-yil, № 1-2, 23-modda, № 9-10, 165, 182-moddalar; 2002-yil, № 1, 20-modda, № 9, 165-modda; 2003-yil, № 1, 8-modda, № 5, 67-modda, № 9-10, 149-modda; 2004-yil, № 1-2, 18-modda, № 5, 90-modda, № 9, 171-modda; 2005-yil, № 1, 18-modda; Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisi palatalarining Axborotnomasi, 2005-yil, № 9, 312-modda, № 12, 413, 417, 418-moddalar; 2006-yil, № 6, 261-modda, № 9, 498-modda, № 10, 536-modda, № 12, 656, 659-moddalar; 2007-yil, № 4, 158, 159, 164, 165-moddalar, № 9, 416, 421-moddalar, № 12, 596, 604, 607-moddalar; 2008-yil, № 4, 181, 189, 192-moddalar, № 9, 486, 488-moddalar, № 12, 640, 641-moddalar; 2009-yil, № 1, 1-modda, № 9, 334, 335, 337-moddalar, № 10, 380-modda, № 12, 462, 468, 470, 472, 474-moddalar; 2010-yil, № 5, 175, 179-moddalar, № 6, 231-modda, № 9, 335, 339, 341-moddalar, № 10, 380-modda, № 12, 468, 473, 474-moddalar; 2011-yil, № 1, 1-modda, № 4, 104, 105-moddalar, № 9, 247, 252-moddalar, № 12/2, 365-modda; 2012-yil, № 4, 108-modda, № 9/1, 242-modda, № 12, 336-modda; 2013-yil, № 4, 98-modda, № 10, 263-modda; 2014-yil, № 1, 2-modda, № 5, 130-modda, № 9, 244-modda, № 12, 341, 343-moddalar; 2015-yil, № 6, 228-modda, № 8, 310, 312-moddalar, № 12, 452-modda; 2016-yil, № 1, 2-modda, № 4, 125-modda, № 9, 276-modda, № 12, 383, 385-moddalar; 2017-yil, № 4, 137-modda, № 6, 300-modda, № 9, 510-modda, № 10, 605-modda; 2018-yil, № 1, 1, 4, 5-moddalar, № 4, 224-modda, № 7, 430, 431, 432-moddalar, № 10, 671, 673, 679-moddalar; 2019-yil, № 1, 1, 3, 5-moddalar, № 2, 47-modda, № 3, 161, 165, 166-moddalar, № 5, 259, 261, 267, 268-moddalar, № 7, 386-modda, № 8, 469, 471-moddalar, № 9, 591, 592-moddalar, № 10, 674, 676-moddalar, № 11, 787, 791-moddalar, № 12, 880, 891-moddalar; 2020-yil, № 1, 4-modda, № 3, 203, 204-moddalar, № 7, 449-modda, № 9, 539, 540-moddalar, № 10, 593, 596-moddalar, № 11, 651-modda, № 12, 691-modda; 2021-yil, № 1, 5, 7, 12, 13, 14-moddalar, № 2, 142-modda, № 3, 217-modda, № 4, 290, 293-moddalar, 4-songa ilova, № 8, 800, 802, 803-moddalar, № 9, 903-modda, № 10, 966, 967, 968, 973-moddalar, № 11, 1066-modda; 2022-yil, № 1, 1, 2-moddalar, № 2, 80, 81-moddalar, № 3, 215, 216-moddalar, № 4, 337-modda, № 5, 464, 465, 466, 467-moddalar, № 8, 787-modda) quyidagi oʻzgartish va qoʻshimchalar kiritilsin:
1) 1758-moddaning toʻrtinchi qismidagi “va manfaatlar toʻqnashuvi” degan soʻzlar chiqarib tashlansin;
2) quyidagi mazmundagi 1934-modda bilan toʻldirilsin:
“1934-modda. Manfaatlar toʻqnashuvi toʻgʻrisidagi qonunchilik talablarini bajarmaslik
Davlat organining yoki boshqa tashkilotning mansabdor shaxsi yoki xodimi tomonidan manfaatlar toʻqnashuvi toʻgʻrisidagi qonunchilikda nazarda tutilgan manfaatlar toʻqnashuvi mavjudligi haqida xabar bermaslik, —
bazaviy hisoblash miqdorining uch baravaridan besh baravarigacha miqdorda jarima solishga sabab boʻladi.
Xuddi shunday huquqbuzarlik maʼmuriy jazo chorasi qoʻllanilganidan keyin bir yil davomida takroran sodir etilgan boʻlsa, —
bazaviy hisoblash miqdorining besh baravaridan oʻn baravarigacha miqdorda jarima solishga sabab boʻladi.
Davlat organining yoki boshqa tashkilotning mansabdor shaxsiga maʼlum boʻlib qolgan, manfaatlar toʻqnashuvi toʻgʻrisidagi qonunchilikda nazarda tutilgan mavjud yoki ehtimoliy manfaatlar toʻqnashuvini tartibga solish yuzasidan choralar koʻrmaslik, —
bazaviy hisoblash miqdorining besh baravaridan oʻn baravarigacha miqdorda jarima solishga sabab boʻladi.
Ushbu moddaning uchinchi qismida nazarda tutilgan huquqbuzarlik maʼmuriy jazo chorasi qoʻllanilganidan keyin bir yil davomida takroran sodir etilgan boʻlsa, —
bazaviy hisoblash miqdorining oʻn baravaridan oʻn besh baravarigacha miqdorda jarima solishga sabab boʻladi.
Ushbu moddaning birinchi va uchinchi qismlarida nazarda tutilgan huquqbuzarliklar davlat xaridlari sohasida sodir etilgan boʻlsa, —
mansabdor shaxslarga bazaviy hisoblash miqdorining yigirma baravaridan oʻttiz baravarigacha miqdorda jarima solishga sabab boʻladi”;
3) 245-moddaning birinchi qismi “1933” raqamidan keyin “1934” raqami bilan toʻldirilsin;
4) 24510-moddaning birinchi qismidagi “2157-moddasida” degan soʻzlar “1934 va 2157-moddalarida” degan soʻzlar bilan almashtirilsin.
2. Oʻzbekiston Respublikasining 1995-yil 21-dekabrda qabul qilingan 163-I-sonli va 1996-yil 29-avgustda qabul qilingan 256-I-sonli qonunlari bilan tasdiqlangan Oʻzbekiston Respublikasining Fuqarolik kodeksiga (Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisining Axborotnomasi, 1996-yil, 2-songa ilova, № 11-12; 1997-yil, № 2, 56-modda, № 9, 241-modda; 1998-yil, № 5-6, 102-modda; 1999-yil, № 1, 20-modda, № 9, 229-modda; 2001-yil, № 1-2, 23-modda, № 9-10, 182-modda; 2002-yil, № 1, 20-modda, № 9, 165-modda; 2003-yil, № 1, 8-modda, № 5, 67-modda; 2004-yil, № 1-2, 18-modda, № 5, 90-modda, № 9, 171-modda; Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisi palatalarining Axborotnomasi, 2006-yil, № 4, 154-modda, № 9, 494, 498-moddalar; 2007-yil, № 1, 3, 5-moddalar, № 4, 156, 164-moddalar, № 8, 367-modda, № 9, 416-modda, № 12, 598, 608-moddalar; 2008-yil, № 4, 192-modda, № 12, 640-modda; 2009-yil, № 9, 337-modda; 2010-yil, № 9, 335, 337, 340-moddalar; 2011-yil, № 12/2, 363, 364, 365-moddalar; 2012-yil, № 4, 106, 109-moddalar, № 12, 336-modda; 2013-yil, № 10, 263-modda; 2014-yil, № 5, 130-modda, № 12, 343-modda; 2015-yil, № 8, 310, 312-moddalar; 2016-yil, № 4, 125-modda; 2017-yil, № 4, 137-modda, № 9, 510-modda, № 12, 773-modda; 2018-yil, № 1, 4-modda, № 4, 224-modda, № 7, 433-modda, № 10, 673-modda; 2019-yil, № 3, 161, 166-moddalar, № 5, 267-modda, № 10, 671-modda, № 12, 880, 886-moddalar; 2020-yil, № 1, 3, 4-moddalar, № 10, 593-modda; 2021-yil, 4-songa ilova, № 8, 801-modda, № 10, 968-modda; 2022-yil, № 2, 79-modda, № 3, 217, 218-moddalar, № 4, 3-modda, № 5, 46-modda, № 6, 570, 577-moddalar) quyidagi qoʻshimchalar kiritilsin:
1) 114-modda quyidagi mazmundagi uchinchi va toʻrtinchi qismlar bilan toʻldirilsin:
“Manfaatlar toʻqnashuviga yoʻl qoʻyilgan holda tuzilgan bitim haqiqiy emas deb topilgan taqdirda, ushbu bitimni tuzish natijasida olingan foyda bitim boʻyicha olingan hamma narsani qaytarib berish toʻgʻrisida talab qoʻyilmagan holda, sud tartibida davlat daromadiga oʻtkaziladi. Bunday bitimni ijro etish bilan bogʻliq xarajatlarning oʻrni manfaatlar toʻqnashuviga yoʻl qoʻygan shaxsning hisobidan qoplanadi.
Korrupsiyaga yoʻl qoʻyilgan holda tuzilgan bitim haqiqiy emas deb topilgan taqdirda, bunday bitimni tuzish natijasida jismoniy va yuridik shaxslarga yetkazilgan zararning oʻrni aybdor shaxslar tomonidan sud tartibida qoplanadi”;
2) 116-modda quyidagi mazmundagi ikkinchi qism bilan toʻldirilsin:
“Korrupsiyaga, shu jumladan manfaatlar toʻqnashuviga yoʻl qoʻyilgan holda tuzilgan bitim sud tartibida haqiqiy emas deb topiladi”.
3. Oʻzbekiston Respublikasining 2017-yil 3-yanvarda qabul qilingan “Korrupsiyaga qarshi kurashish toʻgʻrisida”gi OʻRQ-419-sonli Qonuni (Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisi palatalarining Axborotnomasi, 2017-yil, № 1, 1-modda; 2019-yil, № 1, 5-modda, № 5, 267-modda; 2021-yil, 4-songa ilova) 3-moddasining toʻrtinchi xatboshisi quyidagi tahrirda bayon etilsin:
manfaatlar toʻqnashuvi — shaxsning shaxsiy (bevosita yoki bilvosita) manfaatdorligi uning oʻz lavozim yoki xizmat majburiyatlarini lozim darajada bajarishiga taʼsir koʻrsatayotgan yoxud taʼsir koʻrsatishi mumkin boʻlgan hamda shaxsiy manfaatdorlik bilan fuqarolarning, tashkilotlarning, jamiyatning yoki davlatning huquqlari, qonuniy manfaatlari oʻrtasida qarama-qarshilik yuzaga kelayotgan (mavjud manfaatlar toʻqnashuvi) yoki yuzaga kelishi mumkin boʻlgan (ehtimoliy manfaatlar toʻqnashuvi) vaziyat”.
31-modda. Ushbu Qonunning ijrosini, yetkazilishini, mohiyati va ahamiyati tushuntirilishini taʼminlash
Oʻzbekiston Respublikasi Korrupsiyaga qarshi kurashish agentligi, Adliya vazirligi va boshqa manfaatdor tashkilotlar ushbu Qonunning ijrosini, ijrochilarga yetkazilishini hamda mohiyati va ahamiyati aholi oʻrtasida tushuntirilishini taʼminlasin.
32-modda. Qonunchilikni ushbu Qonunga muvofiqlashtirish
Oʻzbekiston Respublikasi Vazirlar Mahkamasi:
hukumat qarorlarini ushbu Qonunga muvofiqlashtirsin;
respublika ijro etuvchi hokimiyat organlari ushbu Qonunga zid boʻlgan oʻz normativ-huquqiy hujjatlarini qayta koʻrib chiqishlari va bekor qilishlarini taʼminlasin.
33-modda. Ushbu Qonunning kuchga kirishi
Ushbu Qonun rasmiy eʼlon qilingan kundan eʼtiboran olti oy oʻtgach kuchga kiradi.
Oʻzbekiston Respublikasining Prezidenti Sh. MIRZIYOYEV
Toshkent sh.,
2024-yil 5-iyun,
OʻRQ-931-son
(Qonunchilik maʼlumotlari milliy bazasi, 05.06.2024-y., 03/24/931/0402-son)
Закон Республики Узбекистан
О конфликте интересов

Принят Законодательной палатой 25 октября 2022 года

Одобрен Сенатом 1 июня 2023 года

Глава 1. Общие положения
Статья 1. Цель и сфера действия настоящего Закона
Целью настоящего Закона является регулирование отношений, связанных с конфликтом интересов.
Действие настоящего Закона распространяется на государственные органы и органы государственной власти на местах, государственные учреждения, государственные унитарные предприятия, государственные целевые фонды, а также на акционерные общества с долей государства в их уставном фонде (уставном капитале) в размере 50 процентов и более (далее — государственные органы или иные организации).
Действие настоящего Закона в отношении:
юридических лиц с совокупной долей государственных органов или иных организаций в их уставном фонде (уставном капитале) в размере 50 процентов и более;
юридических лиц с совокупной долей организаций, указанных в абзаце втором части третьей настоящей статьи, в их уставном фонде (уставном капитале) в размере 50 процентов и более, распространяется только к отношениям, осуществляемым ими в сфере государственных закупок.
Статья 2. Законодательство о конфликте интересов
Законодательство о конфликте интересов состоит из настоящего Закона и иных актов законодательства.
Законами, регулирующими ведение досудебного производства по уголовным делам, а также отношения, возникающие при ведении судебного производства, могут быть установлены иные правила урегулирования отношений, связанных с конфликтом интересов.
Если международным договором Республики Узбекистан установлены иные правила, чем те, которые предусмотрены законодательством Республики Узбекистан о конфликте интересов, то применяются правила международного договора.
Статья 3. Основные понятия
В настоящем Законе применяются следующие основные понятия:
сотрудник государственного органа или иной организации — работник управленческого персонала, осуществляющий трудовую (служебную) деятельность в государственных органах или иных организациях на основании трудового договора (контракта) либо на избираемых или назначаемых должностях;
конфликт интересов — ситуация, при которой личная заинтересованность (прямая или косвенная) лица влияет или может повлиять на надлежащее исполнение им своих должностных или служебных обязанностей и при которой возникает (реальный конфликт интересов) либо может возникнуть (потенциальный конфликт интересов) противоречие между личной заинтересованностью и правами, законными интересами граждан, организаций, общества или государства;
специальное подразделение по урегулированию конфликта интересов (далее — специальное подразделение) — подразделения внутреннего антикоррупционного контроля и (или) кадровые подразделения государственных органов или иных организаций;
личная заинтересованность — любая выгода или преимущество, которую может получить сотрудник государственного органа или иной организации или связанные с ним лица, в результате непосредственного либо косвенного принятия им решения или иного его участия в этом процессе;
близкие родственники — родители, братья, сестры, сыновья, дочери, супруги, а также родители, братья, сестры и дети супругов.
Статья 4. Основные принципы регулирования отношений, связанных с конфликтом интересов
Основными принципами регулирования отношений, связанных с конфликтом интересов являются:
законность;
приоритетность законных интересов граждан, организаций, общества и государства;
открытость и прозрачность;
объективность;
нетерпимость к коррупции.
Статья 5. Связанные лица сотрудника государственного органа или иной организации
Связанными лицами сотрудника государственного органа или иной организации признаются следующие лица:
близкие родственники сотрудника государственного органа или иной организации;
юридическое лицо, акциями или долями уставного фонда (уставного капитала) которого владеют сотрудник государственного органа или иной организации и (или) его близкие родственники;
юридическое лицо, в котором сотрудник государственного органа или иной организации или его близкие родственники являются руководителями или членами органа управления.
Статья 6. Права и обязанности сотрудника государственного органа или иной организации при регулировании отношений, связанных с конфликтом интересов
Сотрудник государственного органа или иной организации при регулировании отношений, связанных с конфликтом интересов имеет право:
обращаться за консультацией в специальное подразделение;
предоставлять дополнительные сведения помимо сведений, которые должны быть представлены в декларации о потенциальном конфликте интересов в электронной или письменной форме.
Сотрудник государственного органа или иной организации обязан:
добросовестно выполнять свои должностные обязанности или служебные полномочия и воздерживаться от любых действий, связанных с его личными интересами, которые влияют или могут повлиять на их выполнение;
не допускать личной заинтересованности, которая приводит или может привести к конфликту интересов при выполнении должностных обязанностей или служебных полномочий;
в случае возникновения реального конфликта интересов уведомлять своего непосредственного руководителя (руководителя организации — вышестоящего руководителя) или специальное подразделение до принятия решения по документам, находящимся в его делопроизводстве;
не принуждать находящихся в его непосредственном подчинении сотрудников или иных сотрудников к действиям (бездействию) прямо или косвенно преследующих его личные интересы;
сообщить в течение одного рабочего дня о случае поступления предложений о приеме на работу от организации или ее структурного подразделения, находящегося под контролем государственного органа или иной организации, где он сам осуществляет трудовую (служебную) деятельность;
сообщать об известных ему случаях конфликта интересов в отношении других сотрудников;
предоставлять сведения по запросу специального подразделения в целях урегулирования потенциальных конфликтов интересов.
Сотрудник государственного органа или иной организации может иметь иные права и нести другие обязанности в соответствии с законодательством.
Статья 7. Права и обязанности связанных лиц сотрудника государственного органа или иной организации при регулировании отношений, связанных с конфликтом интересов
Связанные лица сотрудника государственного органа или иной организации при вступлении в отношения с государственным органом или иной организацией, в котором осуществляет трудовую (служебную) деятельность данный сотрудник, имеют право:
получать бесплатную консультацию от специального подразделения для предотвращения конфликта интересов;
обжаловать действия (бездействие) или решения государственного органа или иной организации по урегулированию конфликта интересов.
Связанные лица сотрудника государственного органа или иной организации при вступлении в отношения с государственным органом или иной организацией, в котором осуществляет трудовую (служебную) деятельность данный сотрудник, обязаны:
не допускать конфликт интересов в личных интересах;
заполнять декларацию о потенциальном конфликте интересов в электронной или письменной форме, не вносить в нее заведомо ложные и недостоверные сведения.
Представление связанными лицами сотрудника государственного органа или иной организации заведомо ложных или недостоверных сведений в декларации о потенциальном конфликте интересов может повлечь правовые последствия, установленные настоящим Законом.
Статья 8. Ограничения по предупреждению конфликта интересов в деятельности сотрудника государственного органа или иной организации
В целях предупреждения конфликта интересов сотрудник государственного органа или иной организации не вправе:
получать личную выгоду путем злоупотребления служебным положением;
скрывать сведения либо предоставлять заведомо ложную или недостоверную информацию при раскрытии информации о конфликте интересов;
работать по совместительству в организациях, одна из которых подчинена или подконтрольна другой, за исключением случаев, предусмотренных законодательством;
быть учредителем (акционером, участником) коммерческих организаций, за исключением случаев владения до десяти процентов свободно обращающихся акций акционерных обществ;
владеть акциями или долями в уставном фонде (уставном капитале) субъекта предпринимательской деятельности, находящегося под контролем государственного органа или иной организации, где он осуществляет трудовую (служебную) деятельность, а также быть членом органа управления данных субъектов предпринимательской деятельности, за исключением случаев, предусмотренных в законах Республики Узбекистан и решениях Президента Республики Узбекистан или когда это является его должностными обязанностями в соответствии с законодательством. При этом, в случаях занятия должности сотрудника государственного органа или иной организации лицом, владеющим акциями или долями в уставном фонде (уставном капитале) подконтрольных субъектов предпринимательской деятельности либо являющимся членом органов управления данных субъектов предпринимательской деятельности, данное лицо должен в течение одного месяца реализовать эти акции или доли, выйти из членства органов управления в порядке, установленном законодательством;
участвовать в качестве представителя в рассмотрении дел, касающихся его или связанных с ним лиц, в государственных органах или иных организациях, где он сам осуществляет трудовую (служебную) деятельность, если в соответствии с законодательством он не является законным представителем;
участвовать в покупке или получении в аренду имущества организации, где он сам осуществляет трудовую (служебную) деятельность.
Сотрудник государственного органа или иной организации, с которым был прекращен трудовой договор или уволенный со службы, в течение двух лет принимается на работу организациями или их структурными подразделениями, над которыми он прямо или косвенно осуществлял контроль в последнем месте работы, на основании заключения должностного лица, осуществляющего функции подразделения антикоррупционного контроля организации, где он сам осуществлял трудовую (служебную) деятельность.
Ограничение, указанное в абзаце пятом части первой настоящей статьи, распространяется только на сотрудников государственных органов, органов государственной власти на местах, государственных целевых фондов, руководителей государственных учреждений и государственных унитарных предприятий, акционерных обществ с долей государства в их уставном фонде (уставном капитале) в размере 50 процентов и более.
Ограничение, указанное в абзаце восьмом части первой настоящей статьи, распространяется также на связанные лица сотрудника государственного органа или иной организации.
Для целей настоящего Закона под словом «контроль» в настоящей статье признается право сотрудника государственного органа или иной организации проверять деятельность соответствующей организации лично или через лицо, находящееся в его подчинении, либо применять в отношении ее любые льготы (преференции), установленные законодательством, или привлекать ее к любой ответственности (инициировать привлечение к ответственности), либо выдавать ей лицензии и другие документы разрешительного характера (принимать уведомления).
С учетом специфики должностных обязанностей или служебных полномочий сотрудника государственных органов или иных организаций к нему могут быть применены иные ограничения, установленные законодательством.
Глава 2. Государственное регулирование отношений, связанных с конфликтом интересов
Статья 9. Полномочия Агентства по противодействию коррупции Республики Узбекистан в сфере регулирования отношений, связанных с конфликтом интересов
Агентство по противодействию коррупции Республики Узбекистан является специально уполномоченным государственным органом в сфере регулирования отношений, связанных с конфликтом интересов (далее — специально уполномоченный государственный орган).
Специально уполномоченный государственный орган:
запрашивает и изучает информацию и материалы, связанные с конфликтом интересов, от государственных органов или иных организаций;
координирует деятельность государственных органов или иных организаций в сфере урегулирования отношений, связанных с конфликтом интересов;
изучает деятельность государственных органов или иных организаций в сфере урегулирования отношений, связанных с конфликтом интересов, в том числе на основании обращений физических и юридических лиц;
при выявлении обстоятельств, связанных с конфликтом интересов, вносит в государственные органы или иные организации представление о прекращении сделки, изменении или отмене решения и иного документа либо вносит в суд иск о признании их недействительными;
утверждает типовые формы Реестра учета конфликта интересов, уведомления о реальном конфликте интересов и декларации о потенциальном конфликте интересов;
объявляет методические рекомендации по урегулированию конфликта интересов для государственных органов или иных организаций;
осуществляет контроль за достижением полного возмещения ущерба интересам граждан, организаций, общества или государства причиненных в результате конфликта интересов;
организует систематическое повышение квалификации сотрудников специальных подразделений, обучение, направленное на формирование у них соответствующих навыков;
в соответствии с законодательством об административной ответственности составляет протокол об административном правонарушении, связанном с несоблюдением требований законодательства о конфликте интересов и направляет его для рассмотрения в суд.
Специально уполномоченный государственный орган может осуществлять и иные полномочия в соответствии с законодательством.
Статья 10. Полномочия государственных органов или иных организаций в сфере регулирования отношений, связанных с конфликтом интересов
Государственные органы или иные организации в сфере регулирования отношений, связанных с конфликтом интересов:
организуют систему информирования сотрудниками о реальном конфликте интересов;
размещают установленную форму декларации о потенциальном конфликте интересов и уведомление о реальном конфликте интересов на своих официальных веб-сайтах;
изменяют или отменяют в установленном порядке решения, принятые с допущением конфликта интересов;
изменяют или отменяют сделки, совершенные с допущением конфликта интересов, либо в установленном порядке обращаются в суд с исками о признании таких сделок недействительными;
организуют деятельность по урегулированию отношений, связанных с конфликтом интересов, комиссий по этике и специальных подразделений;
определяют внутриведомственный порядок по предупреждению конфликта интересов в государственных органах или иных организациях;
обеспечивают объективность организации служебной проверки по выявленному конфликту интересов и рассмотрение ее результатов комиссиями по этике;
принимают меры по поощрению сотрудников, показывающих пример в предупреждении конфликта интересов;
принимают меры по обеспечению возмещения ущерба, причиненного гражданам, организациям, обществу или государству в результате конфликта интересов, а также по восстановлению доверия населения к соответствующему государственному органу или иной организации.
Государственные органы или иные организации могут осуществлять и иные полномочия в соответствии с законодательством.
Статья 11. Полномочия комиссии по этике государственных органов или иных организаций в сфере регулирования отношений, связанных с конфликтом интересов
Контроль за соблюдением требований настоящего Закона сотрудником государственного органа или иной организации осуществляет комиссия по этике, созданная в этом государственном органе или иной организации.
Комиссия по этике:
принимает меры по обеспечению соблюдения сотрудником государственного органа или иной организации требований, установленных настоящим Законом;
рассматривает вопросы о достаточности (правильности) мер, принимаемых по урегулированию конфликта интересов;
осуществляет коллегиальный контроль за случаями, связанными с реальным конфликтом интересов;
по результатам служебной проверки выносит заключение о наличии (отсутствии) нарушений требований, установленных настоящим Законом, сотрудниками государственного органа или иной организации;
вносит руководителю государственного органа или иной организации предложение о привлечении к ответственности сотрудника, не сообщившего о конфликте интересов, предоставившего заведомо ложную или недостоверную информацию либо скрывшего такую информацию.
Комиссия по этике может осуществлять и иные полномочия в соответствии с законодательством.
Статья 12. Полномочия специального подразделения в сфере регулирования отношений, связанных с конфликтом интересов
Специальное подразделение:
обобщает информацию о выявленных случаях конфликта интересов сотрудником государственного органа или иной организации;
проводит служебную проверку в отношении сотрудника государственного органа или иной организации, нарушившего требования настоящего Закона;
проводит разъяснительную работу по предупреждению конфликта интересов среди сотрудников государственного органа или иной организации в соответствии с законодательством;
рассматривает декларации о потенциальном конфликте интересов, а также уведомление о реальном конфликте интересов, по результатам которых вносит предложения в комиссию по этике;
дает заключение о наличии или отсутствии конфликта интересов в связи с сообщениями о конфликте интересов сотрудником государственного органа или иной организации;
анализирует случаи конфликта интересов, выявленные в государственных органах или иных организациях, и разрабатывает предложения по их урегулированию;
готовит и обеспечивает размещение ежегодных отчетов о состоянии соблюдения требований настоящего Закона в государственных органах или иных организациях на его официальном веб-сайте.
Специальное подразделение может осуществлять и иные полномочия в соответствии с законодательством.
Глава 3. Меры по раскрытию информации о конфликте интересов и выявлению конфликта интересов
Статья 13. Раскрытие информации о конфликте интересов
Раскрытие информации о конфликте интересов осуществляется путем представления сотрудником государственного органа или иной организации уведомления о реальном конфликте интересов и декларации о потенциальном конфликте интересов.
Раскрытие информации о конфликте интересов связанными лицами сотрудника государственного органа или иной организации осуществляется путем представления ими декларации о потенциальном конфликте интересов.
Статья 14. Уведомление о реальном конфликте интересов
Уведомление о реальном конфликте интересов должно содержать следующие сведения:
фамилию, имя, отчество и должность сотрудника государственного органа или иной организации, сообщающего о реальном конфликте интересов, а также персональный идентификационный номер физического лица;
фамилию, имя, отечество близкого родственника сотрудника государственного органа или иной организации, с которым возникает конфликт интересов, персональный идентификационный номер физического лица (при наличии) или наименование связанного лица сотрудника государственного органа или иной организации и его идентификационный номер налогоплательщика;
информацию о реальном конфликте интересов.
Уведомление о реальном конфликте интересов должно содержать указание на принятые меры по урегулированию конфликта интересов, удостоверено собственноручной подписью или электронной цифровой подписью сотрудника государственного органа или иной организации и (или) его непосредственным руководителем (в отдельных случаях — его заместителем).
Статья 15. Порядок представления уведомления о реальном конфликте интересов
Сотрудник государственного органа или иной организации обязан заполнить и представлять уведомление о реальном конфликте интересов в установленной форме своему непосредственному руководителю (руководителю организации — вышестоящему руководителю) или специальному подразделению в течение одного рабочего дня с момента, когда ему стало известно о реальном конфликте интересов в следующих случаях, если:
на работу приняты близкие родственники с непосредственной подчиненностью (за исключением случаев принятия на работу на должность, входящую в политическую группу должностей государственной гражданской службы) или к его работе на основании гражданско-правового договора привлечены связанные с ним лица;
он участвует в принятии решений по вопросам, касающимся связанных с ним лиц;
близкий родственник работает в качестве ответственного должностного лица по направлению проверки в проверяемом объекте (юридическое лицо) или данный объект (юридическое лицо) проверки является связанным с ним лицом;
ему стало известно о любых иных реальных конфликтах интересов.
Статья 16. Порядок рассмотрения уведомления о реальном конфликте интересов
Руководящий сотрудник государственного органа или иной организации и руководитель специального подразделения считаются ответственными за урегулирование конфликта интересов.
Руководитель структурного подразделения государственных органов или иных организаций обязан в течение одного рабочего дня предоставить специальному подразделению информацию о принятых в рамках его полномочий мерах по урегулированию реального конфликта интересов.
Специальное подразделение в течение трех дней представляет информацию в комиссию по этике для рассмотрения вопроса о достаточности (правильности) принятых мер.
Статья 17. Декларация о потенциальном конфликте интересов
Декларация о потенциальном конфликте интересов должна содержать следующие сведения:
должность сотрудника государственного органа или иной организации и его фамилию, имя, отчество, а также его персональный идентификационный номер физического лица;
фамилию, имя и отчество близких родственников сотрудника государственного органа или иной организации, их персональный идентификационный номер физического лица (при его наличии), а также место работы и должность;
официальное наименование акционерного общества, акционером которого является сотрудник государственного органа или иной организации, или его близкие родственники и его идентификационный номер налогоплательщика;
официальное наименование юридического лица, учредителем (участником), членом органа управления которого являются близкие родственники сотрудника государственного органа или иной организации, а также его идентификационный номер налогоплательщика.
Декларация о потенциальном конфликте интересов должна быть удостоверена собственноручной подписью или электронной цифровой подписью, заполнившим ее сотрудником государственного органа или иной организации.
Статья 18. Порядок представления декларации о потенциальном конфликте интересов
Сотрудник государственного органа или иной организации при изменении персональных данных должен заполнить и предоставить декларацию о потенциальном конфликте интересов в специальное подразделение ежегодно не позднее 15 января.
Кандидат в сотрудники государственного органа или иной организации при принятии на работу, а также сотрудник, переведенный на другую работу должен заполнить и предоставить декларацию о потенциальном конфликте интересов установленной формы.
Специальное подразделение:
обобщает и анализирует ежегодную декларацию о потенциальном конфликте интересов ежегодно до 15 февраля;
вносит предложение в комиссию по этике ежегодно до 1 марта для обеспечения достаточности (правильности) мер по урегулированию потенциального конфликта интересов;
вносит предложение непосредственному руководителю сотрудника государственного органа или иной организации либо вышестоящему руководителю государственного органа или иной организации о принятии мер по урегулированию потенциального конфликта интересов на основании заключения, принятого комиссией по этике.
После предоставления кандидатом в сотрудники государственного органа или иной организации при приеме на работу или сотрудником государственного органа или иной организации при переводе на другую работу, декларации о потенциальном конфликте интересов, специальным подразделением в пятидневный срок проводится работа, предусмотренная частью третьей настоящей статьи.
Статья 19. Декларация о потенциальном конфликте интересов, представляемая связанными лицами сотрудника государственного органа или иной организации
Декларация о потенциальном конфликте интересов, представляемая связанными лицами сотрудника государственного органа или иной организации, должна содержать следующие сведения:
фамилию, имя, отчество, персональный идентификационный номер физического лица или наименование и идентификационный номер налогоплательщика юридического лица, которые являются связанными лицами сотрудника государственного органа или иной организации;
фамилию, имя и отчество, должность сотрудника государственного органа или иной организации;
сведения о родстве с сотрудником государственного органа или иной организации;
сведения о связанности юридического лица с сотрудником государственного органа или иной организации.
Декларация о потенциальном конфликте интересов должна быть удостоверена собственноручной подписью или электронной цифровой подписью, заполнившего ее, физического лица или представителя юридического лица (доверенного лица).
Статья 20. Выявление конфликта интересов
Выявление конфликта интересов осуществляется посредством изучения сведений, полученных из следующих источников:
декларации о потенциальном конфликте интересов, предусмотренной в статье 17 настоящего Закона;
предложений, полученных в процессе государственных закупок, протоколов заседаний закупочной комиссии, заключенных договоров;
обращений или сообщений физических и юридических лиц о реальном конфликте интересов или потенциальном конфликте интересов в деятельности сотрудника государственного органа или иной организации;
списков аффилированных лиц и конечных выгодоприобретателях (бенефициарах) коммерческих организаций;
модуля регистрации субъектов предпринимательства Единого портала интерактивных государственных услуг Республики Узбекистан;
информационной системы «Единый электронный архив ЗАГС»;
межведомственного аппаратно-программного комплекса «Единая национальная система труда»;
Центрального депозитария ценных бумаг;
представления, внесенного по результатам изучения, проведенного специально уполномоченным государственным органом.
Получение сведений из источников, указанных в абзацах пятом — девятом части первой настоящей статьи, осуществляется по запросу руководителя специального подразделения.
Обстоятельства реальных конфликтов интересов или потенциальных конфликтов интересов сотрудника государственного органа или иной организации, размещенные в средствах массовой информации, в том числе во всемирной информационной сети Интернет, устанавливаются путем сбора и изучения сведений о них.
Изучение сведений, предусмотренных частью первой настоящей статьи, осуществляется специальным подразделением.
Глава 4. Рассмотрение и проверка мер, принятых по урегулированию конфликта интересов
Статья 21. Меры, принимаемые по отношению к случаям конфликта интересов
Для урегулирования случаев конфликта интересов с учетом его особенностей следует принять одну из следующих мер:
перевод сотрудника государственного органа или иной организации, непосредственно подчиненного руководителю, по отношению к которому возник конфликт интересов, к другому руководителю, с которым не возникнет конфликт интересов;
добровольный самоотвод или принудительное отстранение сотрудника государственного органа или иной организации из состава коллегиального органа, где может возникнуть конфликт интересов;
пересмотр круга должностных обязанностей или служебных полномочий сотрудника государственного органа или иной организации;
установление ограничения на использование сотрудником государственного органа или иной организации информации и документов государственного органа или иной организации, которые могут привести к конфликту интересов;
обеспечение коллегиального контроля за осуществлением сотрудником государственного органа или иной организации полномочий по принятию решений в индивидуальном порядке в соответствии с законодательством;
представление предложений сотруднику государственного органа или иной организации об устранении у него личной заинтересованности в соответствии с законодательством;
отказ сотрудником от личной заинтересованности, противоречащих интересам государственного органа или иной организации, в котором он осуществляет трудовую (служебную) деятельность;
в случае невозможности принятия мер по устранению личной заинтересованности сотрудника государственного органа или иной организации, перевод его на другую должность, равнозначную предыдущей, или расторжение трудового договора (контракта) на общих основаниях с его согласия.
Меры по урегулированию конфликта интересов должны приниматься с согласия сотрудника государственного органа или иной организации.
При принятии мер по урегулированию конфликта интересов государственными органами или иными организациями не допускается отдавать предпочтение, приоритет каким-либо лицам, группам или организациям либо дискриминировать сотрудников государственных органов или иных организаций, а также граждан.
Государственные органы или иные организации могут по взаимному согласию со своим сотрудником принять другие меры по урегулированию конфликта интересов, не запрещенные законодательством.
Статья 22. Обеспечение конфиденциальности документов, связанных с конфликтом интересов
Не допускается разглашение персональных данных лиц, которые доверены сотрудникам, участвующим в урегулировании и выявлении конфликта интересов, или стали им известными в связи с исполнением профессиональных, служебных или трудовых обязанностей.
Защита персональных данных при урегулировании конфликта интересов в деятельности сотрудника государственного органа или иной организации осуществляется в соответствии с законодательством о персональных данных.
Статья 23. Рассмотрение обращений и сообщений физических и юридических лиц о случаях конфликта интересов
Каждое обращение или сообщение, поступившее в государственные органы и иные организации от физических и юридических лиц о реальном или потенциальном конфликте интересов у сотрудника, рассматривается и проверяется в порядке и сроки, установленные законодательством.
Сведения о случаях, связанных с допущением конфликта интересов, выявленные в ходе проверки, рассматриваются комиссией по этике в течение десяти рабочих дней после их представления специальным подразделением.
Комиссия по этике вносит предложение руководителю государственного органа или иной организации о принятии мер по устранению конфликта интересов либо привлечении сотрудника к соответствующей ответственности.
Статья 24. Ведение учета информации о конфликте интересов
Государственные органы или иные организации ведут Реестр учета конфликта интересов.
Реальные или потенциальные конфликты интересов включаются в Реестр учета конфликта интересов по следующим основаниям при:
выявлении реального конфликта интересов на основе представленной декларации кандидатом при приеме на работу в государственные органы или иные организации;
уведомлении сотрудником государственного органа или иной организации информации о своем реальном конфликте интересов в случае перевода на другую работу;
выявлении реального конфликта интересов на основе ежегодной декларации о потенциальном конфликте интересов, представляемой сотрудником государственного органа или иной организации;
представлении уведомления о реальном конфликте интересов;
представлении декларации о потенциальном конфликте интересов;
выявлении конфликта интересов у сотрудника государственного органа или иной организации, посредством официальных электронных баз данных;
подтверждении наличия конфликта интересов у сотрудника государственного органа или иной организации на основании поступившего обращения или сообщения;
выявлении конфликта интересов у сотрудника государственного органа или иной организации в результате служебных и других видов проверок, проводимых в установленном законодательством порядке.
Помимо оснований, указанных в части второй настоящей статьи, в Реестр учета конфликта интересов включаются следующие сведения:
сведения о принятых мерах по урегулированию реальных или потенциальных конфликтов интересов;
сведения о мерах воздействия, принятых в отношении сотрудника государственного органа или иной организации предоставившего заведомо ложную или недостоверную информацию либо сокрывшего такую информацию при раскрытии конфликта интересов.
Специальное подразделение является ответственным за своевременное и полное ведение учета выявленных случаев конфликта интересов.
Статья 25. Рассмотрение мер, принятых для урегулирования случаев конфликта интересов
Комиссия по этике государственных органов или иных организаций каждые полгода принимает заключение о реальных или потенциальных конфликтах интересов и рассматривает достаточность (правильность) принимаемых мер по их урегулированию.
Комиссия по этике государственных органов или иных организаций совместно со специальным подразделением анализирует выявленные случаи конфликта интересов и проводит разъяснительную работу среди сотрудников государственного органа или иной организации.
Глава 5. Заключительные положения
Статья 26. Принятие решений или заключение сделок с допущением конфликта интересов
Принятые решения или заключенные сделки с допущением конфликта интересов, признаются недействительными в судебном порядке.
В случае признания принятого решения или заключенной сделки с допущением конфликта интересов недействительным, прибыль, полученная в результате принятия этого решения или заключения сделки, обращается в доход государства в судебном порядке без требования о возврате всего полученного по сделке. При этом расходы, связанные с исполнением такой сделки, признанной недействительной, возмещается за счет лица, допустившего конфликт интересов.
В результате признания принятого решения или заключенной сделки с допущением конфликта интересов недействительным, ущерб, причиненный физическим или юридическим лицам, в том числе государственным органам или иным организациям, может быть взыскан с виновных сотрудников государственного органа или иной организации в регрессном порядке.
Статья 27. Обжалование решений государственных органов или иных организаций, принятых по урегулированию конфликта интересов
Сотрудник государственного органа или иной организации вправе обжаловать в вышестоящую организацию в порядке подчиненности, специально уполномоченный государственный орган или суд решения по урегулированию конфликта интересов, принятые государственными органами или иными организациями.
Статья 28. Разрешение споров
Споры, возникающие в сфере регулирования отношений, связанных с конфликтом интересов в деятельности государственных органов или иных организаций, разрешаются в порядке, установленном законодательством.
Статья 29. Ответственность за нарушение законодательства о конфликте интересов
Лица, виновные в нарушении законодательства о конфликте интересов, несут ответственность в установленном порядке.
Статья 30. Внесение изменений и дополнений в некоторые законодательные акты Республики Узбекистан
1. Внести в Кодекс Республики Узбекистан об административной ответственности, утвержденный Законом Республики Узбекистан от 22 сентября 1994 года № 2015-XII (Ведомости Верховного Совета Республики Узбекистан, 1995 г., № 3, ст. 6; Ведомости Олий Мажлиса Республики Узбекистан, 1995 г., № 9, ст. 193, № 12, ст. 269; 1996 г., № 5-6, ст. 69, № 9, ст. 144; 1997 г., № 2, ст. 56, № 4-5, ст. 126, № 9, ст. 241; 1998 г., № 3, ст. 38, № 5-6, ст. 102, № 9, ст. 181; 1999 г., № 1, ст. 20, № 5, ст. 124, № 9, ст. 229; 2000 г., № 5-6, ст. 153, № 7-8, ст. 217; 2001 г., № 1-2, ст. 23, № 9-10, ст.ст. 165, 182; 2002 г., № 1, ст. 20, № 9, ст. 165; 2003 г., № 1, ст. 8, № 5, ст. 67, № 9-10, ст. 149; 2004 г., № 1-2, ст. 18, № 5, ст. 90, № 9, ст. 171; 2005 г., № 1, ст. 18; Ведомости палат Олий Мажлиса Республики Узбекистан, 2005 г., № 9, ст. 312, № 12, ст.ст. 413, 417, 418; 2006 г., № 6, ст. 261, № 9, ст. 498, № 10, ст. 536, № 12, ст.ст. 656, 659; 2007 г., № 4, ст.ст. 158, 159, 164, 165, № 9, ст.ст. 416, 421, № 12, ст.ст. 596, 604, 607; 2008 г., № 4, ст.ст. 181, 189, 192, № 9, ст.ст. 486, 488, № 12, ст.ст. 640, 641; 2009 г., № 1, ст. 1, № 9, ст.ст. 334, 335, 337, № 10, ст. 380, № 12, ст.ст. 462, 468, 470, 472, 474; 2010 г., № 5, ст.ст. 175, 179, № 6, ст. 231, № 9, ст.ст. 335, 339, 341, № 10, ст. 380, № 12, ст.ст. 468, 473, 474; 2011 г., № 1, ст. 1, № 4, ст.ст. 104, 105, № 9, ст.ст. 247, 252, № 12/2, ст. 365; 2012 г., № 4, ст. 108, № 9/1, ст. 242, № 12, ст. 336; 2013 г., № 4, ст. 98, № 10, ст. 263; 2014 г., № 1, ст. 2, № 5, ст. 130, № 9, ст. 244, № 12, ст.ст. 341, 343; 2015 г., № 6, ст. 228, № 8, ст.ст. 310, 312, № 12, ст. 452; 2016 г., № 1, ст. 2, № 4, ст. 125, № 9, ст. 276, № 12, ст.ст. 383, 385; 2017 г., № 4, ст. 137, № 6, ст. 300, № 9, ст. 510, № 10, ст. 605; 2018 г., № 1, ст.ст. 1, 4, 5, № 4, ст. 224, № 7, ст.ст. 430, 431, 432, № 10, ст.ст. 671, 673, 679; 2019 г., № 1, ст.ст. 1, 3, 5, № 2, ст. 47, № 3, ст.ст. 161, 165, 166, № 5, ст.ст. 259, 261, 267, 268, № 7, ст. 386, № 8, ст.ст. 469, 471, № 9, ст.ст. 591, 592, № 10, ст.ст. 674, 676, № 11, ст.ст. 787, 791, № 12, ст.ст. 880, 891; 2020 г., № 1, ст. 4, № 3, ст.ст. 203, 204, № 7, ст. 449, № 9, ст.ст. 539, 540, № 10, ст.ст. 593, 596, № 11, ст. 651, № 12, ст. 691; 2021 г., № 1, ст.ст. 5, 7, 12, 13, 14, № 2, ст. 142, № 3, ст. 217, № 4, ст.ст. 290, 293, приложение к № 4, № 8, ст.ст. 800, 802, 803, № 9, ст. 903, № 10, ст.ст. 966, 967, 968, 973, № 11, ст. 1066; 2022 г., № 1, ст.ст. 1, 2, № 2, ст.ст. 80, 81, № 3, ст.ст. 215, 216, № 4, ст. 337, № 5, ст.ст. 464, 465, 466, 467, № 8, ст. 787), следующие изменение и дополнения:
1) из части четвертой статьи 1758 слова «и конфликте интересов» исключить;
2) дополнить статьей 1934 следующего содержания:
«Статья 1934. Невыполнение требований законодательства о конфликте интересов
Несообщение должностным лицом или сотрудником государственного органа или иной организации о наличии конфликта интересов, предусмотренного законодательством о конфликте интересов —
влечет наложение штрафа от трех до пяти базовых расчетных величин.
То же правонарушение, совершенное повторно в течение года после применения административного взыскания, —
влечет наложение штрафа от пяти до десяти базовых расчетных величин.
Непринятие мер по урегулированию реального или потенциального конфликта интересов, о которых стало известно должностному лицу государственного органа или иной организации, предусмотренных законодательством о конфликте интересов, —
влечет наложение штрафа от пяти до десяти базовых расчетных величин.
Совершение правонарушения, предусмотренного частью третьей настоящей статьи, повторно в течение года после применения административного взыскания —
влечет наложение штрафа от десяти до пятнадцати базовых расчетных величин.
Совершение правонарушений, предусмотренных частями первой и третьей настоящей статьи, в сфере государственных закупок —
влечет наложение штрафа на должностных лиц от двадцати до тридцати базовых расчетных величин»;
3) часть первую статьи 245 после цифры «1933» дополнить цифрой «1934»;
4) в части первой статьи 24510 слова «в статье 2157» заменить словами «в статьях 1934 и 2157».
2. Внести в Гражданский кодекс Республики Узбекистан, утвержденный законами Республики Узбекистан от 21 декабря 1995 года № 163-I и от 29 августа 1996 года № 256-I (Ведомости Олий Мажлиса Республики Узбекистан, 1996 г., приложение к № 2, № 11-12; 1997 г., № 2, ст. 56, № 9, ст. 241; 1998 г., № 5-6, ст. 102; 1999 г., № 1, ст. 20, № 9, ст. 229; 2001 г., № 1-2, ст. 23, № 9-10, ст. 182; 2002 г., № 1, ст. 20, № 9, ст. 165; 2003 г., № 1, ст. 8, № 5, ст. 67; 2004 г., № 1-2, ст. 18, № 5, ст. 90, № 9, ст. 171; Ведомости палат Олий Мажлиса Республики Узбекистан, 2006 г., № 4, ст. 154, № 9, ст.ст. 494, 498; 2007 г., № 1, ст.ст. 3, 5, № 4, ст.ст. 156, 164, № 8, ст. 367, № 9, ст. 416, № 12, ст.ст. 598, 608; 2008 г., № 4, ст. 192, № 12, ст. 640; 2009 г., № 9, ст. 337; 2010 г., № 9, ст.ст. 335, 337, 340; 2011 г., № 12/2, ст.ст. 363, 364, 365; 2012 г., № 4, ст.ст. 106, 109, № 12, ст. 336; 2013 г., № 10, ст. 263; 2014 г., № 5, ст. 130, № 12, ст. 343; 2015 г., № 8, ст.ст. 310, 312; 2016 г., № 4, ст. 125; 2017 г., № 4, ст. 137, № 9, ст. 510, № 12, ст. 773; 2018 г., № 1, ст. 4, № 4, ст. 224, № 7, ст. 433, № 10, ст. 673; 2019 г., № 3, ст.ст. 161, 166, № 5, ст. 267, № 10, ст. 671, № 12, ст.ст. 880, 886; 2020 г., № 1, ст.ст. 3, 4, № 10, ст. 593; 2021 г., приложение к № 4, № 8, ст. 801, № 10, ст. 968; 2022 г., № 2, ст. 79, № 3, ст.ст. 217, 218, № 4, ст. 3, № 5, ст. 46, № 6, ст.ст. 570, 577), следующие дополнения:
1) статью 114 дополнить частями третьей и четвертой следующего содержания:
«В случае признания сделки, заключенной с допущением конфликта интересов, недействительной, прибыль, полученная в результате заключения этой сделки, обращается в доход государства в судебном порядке без требования о возврате всего полученного по сделке. Расходы, связанные с исполнением такой сделки, возмещаются за счет лица, допустившего конфликт интересов.
В случае признания сделки, заключенной с допущением коррупции, недействительной, ущерб, причиненный физическим и юридическим лицам в результате ее заключения, возмещается виновными лицами в судебном порядке»;
2) статью 116 дополнить частью второй следующего содержания:
«Сделка, заключенная с допущением коррупции, в том числе конфликта интересов, признается недействительной в судебном порядке».
3. Абзац четвертый статьи 3 Закона Республики Узбекистан от 3 января 2017 года № ЗРУ-419 «О противодействии коррупции» (Ведомости палат Олий Мажлиса Республики Узбекистан, 2017 г., № 1, ст. 1; 2019 г., № 1, ст. 5, № 5, ст. 267; 2021 г., приложение к № 4) изложить в следующей редакции:
«конфликт интересов — ситуация, при которой личная заинтересованность (прямая или косвенная) лица влияет или может повлиять на надлежащее исполнение им своих должностных или служебных обязанностей и при которой возникает (реальный конфликт интересов) либо может возникнуть (потенциальный конфликт интересов) противоречие между личной заинтересованностью и правами, законными интересами граждан, организаций, общества или государства».
Статья 31. Обеспечение исполнения, доведения, разъяснения сути и значения настоящего Закона
Агентству по противодействию коррупции, Министерству юстиции Республики Узбекистан и другим заинтересованным организациям обеспечить исполнение, доведение до исполнителей и разъяснение среди населения сути и значения настоящего Закона.
Статья 32. Приведение законодательства в соответствие с настоящим Законом
Кабинету Министров Республики Узбекистан:
привести решения правительства в соответствие с настоящим Законом;
обеспечить пересмотр и отмену республиканскими органами исполнительной власти их нормативно-правовых актов, противоречащих настоящему Закону.
Статья 33. Вступление в силу настоящего Закона
Настоящий Закон вступает в силу по истечении шести месяцев со дня его официального опубликования.
Президент Республики Узбекистан Ш. МИРЗИЁЕВ
г. Ташкент,
5 июня 2024 г.,
№ ЗРУ-931
(Национальная база данных законодательства, 05.06.2024 г., № 03/24/931/0402)