

<!DOCTYPE html>
<html lang="uz-Cyrl-UZ">
<head>
    
   <!-- Global site tag (gtag.js) - Google Analytics -->
   <script async src="https://www.googletagmanager.com/gtag/js?id=UA-2682682-1"></script>
   <script>
      window.dataLayer = window.dataLayer || [];
      function gtag() { dataLayer.push(arguments); }
      gtag('js', new Date());
      gtag('config', 'UA-2682682-1');
   </script>

    <title>&nbsp;1299-сон 20.01.2004.&nbsp;Ўзбекистон Республикаси бухгалтерия ҳисобининг миллий стандарти (5-сон БҲМС) «Асосий воситалар»ни тасдиқлаш тўғрисида</title>
    
<meta charset="utf-8" />
<meta name="viewport" content="width=device-width, initial-scale=1">
<meta name="google" content="notranslate">
<meta http-equiv="x-ua-compatible" content="ie=edge">
    <link href="/bundle/css2?v=NDIKJDoPuwZPy1MfOJpzXNiwBDUzdtQHywcNyEx0mjI1" rel="stylesheet"/>

    <script src="/bundle/js2?v=TYDc0n5cWRYNF8rf6nCuzSQBVlRXZ0BA8QWlo5AxYqQ1"></script>

    <link href="/bundle/css_actform?v=E2H5feooh50MK4BN8LKb-BQOM3rTyLoFxEQduTgJFcU1" rel="stylesheet"/>

    
    <script type="text/javascript" src="https://www.google.com/recaptcha/api.js?onload=onloadCallback&render=explicit" async defer></script>
    
    <style>
        .lx_revive_adserver.lx_adv_doc {
            margin-left: auto;
            margin-right: auto;
            z-index: 998;
        }

        #lx_gte {
            line-height: 1;
            background-color: #0064A9;
            border: solid 4px #0064A9;
            border-radius: 4px;
            padding: 2px 4px 0;
            margin: 0 0 0 4px;
        }

            #lx_gte img {
                max-width: 19px;
            }

            #lx_gte #google_translate_element {
                margin-bottom: 4px;
            }

            #lx_gte .lx_ot {
                font-size: 12px;
                color: #fff;
                text-align: center;
            }

            #lx_gte .goog-te-gadget-simple {
                width: 100%;
                padding: 2px 1px 2.5px 1px !important;
            }

                #lx_gte .goog-te-gadget-simple > span {
                    display: inline-block;
                }

                    #lx_gte .goog-te-gadget-simple > span > a {
                        display: inline-block;
                        margin: 0;
                    }

                        #lx_gte .goog-te-gadget-simple > span > a > span {
                            display: none;
                        }

                            #lx_gte .goog-te-gadget-simple > span > a > span:first-of-type {
                                display: inline;
                            }

                #lx_gte .goog-te-gadget-simple:hover {
                    color: #fff;
                    background-color: #0064A9;
                }

                    #lx_gte .goog-te-gadget-simple:hover a {
                        color: #fff;
                        background-color: #0064A9;
                        text-decoration: none;
                    }

        .toc_show {
            display: block !important;
        }

            .toc_show .fas {
                display: none !important;
            }

        .toc_hide {
            display: none !important;
        }

        .show_context {
            background-color: #FFFF00;
            color: inherit;
        }

        .act_warning {
            color: red;
        }

        .lx_date_ddm {
            padding: 0 !important;
            width: 170px !important;
            max-height: 70vh !important;
            overflow-y: auto !important;
        }

            .lx_date_ddm > div {
                padding: 5px 20px !important;
                margin-bottom: 0 !important;
            }

        .lx_date_selected {
            cursor: default;
            color: gray;
        }

        .lx_date_link:hover {
            cursor: pointer;
            background: #0064a9;
            color: #fff;
        }

        .docContentHeader__item-link .icon {
            height: 25px;
            fill: #0064a9;
        }

            .docContentHeader__item-link .icon.sm {
                height: 17px;
            }

        .docContentHeader__item-link:hover .icon {
            fill: #fff;
        }

        .lx_text_on_other_lang {
            margin: 12px 0 8px 0;
            padding: 8px 16px;
            color: black;
            background-color: #fef1e1;
            font-style: italic;
        }

        #lxPlayButton {
            display: none;
            position: absolute;
            background-color: #007bff;
            color: white;
            border: none;
            border-radius: 5px;
            cursor: pointer;
            font-size: 18px;
            width: 32px;
            height: 32px;
            margin: 0;
            padding: 0;
            z-index: 1000;
        }

            #lxPlayButton:focus {
                outline: none;
            }

        #divCont a.lx_next_ver {
            margin: 4px 0px;
            padding: 4px 16px;
            color: #ffffff;
            background-color: #0064a9;
            border-radius: 16px;
            display: inline-block;
            text-align: center;
            text-indent: initial;
        }

            #divCont a.lx_next_ver:hover {
                color: #ffffff;
            }

        @media (max-width:720px) {
            #divCont a.lx_next_ver {
                display: block;
            }
        }
    </style>

    
    <style>
        /*#divCont > div {
            overflow-x: auto;
            max-width: calc(100vw - 42px);
            padding-right: 30px;
        }*/

        /* .TABLE_STD, .BY_DEFAULT {
            overflow-y: auto;
            max-height: 80vh;
        }*/
    </style>
    
    <style>
        .docBody__container {
            max-width: none;
            margin-left: -10px;
            margin-right: -10px;
        }
    </style>
    
</head>
<body class="">
    
    <div class="wrapper">
        
        <div id="lx_adv_doc" class="lx_revive_adserver lx_adv_doc">
            

<script type='text/javascript'><!--//<![CDATA[
    var m3_u = (location.protocol == 'https:' ? 'https://rk.adolatmarkazi.uz/www/delivery/ajs.php' : 'http://rk.adolatmarkazi.uz/www/delivery/ajs.php');
    var m3_r = Math.floor(Math.random() * 99999999999);
    if (!document.MAX_used) document.MAX_used = ',';
    document.write("<scr" + "ipt type='text/javascript' src='" + m3_u);
    document.write("?zoneid=6");
    document.write('&amp;cb=' + m3_r);
    if (document.MAX_used != ',') document.write("&amp;exclude=" + document.MAX_used);
    document.write(document.charset ? '&amp;charset=' + document.charset : (document.characterSet ? '&amp;charset=' + document.characterSet : ''));
    document.write("&amp;loc=" + escape(window.location));
    if (document.referrer) document.write("&amp;referer=" + escape(document.referrer));
    if (document.context) document.write("&context=" + escape(document.context));
    document.write("'><\/scr" + "ipt>");
    //]]>--></script>

        </div>
        
        <header id="doc_header" class="header">
            <div class="header__top">
                <div class="container">
                    <div id="lx_lact_num_top">
                        
                        20.01.2004 йилда рўйхатдан ўтган, рўйхат рақами 1299
                    </div>
                    <div class="header__top-right">
                        <div class="header__icons">
                            
                            <div class="header__icon">
                                <a target="_blank" href="https://t.me/lexuzofficial"><i class="fab fa-telegram-plane"></i></a>
                            </div>
                            <div class="header__icon">
                                <a target="_blank" href="https://www.facebook.com/minjustuz"><i class="fab fa-facebook-f"></i></a>
                            </div>
                            <div class="header__icon">
                                <a target="_blank" href="https://www.instagram.com/adliyanews/"><i class="fab fa-instagram-square"></i></a>
                            </div>
                            <div class="header__icon">
                                <a target="_blank" href="https://www.youtube.com/c/adliya"><i class="fab fa-youtube"></i></a>
                            </div>
                            
                        </div>
                    </div>
                </div>
            </div>
            <div class="header__bottom">
                <div class="container">
                    <div class="header__bottom-left w-100 ">
                        <a class="header__logo" href="/">
                            <img src="/assets/img/lex_uz.svg">
                        </a>
                        <div class="docBody__content ml-4 docBody_top-nav">
                            <div class="docContentHeader">
                                <div class="docContentHeader__item docContentHeader__item-mobile-left docContentHeader__item--action">
                                    
                                    <div class="docContentHeader__item-link lx_border_left" onclick="addToFavorite()" title="Танланганларга қўшиш">
                                        <i class="far fa-star"></i>
                                    </div>
                                    
                                    <div class="dropdown docContentHeader__item-link-dropdown" title="Вариантлар">
                                        <div class="docContentHeader__item-link" id="dd3" data-toggle="dropdown" aria-haspopup="true" aria-expanded="false">
                                            <i class="fas fa-calendar" style="font-weight: 400;"></i>
                                        </div>
                                        <div class="dropdown-menu lx_date_ddm" aria-labelledby="dd3" id="lx_var_t" title="">
                                            
                                        </div>
                                    </div>
                                    
                                    <div class="docContentHeader__item-link lx_border_right" onclick="window.print()" title="Чоп этиш">
                                        <i class="fas fa-print"></i>
                                    </div>
                                    
                                </div>
                                <div class="docContentHeader__item docContentHeader__item-mobile-right skiptranslate">
                                    <div class="dropdown">
                                        <div class="docContentHeader__item-link lx_border_both mr-1" data-toggle="dropdown">
                                            <i class="fas fa-eye"></i>
                                        </div>
                                        <div class="dropdown-menu drop_menu">
                                            <h6 class="show_size">Кўриниш</h6>
                                            <div class="row" style="margin-right: 1.3rem; margin-left: 0rem;">
                                                <div class="col-4">
                                                    <button class="btnA btn__left" onclick="toggleTheme('light');">A</button>
                                                </div>
                                                <div class="col-4">
                                                    <button class="btnA btn__cebter" onclick="toggleTheme('grey');">A</button>
                                                </div>
                                                <div class="col-4">
                                                    <button class="btnA btn__reght" onclick="toggleTheme('dark');">A</button>
                                                </div>
                                            </div>
                                        </div>
                                    </div>
                                    <div class="docContentHeader__item-link lx_border_left" onclick="openUrl('/docs/555806')" title="На русском">Рус</div><div class="docContentHeader__item-link" onclick="openUrl('/docs/821041')" title="Ўзбекча">Ўзб</div><div class="docContentHeader__item-link" onclick="openUrl('/docs/-821041')" title="O'zbekcha">O’zb</div><div class="docContentHeader__item-link-language lx_border_right" onclick="openTwoLang(1)" title="Иккита тилда">Ўзб|Рус</div>
                                    
                                </div>
                            </div>
                        </div>
                    </div>
                </div>
            </div>
        </header>
        
        <main class="main" id="doc_main">
            <div class="container">
                <div class="docHeader ">
                    <div class="docHeader__col docHeader__col__1">
                        <div class="docHeader__item d-flex">
                            <div class="docHeader__item-label">Ўзбекистон Республикаси молия вазирининг буйруғи, 20.01.2004 йилда рўйхатдан ўтган, рўйхат рақами 1299</div>
                        </div>
                    </div>
                    <div class="docHeader__col docHeader__col__2">
                        <div class="docHeader__item d-flex">
                            <div class="docHeader__item-label" style="width: 60%">Кучга кириш санаси</div>
                            <div class="docHeader__item-value d-flex" style="width: 40%;">30.01.2004</div>
                        </div>
                    </div>
                    <div class="docHeader__col docHeader__col__3">
                        <div class="docHeader__item d-flex">
                            <div style="width: 60%">
                                <div class="dropdown mr-3">
                                    <a role="button" data-toggle="dropdown" aria-expanded="false">Қўшимча ахборот</a>
                                    <div class="dropdown-menu" style="margin-top: -2px;">
                                        <a class="dropdown-item" onclick="showAddCard(1)">Асосий реквизитлар</a>
                                        <a class="dropdown-item" onclick="showAddCard(2)">Кодификация</a>
                                        <a class="dropdown-item" onclick="showAddCard(3)">Қайта кўриб чиқилган ҳужжатлар</a>
                                        <a class="dropdown-item" onclick="showAddCard(4)">Ҳужжатни қайта кўриб чиқишга асос бўлган ҳужжатлар</a>
                                        <a class="dropdown-item" onclick="showAddCard(5)">Корреспондентлар</a>
                                        <a class="dropdown-item" onclick="showAddCard(6)">Респондентлар</a>
                                    </div>
                                </div>
                            </div>
                            <div style="width: 40%">
                                <div class="dropdown">
                                    <a role="button" data-toggle="dropdown" aria-expanded="false"><i class="fa fa-share-alt mr-2"></i>Улашиш</a>
                                    <div class="dropdown-menu" style="margin-top: -2px;">
                                        <a class="dropdown-item" target="_blank" href="https://telegram.me/share/url?url=http://lex.uz//docs/821041 Ўзбекистон Республикаси бухгалтерия ҳисобининг миллий стандарти (5-сон БҲМС) «Асосий воситалар»ни тасдиқлаш тўғрисида">Telegram</a>
                                        <a class="dropdown-item" target="_blank" href="https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=http://lex.uz//docs/821041">Facebook</a>
                                        <a class="dropdown-item" target="_blank" href="">Twitter</a>
                                        <a class="dropdown-item" target="_blank" href="">Instagram</a>
                                    </div>
                                </div>
                            </div>
                        </div>
                    </div>
                </div>
            </div>
            <div class="container docBody-container">
                <div class="docBody d-flex">
                    <div class="docBody__content">
                        <div class="docContentHeader docBody_bottom-nav">
                            <div class="docContentHeader__item docContentHeader__item-mobile-left docContentHeader__item--action">
                                <div class="docContentHeader__item-link lx_border_left" onclick="addToFavorite()" title="Танланганларга қўшиш">
                                    <i class="far fa-star"></i>
                                </div>
                                
                                <div class="dropdown docContentHeader__item-link-dropdown" title="Вариантлар">
                                    <div class="docContentHeader__item-link" id="dd3_" data-toggle="dropdown" aria-haspopup="true" aria-expanded="false">
                                        <i class="fas fa-calendar" style="font-weight: 400;"></i>
                                    </div>
                                    <div class="dropdown-menu lx_date_ddm" aria-labelledby="dd3_" id="lx_var_b" title=""></div>
                                </div>
                                
                                <div class="docContentHeader__item-link lx_border_right" onclick="window.print()" title="Чоп этиш">
                                    <i class="fas fa-print"></i>
                                </div>
                            </div>
                            <div class="docContentHeader__item docContentHeader__item-mobile-right skiptranslate">
                                <div class="dropdown eye_btn">
                                    <div class="docContentHeader__item-link lx_border_both mr-1" data-toggle="dropdown">
                                        <i class="fas fa-eye"></i>
                                    </div>
                                    <div class="dropdown-menu drop_menu">
                                        <h6 class="show_size">Кўриниш</h6>
                                        <div class="row" style="margin-right: 1.3rem; margin-left: 0rem;">
                                            <div class="col-4">
                                                <button class="btnA btn__left" onclick="toggleTheme('light');">A</button>
                                            </div>
                                            <div class="col-4">
                                                <button class="btnA btn__cebter" onclick="toggleTheme('grey');">A</button>
                                            </div>
                                            <div class="col-4">
                                                <button class="btnA btn__reght" onclick="toggleTheme('dark');">A</button>
                                            </div>
                                        </div>
                                    </div>
                                </div>
                                <div class="docContentHeader__item-link lx_border_left" onclick="openUrl('/docs/555806')" title="На русском">Рус</div><div class="docContentHeader__item-link" onclick="openUrl('/docs/821041')" title="Ўзбекча">Ўзб</div><div class="docContentHeader__item-link" onclick="openUrl('/docs/-821041')" title="O'zbekcha">O’zb</div><div class="docContentHeader__item-link-language lx_border_right" onclick="openTwoLang(1)" title="Иккита тилда">Ўзб|Рус</div>
                            </div>
                        </div>
                        <div class="docBody__container">
                            <div class="docBody__content-em" id='main_container1'>
                                
                                
                                    <div>
                                        <table cellpadding="0" cellspacing="0">
                                            <tr>
                                                <td valign="top" style="width: 49%; padding: 5px; border: 0;">
                                                    <div class="lang1" style="padding: 5px; background: white;">
                                                        <div id="divCont" style="background:#ffffff;border:none;margin:auto;"><div class="INDEXES_ON_REF"><label id="s5987"></label><div name="onLBC821041" id="onLBC821041">[<b>ОКОЗ:</b><div id="LBC6748"><span class="iorRN">1.</span><span class="iorVal">07.00.00.00 Молия ва кредит тўғрисидаги қонунчилик. Банк фаолияти / 07.29.00.00 Бухгалтерия ҳисоби. Молиявий ҳисобот / 07.29.02.00 Асосий воситаларнинг ҳисоби]</span></div></div></div><div class="INDEXES_ON_REF"><label id="s5988"></label><div name="onLS821041" id="onLS821041">[<b>ТСЗ:</b><div id="LS3775"><span class="iorRN">1.</span><span class="iorVal">Молия / Бухгалтерия ҳисоби]</span></div></div></div><div class="ACCEPTING_BODY"><div name="1222909" id="1222909">Ўзбекистон Республикаси молия вазирининг </div></div><div class="ACT_FORM"><div name="1222910" id="1222910">буйруғи</div></div><div class="ACT_TITLE"><div name="1222911" id="1222911">Ўзбекистон Республикаси бухгалтерия ҳисобининг миллий стандарти (5-сонли БҲМС) «Асосий воситалар»ни тасдиқлаш тўғрисида</div></div><div class="DEPARTMENTAL"><div name="1222912" id="1222912">[Ўзбекистон Республикаси Адлия вазирлиги томонидан 2004 йил 20 январда рўйхатдан ўтказилди, рўйхат рақами 1299]</div></div><div class="BY_DEFAULT"><div name="1222913" id="1222913"></div></div><div class="SIGNATURE"><div name="1222915" id="1222915">Вазир М. НУРМУРОДОВ</div></div><div class="ACT_ESSENTIAL_ELEMENTS"><div name="1222916" id="1222916">Тошкент ш.,</div></div><div class="ACT_ESSENTIAL_ELEMENTS"><div name="1222917" id="1222917">2003 йил 9 октябрь,</div></div><div class="ACT_ESSENTIAL_ELEMENTS_NUM"><div name="1222918" id="1222918">114-сон</div></div><div class="BY_DEFAULT"><div name="4017531" id="4017531"></div></div><div class="COMMENT"><label id="s527"></label><div class="COMMENTLEXUZ"><img src="/image/favicon.gif" /> LexUZ шарҳи</div><div name="7064927" id="7064927">Мазкур буйруқ Ўзбекистон Республикаси иқтисодиёт ва молия вазирининг 2024 йил 14 июндаги 133-сонли «Ўзбекистон Республикаси бухгалтерия ҳисобининг миллий стандарти (5-сонли БҲМС) «Асосий воситалар»ни тасдиқлаш ҳақида»ги <a href="/docs/7058293?ONDATE=01.01.2025 00#7060345">буйруғига </a>(рўйхат рақами 3546, 09.08.2024 й.) асосан 2025 йил 1 январдан ўз кучини йўқотади.</div></div><div class="APPL_BANNER_PORTRAIT_TITLE"><div name="4017538" id="4017538">Ўзбекистон Республикаси<br />Молия вазирлиги томонидан<br />2003 йил 9 октябрда, 114-сон<a href="/docs/821041"> </a>билан<br />«ТАСДИҚЛАНГАН» </div></div><div class="ACT_TITLE_APPL"><div name="4017552" id="4017552">Ўзбекистон Республикаси Бухгалтерия ҳисобининг миллий стандарти</div></div><div class="ACT_FORM"><div name="4023508" id="4023508"></div></div><div class="BY_DEFAULT"><div name="4017555" id="4017555"></div></div><div class="TEXT_BOLD_CENTER"><div name="4023548" id="4023548">5-сонли БҲМС </div></div><div class="TEXT_BOLD_CENTER"><div name="4023538" id="4023538">Асосий воситалар </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4017559" id="4017559">Мазкур Бухгалтерия ҳисобининг миллий стандарти (БҲМС) «Бухгалтерия ҳисоби тўғрисида»ги Ўзбекистон Республикаси <a href="/docs/2931253">Қонунига </a>асосан ишлаб чиқилган ҳамда Ўзбекистон Республикасида бухгалтерия ҳисобини норматив тартибга солиш тизимининг элементи ҳисобланади. </div></div><div class="TEXT_HEADER_DEFAULT"><div name="4017562" id="4017562">1-§. Умумий қоидалар</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4017567" id="4017567">1. Мазкур стандартнинг мақсади мулк, хўжалик юритиш ёки тезкор бошқарув ҳуқуқлари асосида хўжалик юритувчи субъектга (бундан буён матнда корхона деб юритилади) тегишли бўлган асосий воситалар ҳисоби услубиётини аниқлаш ҳисобланади.</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4017571" id="4017571">2. Асосий воситаларни ҳисобга олишдаги асосий қоидалар асосий воситаларнинг актив сифатида тан олиш пайтини аниқлаш, уларнинг мазкур активларга нисбатан қўлланилиши шарт бўлган баланс қийматини ва амортизация ҳисоблаш усулларини белгилаш, шунингдек асосий воситаларнинг баланс қийматидаги бошқа ўзгаришларни ва уларнинг чиқиб кетишидан молиявий натижаларни аниқлаш ва ҳисобга олиш ҳисобланади.</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4017574" id="4017574">3. Мазкур стандартда қўлланиладиган атамалар:</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4017578" id="4017578">а) асосий воситалар — корхона томонидан узоқ муддат давомида хўжалик фаолиятини юритишда маҳсулот ишлаб чиқариш, ишларни бажариш ёки хизматлар кўрсатиш жараёнида ёхуд маъмурий ва ижтимоий-маданий вазифаларни амалга ошириш мақсадида фойдаланиш учун тутиб туриладиган моддий активлар;</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4017580" id="4017580">б) амортизацияланадиган қиймат — кутилаётган (баҳоланган) тугатиш қийматини чегирган ҳолда молиявий ҳисоботларда кўрсатилган активнинг бошланғич (тиклаш) қиймати суммаси. Бошланғич қиймати қўшимча қуриш, қўшимча асбоб-ускуналар билан таъминлаш, реконструкция, модернизация қилиш, техник қайта қуроллантириш ишлари бўйича харажатлар суммасига оширилган асосий воситалар учун амортизацияланадиган қиймат бўлиб, ушбу ишлар тугатилганидан сўнг кутилаётган (баҳоланган) тугатиш қийматини чиқариб ташлаган ҳолда мазкур асосий воситалар эксплуатацияга киритилган пайтда аниқланган уларнинг қолдиқ (баланс) қиймати ҳисобланади; </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4017583" id="4017583">в) амортизация — фойдали хизмат муддати мобайнида активнинг амортизацияланадиган қийматини асосий воситаларнинг вазифасидан келиб чиққан ҳолда маҳсулот (ишлар, хизматлар) таннархига ёки давр харажатларига тизимли тақсимлаш ва ўтказиш кўринишида эскиришнинг қиймат ифодаси;</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4017585" id="4017585">г) фойдали хизмат муддати — корхона активдан фойдаланадиган вақт даври ёки корхона ушбу активдан фойдаланишдан олишни мўлжаллаётган маҳсулот (ишлар ва хизматлар) миқдори. Қўшимча қуриш, қўшимча асбоб-ускуналар билан таъминлаш, реконструкция, модернизация қилиш ва техник қайта қуроллантириш бўйича ишлар тугатилганидан сўнг фойдаланишга киритилган асосий воситалар учун фойдали хизмат муддати бўлиб ушбу ишлар тугатилганидан сўнг мазкур асосий воситалар фойдаланишга киритилган пайтдан бошлаб корхона томонидан асосий воситалардан фойдаланиладиган вақт даври ёки корхона ушбу асосий воситалардан фойдаланишдан олишни кутаётган маҳсулот (ишлар, хизматлар) миқдори ҳисобланади; </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4017588" id="4017588">д) бошланғич қиймат — асосий воситаларни яратиш (қуриш ва қуриб битказиш) ёки харид қилиш бўйича қилинган харажатларнинг қиймати, шу жумладан тўланган ва қопланмайдиган солиқлар (йиғимлар), шунингдек активни ундан мақсадга мувофиқ фойдаланиш учун ишчи ҳолатига келтириш билан бевосита боғлиқ бўлган етказиб бериш ва монтаж қилиш, ўрнатиш, ишга тушириш ва исталган бошқа харажатлар; </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4017591" id="4017591">е) жорий қиймат — маълум санадаги амал қилаётган бозор нархлари бўйича асосий воситаларнинг қиймати ёки хабардор қилинган, битимни амалга оширишни хоҳловчи, мустақил тарафлар ўртасида битимни амалга оширишда активни сотиб олиш ёки мажбуриятларни бажариш учун етарли бўлган сумма;</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4017595" id="4017595">ж) қолдиқ (баланс) қиймат — жамланган амортизация суммасини чегирган ҳолда асосий воситаларнинг бошланғич (тиклаш) қиймати;</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4017600" id="4017600">з) тугатиш қиймати — асосий воситаларнинг чиқиб кетиши бўйича кутилаётган харажатларни чегирган ҳолда кутилаётган фойдали хизмат муддати охирида асосий воситаларни тугатиш чоғида олинадиган активларнинг кутилаётган суммаси.</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4017603" id="4017603">4. Асосий воситалар таркибига қуйидаги мезонларга бир вақтнинг ўзида жавоб берадиган моддий активлар киритилади: </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4017606" id="4017606">а) бир йилдан ортиқ хизмат муддати;</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4017610" id="4017610">б) бир бирлик (тўплам) учун қиймати Ўзбекистон Республикасида (харид пайтида) белгиланган энг кам ойлик иш ҳақи миқдорининг эллик бараваридан ортиқ бўлган буюмлар.</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4017613" id="4017613">Корхона раҳбари ҳисобот йилида буюмларни асосий воситалар таркибида ҳисобга олиш учун улар қийматининг энг кам чегарасини белгилаш ҳуқуқига эга.</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4017618" id="4017618">Хизмат муддати ва қийматидан қатъий назар, қуйидагилар асосий воситалар таркибига киритилмайди:</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4017623" id="4017623">а) махсус асбоблар ва мосламалар (муайян буюмларни сериялаб ва оммавий ишлаб чиқариш ёки якка тартибдаги буюртмани тайёрлаш учун мўлжалланган мақсадли вазифадаги асбоблар ва мосламалар);</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4017629" id="4017629">б) махсус ва санитария кийимлари, махсус пойабзал;</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4017633" id="4017633">в) кўрпа-тўшаклар;</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4017636" id="4017636">г) канцелярия ашёлари (калькуляторлар, стол жиҳозлари ва ҳоказо);</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4017753" id="4017753">д) ошхона инвентари, шунингдек ошхона чойшаблари;</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4017758" id="4017758">е) барпо этиш харажатлари қурилиш-монтаж ишларининг таннархига киритиладиган вақтинчалик (нотитул) иншооатлар, мосламалар ва қурилмалар;</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4017762" id="4017762">ж) фойдаланиш муддати бир йилдан кам бўлган алмаштириладиган ускуналар;</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4017766" id="4017766">з) овлаш қуроллари (траллар, ёйма тўрлар, тўрлар, жиҳозлар, мережлар ва ҳоказо).</div></div><div class="BY_DEFAULT"><div name="5770829" id="5770829"></div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="5770832" id="5770832">Асосий воситалар таркибида қонунчилик ҳужжатларига мувофиқ корхона мулкига топширилган ер участкалари ҳам ҳисобга олинади.</div></div><div class="CHANGES_ORIGINS"><label id="s1104"></label><div name="5770837" id="5770837">(4-банднинг ўн тўртинчи хатбошиси Ўзбекистон Республикаси адлия вазирининг 2021 йил 30 ноябрдаги 20-мҳ-сонли <a href="/docs/5749968?ONDATE=30.11.2021 00#5761508">буйруғи </a>(рўйхат рақами 3338, 30.11.2021 й.) таҳририда — Қонунчилик маълумотлари миллий базаси, 30.11.2021 й., 10/21/3338/1117-сон)</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4017772" id="4017772">Кўп йиллик кўчатларга, ерни тубдан яхшилашга, ижарага олинган асосий воситалар объектларига капитал қўйилмалар ҳар йили бутун ишлар мажмуи якунланган санадан қатъий назар, ҳисобот йилида фойдаланишга қабул қилинган асосий воситаларга тегишли харажатлар суммасида асосий воситалар таркибига киритилади.</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4017776" id="4017776">5. Асосий воситаларнинг бухгалтерия ҳисоби бирлиги бўлиб инвентарь объекти ҳисобланади. Асосий воситаларнинг инвентарь объекти сифатида барча қурилмалари ва жиҳозларига эга бўлган объект ёки муайян мустақил вазифаларни бажариш учун мўлжалланган алоҳида конструктив асосдаги буюм ёхуд бутун бир яхлитликни ифодаловчи ва муайян ишларни бажариш учун мўлжалланган конструктив жамланган буюмларнинг алоҳида мажмуи тан олинади. Конструктив жамланган буюмларнинг мажмуи — умумий мосламаларга ва жиҳозларга, умумий бошқарувга эга, бир пойдеворда қурилган, натижада мажмуага кирувчи ҳар бир буюм ўз вазифасини мустақил равишда эмас, балки фақатгина мажмуа таркибида бажара оладиган бир ёки турли мақсадларга мўлжалланган битта ёки бир нечта буюмлардир.</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4017779" id="4017779">Битта асосий воситада турлича фойдали фойдаланиш муддатига эга бир нечта мустақил объектлар мавжуд бўлганда, ҳар бир бундай объект бухгалтерия ҳисобида алоҳида мустақил инвентарь объект сифатида тан олинади.</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4017781" id="4017781">Икки ёки ундан ортиқ корхона мулки бўлган асосий воситалар ҳар бир корхона томонидан асосий воситалар таркибида унинг умумий мулкдаги улушига мутаносиб тарзда акс эттирилади. </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4017783" id="4017783">6. Асосий воситалар актив сифатида тан олинади, агар:</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4017785" id="4017785">а) корхонага келгусида актив билан боғлиқ иқтисодий наф келиб тушишига ишонч бўлса;</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4017788" id="4017788">б) актив қийматини аниқ баҳолаш мумкин бўлса.</div></div><div class="TEXT_HEADER_DEFAULT"><div name="4017797" id="4017797">2-§. Асосий воситаларнинг келиб тушиши</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4017802" id="4017802">7. Мулкка эгалик, хўжалик юритуви ёки тезкор бошқарув ҳуқуқи асосида хўжалик юритувчи субъектга тегишли бўлган асосий воситаларнинг қиймати корхона балансига киритилиши лозим. </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4017803" id="4017803">8. Асосий воситалар қиймати корхона балансига:</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4017807" id="4017807">а) капитал қўйилмалар тугаганидан сўнг қурилган объектни қабул қилиш-топшириш;</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4017808" id="4017808">б) объектни олди-сотди шартномаси бўйича харид қилиш;</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4017809" id="4017809">в) таъсисчиларнинг устав капиталига ҳиссалари;</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4017811" id="4017811">г) текинга келиб тушиш (ҳадя шартномаси бўйича);</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4017813" id="4017813">д) айирбошлаш;</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4017815" id="4017815">е) товар-моддий захиралар таркибидан ўтказиш;</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4017818" id="4017818">ж) молиявий ижара (лизинг) шартномаси бўйича олиш;</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4017820" id="4017820">з) қиймати аниқлаб бўлинган асосий воситаларга капитал қўйилмалар;</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4017822" id="4017822">и) ортиқча (ҳисобга олинмаган) асосий воситаларни аниқлаш;</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4017823" id="4017823">к) хўжалик жамиятининг таъсисчилари таркибидан чиқаётганда ёки тугатилаётган хўжалик жамиятининг мулки таъсисчилар ўртасида тақсимланаётганда асосий воситаларни олиш;</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4017826" id="4017826">л) асосий воситаларга мулкка эгалик, хўжалик юритуви ёки тезкор бошқарув ҳуқуқини қўлга киритишга олиб келадиган бошқа операциялар ёки ҳодисалар натижасида киритилади.</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4017829" id="4017829">9. Асосий воситалар актив сифатида тан олинганда улар бошланғич қиймат бўйича баҳоланади.</div></div><div class="TEXT_HEADER_DEFAULT"><div name="4017833" id="4017833">3-§. Асосий воситаларни баҳолаш</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4017844" id="4017844">10. Асосий воситалар бошланғич қиймат бўйича ҳисобга олинади.</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4017850" id="4017850">11. Асосий воситалар корхона балансига бошланғич қиймати бўйича киритилиши лозим ва у харид қилиш қиймати (етказиб берувчига тўланган сумма) ҳамда асосий воситаларни харид қилиш билан боғлиқ барча харажатларни ўз ичига олади.</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4017855" id="4017855">Асосий воситаларни харид қилиш билан боғлиқ харажатларга қуйидагилар киради:</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4017859" id="4017859">рўйхатга олиш йиғимлари, давлат божлари ва асосий воситаларга бўлган ҳуқуқни харид қилиш (олиш) бўйича амалга оширилган бошқа шунга ўхшаш тўловлар;</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4017863" id="4017863">божхона божлари ва йиғимлари;</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4017867" id="4017867">асосий воситалар объектларини харид қилиш (барпо этиш) муносабати билан солиқлар ва йиғимлар суммалари (агар улар қопланмаса);</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4017872" id="4017872">асосий воситалар объектларини харид қилиш (барпо этиш) билан боғлиқ ахборот ва маслаҳат хизматлари учун тўланадиган суммалар;</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4017875" id="4017875">асосий воситалар объектларини етказиб бериш (барпо қилиш) хатарини суғурталаш бўйича харажатлар;</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4017936" id="4017936">асосий воситалар объекти воситачилар орқали олинганда уларга тўланадиган мукофотлар;</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4017941" id="4017941">асосий воситаларни ўрнатиш, монтаж қилиш, созлаш ва ишга тушириш харажатлари;</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4017946" id="4017946">активдан мақсадга мувофиқ фойдаланиш учун уни ишчи ҳолатга келтириш билан бевосита боғлиқ бўлган бошқа харажатлар.</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4017950" id="4017950">Кредитдан фойдаланганлик учун фоизларни тўлашга доир харажатлар қарз капитали ҳисобидан тўлиқ ёки қисман сотиб олинган асосий воситаларнинг бошланғич қийматига киритилмайди.</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4017953" id="4017953">Харид қилинган асосий воситалар ҳақини тўлаш билан боғлиқ банк хизматлари, шу жумладан аккредитив очиш, хорижий валютани ўтказганлиги ва конвертация қилганлиги учун банкка воситачилик ҳақи тўлаш бўйича харажатлар, шунингдек шартномани тайёрлаш ва рўйхатга олиш харажатлари асосий воситаларнинг бошланғич қийматига киритилмайди, балки улар юзага келган ҳисобот даврида харажатлар сифатида тан олинади.</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4017956" id="4017956">Агар шартнома шартларида харид қилинган асосий воситалар ҳақини кечиктириб ёки бўлиб-бўлиб тўлаш назарда тутилган бўлса, унда мазкур асосий воситалар бухгалтерия ҳисобига кечиктириб ёки бўлиб-бўлиб тўлашни ҳисобга олмаган ҳолдаги сотиб олиш қиймати бўйича қабул қилинади. Бунда сотиб олиш қиймати ва тўловнинг умумий суммаси ўртасида юзага келадиган фарқ кечиктириб ёки бўлиб-бўлиб тўлаш даври давомида жорий тўловнинг кечиктириб ёки бўлиб-бўлиб тўлаш бўйича тўловларнинг умумий суммасидаги солиштирма оғирлигига боғлиқ ҳолда молиявий харажатларга (фоизлар бўйича харажатларга) олиб борилади.</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4017958" id="4017958">12. Корхонанинг ўзида тайёрланган асосий воситаларнинг бошланғич қиймати деб мазкур асосий воситаларни барпо этиш (қуриш, қуриб битказиш) бўйича ҳақиқий харажатлар суммаси тан олинади. </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4017960" id="4017960">Қурилиш даврида қурилиш учун олинган кредитлар бўйича ҳисобланган фоизлар барпо этилган асосий воситаларнинг бошланғич қийматига киритилади. </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4017966" id="4017966">12<sup>1</sup>. Активдан мақсадга мувофиқ фойдаланиш учун унинг тегишли ишини текшириш жараёнида олинган маҳсулот реализация қилишнинг соф қиймати бўйича кирим қилинади ва асосий воситаларнинг бошланғич қиймати шакллантиришда капитал қўйилмалар суммасидан айрилади. </div></div><div class="BY_DEFAULT"><div name="4058906" id="4058906"></div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4058909" id="4058909">13. Чет эл валютасида харид қилинган асосий воситаларнинг бошланғич қиймати, уларнинг харид қилинганлигини тасдиқловчи бошланғич ҳисоб ҳужжатларида (товарнинг кузатув ҳужжатлари ёки божхона юк декларациясида) кўрсатилган қийматидан келиб чиқиб, уларни бухгалтерия ҳисобига қабул қилиш санасидаги Ўзбекистон Республикаси Марказий банки курси бўйича қайта ҳисоблаб, шунингдек мазкур стандартнинг <a href="/docs/821041?ONDATE=30.01.2004 00#4017850">11-бандида </a>назарда тутилган тегишли харажатларни ҳисобга олган ҳолда, аниқланади.</div></div><div class="CHANGES_ORIGINS"><label id="s1104"></label><div name="4058912" id="4058912">(13-банд Ўзбекистон Республикаси молия вазирининг 2018 йил 22 октябрдаги 134-сонли <a href="/docs/4049314?ONDATE=09.11.2018 00#4050205">буйруғи </a>(рўйхат рақами 1299-4, 08.11.2018 й.) таҳририда — Қонун ҳужжатлари маълумотлари миллий базаси, 09.11.2018 й., 10/18/1299-4/2173-сон) </div></div><div class="BY_DEFAULT"><div name="5770859" id="5770859"></div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="5770862" id="5770862">14. Корхона устав капиталига улуш ҳисобидан олинган асосий воситаларнинг бошланғич қиймати деб, агар Ўзбекистон Республикаси қонунчилик ҳужжатларида бошқача тартиб назарда тутилмаган бўлса, корхона таъсисчилари (иштирокчилари) томонидан келишилган уларнинг пулдаги баҳоси тан олинади.</div></div><div class="CHANGES_ORIGINS"><label id="s1104"></label><div name="5770864" id="5770864">(14-банд Ўзбекистон Республикаси адлия вазирининг 2021 йил 30 ноябрдаги 20-мҳ-сонли <a href="/docs/5749968?ONDATE=30.11.2021 00#5761508">буйруғи </a>(рўйхат рақами 3338, 30.11.2021 й.) таҳририда — Қонунчилик маълумотлари миллий базаси, 30.11.2021 й., 10/21/3338/1117-сон)</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4017972" id="4017972">14<sup>1</sup>. Хўжалик жамияти таъсисчилари таркибидан чиққанда ёки тугатилаётган хўжалик жамиятининг мулки таъсисчилар ўртасида тақсимланганда келиб тушган асосий воситаларнинг бошланғич қиймати бўлиб асосий воситаларнинг қабул қилинган қабул қилиш-топшириш ҳужжатларида мазкур стандартнинг <a href="/docs/821041#4017850">11-бандида </a>кўзда тутилган харажатларни ҳисобга олган ҳолда кўрсатилган қиймат тан олинади. </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4017974" id="4017974">15. Корхона томонидан текинга (ҳадя шартномаси бўйича) олинган асосий воситаларнинг бошланғич қиймати деб мазкур стандартнинг <a href="/docs/821041#4017850">11-бандида</a> назарда тутилган харажатларни ҳисобга олган ҳолда бухгалтерия ҳисобига қабул қилинган санадаги уларнинг жорий қиймати тан олинади.</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4017976" id="4017976">16. Тайёр маҳсулот таркибидан асосий воситаларга ўтказилган объектларнинг бошланғич қиймати Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамасининг 1999 йил 5 февралдаги 54-сон қарори билан тасдиқланган Маҳсулот (ишлар, хизматлар) ишлаб чиқариш ва сотиш бўйича харажатлар таркиби ҳамда молиявий натижаларни шакллантириш тартиби тўғрисидаги <a href="/docs/264422#264462">низомга </a>(Ўзбекистон Республикаси Ҳукумати қарорлари тўплами, 1999 й., 2-сон, 9-модда) мувофиқ белгиланадиган уларнинг ишлаб чиқариш таннархига тенг бўлади.</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4017977" id="4017977">17. Товар-моддий захиралар таркибидан (тайёр маҳсулотдан ташқари) асосий воситаларга ўтказилган объектларнинг бошланғич қиймати Ўзбекистон Республикаси Бухгалтерия ҳисобининг <a href="/docs/1026483">миллий стандарти</a> (4-сон БҲМС) «Товар-моддий захиралар»га (рўйхат рақами 1595, 2006 йил 17 июль) мувофиқ белгиланадиган уларнинг баланс қийматига тенг бўлади. </div></div><div class="BY_DEFAULT"><div name="4017979" id="4017979"></div></div><div class="BY_DEFAULT"><div name="5770888" id="5770888"></div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="5770890" id="5770890">18. Қонунчилик ҳужжатларида белгиланган тартибда айирбошлаш йўли билан олинган асосий воситаларнинг бошланғич қиймати берилган асосий воситаларнинг қолдиқ қийматига тенг.</div></div><div class="CHANGES_ORIGINS"><label id="s1104"></label><div name="5770893" id="5770893">(18-банднинг биринчи хатбошиси Ўзбекистон Республикаси адлия вазирининг 2021 йил 30 ноябрдаги 20-мҳ-сонли <a href="/docs/5749968?ONDATE=30.11.2021 00#5761510">буйруғи </a>(рўйхат рақами 3338, 30.11.2021 й.) таҳририда — Қонунчилик маълумотлари миллий базаси, 30.11.2021 й., 10/21/3338/1117-сон)</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4017982" id="4017982">Асосий воситалар қўшимча тўлов билан айирбошланган ҳолатларда алмаштириш йўли билан олинган асосий воситаларнинг бошланғич қиймати берилган асосий воситаларнинг айирбошлашда ўтказилган (олинган) пул маблағлари ёки уларнинг эквивалентлари суммасига оширилган (камайтирилган) қолдиқ қийматига тенг.</div></div><div class="BY_DEFAULT"><div name="4017983" id="4017983"></div></div><div class="BY_DEFAULT"><div name="5770898" id="5770898"></div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="5770901" id="5770901">19. Қонунчилик ҳужжатларида белгиланган тартибда мажбуриятларни (тўловни) пул кўринишида бўлмаган маблағлар билан бажариш назарда тутиладиган шартномалар бўйича олинган асосий воситаларнинг бошланғич қиймати деб корхона томонидан ўтказилган ёки ўтказилиши лозим бўлган қимматликларнинг қиймати тан олинади. Корхона томонидан ўтказилган ёки ўтказилиши лозим бўлган мавжуд бойликларнинг қиймати корхона қиёсий ҳолатларда шунга ўхшаш бойликлар қийматини аниқлайдиган нархдан келиб чиқиб белгиланади.</div></div><div class="CHANGES_ORIGINS"><label id="s1104"></label><div name="5770905" id="5770905">(19-банднинг биринчи хатбошиси Ўзбекистон Республикаси адлия вазирининг 2021 йил 30 ноябрдаги 20-мҳ-сонли <a href="/docs/5749968?ONDATE=30.11.2021 00#5761510">буйруғи </a>(рўйхат рақами 3338, 30.11.2021 й.) таҳририда — Қонунчилик маълумотлари миллий базаси, 30.11.2021 й., 10/21/3338/1117-сон)</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4017985" id="4017985">Корхона томонидан ўтказилган ёки ўтказилиши лозим бўлган бойликлар қийматини белгилашнинг имкони бўлмаган тақдирда, мажбуриятларни (тўловни) пул кўринишида бўлмаган маблағлар билан бажариш назарда тутиладиган шартномалар бўйича корхона олган асосий воситаларнинг қиймати қиёсий ҳолатларда шунга ўхшаш асосий воситалар сотиб олинадиган қийматдан келиб чиқиб белгиланади. </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4017986" id="4017986">20. Мажбуриятлари умумий суммада ифодаланган мустақил объектларга эга асосий воситалар бўйича бошланғич қиймат ушбу суммани алоҳида объектнинг жорий қийматига пропорционал равишда тақсимлаган ҳолда аниқланади. </div></div><div class="BY_DEFAULT"><div name="4017987" id="4017987"></div></div><div class="BY_DEFAULT"><div name="5770871" id="5770871"></div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="5770873" id="5770873">21. Асосий воситаларнинг бухгалтерия ҳисобига қабул қилинган қиймати Ўзбекистон Республикаси қонунчилик ҳужжатларида ва мазкур стандартда белгиланган ҳолатлардан ташқари ҳолларда ўзгартирилмайди.</div></div><div class="CHANGES_ORIGINS"><label id="s1104"></label><div name="5770878" id="5770878">(21-банднинг биринчи хатбошиси Ўзбекистон Республикаси адлия вазирининг 2021 йил 30 ноябрдаги 20-мҳ-сонли <a href="/docs/5749968?ONDATE=30.11.2021 00#5761508">буйруғи </a>(рўйхат рақами 3338, 30.11.2021 й.) таҳририда — Қонунчилик маълумотлари миллий базаси, 30.11.2021 й., 10/21/3338/1117-сон)</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4017989" id="4017989">Асосий воситаларнинг бухгалтерия ҳисобига қабул қилинган бошланғич қийматини ўзгартиришга ушбу асосий воситалар қўшимча қуриш, қўшимча асбоб-ускуналар билан таъминлаш, реконструкция, модернизация қилиш, техник қайта қуроллантириш, қисман тугатиш ва уларни қайта баҳолаш ҳолатларида йўл қўйилади. </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4017991" id="4017991">Қўшимча қуриш, қўшимча асбоб-ускуналар билан таъминлаш, модернизация қилиш ишларига асосий воситаларнинг технологик ёки хизмат мақсадининг ўзгариши, юкламанинг ошиши ва сифатни янада яхшилаш туфайли юзага келган ишлар киритилади. </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4017993" id="4017993">Реконструкция қилиш ишларига ишлаб чиқариш қувватларини ошириш, маҳсулот (ишлар, хизматлар) сифатини яхшилаш ва номенклатурасини ўзгартириш мақсадларида ишлаб чиқаришни такомиллаштириш ва унинг техник-иқтисодий кўрсаткичларини ошириш билан боғлиқ бўлган ҳамда асосий воситаларни реконструкция қилиш лойиҳаси бўйича амалга ошириладиган мавжуд асосий воситаларни қайта қуриш киради. </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4017994" id="4017994">Техник қайта қуроллантиришга илғор техника ва технологияларни жорий этиш, ишлаб чиқаришни механизациялаш ва автоматлаштириш, маънан ва жисмонан эскирган ускуналарни модернизация қилиш ва уларни янги, унумдорлиги янада юқори бўлганлари билан алмаштириш асосида асосий воситалар ва уларнинг айрим қисмларининг техник-иқтисодий кўрсаткичларини ошириш бўйича комплекс чора-тадбирлар киради.</div></div><div class="TEXT_HEADER_DEFAULT"><div name="4018001" id="4018001">4-§. Асосий воситаларга ўтказиладиган капитал қўйилмалар</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018002" id="4018002">22. Асосий воситаларга ўтказиладиган капитал қўйилмалар асосий воситалардан фойдаланишдан келгусидаги иқтисодий наф ошганда уларнинг бошланғич қийматини оширади. Келгусидаги иқтисодий нафни оширмайдиган бошқа барча харажатлар улар амалга оширилган даврда харажатлар сифатида тан олиниши лозим.</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018003" id="4018003">23. Асосий воситаларни қўшимча қуриш, қўшимча асбоб-ускуналар билан таъминлаш, реконструкция, модернизация қилиш, техник қайта қуроллантиришга харажатлар, улар тугатилганидан сўнг, агар улар натижасида асосий воситалар ишлатилишининг дастлаб қабул қилинган меъёрий кўрсаткичлари (фойдали хизмат муддати, қуввати, қўллаш сифати ва ҳ.к.) яхшиланса (ошса), бундай объектнинг бошланғич қийматини оширади. </div></div><div class="TEXT_HEADER_DEFAULT"><div name="4018004" id="4018004">5-§. Асосий воситаларни қайта баҳолаш</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018007" id="4018007">24. Асосий воситаларни қайта баҳолаш — асосий воситалар қайта тиклаш қийматини ҳозирги бозор нархлари даражасига мувофиқлаштириш мақсадида уларни вақти-вақти билан аниқлаштиришдир. </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018008" id="4018008">25. Асосий воситалар қайта баҳолаш натижасида ҳисоб ва ҳисоботда жорий қиймат бўйича акс эттирилади.</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018011" id="4018011">Асосий воситаларнинг бошланғич қиймати қайта баҳоланиши мумкин (шу жумладан, Ўзбекистон Республикаси Ҳукумати қарорлари бўйича вақти-вақти билан).</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018014" id="4018014">26. Асосий воситаларнинг бошланғич (қайта тиклаш) қиймати қайта баҳоланганда қайта баҳолаш ўтказилган санадаги уларнинг жамланган амортизацияси асосий воситаларнинг бошланғич (тиклаш) қиймати ўзгаришига мос индексларига тузатилади ҳамда кейинги ҳисобланадиган амортизация қайта баҳоланган қиймат ҳисобидан амалга оширилади.</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018016" id="4018016">27. Асосий воситалар индексация йўли билан ёки расмий тасдиқланган бозор нархлари бўйича бевосита қайтадан ҳисоб-китоб қилиш орқали қайта баҳоланади.</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018018" id="4018018">Қайта баҳолаш натижасида асосий воситаларнинг баҳосини ўсиши суммаси резерв капитали таркибига «Узоқ муддатли активларни қайта баҳолаш бўйича тузатишлар» счётига олиб борилади.</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018020" id="4018020">Қайта баҳолаш натижасида асосий воситаларнинг баҳосини пасайиши суммаси «Узоқ муддатли активларни қайта баҳолаш бўйича тузатишлар» счётига резерв капиталининг мазкур объектнинг аввалги ҳисобот даврларида ўтказилган баҳосини ўсиши суммаси доирасида камайишига олиб борилади. Объектнинг баҳосини пасайиши суммаси унинг баҳосини ўсиши суммасидан ошиши бошқа операцион харажатларга олиб борилади. </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018024" id="4018024">28. Асосий воситаларни қайта баҳолаш натижалари молиявий ҳисоботда асосий воситаларни қайта баҳолаш амалга оширилган жорий даврда акс эттирилади.</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018027" id="4018027">Ҳисобот йилининг биринчи санаси ҳолати бўйича ўтказилган асосий воситаларни қайта баҳолаш натижалари бухгалтерия ҳисобида акс эттирилиши лозим. Қайта баҳолаш натижалари аввалги ҳисобот йилидаги молиявий ҳисобот маълумотларига киритилмайди, балки ҳисобот йили бошига молиявий ҳисобот маълумотларини шакллантиришда қабул қилинади. Бунда ўтган йил якуни ва ҳисобот йили бошидаги маълумотларнинг мос келмаслиги ҳисобот йилининг биринчи санаси ҳолати бўйича ўтказилган асосий воситаларни қайта баҳолаш натижаси сифатида тушунтирилади ҳамда жорий давр молиявий ҳисоботига тушунтириш хатида баён этилади.</div></div><div class="TEXT_HEADER_DEFAULT"><div name="4018029" id="4018029">6-§. Амортизацияни ҳисоблаш</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018032" id="4018032">29. Асосий воситалар қиймати амортизация ҳисоблаш йўли билан қопланади. Амортизацияланадиган қиймат бутун фойдали хизмат муддати мобайнида субъект харажатларига амортизация ажратмалари кўринишида тизимли тақсимланади. </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018034" id="4018034">30. Асосий воситалар бўйича амортизация ажратмаларини ҳисоблаш мазкур объект асосий воситалар таркибига қабул қилинган ойдан кейинги ойнинг дастлабки санасидан бошланади ҳамда мазкур объектнинг амортизацияланадиган қиймати тўлиқ қоплангунга ёхуд ушбу объект балансдан ҳисобдан чиқарилгунга қадар амалга оширилади. </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018036" id="4018036">31. Асосий воситалар бўйича амортизация ажратмаларини ҳисоблаш мазкур объектнинг амортизацияланадиган қиймати тўлиқ қопланган ёки ушбу объект балансдан ҳисобдан чиқарилган ойдан кейинги ойнинг дастлабки санасида тўхтатилади. </div></div><div class="BY_DEFAULT"><div name="5770879" id="5770879"></div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="5770880" id="5770880">32. Асосий воситаларни фойдали хизмат муддати давомида амортизация ажратмаларини ҳисоблаш тўхтатилмайди, асосий воситалар қонунчилик ҳужжатларида белгиланган тартибда консервация қилишга ўтказилган ҳолатлар, шунингдек уларни тўлиқ тўхтатиш шарти билан объектни қўшимча қуриш, қўшимча асбоб-ускуналар билан таъминлаш, реконструкция, модернизация қилиш, техник қайта қуроллантириш даври бундан мустасно.</div></div><div class="CHANGES_ORIGINS"><label id="s1104"></label><div name="5770881" id="5770881">(32-банд Ўзбекистон Республикаси адлия вазирининг 2021 йил 30 ноябрдаги 20-мҳ-сонли <a href="/docs/5749968?ONDATE=30.11.2021 00#5761508">буйруғи </a>(рўйхат рақами 3338, 30.11.2021 й.) таҳририда — Қонунчилик маълумотлари миллий базаси, 30.11.2021 й., 10/21/3338/1117-сон)</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018038" id="4018038">33. Асосий воситалар бўйича амортизация ажратмаларини ҳисоблаш ҳисобот давридаги корхона фаолияти натижаларидан қатъий назар амалга оширилади ва у тегишли бўлган ҳисобот давридаги бухгалтерия ҳисобида акс эттирилади. </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018040" id="4018040">34. Асосий воситалар бўйича ҳисобланган амортизация суммалари бухгалтерия ҳисобида ушбу суммаларни алоҳида счётда жамғариш йўли билан акс эттирилади. </div></div><div class="BY_DEFAULT"><div name="4058918" id="4058918"></div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4058922" id="4058922">35. Қуйидагилар амортизация қилинмайди: </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4058925" id="4058925">а) ер участкалари ва табиатдан фойдаланишга доир бошқа объектлар (сув, ер ости бойликлари ва бошқа табиий ресурслар); </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4058928" id="4058928">б) маҳсулдор чорва моллари; </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4058930" id="4058930">в) ахборот-кутубхона фонди; </div></div><div class="BY_DEFAULT"><div name="5770882" id="5770882"></div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="5770883" id="5770883">г) қонунчилик ҳужжатларида белгиланган тартибда консервациялашга ўтказилган асосий воситалар; </div></div><div class="CHANGES_ORIGINS"><label id="s1104"></label><div name="5770884" id="5770884">(35-банднинг «г» кичик банди Ўзбекистон Республикаси адлия вазирининг 2021 йил 30 ноябрдаги 20-мҳ-сонли <a href="/docs/5749968?ONDATE=30.11.2021 00#5761508">буйруғи </a>(рўйхат рақами 3338, 30.11.2021 й.) таҳририда — Қонунчилик маълумотлари миллий базаси, 30.11.2021 й., 10/21/3338/1117-сон)</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4058938" id="4058938">д) музей ашёлари; </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4058942" id="4058942">е) моддий маданий мерос объектлари; </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4058945" id="4058945">ж) умумий фойдаланишдаги автомобиль йўллари, йўлаклар, сайилгоҳлар, хиёбонлар, маҳаллий давлат ҳокимияти органлари тасарруфида бўлган ободонлаштириш иншоотлари; </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4058948" id="4058948">з) тўлиқ амортизацияланган асосий воситалар.</div></div><div class="CHANGES_ORIGINS"><label id="s1104"></label><div name="4058951" id="4058951">(35-банд Ўзбекистон Республикаси молия вазирининг 2018 йил 22 октябрдаги 134-сонли <a href="/docs/4049314?ONDATE=09.11.2018 00#4050205">буйруғи </a>(рўйхат рақами 1299-4, 08.11.2018 й.) таҳририда — Қонун ҳужжатлари маълумотлари миллий базаси, 09.11.2018 й., 10/18/1299-4/2173-сон) </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018057" id="4018057">36. Амортизация қуйидаги усулларни қўллаш йўли билан ҳисобланади:</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018058" id="4018058">а) амортизацияни бир маромли (тўғри чизиқли) ҳисоблаш.</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018061" id="4018061">Амортизацияни бир маромли (тўғри чизиқли) ҳисоблаш усулида амортизация асосий воситаларни фойдали хизмат муддати мобайнида уларнинг амортизацияланадиган қийматидан келиб чиққан ҳолда бир маромда, тенг улушларда ҳисобланади.</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018064" id="4018064">Мазкур усулга кўра асосий воситаларнинг амортизацияланадиган қиймати унинг хизмат муддати давомида тегишли харажатларга бир маромда ҳисобдан чиқарилади (тақсимланади). Усул амортизация меъёри фойдали хизмат муддатининг фаолиятига боғлиқлигига асосланган. Ҳар бир давр учун амортизация ажратмалари суммаси амортизацияланадиган қийматни асосий воситалардан фойдаланилган ҳисобот даврлари сонига бўлиш йўли билан ҳисобланади.</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018155" id="4018155">Амортизацияни бир маромли (тўғри чизиқли) ҳисоблаш усулида амортизация ажратмаларининг йиллик суммаси асосий воситаларнинг амортизация қиймати ва мазкур объектнинг фойдали хизмат муддатидан келиб чиқиб аниқланади; </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018157" id="4018157">б) амортизацияни бажарилган ишлар ҳажмига мутаносиб равишда ҳисоблаш (ишлаб чиқариш усули).</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018159" id="4018159">Амортизация ҳисоблашнинг ишлаб чиқариш усули ҳар бир муайян йилдаги асосий воситаларнинг ишлаб чиқариш қуввати ҳисобга олишга асосланган. </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018161" id="4018161">Мазкур усул бўйича амортизациянинг ҳар йилги қийматини ҳисоблаш учун бутун фойдали хизмат муддатидаги умумий баҳоланган ишлаб чиқариш қуввати йиғиндисини ва мазкур муайян йилдаги ишлаб чиқариш қувватини аниқлаш лозим. Ишлаб чиқариш қуввати сифатида ишлаб чиқариладиган маҳсулот бирликлари сони, ишланган соатлар сони, босиб ўтган тонна-километрлар сони ва бошқалар олиниши мумкин.</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018163" id="4018163">Амортизация ҳисоблашнинг ишлаб чиқариш усулида йиллик амортизация ажратмалари суммаси ҳисобот давридаги маҳсулот (ишлар, хизматлар) ҳажмининг натурал кўрсаткичидан ҳамда асосий воситалар амортизацияланадиган қийматининг асосий воситалар бутун фойдали хизмат муддатида назарда тутилаётган маҳсулот (ишлар, хизматлар) ҳажмига нисбатидан келиб чиққан ҳолда аниқланади. </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018164" id="4018164">37. Асосий воситалардан интенсив фойдаланилганда, шунингдек илмий-техникавий жараённинг катта таъсирида асосий воситалар амортизацияси қуйидаги усулларда ҳисобланадиган жадаллаштирилган амортизация йўли билан ифодаланади:</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018165" id="4018165">а) икки баравар амортизация меъёри билан қолдиқни камайтириш усули;</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018166" id="4018166">б) йиллар йиғиндиси усули (кумулятив усул).</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018167" id="4018167">38. Икки баравар амортизация меъёри билан қолдиқни камайтириш усули амортизация ҳисоблаш даврида активнинг амортизацияланадиган қиймати камайишини англатади.</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018168" id="4018168">Мазкур усулга кўра бир маромли (тўғри чизиқли) ҳисоблаш усулидан икки баравар амортизация меъёри мазкур ҳисобот давридаги асосий воситанинг тегишли қолдиқ қийматига кўпайтирилади. Икки баравар амортизация меъёри билан қолдиқни камайтириш усули бўйича амортизация ҳисоблашда кутилаётган тугатиш қиймати бошланғич (тиклаш) қийматидан чегирилмайди.</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018169" id="4018169">Икки баравар амортизация меъёри билан қолдиқни камайтириш усулида йиллик амортизация ажратмалари суммаси асосий воситаларнинг ҳисобот йили бошидаги қолдиқ қийматидан ва мазкур объектни фойдали хизмат муддатидан келиб чиқиб ҳисобланган амортизация меъёрининг икки бараваридан келиб чиққан ҳолда аниқланади. </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018170" id="4018170">Икки баравар амортизация меъёри билан қолдиқни камайтириш усулида асосий воситалар бўйича амортизация ажратмаларини ҳисоблаш ушбу объектларнинг баланс (қолдиқ) қиймати уларнинг тугатиш қийматига тенг бўлган вақтда тугатилади. </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018171" id="4018171">39. Йиллар йиғиндиси усулига (кумулятив усулга) кўра ҳар йилги амортизация меъёри амортизация муддати охирига қадар қоладиган амортизацияланадиган қийматга улуш сифатида аниқланади. Улуш амортизация ажратмалари тугагунига қадар қоладиган тўлиқ йиллар сонини амортизация муддатини ташкил қиладиган йиллар тартиб сонлари йиғиндисига бўлиш орқали аниқланади.</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018172" id="4018172">Йиллар йиғиндиси усулида (кумулятив усулда) амортизация ажратмаларининг йиллик суммаси асосий воситаларнинг амортизацияланадиган қийматидан ҳамда суратида объектни фойдали хизмат муддатининг охирига қадар қоладиган йиллар сони, махражида эса — объектни фойдали хизмат муддати йиллари сони йиғиндисининг нисбатидан келиб чиққан ҳолда аниқланади. </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018187" id="4018187">40. Солиқ солиш мақсадида Ўзбекистон Республикасининг Солиқ <a href="/docs/1286558">кодексида</a> асосий воситаларнинг бошланғич (қайта тиклаш) қийматига нисбатан фоизларда ҳар йиллик амортизация меъёрлари белгиланган ва ушбу ҳар йиллик меъёр харажатларга бир маромда ҳисобдан чиқарилади.</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018188" id="4018188">41. Ҳисобот йили давомида асосий воситалар бўйича амортизация ажратмалари қўлланиладиган ҳисоблаш усулидан қатъий назар (амортизация ҳисоблашнинг ишлаб чиқариш усулидан ташқари), йиллик сумманинг 1/12 миқдорида ҳар ойда ҳисобланади. </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018191" id="4018191">Мавсумий тусдаги ишлаб чиқариш корхоналарида фойдаланиладиган асосий воситалар бўйича амортизация ажратмаларининг йиллик суммаси ҳисобот йилида корхона томонидан асосий воситалардан фойдаланиш даври мобайнида бир маромда ҳисобланади.</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018194" id="4018194">42. Асосий воситаларнинг ҳар хил турларига (гуруҳларига) амортизация ҳисоблашнинг турли усулларини қўллашга йўл қўйилади. Бунда асосий воситаларнинг бир турдаги объектлари бўйича (маркаси, тури ва бошқалар бўйича) фақат битта усул қўлланилади.</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018195" id="4018195">43. Қўлланиладиган амортизация ҳисоблаш усули корхонанинг ҳисоб сиёсатида мажбурий тартибда акс эттирилади. Корхоналар календарь йили давомида ҳисоб сиёсатини ўзгартирмаслиги керак, Ўзбекистон Республикаси Молия вазирлиги томонидан 1998 йил 26 июлда 17-07/86-сон билан тасдиқланган Ўзбекистон Республикаси Бухгалтерия ҳисобининг миллий стандарти (1-сонли БҲМС) «Ҳисоб сиёсати ва молиявий ҳисобот» (рўйхат рақами 474, 1998 йил 14 август, Норматив ҳужжатлар ахборотномаси, 1999 й., 5-сон) нинг <a href="/docs/828581#3755871">56-бандида </a>назарда тутилган ҳолатлар бундан мустасно.</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018197" id="4018197">44. Агар асосий воситалардан фойдаланишдан кутилаётган иқтисодий наф сезиларли даражада ўзгариш юз берса, амортизация ҳисоблаш усули, агар юзага келган ҳолатлар амортизация усулининг ўзгартирилишини оқласа, ўзгараётган тенденцияни акс эттирадиган тарзда ўзгартирилиши мумкин. Бундай ўзгариш ҳисоб сиёсатида акс эттирилиши лозим. Бунда молиявий ҳисоботга тушунтириш хатида мазкур ўзгариш сабаблари ва уларнинг иқтисодий самараси очиб берилиши зарур.</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018200" id="4018200">45. Асосий воситалар ҳолатини яхшилайдиган ва, мос равишда, хизмат муддатини узайтирадиган харажатлар амалга оширилганини ҳамда хизмат муддатни қисқартирадиган технологик ўзгаришларни ҳисобга олиб асосий воситаларнинг фойдали хизмат муддати корхона томонидан қайтадан кўриб чиқилиши мумкин.</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018202" id="4018202">46. Тугатиш қиймати асосий воситаларнинг амортизацияланадиган қийматини ҳисоб-китоб қилишда муҳим таркибий омил ҳисобланади. Тугатиш қиймати муҳим бўлмаган ҳолатда, у амортизацияланадиган қийматни ҳисоблаб чиқаришда ҳисобга олинмаслиги мумкин. </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018204" id="4018204">Агар тугатиш қиймати аҳамиятга эга бўлса, у асосий воситаларни харид қилинган сана ёки уларни қайта баҳолаш санасида аниқланади. Тугатиш қиймати асосий воситаларнинг хизмат муддати охирида тугатиш бўйича кутилаётган харажатларга камайтирилади.</div></div><div class="TEXT_HEADER_DEFAULT"><div name="4018208" id="4018208">7-§. Асосий воситаларни таъмирлаш</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018212" id="4018212">47. Асосий воситаларни ишлаш ҳолатида сақлаб туриш уларни таъмирлаш (жорий, ўртача ва капитал тарзда) орқали амалга оширилади. </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018215" id="4018215">Жорий таъмирлаш — асосий воситаларни ишлаш ҳолатида сақлаб туриш мақсадида амалга ошириладиган таъмирлашдир. </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018219" id="4018219">Ўртача таъмирлашда таъмирланаётган агрегатни қисмларга қисман ажратиш ва деталларнинг қисмларини қайта тиклаш ёки алмаштириш амалга оширилади.</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018222" id="4018222">Ускуналар ва транспорт воситаларини капитал таъмирлаш — агрегатни қисмларга тўлиқ ажратиб амалга ошириладиган таъмирлаш, базавий ва корпус деталлари ва узелларини таъмирлаш, барча эскирган деталлар ва узелларни алмаштириш ёки қайта тиклаш, агрегатни йиғиш, созлаш ва синаб кўришдир.</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018226" id="4018226">Бинолар ва иншоотларни капитал таъмирлаш — базавий ва корпус деталлари ва узелларини таъмирлаш, деталлар ва узелларнинг барча эскирган конструкцияларини алмаштириш ёки қайта тиклаш амалга ошириладиган таъмирлашдир.</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018229" id="4018229">48. Объектни ишчи ҳолатида тутиб туриш ва ундан фойдаланишдан келгусидаги иқтисодий нафнинг дастлабки белгиланган суммасини олиш учун амалга ошириладиган харажатлар улар тегишли бўлган ҳисобот давридаги харажатлар таркибига киритилади. Ишлаб чиқаришдаги асосий воситаларни ишчи ҳолатида сақлаб туришга доир харажатлар (техник кўрикдан ўтказиш ва ҳолатини яхшилашга оид харажатлар) ҳамда ишлаб чиқаришдаги асосий воситаларнинг барча турдаги таъмирланишини (жорий, ўртача, капитал тарзда) ўтказиш харажатлари маҳсулотнинг (ишларнинг, хизматларнинг) ишлаб чиқариш таннархига, маъмурий ва ижтимоий-маданий вазифаларни амалга ошириш учун мўлжалланган асосий воситалари бўйича эса — давр харажатлари таркибига киритилади. </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018231" id="4018231">49. Агар битта асосий воситада турлича фойдали хизмат муддатига эга бўлган бир нечта мустақил объектлар мавжуд бўлса, қайта тиклашда ҳар бир бундай объектни алмаштириш чиқиб кетиш ва мустақил инвентарь объектини харид қилиш сифатида ҳисобга олинади.</div></div><div class="TEXT_HEADER_DEFAULT"><div name="4018237" id="4018237">8-§. Асосий воситаларнинг чиқиб кетиши</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018241" id="4018241">50. Асосий воситалар қиймати чиқиб кетишда балансдан ҳисобдан чиқарилиши лозим. </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018244" id="4018244">51. Асосий воситалар қиймати корхона балансидан қуйидагилар натижасида ҳисобдан чиқарилади:</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018248" id="4018248">тугатилганда;</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018251" id="4018251">сотилганда</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018254" id="4018254">айирбошланганда;</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018257" id="4018257">текинга берилганда; </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018260" id="4018260">устав капиталига таъсисчи улуши сифатида берилганда;</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018263" id="4018263">молиявий ижара (лизинг) шартномаси бўйича берилганда;</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018266" id="4018266">камомад ёки йўқотишлар аниқланганда;</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018268" id="4018268">таъсисчи таъсисчилар таркибидан чиққанда;</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018333" id="4018333">нодавлат нотижорат ташкилот мулкини шакллантиришда мулкий бадал сифатида берилганда.</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018335" id="4018335">52. Асосий воситалар қисман тугатилган ҳолатда унинг бошланғич (қайта тиклаш) қиймати ва жамғарилган амортизацияси мос равишда объектнинг тугатилган қисмининг бошланғич (қайта тиклаш) қиймати ва жамғарилган амортизацияси суммасига камайтирилади. </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018337" id="4018337">53. Асосий воситаларнинг чиқиб кетишидан молиявий натижа (фойда ёки зарар) асосий воситаларни чиқиб кетишидан даромаддан уларнинг қолдиқ (баланс) қиймати, асосий воситаларнинг чиқиб кетиши билан боғлиқ билвосита солиқлар ва харажатларни айириш орқали аниқланади.</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018340" id="4018340">Асосий воситаларнинг чиқиб кетишидан молиявий натижани (фойдани ёки зарарни) аниқлашда асосий воситаларнинг илгариги қайта баҳолашдаги баҳосини ўсиши суммаси, яъни ушбу асосий воситаларнинг илгариги баҳосини ўсиши суммаларининг илгариги баҳосини пасайиши суммасидан ортган қисми асосий воситаларнинг чиқиб кетишидан даромад таркибига киритилади ва бир вақтнинг ўзида «Узоқ муддатли активларни қайта баҳолаш бўйича тузатишлар» счёти бўйича резерв капитал камаяди.</div></div><div class="TEXT_HEADER_DEFAULT"><div name="4018341" id="4018341">9-§. Асосий воситаларни инвентаризациядан ўтказиш</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018342" id="4018342">54. Асосий воситаларнинг ҳақиқатда мавжудлигини аниқлаш ва уларнинг бут сақланишини назорат қилиш мақсадида корхоналар томонидан вақти-вақти билан, бироқ икки йилда камида бир марта асосий воситалар инвентаризацияси ўтказилади, кутубхона фондлари эса беш йилда бир марта инвентаризация қилинади.</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018343" id="4018343">55. Асосий воситалар инвентаризацияси Ўзбекистон Республикаси Молия вазирлиги томонидан 1999 йил 19 октябрда ЭГ/17-19-2075-сон билан тасдиқланган Ўзбекистон Республикаси Бухгалтерия ҳисобининг <a href="/docs/812952">миллий стандарти </a>(19-сонли БҲМС) «Инвентаризацияни ташкил қилиш ва ўтказиш»да (рўйхат рақами 833, 1999 йил 2 ноябрь) белгиланган тартибда амалга оширилади.</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018346" id="4018346">56. Инвентаризация жараёнида аниқланган ортиқча асосий воситалар бошқа операцион даромадлар сифатида акс эттирилади. Инвентаризация вақтида камомад факти аниқланган етишмаётган асосий воситалар айбдор шахслар аниқланган кунга қадар камомадлар ҳисобга олинадиган счётда акс эттирилади. </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018348" id="4018348">57. Асосий воситаларнинг баланс қиймати уларнинг ҳақиқий (жорий) қийматига мос келмаслиги аниқланган ҳолатда ошириш ёки камайтириш мазкур стандартнинг <a href="/docs/821041#4018016">27-бандига</a> мувофиқ амалга оширилади.</div></div><div class="TEXT_HEADER_DEFAULT"><div name="4018351" id="4018351">10-§. Ахборотни ёритиб бериш</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018353" id="4018353">58. Молиявий ҳисоботда қуйидаги ахборотлар ёритиб берилиши лозим:</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018356" id="4018356">а) асосий воситаларнинг ҳаракатини: киритилиши, чиқиб кетиши, бошланғич қийматнинг ўзгариши, ўзгариш сабабларини ҳисобга олган ҳолда уларнинг ҳар бир тури бўйича ҳисобот даврининг бошидаги ва охиридаги бошланғич (қайта тиклаш) қиймати;</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018358" id="4018358">б) асосий воситаларнинг ҳар бир тури бўйича амортизация ҳисоблашда: амортизация ҳисоблашнинг фойдаланиладиган усули, амортизацияланадиган асосий воситаларнинг ҳисобот даври бошидаги ва охиридаги бошланғич ёки жорий қиймати, ҳисобот даври бошидаги ва охиридаги жамғарилган амортизация суммаси;</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018360" id="4018360">в) қайта баҳолашни ўтказишда: асосий воситалар ҳар бир турининг ҳисобот даври бошидаги ва охиридаги жорий қиймати, қайта баҳолашни ўтказишнинг асосланганлиги ва даврийлиги, қайта баҳолашни ўтказиш санаси, қайта баҳолашни ўтказиш усули.</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018361" id="4018361">59. Бундан ташқари, молиявий ҳисоботдан фойдаланувчилар учун ҳисобот даври охирида қуйидагилар тўғрисидаги ахборотни ҳам очиб бериш лозим:</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018364" id="4018364">а) вақтинчалик фойдаланилмаётган асосий воситаларнинг бошланғич (қайта тиклаш) ёки жорий қиймати тўғрисида;</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018365" id="4018365">б) фойдаланишда бўлган, амортизацияси тўлиқ ҳисобланган асосий воситаларнинг бошланғич (қайта тиклаш) ёки жорий қиймати тўғрисида;</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018366" id="4018366">в) мажбуриятлар бўйича кафолат сифатида гаровга берилган асосий воситаларга мулк ҳуқуқининг мавжудлиги ва чекланганлиги тўғрисида;</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018368" id="4018368">г) асосий воситаларни харид қилиш бўйича тўланмаган мажбуриятлар тўғрисида;</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018369" id="4018369">д) ҳисобот даври охиридаги тугалланмаган қурилиш қиймати тўғрисида;</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018370" id="4018370">е) давлат рўйхатидан ўтказиш жараёнида бўлган, фойдаланишга қабул қилинган ва ҳақиқатда фойдаланилаётган кўчмас мулк объектлари тўғрисида;</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018372" id="4018372">ж) мақсадли молиялаштириш ҳисобидан олинган асосий воситаларнинг бошланғич қиймати, қолдиқ қиймати ва баҳолаш усули тўғрисида;</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018374" id="4018374">з) фойдаланишдан чиқарилган, бироқ кейинчалик уларни сотиш мақсадида асосий воситалар таркибида ҳисобда турган асосий воситаларнинг айрим турларининг ҳисобот даври охиридаги қиймати тўғрисида;</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4018376" id="4018376">и) асосий воситаларни тиклашга доир харажатлар билан боғлиқ бўлган ҳисоб сиёсати тўғрисида.</div></div></div>
                                                    </div>
                                                </td>
                                                <td valign="top" style="width: 49%; padding: 5px; border: 0;">
                                                    <div class="lang2" style="padding: 5px; background: white;">
                                                        <div id="divCont" style="background:#ffffff;border:none;margin:auto;"><div class="INDEXES_ON_REF"><label id="s5987"></label><div name="onLBC555806" id="onLBC555806">[<b>ОКОЗ:</b><div id="LBC6748"><span class="iorRN">1.</span><span class="iorVal">07.00.00.00 Законодательство о финансах и кредите. Банковская деятельность / 07.29.00.00 Бухгалтерский учет. Финансовая отчетность / 07.29.02.00 Учет основных средств]</span></div></div></div><div class="INDEXES_ON_REF"><label id="s5988"></label><div name="onLS555806" id="onLS555806">[<b>ТСЗ:</b><div id="LS3775"><span class="iorRN">1.</span><span class="iorVal">Финансы / Бухгалтерский учет]</span></div></div></div><div class="ACT_FORM"><div name="555826" id="555826">Приказ</div></div><div class="ACCEPTING_BODY"><div name="555828" id="555828">министра финансов Республики Узбекистан</div></div><div class="ACT_TITLE"><div name="555830" id="555830">Об утверждении Национального стандарта бухгалтерского учета Республики Узбекистан (НСБУ № 5) «Основные средства»</div></div><div class="DEPARTMENTAL"><div name="555833" id="555833">[Зарегистрирован Министерством юстиции Республики Узбекистан от 20 января 2004 г. Регистрационный № 1299]</div></div><div class="BY_DEFAULT"><div name="555834" id="555834"></div></div><div class="COMMENT"><label id="s527"></label><div class="COMMENTLEXUZ"><img src="/image/favicon.gif" /> Комментарий LexUz</div><div name="7064325" id="7064325">Настоящий приказ утратит силу с 1 января 2025 года в соответствии с <a href="/docs/7058295?ONDATE=01.01.2025 00#7060421">приказом </a>министра экономики и финансов Республики Узбекистан 14 июня 2023 года № 133 «Об утверждении Национального стандарта бухгалтерского учета Республики Узбекистан (НСБУ № 5) «Основные средства»» (рег. № 3546 от 09.08.2024 г.)</div></div><div class="BY_DEFAULT"><div name="3260322" id="3260322"></div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="3260326" id="3260326">На основании<a href="/docs/2931251"> Закона </a>Республики Узбекистан «О бухгалтерском учете» и в соответствии с <a href="/docs/3145556#3145683">Положением</a> о Министерстве финансов Республики Узбекистан, утвержденным постановлением Президента Республики Узбекистан от 18 марта 2017 года № ПП-2847, приказываю:</div></div><div class="CHANGES_ORIGINS"><label id="s1104"></label><div name="3260331" id="3260331">(преамбула в редакции <a href="/docs/3238006?ONDATE=19.06.2017 00#3238029">приказа </a>министра финансов Республики Узбекистан от 12 июня 2017 года № 73 (рег. № 1299-3 от 16.06.2017 г.) — СЗ РУ, 2017 г., № 24, ст. 514)</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556003" id="556003">1. Утвердить прилагаемый <a href="/docs/555806#556020">Национальный стандарт </a>бухгалтерского учета Республики Узбекистан (НСБУ № 5) «Основные средства».</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556004" id="556004">2. Признать утратившими силу:</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556005" id="556005"><a href="/docs/556624">Национальный стандарт </a>бухгалтерского учета Республики Узбекистан (НСБУ № 5) «Основные средства», утвержденный Министерством финансов Республики Узбекистан 7 сентября 1998 года № 46 (рег. № 491 от 23 сентября 1998 года — Бюллетень нормативных актов, 1999 г., № 6);</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556006" id="556006"><a href="/docs/714033">приказ </a>Министерства финансов Республики Узбекистан от 23 февраля 2001 года № 23 «О внесении изменений и дополнений в Национальный стандарт бухгалтерского учета Республики Узбекистан (НСБУ № 5) «Основные средства» (рег. № 491-1 от 23 февраля 2001 года — Бюллетень нормативных актов, 2001 г., № 3-4);</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556007" id="556007"><a href="/docs/714120">приказ </a>Министерства финансов Республики Узбекистан от 2 июля 2001 года № 60 «О внесении изменений и дополнений в Национальный стандарт бухгалтерского учета Республики Узбекистан (НСБУ № 5) «Основные средства» (рег. № 491-2 от 7 июля 2001 года — Бюллетень нормативных актов, 2001 г., № 13).</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556009" id="556009">3. Настоящий приказ вступает в силу по истечении десяти дней с момента его государственной регистрации в Министерстве юстиции Республики Узбекистан.</div></div><div class="SIGNATURE"><div name="556011" id="556011">Министр М. НУРМУРАТОВ</div></div><div class="ACT_ESSENTIAL_ELEMENTS"><div name="556013" id="556013">г. Ташкент,</div></div><div class="ACT_ESSENTIAL_ELEMENTS"><div name="556016" id="556016">9 октября 2003 г.,</div></div><div class="ACT_ESSENTIAL_ELEMENTS_NUM"><div name="556017" id="556017">№ 114</div></div><div class="BY_DEFAULT"><div name="556020" id="556020"></div></div><div class="APPL_BANNER_PORTRAIT_TITLE"><div name="556024" id="556024">УТВЕРЖДЕН<br /><a href="/docs/555806">приказом </a>министра финансов Республики Узбекистан от 9 октября 2003 года № 114</div></div><div class="ACT_FORM"><div name="556026" id="556026">Национальный стандарт</div></div><div class="ACT_TITLE_APPL"><div name="1222907" id="1222907">бухгалтерского учета Республики Узбекистан (НСБУ № 5) «Основные средства» </div></div><div class="BY_DEFAULT"><div name="556029" id="556029"></div></div><div class="BY_DEFAULT"><div name="3025578" id="3025578"></div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="3025579" id="3025579">Настоящий Национальный стандарт бухгалтерского учета (НСБУ) разработан на основе <a href="/docs/2931251">Закона </a>Республики Узбекистан «О бухгалтерском учете» и является элементом системы нормативного регулирования бухгалтерского учета в Республике Узбекистан.</div></div><div class="CHANGES_ORIGINS"><label id="s1104"></label><div name="3025580" id="3025580">(преамбула в редакции <a href="/docs/3025061?ONDATE=13.09.2016 00#3025082">приказа </a>министра финансов Республики Узбекистан от 5 сентября 2016 года № 64 (рег. № 1299-2 от 09.09.2016 г.) — СЗ РУ, 2016 г., № 36, ст. 420)</div></div><div class="TEXT_HEADER_DEFAULT"><div name="556031" id="556031">§ 1. Общие положения </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556032" id="556032">1. Целью настоящего стандарта является определение методики учета основных средств, принадлежащих хозяйствующему субъекту (далее — предприятие) на правах собственности, хозяйственного ведения или оперативного управления.</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556034" id="556034">2. Основными положениями в учете основных средств является определение момента признания их активами, определение их балансовой стоимости и методов начисления амортизации, которые должны быть применены по отношению к этим активам, а также определение и учет прочих изменений балансовой стоимости основных средств и финансовых результатов от их выбытия.</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556035" id="556035">3. Термины, используемые в настоящем стандарте:</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556038" id="556038">а) основные средства — это материальные активы, которые предприятие содержит с целью использования их в процессе производства продукции, выполнения работ или оказания услуг либо для осуществления административных и социально-культурных функций в течение длительного времени при ведении хозяйственной деятельности;</div></div><div class="BY_DEFAULT"><div name="2523952" id="2523952"></div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2523961" id="2523961">б) амортизируемая стоимость — это сумма первоначальной (восстановительной) стоимости актива, показанная в финансовых отчетах, за минусом предполагаемой (оцененной) ликвидационной стоимости. Для основных средств, первоначальная стоимость которых увеличена на сумму затрат по работам на достройку, дооборудование, реконструкцию, модернизацию и техническому перевооружению, амортизируемой стоимостью является их остаточная (балансовая) стоимость, определенная на момент ввода в эксплуатацию этих основных средств после завершения данных работ за минусом предполагаемой (оцененной) ликвидационной стоимости;</div></div><div class="CHANGES_ORIGINS"><label id="s1104"></label><div name="2523970" id="2523970">(подпункт «б» пункта 3 в редакции <a href="/docs/2513844?ONDATE=15.12.2014 00#2513877">приказа</a> министра финансов Республики Узбекистан от 18 ноября 2014 года № 75 (рег. № 1299-1 от 09.12.2014 г.) — СЗ РУ, 2014 г., № 50, ст. 598)</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556040" id="556040">в) амортизация — стоимостное выражение износа в виде систематического распределения и перенесения в себестоимость продукции (работ, услуг) или расходы периода исходя из назначения основных средств амортизируемой стоимости актива в течение срока полезной службы;</div></div><div class="BY_DEFAULT"><div name="2523975" id="2523975"></div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2523977" id="2523977">г) срок полезной службы — период времени, на протяжении которого актив будет использоваться предприятием, либо количество продукции (работ и услуг), которое предприятие ожидает получить от использования этого актива. Для основных средств, введенных в эксплуатацию после завершения работ по достройке, дооборудованию, реконструкции, модернизации и техническому перевооружению, сроком полезной службы является период времени с момента ввода в эксплуатацию этих основных средств после завершения данных работ, на протяжении которого основные средства будут использоваться предприятием, либо количество продукции (работ и услуг), которое предприятие ожидает получить от использования этих основных средств;</div></div><div class="CHANGES_ORIGINS"><label id="s1104"></label><div name="2523980" id="2523980">(подпункт «г» пункта 3 в редакции <a href="/docs/2513844?ONDATE=15.12.2014 00#2513879">приказа </a>министра финансов Республики Узбекистан от 18 ноября 2014 года № 75 (рег. № 1299-1 от 09.12.2014 г.) — СЗ РУ, 2014 г., № 50, ст. 598)</div></div><div class="BY_DEFAULT"><div name="2523982" id="2523982"></div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2523985" id="2523985">д) первоначальная стоимость — это стоимость произведенных затрат по возведению (постройке и достройке) или приобретению основных средств, включая уплаченные и не возмещаемые налоги (сборы), а также затраты по доставке и монтажу, установке, пуску в эксплуатацию и любые другие расходы, непосредственно связанные с приведением актива в рабочее состояние для его использования по назначению;</div></div><div class="CHANGES_ORIGINS"><label id="s1104"></label><div name="2523990" id="2523990">(подпункт «д» пункта 3 в редакции <a href="/docs/2513844?ONDATE=15.12.2014 00#2513881">приказа</a> министра финансов Республики Узбекистан от 18 ноября 2014 года № 75 (рег. № 1299-1 от 09.12.2014 г.) — СЗ РУ, 2014 г., № 50, ст. 598)</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556044" id="556044">е) текущая стоимость — это стоимость основных средств по действующим рыночным ценам на определенную дату или сумма, достаточная для приобретения актива или исполнения обязательства при совершении сделки между осведомленными, желающими совершить такую сделку, независимыми друг от друга сторонами;</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556045" id="556045">ж) остаточная (балансовая) стоимость — это первоначальная (восстановительная) стоимость основных средств за вычетом суммы накопленной амортизации;</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556047" id="556047">з) ликвидационная стоимость — предполагаемая сумма получаемых активов при ликвидации основных средств в конце ожидаемого срока полезной службы за вычетом ожидаемых затрат по выбытию.</div></div><div class="BY_DEFAULT"><div name="556049" id="556049"></div></div><div class="BY_DEFAULT"><div name="2524100" id="2524100"></div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2524103" id="2524103">4. В состав основных средств включаются материальные активы, одновременно отвечающие следующим критериям:</div></div><div class="CHANGES_ORIGINS"><label id="s1104"></label><div name="2524108" id="2524108">(абзац первый пункта 4 в редакции <a href="/docs/2513844?ONDATE=15.12.2014 00#2513882">приказа</a> министра финансов Республики Узбекистан от 18 ноября 2014 года № 75 (рег. № 1299-1 от 09.12.2014 г.) — СЗ РУ, 2014 г., № 50, ст. 598)</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556052" id="556052">а) срок службы более одного года;</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556053" id="556053">б) предметы стоимостью более пятидесятикратного размера минимальной заработной платы, установленной в Республике Узбекистан (на момент приобретения), за единицу (комплект).</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556054" id="556054">Руководитель предприятия имеет право устанавливать на отчетный год меньший предел стоимости предметов для их учета в составе основных средств.</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556055" id="556055">Независимо от срока службы и стоимости, в состав основных средств не включаются:</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556056" id="556056">а) специальные инструменты и приспособления (инструменты и приспособления целевого назначения, предназначенные для серийного и массового производства определенных изделий или для изготовления индивидуального заказа);</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556057" id="556057">б) специальная и санитарная одежда, специальная обувь;</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556058" id="556058">в) постельные принадлежности;</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556059" id="556059">г) канцелярские принадлежности (калькуляторы, настольные приборы и т. д.); </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556060" id="556060">д) кухонный и столовый инвентарь, а также столовое белье; </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556063" id="556063">е) временные (нетитульные сооружения), приспособления и устройства, затраты по возведению которых относятся на себестоимость строительно-монтажных работ;</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556064" id="556064">ж) сменное оборудование сроком эксплуатации менее одного года;</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556066" id="556066">з) орудия лова (тралы, неводы, сети, снасти, мережи и т. п.).</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556068" id="556068">В составе основных средств также учитываются земельные участки, переданные в собственность предприятию в соответствии с законодательством.</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556070" id="556070">Капитальные вложения в многолетние насаждения, на коренное улучшение земель, в арендованные объекты основных средств, включаются в состав основных средств ежегодно в сумме затрат, относящихся к принятым в отчетном году в эксплуатацию, независимо от даты окончания всего комплекса работ.</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556071" id="556071">5. Единицей бухгалтерского учета основных средств является инвентарный объект. Инвентарным объектом основных средств признается объект со всеми приспособлениями и принадлежностями или отдельный конструктивно обособленный предмет, предназначенный для выполнения определенных самостоятельных функций, или же обособленный комплекс конструктивно сочлененных предметов, представляющих собой единое целое и предназначенных для выполнения определенной работы. Комплекс конструктивно сочлененных предметов — это один или несколько предметов одного или разного назначения, имеющие общие приспособления и принадлежности, общее управление, смонтированные на одном фундаменте, в результате чего каждый входящий в комплекс предмет может выполнять свои функции только в составе комплекса, а не самостоятельно.</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556074" id="556074">В случае наличия у одного основного средства нескольких самостоятельных объектов, имеющих разный срок полезного использования, каждый такой объект в бухгалтерском учете признается как отдельный самостоятельный инвентарный объект.</div></div><div class="BY_DEFAULT"><div name="2524110" id="2524110"></div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2524112" id="2524112">Основные средства, находящиеся в собственности двух или нескольких предприятий, отражаются каждым предприятием в составе основных средств соразмерно его доле в общей собственности.</div></div><div class="CHANGES_ORIGINS"><label id="s1104"></label><div name="2524119" id="2524119">(абзац третий пункта 5 в редакции <a href="/docs/2513844?ONDATE=15.12.2014 00#2513884">приказа</a> министра финансов Республики Узбекистан от 18 ноября 2014 года № 75 (рег. № 1299-1 от 09.12.2014 г.) — СЗ РУ, 2014 г., № 50, ст. 598)</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556077" id="556077">6. Основные средства признаются в качестве актива, если:</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556187" id="556187">а) есть уверенность поступления на предприятие будущей экономической выгоды, связанной с активом;</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556189" id="556189">б) стоимость актива может быть точно оценена.</div></div><div class="TEXT_HEADER_DEFAULT"><div name="556192" id="556192">§ 2. Поступление основных средств</div></div><div class="BY_DEFAULT"><div name="2524124" id="2524124"></div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2524126" id="2524126">7. Стоимость основных средств, принадлежащих хозяйствующему субъекту на правах собственности, хозяйственного ведения или оперативного управления, подлежит включению в баланс предприятия.</div></div><div class="CHANGES_ORIGINS"><label id="s1104"></label><div name="2524127" id="2524127">(пункт 7 в редакции <a href="/docs/2513844?ONDATE=15.12.2014 00#2513887">приказа </a>министра финансов Республики Узбекистан от 18 ноября 2014 года № 75 (рег. № 1299-1 от 09.12.2014 г.) — СЗ РУ, 2014 г., № 50, ст. 598)</div></div><div class="BY_DEFAULT"><div name="2524141" id="2524141"></div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2524145" id="2524145">8. Стоимость основных средств включается в баланс предприятия в результате: </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2524148" id="2524148">а) приема-передачи возведенного объекта после завершения капитальных вложений; </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2524149" id="2524149">б) приобретения объекта по договору купли-продажи; </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2524152" id="2524152">в) вклада учредителей в уставный капитал; </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2524159" id="2524159">г) безвозмездного поступления (по договору дарения); </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2524161" id="2524161">д) обмена; </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2524163" id="2524163">е) перевода из состава товарно-материальных запасов; </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2524165" id="2524165">ж) получения по договору финансовой аренды (лизинга); </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2524167" id="2524167">з) капитальных вложений в основные средства, стоимость которых уже была определена; </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2524170" id="2524170">и) выявления излишних (неучтенных) основных средств; </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2524172" id="2524172">к) получения основных средств при выходе из состава учредителей хозяйственного общества либо при распределении имущества ликвидируемого хозяйственного общества между учредителями; </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2524174" id="2524174">л) других операций и событий, приведших к получению права собственности, хозяйственного ведения или оперативного управления на основные средства.</div></div><div class="CHANGES_ORIGINS"><label id="s1104"></label><div name="2524178" id="2524178">(пункт 8 в редакции <a href="/docs/2513844?ONDATE=15.12.2014 00#2513889">приказа </a>министра финансов Республики Узбекистан от 18 ноября 2014 года № 75 (рег. № 1299-1 от 09.12.2014 г.) — СЗ РУ, 2014 г., № 50, ст. 598)</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556214" id="556214">9. При признании основных средств активами они оцениваются по первоначальной стоимости.</div></div><div class="TEXT_HEADER_DEFAULT"><div name="556216" id="556216">§ 3. Оценка основных средств</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556219" id="556219">10. Основные средства принимаются к учету по первоначальной стоимости.</div></div><div class="BY_DEFAULT"><div name="2524200" id="2524200"></div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2524201" id="2524201">11. Основные средства подлежат включению в баланс предприятия по первоначальной стоимости, которая включает в себя стоимость приобретения (суммы, уплачиваемые поставщику) и все расходы, связанные с приобретением основных средств. </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2524202" id="2524202">К расходам, связанным с приобретением основных средств относятся: </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2524203" id="2524203">регистрационные сборы, государственные пошлины и другие аналогичные платежи, произведенные в связи с приобретением (получением) прав на основные средства; </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2524205" id="2524205">таможенные пошлины и сборы; </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2524207" id="2524207">суммы налогов и сборов в связи с приобретением (созданием) объектов основных средств (если они не возмещаются); </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2524208" id="2524208">суммы, выплачиваемые за информационные и консультационные услуги, связанные с приобретением (созданием) объектов основных средств; </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2524209" id="2524209">расходы по страхованию рисков доставки (создания) основных средств; </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2524210" id="2524210">вознаграждения, выплачиваемые посредникам, через которые приобретены основные средства; </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2524211" id="2524211">расходы на установку, монтаж, наладку и пуск в эксплуатацию основных средств; </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2524212" id="2524212">другие расходы, непосредственно связанные с приведением актива в рабочее состояние для его использования по назначению. </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2524213" id="2524213">Расходы на уплату процентов за пользование кредитом не включаются в первоначальную стоимость основных средств, приобретенных полностью или частично за счет заемного капитала. </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2524214" id="2524214">Банковские услуги, связанные с оплатой приобретенных основных средств, включая расходы по открытию аккредитива, оплату комиссии банка за переводы и конвертацию иностранной валюты, а также расходы по подготовке и регистрации договоров, не включаются в первоначальную стоимость основных средств, а признаются как расходы в том отчетном периоде, в котором они возникли. </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2524215" id="2524215">Если условиями договора предусмотрена отсрочка или рассрочка платежа за приобретаемые основные средства, то данные основные средства принимаются к бухгалтерскому учету по стоимости приобретения без учета отсрочки или рассрочки платежа. При этом возникающая разница между стоимостью приобретения и общей суммой платежей относится на финансовые расходы (затраты по процентам) в зависимости от удельного веса текущего платежа в общей сумме платежей по отсрочке или рассрочке, на протяжении периода отсрочки или рассрочки платежа.</div></div><div class="CHANGES_ORIGINS"><label id="s1104"></label><div name="2524217" id="2524217">(пункт 11 в редакции <a href="/docs/2513844?ONDATE=15.12.2014 00#2513908">приказа </a>министра финансов Республики Узбекистан от 18 ноября 2014 года № 75 (рег. № 1299-1 от 09.12.2014 г.) — СЗ РУ, 2014 г., № 50, ст. 598)</div></div><div class="BY_DEFAULT"><div name="556254" id="556254"></div></div><div class="BY_DEFAULT"><div name="2524238" id="2524238"></div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2524245" id="2524245">12. Первоначальной стоимостью основных средств, изготовленных на самом предприятии, признается сумма фактических затрат по возведению (сооружению, постройке, достройке) этих основных средств.</div></div><div class="CHANGES_ORIGINS"><label id="s1104"></label><div name="2524249" id="2524249">(пункт 12 в редакции <a href="/docs/2513844?ONDATE=15.12.2014 00#2513925">приказа</a> министра финансов Республики Узбекистан от 18 ноября 2014 года № 75 (рег. № 1299-1 от 09.12.2014 г.) — СЗ РУ, 2014 г., № 50, ст. 598)</div></div><div class="BY_DEFAULT"><div name="3260339" id="3260339"></div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="3260340" id="3260340">В период строительства начисленные проценты по кредитам, полученным для строительства, включаются в первоначальную стоимость возведенных основных средств.</div></div><div class="CHANGES_ORIGINS"><label id="s1104"></label><div name="3260344" id="3260344">(абзац второй пункта 12 в редакции <a href="/docs/3238006?ONDATE=19.06.2017 00#3238030">приказа </a>министра финансов Республики Узбекистан от 12 июня 2017 года № 73 (рег. № 1299-3 от 16.06.2017 г.) — СЗ РУ, 2017 г., № 24, ст. 514)</div></div><div class="BY_DEFAULT"><div name="2524312" id="2524312"></div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2524316" id="2524316">12<sup>1</sup>. Продукция, полученная в процессе проверки надлежащей работы актива для его использования по назначению, приходуется по чистой стоимости реализации и вычитается из суммы капитальных вложений, при формировании первоначальной стоимости основных средств.</div></div><div class="CHANGES_ORIGINS"><label id="s1104"></label><div name="2524324" id="2524324">(пункт 12<sup>1 </sup>введен <a href="/docs/2513844?ONDATE=15.12.2014 00#2513926">приказом </a>министра финансов Республики Узбекистан от 18 ноября 2014 года № 75 (рег. № 1299-1 от 09.12.2014 г.) — СЗ РУ, 2014 г., № 50, ст. 598)</div></div><div class="BY_DEFAULT"><div name="4058963" id="4058963"></div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4058968" id="4058968">13. Первоначальная стоимость основных средств, приобретенных за иностранную валюту, определяется исходя из стоимости, указанной в первичных учетных документах (товаросопроводительных документах или грузовой таможенной декларации), подтверждающих их приобретение, в пересчете по курсу Центрального банка Республики Узбекистан на дату принятия их к бухгалтерскому учету, включая соответствующие расходы, предусмотренные <a href="/docs/555806?ONDATE=15.12.2014 00#2524200">пунктом 11 </a>настоящего стандарта.</div></div><div class="CHANGES_ORIGINS"><label id="s1104"></label><div name="4058970" id="4058970">(пункт 13 в редакции <a href="/docs/4049319?ONDATE=09.11.2018 00#4050248">приказа </a>министра финансов Республики Узбекистан от 22 октября 2018 года № 134 (рег. № 1299-4 от 08.11.2018 г.) — Национальная база данных законодательства, 09.11.2018 г., № 10/18/1299-4/2173)</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556260" id="556260">14. Первоначальной стоимостью основных средств, полученных в счет вклада в уставный капитал предприятий, признается их денежная оценка, согласованная учредителями (участниками) предприятия, если иное не предусмотрено законодательством Республики Узбекистан.</div></div><div class="BY_DEFAULT"><div name="2524329" id="2524329"></div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2524332" id="2524332">14<sup>1</sup>. Первоначальной стоимостью основных средств, поступивших при выходе из состава учредителей хозяйственного общества либо при распределении имущества ликвидируемого хозяйственного общества между учредителями, признается стоимость, указанная в полученных документах приема-передачи основных средств, с учетом расходов, предусмотренных <a href="/docs/555806#2524200">пунктом 11</a> настоящего стандарта.</div></div><div class="CHANGES_ORIGINS"><label id="s1104"></label><div name="2524337" id="2524337">(пункт 14<sup>1</sup> введен <a href="/docs/2513844?ONDATE=15.12.2014 00#2513930">приказом</a> министра финансов Республики Узбекистан от 18 ноября 2014 года № 75 (рег. № 1299-1 от 09.12.2014 г.) — СЗ РУ, 2014 г., № 50, ст. 598)</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556263" id="556263">15. Первоначальной стоимостью основных средств, полученных предприятием безвозмездно (по договору дарения), признается их текущая стоимость на дату принятия к бухгалтерскому учету с учетом расходов, предусмотренных <a href="/docs/555806#2524200">пунктом 11 </a>настоящего стандарта.</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556267" id="556267">16. Первоначальная стоимость объектов, переведенных в основные средства из состава готовой продукции, равна ее производственной себестоимости, которая определяется в соответствии с <a href="/docs/265675#265797">Положением </a>о составе затрат по производству и реализации продукции (работ, услуг) и о порядке формирования финансовых результатов, утвержденным постановлением Кабинета Министров Республики Узбекистан от 5 февраля 1999 года № 54 (Собрание постановлений Правительства Республики Узбекистан, 1999 г., № 2, ст. 9).</div></div><div class="BY_DEFAULT"><div name="2524418" id="2524418"></div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2524427" id="2524427">17. Первоначальная стоимость объектов, переведенных в основные средства из состава товарно-материальных запасов (кроме готовой продукции), равна их балансовой стоимости, которая определяется в соответствии с <a href="/docs/556787">Национальным стандартом </a>бухгалтерского учета Республики Узбекистан (НСБУ № 4) «Товарно-материальные запасы» (рег. № 1595 от 17 июля 2006 года).</div></div><div class="CHANGES_ORIGINS"><label id="s1104"></label><div name="2524431" id="2524431">(пункт 17 в редакции <a href="/docs/2513844?ONDATE=15.12.2014 00#2513932">приказа</a> министра финансов Республики Узбекистан от 18 ноября 2014 года № 75 (рег. № 1299-1 от 09.12.2014 г.) — СЗ РУ, 2014 г., № 50, ст. 598)</div></div><div class="BY_DEFAULT"><div name="2524435" id="2524435"></div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2524436" id="2524436">18. Первоначальная стоимость основных средств, полученных в обмен в порядке, установленном законодательством, равна остаточной стоимости переданных основных средств. </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2524437" id="2524437">В случае обмена основных средств с доплатой первоначальная стоимость основных средств, приобретенных в обмен, равна остаточной стоимости переданных основных средств, увеличенной (уменьшенной) на сумму денежных средств или их эквивалентов, которая была передана (получена) при обмене.</div></div><div class="CHANGES_ORIGINS"><label id="s1104"></label><div name="2524438" id="2524438">(пункт 18 в редакции <a href="/docs/2513844?ONDATE=15.12.2014 00#2513933">приказа</a> министра финансов Республики Узбекистан от 18 ноября 2014 года № 75 (рег. № 1299-1 от 09.12.2014 г.) — СЗ РУ, 2014 г., № 50, ст. 598)</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556288" id="556288">19. Первоначальной стоимостью основных средств, полученных по договорам, предусматривающим исполнение обязательств (оплату) неденежными средствами в установленном законодательством порядке, признается стоимость ценностей, переданных или подлежащих передаче предприятием. Стоимость ценностей, переданных или подлежащих передаче предприятием, устанавливается исходя из цены, по которой в сравнимых обстоятельствах предприятие определяет стоимость аналогичных ценностей.</div></div><div class="BY_DEFAULT"><div name="2524439" id="2524439"></div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2524440" id="2524440">При невозможности установить стоимость ценностей, переданных или подлежащих передаче предприятием, стоимость основных средств, полученных предприятием по договорам, предусматривающим исполнение обязательств (оплату) неденежными средствами, определяется исходя из стоимости, по которой в сравнимых обстоятельствах приобретаются аналогичные основные средства.</div></div><div class="CHANGES_ORIGINS"><label id="s1104"></label><div name="2524441" id="2524441">(абзац второй пункта 19 в редакции <a href="/docs/2513844?ONDATE=15.12.2014 00#2513938">приказа</a> министра финансов Республики Узбекистан от 18 ноября 2014 года № 75 (рег. № 1299-1 от 09.12.2014 г.) — СЗ РУ, 2014 г., № 50, ст. 598)</div></div><div class="BY_DEFAULT"><div name="2524446" id="2524446"></div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2524447" id="2524447">20. По основным средствам, имеющим самостоятельные объекты, обязательства по которым выражены общей суммой, первоначальная стоимость определяется распределением этой суммы пропорционально текущей стоимости отдельного объекта.</div></div><div class="CHANGES_ORIGINS"><label id="s1104"></label><div name="2524448" id="2524448">(пункт 20 в редакции <a href="/docs/2513844?ONDATE=15.12.2014 00#2513941">приказа</a> министра финансов Республики Узбекистан от 18 ноября 2014 года № 75 (рег. № 1299-1 от 09.12.2014 г.) — СЗ РУ, 2014 г., № 50, ст. 598)</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556332" id="556332">21. Стоимость основных средств, по которой они приняты к бухгалтерскому учету, не подлежит изменению, кроме случаев, установленных законодательством Республики Узбекистан и настоящим стандартом.</div></div><div class="BY_DEFAULT"><div name="2524462" id="2524462"></div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2524463" id="2524463">Изменение первоначальной стоимости основных средств, по которой они приняты к бухгалтерскому учету, допускается в случаях достройки, дооборудования, реконструкции, модернизации, технического перевооружения, частичной ликвидации соответствующих основных средств и их переоценки.</div></div><div class="CHANGES_ORIGINS"><label id="s1104"></label><div name="2524468" id="2524468">(абзац второй пункта 21 в редакции <a href="/docs/2513844?ONDATE=15.12.2014 00#2513943">приказа </a>министра финансов Республики Узбекистан от 18 ноября 2014 года № 75 (рег. № 1299-1 от 09.12.2014 г.) — СЗ РУ, 2014 г., № 50, ст. 598)</div></div><div class="BY_DEFAULT"><div name="2524477" id="2524477"></div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2524480" id="2524480">К работам по достройке, дооборудованию, модернизации относятся работы, вызванные изменением технологического или служебного назначения основных средств, повышенными нагрузками и другими более улучшающими качествами.</div></div><div class="CHANGES_ORIGINS"><label id="s1104"></label><div name="2524482" id="2524482">(абзац третий пункта 21 в редакции <a href="/docs/2513844?ONDATE=15.12.2014 00#2513943">приказа </a>министра финансов Республики Узбекистан от 18 ноября 2014 года № 75 (рег. № 1299-1 от 09.12.2014 г.) — СЗ РУ, 2014 г., № 50, ст. 598)</div></div><div class="BY_DEFAULT"><div name="2524486" id="2524486"></div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2524487" id="2524487">К реконструкции относится переустройство существующих основных средств, связанное с совершенствованием производства и повышением его технико-экономических показателей и осуществляемое по проекту реконструкции основных средств в целях увеличения производственных мощностей, улучшения качества и изменения номенклатуры продукции (работ, услуг).</div></div><div class="CHANGES_ORIGINS"><label id="s1104"></label><div name="2524488" id="2524488">(абзац четвертый пункта 21 в редакции <a href="/docs/2513844?ONDATE=15.12.2014 00#2513943">приказа </a>министра финансов Республики Узбекистан от 18 ноября 2014 года № 75 (рег. № 1299-1 от 09.12.2014 г.) — СЗ РУ, 2014 г., № 50, ст. 598)</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556341" id="556341">К техническому перевооружению относится комплекс мероприятий по повышению технико-экономических показателей основных средств или их отдельных частей на основе внедрения передовой техники и технологии, механизации и автоматизации производства, модернизации и замены морально устаревшего и физически изношенного оборудования новым, более производительным.</div></div><div class="TEXT_HEADER_DEFAULT"><div name="556344" id="556344">§ 4. Капитальные вложения, переводимые в основные средства </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556347" id="556347">22. Капитальные вложения, переводимые в основные средства, увеличивают их первоначальную стоимость при условии увеличения будущей экономической выгоды от использования основных средств. Все другие последующие затраты, не увеличивающие будущую экономическую выгоду, должны признаваться как расходы того периода, в котором они были произведены.</div></div><div class="BY_DEFAULT"><div name="2524508" id="2524508"></div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2524517" id="2524517">23. Затраты на достройку, дооборудование, реконструкцию, модернизацию и техническое перевооружение основных средств после их окончания увеличивают первоначальную стоимость такого, если в результате улучшаются (повышаются) первоначально принятые нормативные показатели функционирования (срок полезного использования, мощность, качество применения и т. п.) основных средств.</div></div><div class="CHANGES_ORIGINS"><label id="s1104"></label><div name="2524524" id="2524524">(пункт 23 в редакции <a href="/docs/2513844?ONDATE=15.12.2014 00#2513945">приказа</a> министра финансов Республики Узбекистан от 18 ноября 2014 года № 75 (рег. № 1299-1 от 09.12.2014 г.) — СЗ РУ, 2014 г., № 50, ст. 598)</div></div><div class="TEXT_HEADER_DEFAULT"><div name="556350" id="556350">§ 5. Переоценка основных средств</div></div><div class="BY_DEFAULT"><div name="2524264" id="2524264"></div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2524270" id="2524270">24. Переоценка основных средств — это периодическое уточнение восстановительной стоимости основных средств с целью приведения ее в соответствие с современным уровнем рыночных цен.</div></div><div class="CHANGES_ORIGINS"><label id="s1104"></label><div name="2524283" id="2524283">(пункт 24 в редакции <a href="/docs/2513844?ONDATE=15.12.2014 00#2513925">приказа</a> министра финансов Республики Узбекистан от 18 ноября 2014 года № 75 (рег. № 1299-1 от 09.12.2014 г.) — СЗ РУ, 2014 г., № 50, ст. 598)</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556355" id="556355">25. Основные средства в результате переоценки отражаются в учете и отчетности по текущей стоимости.</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556357" id="556357">Первоначальная стоимость основных средств может переоцениваться (в том числе периодически по решениям Правительства Республики Узбекистан).</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556358" id="556358">26. В случае переоценки первоначальной (восстановительной) стоимости основных средств их накопленная амортизация на дату проведения переоценки корректируется на соответствующие индексы изменения первоначальной (восстановительной) стоимости основных средств, и последующее начисление амортизации производится от переоцененной стоимости.</div></div><div class="BY_DEFAULT"><div name="2524544" id="2524544"></div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2524546" id="2524546">27. Основные средства переоцениваются путем индексации или прямого пересчета по документально подтвержденным рыночным ценам. </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2524551" id="2524551">Сумма дооценки основных средств в результате переоценки зачисляется в состав резервного капитала на счет «Корректировки по переоценке долгосрочных активов». </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2524554" id="2524554">Сумма уценки основных средств в результате переоценки относится в уменьшение резервного капитала на счет «Корректировки по переоценке долгосрочных активов» в пределах сумм дооценки этого объекта, проведенной в предыдущие отчетные периоды. Превышение суммы уценки объекта над суммой его дооценки относится на прочие операционные расходы.</div></div><div class="CHANGES_ORIGINS"><label id="s1104"></label><div name="2524561" id="2524561">(пункт 27 в редакции <a href="/docs/2513844?ONDATE=15.12.2014 00#2513947">приказа</a> министра финансов Республики Узбекистан от 18 ноября 2014 года № 75 (рег. № 1299-1 от 09.12.2014 г.) — СЗ РУ, 2014 г., № 50, ст. 598)</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556376" id="556376">28. Результаты переоценки основных средств отражаются в финансовой отчетности в текущем периоде, в котором произведена переоценка основных средств.</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556378" id="556378">Результаты проведенной по состоянию на первое число отчетного года переоценки основных средств подлежат отражению в бухгалтерском учете. Результаты переоценки не включаются в данные финансовой отчетности предыдущего отчетного года и принимаются при формировании данных финансовой отчетности на начало отчетного года. При этом несоответствия данных на конец предыдущего года и на начало отчетного года объясняются как результаты переоценки основных средств, проведенной по состоянию на первое число отчетного года, и излагаются в пояснительной записке к финансовой отчетности текущего периода.</div></div><div class="TEXT_HEADER_DEFAULT"><div name="556380" id="556380">§ 6. Начисление амортизации</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556383" id="556383">29. Стоимость основных средств погашается путем начисления амортизации. Амортизируемая стоимость систематически распределяется в виде амортизационных отчислений на расходы субъекта в течение всего срока полезной службы.</div></div><div class="BY_DEFAULT"><div name="2525073" id="2525073"></div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2525074" id="2525074">30. Начисление амортизационных отчислений по основным средствам начинается с первого числа месяца, следующего за месяцем принятия этого объекта в состав основных средств, и производится до полного погашения амортизируемой стоимости этого объекта либо списания этого объекта с баланса.</div></div><div class="CHANGES_ORIGINS"><label id="s1104"></label><div name="2525075" id="2525075">(пункт 30 в редакции <a href="/docs/2513844?ONDATE=15.12.2014 00#2513952">приказа </a>министра финансов Республики Узбекистан от 18 ноября 2014 года № 75 (рег. № 1299-1 от 09.12.2014 г.) — СЗ РУ, 2014 г., № 50, ст. 598)</div></div><div class="BY_DEFAULT"><div name="2525076" id="2525076"></div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2525077" id="2525077">31. Начисление амортизационных отчислений по основным средствам прекращается с первого числа месяца, следующего за месяцем полного погашения амортизируемой стоимости этого объекта либо списания этого объекта с баланса.</div></div><div class="CHANGES_ORIGINS"><label id="s1104"></label><div name="2525078" id="2525078">(пункт 31 в редакции <a href="/docs/2513844?ONDATE=15.12.2014 00#2513952">приказа </a>министра финансов Республики Узбекистан от 18 ноября 2014 года № 75 (рег. № 1299-1 от 09.12.2014 г.) — СЗ РУ, 2014 г., № 50, ст. 598)</div></div><div class="BY_DEFAULT"><div name="2525079" id="2525079"></div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2525080" id="2525080">32. В течение срока полезного использования основных средств начисление амортизационных отчислений не приостанавливается, кроме случаев перевода основных средств в установленном законодательством порядке на консервацию, а также в период достройки, дооборудования, реконструкции, модернизации, технического перевооружения объекта при условии полной их остановки.</div></div><div class="CHANGES_ORIGINS"><label id="s1104"></label><div name="2525081" id="2525081">(пункт 32 в редакции <a href="/docs/2513844?ONDATE=15.12.2014 00#2513953">приказа </a>министра финансов Республики Узбекистан от 18 ноября 2014 года № 75 (рег. № 1299-1 от 09.12.2014 г.) — СЗ РУ, 2014 г., № 50, ст. 598)</div></div><div class="BY_DEFAULT"><div name="2525082" id="2525082"></div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2525083" id="2525083">33. Начисление амортизационных отчислений по основным средствам производится независимо от результатов деятельности предприятия в отчетном периоде и отражается в бухгалтерском учете отчетного периода, к которому оно относится.</div></div><div class="CHANGES_ORIGINS"><label id="s1104"></label><div name="2525084" id="2525084">(пункт 33 в редакции <a href="/docs/2513844?ONDATE=15.12.2014 00#2513955">приказа </a>министра финансов Республики Узбекистан от 18 ноября 2014 года № 75 (рег. № 1299-1 от 09.12.2014 г.) — СЗ РУ, 2014 г., № 50, ст. 598)</div></div><div class="BY_DEFAULT"><div name="2525085" id="2525085"></div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2525086" id="2525086">34. Суммы начисленной амортизации по основным средствам отражаются в бухгалтерском учете путем накопления соответствующих сумм на отдельном счете.</div></div><div class="CHANGES_ORIGINS"><label id="s1104"></label><div name="2525087" id="2525087">(пункт 34 в редакции <a href="/docs/2513844?ONDATE=15.12.2014 00#2513955">приказа </a>министра финансов Республики Узбекистан от 18 ноября 2014 года № 75 (рег. № 1299-1 от 09.12.2014 г.) — СЗ РУ, 2014 г., № 50, ст. 598)</div></div><div class="BY_DEFAULT"><div name="4058987" id="4058987"></div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4058989" id="4058989">35. Амортизация не начисляется по: </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4058990" id="4058990">а) земельным участкам и иным объектам природопользования (вода, недра и другие природные ресурсы); </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4058991" id="4058991">б) продуктивному скоту; </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4058992" id="4058992">в) информационно-библиотечным фондам; </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4058993" id="4058993">г) основным средствам, переведенным на консервацию в установленном законодательством порядке; </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4058994" id="4058994">д) музейным предметам; </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4058995" id="4058995">е) объектам материального культурного наследия; </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4058996" id="4058996">ж) автомобильным дорогам, тротуарам, бульварам, скверам общего пользования, сооружениям благоустройства, находящимся в ведении органов государственной власти на местах; </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="4058997" id="4058997">з) полностью амортизированным основным средствам.</div></div><div class="CHANGES_ORIGINS"><label id="s1104"></label><div name="4058998" id="4058998">(пункт 35 в редакции <a href="/docs/4049319?ONDATE=09.11.2018 00#4050248">приказа </a>министра финансов Республики Узбекистан от 22 октября 2018 года № 134 (рег. № 1299-4 от 08.11.2018 г.) — Национальная база данных законодательства, 09.11.2018 г., № 10/18/1299-4/2173)</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556426" id="556426">36. Амортизация начисляется путем применения следующих методов:</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556429" id="556429">а) равномерного (прямолинейного) начисления амортизации.</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556432" id="556432">Метод равномерного (прямолинейного) начисления амортизации заключается в том, что амортизация начисляется равномерно, равными долями исходя из амортизируемой стоимости основных средств в течение срока полезного их использования.</div></div><div class="BY_DEFAULT"><div name="2525107" id="2525107"></div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2525108" id="2525108">Согласно этому методу амортизируемая стоимость основных средств равномерно списывается (распределяется) в соответствующие затраты в течение срока его службы. Метод основан на том, что норма амортизации зависит от длительности срока полезной службы. Сумма амортизационных отчислений для каждого периода рассчитывается путем деления амортизируемой стоимости на число отчетных периодов эксплуатации.</div></div><div class="CHANGES_ORIGINS"><label id="s1104"></label><div name="2525110" id="2525110">(абзац третий подпункта «а» пункта 36 в редакции <a href="/docs/2513844?ONDATE=15.12.2014 00#2513959">приказа </a>министра финансов Республики Узбекистан от 18 ноября 2014 года № 75 (рег. № 1299-1 от 09.12.2014 г.) — СЗ РУ, 2014 г., № 50, ст. 598)</div></div><div class="BY_DEFAULT"><div name="2525104" id="2525104"></div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2525105" id="2525105">Годовая сумма амортизационных отчислений при методе равномерного (прямолинейного) начисления амортизации определяется исходя из амортизируемой стоимости основных средств и срока полезного использования этого объекта; </div></div><div class="CHANGES_ORIGINS"><label id="s1104"></label><div name="2525106" id="2525106">(абзац четвертый подпункта «а» пункта 36 в редакции <a href="/docs/2513844?ONDATE=15.12.2014 00#2513959">приказа </a>министра финансов Республики Узбекистан от 18 ноября 2014 года № 75 (рег. № 1299-1 от 09.12.2014 г.) — СЗ РУ, 2014 г., № 50, ст. 598)</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556440" id="556440">б) начисления амортизации пропорционально объему выполненных работ (производственный метод).</div></div><div class="BY_DEFAULT"><div name="2525111" id="2525111"></div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2525112" id="2525112">Производственный метод начисления амортизации основан на учете выработки основных средств в каждом конкретном году.</div></div><div class="CHANGES_ORIGINS"><label id="s1104"></label><div name="2525113" id="2525113">(абзац второй подпункта «б» пункта 36 в редакции <a href="/docs/2513844?ONDATE=15.12.2014 00#2513962">приказа </a>министра финансов Республики Узбекистан от 18 ноября 2014 года № 75 (рег. № 1299-1 от 09.12.2014 г.) — СЗ РУ, 2014 г., № 50, ст. 598)</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556446" id="556446">Для расчета ежегодной величины амортизации по данному методу необходимо определить общую оценочную суммарную выработку за весь срок полезного использования и выработку в данном конкретном году. В качестве выработки могут выступать количество производимых единиц продукции, количество проработанных часов, количество пройденных тонно-километров и т. п.</div></div><div class="BY_DEFAULT"><div name="2525114" id="2525114"></div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2525115" id="2525115">Годовая сумма амортизационных отчислений при производственном методе начисления амортизации определяется исходя из натурального показателя объема продукции (работ, услуг) в отчетном периоде и соотношения амортизируемой стоимости основных средств и предполагаемого объема продукции (работ, услуг) за весь срок полезного использования объекта основных средств.</div></div><div class="CHANGES_ORIGINS"><label id="s1104"></label><div name="2525117" id="2525117">(абзац четвертый подпункта «б» пункта 36 в редакции <a href="/docs/2513844?ONDATE=15.12.2014 00#2513963">приказа </a>министра финансов Республики Узбекистан от 18 ноября 2014 года № 75 (рег. № 1299-1 от 09.12.2014 г.) — СЗ РУ, 2014 г., № 50, ст. 598)</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556452" id="556452">37. При интенсивном использовании основных средств, а также при большом влиянии научно-технического прогресса, амортизация основных средств выражается путем ускоренной амортизации, которая рассчитывается следующими методами:</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556454" id="556454">а) метод уменьшающегося остатка с удвоенной нормой амортизации;</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556456" id="556456">б) метод суммы лет (кумулятивный метод).</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556458" id="556458">38. Метод уменьшающегося остатка с удвоенной нормой амортизации означает уменьшение амортизируемой стоимости актива в период начисления амортизации.</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556460" id="556460">Согласно данному методу удвоенная норма амортизации из метода равномерного (прямолинейного) начисления умножается к соответствующей в данном отчетном периоде остаточной стоимости основного средства. Предполагаемая ликвидационная стоимость не вычитается из первоначальной (восстановительной) стоимости при начислении амортизации по методу уменьшающегося остатка с удвоенной нормой амортизации.</div></div><div class="BY_DEFAULT"><div name="2525118" id="2525118"></div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2525120" id="2525120">Годовая сумма амортизационных отчислений при методе уменьшающегося остатка с удвоенной нормой амортизации определяется исходя из остаточной стоимости основных средств на начало отчетного года и удвоенной нормы амортизации, исчисленной исходя из срока полезного использования этого.</div></div><div class="CHANGES_ORIGINS"><label id="s1104"></label><div name="2525121" id="2525121">(абзац третий пункта 38 в редакции <a href="/docs/2513844?ONDATE=15.12.2014 00#2513965">приказа </a>министра финансов Республики Узбекистан от 18 ноября 2014 года № 75 (рег. № 1299-1 от 09.12.2014 г.) — СЗ РУ, 2014 г., № 50, ст. 598)</div></div><div class="BY_DEFAULT"><div name="2525123" id="2525123"></div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2525124" id="2525124">При методе уменьшающегося остатка с удвоенной нормой амортизации начисление амортизационных отчислений по основным средствам прекращается с момента, когда балансовая (остаточная) стоимость этих объектов равна ликвидационной стоимости.</div></div><div class="CHANGES_ORIGINS"><label id="s1104"></label><div name="2525126" id="2525126">(пункт 38 дополнен абзацем <a href="/docs/2513844?ONDATE=15.12.2014 00#2513966">приказом </a>министра финансов Республики Узбекистан от 18 ноября 2014 года № 75 (рег. № 1299-1 от 09.12.2014 г.) — СЗ РУ, 2014 г., № 50, ст. 598)</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556465" id="556465">39. Согласно методу суммы лет (кумулятивный метод) норма амортизации в каждом году определяется как доля в амортизируемой стоимости, остающаяся до конца срока амортизации. Доля определяется делением количества полных лет, оставшихся до окончания амортизационных отчислений, на сумму порядковых чисел лет, составляющих срок амортизации.</div></div><div class="BY_DEFAULT"><div name="2525128" id="2525128"></div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2525129" id="2525129">Годовая сумма амортизационных отчислений при методе суммы лет (кумулятивном методе) определяется исходя из амортизируемой стоимости основных средств и соотношения, в числителе которого число лет, остающихся до конца срока полезного использования объекта, а в знаменателе — сумма чисел лет срока полезного использования объекта.</div></div><div class="CHANGES_ORIGINS"><label id="s1104"></label><div name="2525130" id="2525130">(абзац второй пункта 39 в редакции <a href="/docs/2513844?ONDATE=15.12.2014 00#2513968">приказа </a>министра финансов Республики Узбекистан от 18 ноября 2014 года № 75 (рег. № 1299-1 от 09.12.2014 г.) — СЗ РУ, 2014 г., № 50, ст. 598)</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556470" id="556470">40. В целях налогообложения Налоговым кодексом Республики Узбекистан установлена ежегодная норма амортизации в процентах к первоначальной (восстановительной) стоимости основных средств, которая равномерно списывается на затраты.</div></div><div class="BY_DEFAULT"><div name="556472" id="556472"></div></div><div class="BY_DEFAULT"><div name="2525089" id="2525089"></div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2525090" id="2525090">41. В течение отчетного года амортизационные отчисления по основным средствам начисляются ежемесячно, независимо от применяемого метода начисления (кроме производственного метода начисления амортизации), в размере 1/12 годовой суммы.</div></div><div class="CHANGES_ORIGINS"><label id="s1104"></label><div name="2525091" id="2525091">(абзац первый пункта 41 в редакции <a href="/docs/2513844?ONDATE=15.12.2014 00#2513955">приказа </a>министра финансов Республики Узбекистан от 18 ноября 2014 года № 75 (рег. № 1299-1 от 09.12.2014 г.) — СЗ РУ, 2014 г., № 50, ст. 598)</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556474" id="556474">По основным средствам, используемым в предприятиях с сезонным характером производства, годовая сумма амортизационных отчислений по основным средствам начисляется равномерно в течение периода использования основных средств предприятием в отчетном году.</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556475" id="556475">42. К различным видам (группам) основных средств допускается применение различных методов начисления амортизации. При этом по однородным объектам основных средств (по маркам, типам и т. д.) применяется только один метод.</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556484" id="556484">43. Применяемый метод начисления амортизации в обязательном порядке должен быть отражен в учетной политике предприятия. Предприятия не должны изменять учетную политику в течение календарного года, за исключением случаев, предусмотренных в <a href="/docs/556789#707938">пункте 56 </a>Национального стандарта бухгалтерского учета Республики Узбекистан (НСБУ № 1) «Учетная политика и финансовая отчетность», утвержденного Министерством финансов Республики Узбекистан 26 июля 1998 года № 17-07/86 (рег. № 474 от 14 августа 1998 года) — Бюллетень нормативных актов, 1999 г., № 5).</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556485" id="556485">44. Если происходит значительное изменение в ожидаемой экономической выгоде от использования основных средств, то метод начисления амортизации может быть изменен таким образом, чтобы отразить меняющуюся тенденцию, если сложившиеся обстоятельства оправдывают изменение метода амортизации. Такое изменение должно быть отражено в учетной политике. При этом, необходимо раскрыть причины данного изменения и их экономический эффект в пояснительной записке к финансовой отчетности.</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556488" id="556488">45. Срок полезной службы основных средств может пересматриваться предприятиями с учетом произведенных затрат, улучшающих состояние основных средств и, следовательно, продлевающих срок службы, а также с учетом технологических изменений, сокращающих этот срок.</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556490" id="556490">46. Ликвидационная стоимость является важной составляющей в расчете амортизируемой стоимости основных средств. В случае если ликвидационная стоимость является незначительной, она может не учитываться при исчислении амортизируемой стоимости.</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556492" id="556492">Если же ликвидационная стоимость является значимой, то она определяется на дату приобретения или на дату переоценки основных средств. Ликвидационная стоимость должна быть уменьшена на ожидаемые затраты по ликвидации в конце срока службы основных средств.</div></div><div class="TEXT_HEADER_DEFAULT"><div name="556494" id="556494">§ 7. Ремонт основных средств</div></div><div class="BY_DEFAULT"><div name="2525132" id="2525132"></div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2525133" id="2525133">47. Поддержание основных средств в рабочем состоянии может осуществляться посредством их ремонта (текущего, среднего и капитального).</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2525134" id="2525134">Текущий ремонт — это ремонт, осуществляемый в целях поддержания основных средств в рабочем состоянии. </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2525135" id="2525135">При среднем ремонте производится частичная разборка ремонтируемого агрегата и восстановление или замена части деталей.</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2525136" id="2525136">Капитальный ремонт оборудования и транспортных средств — ремонт, при котором производится полная разборка агрегата, ремонт базовых и корпусных деталей и узлов, замена или восстановление всех изношенных деталей и узлов и сборка, регулировка и испытание агрегата.</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2525137" id="2525137">Капитальный ремонт зданий и сооружений — ремонт, при котором производится ремонт базовых и корпусных деталей и узлов, замена или восстановление всех изношенных конструкций деталей и узлов.</div></div><div class="CHANGES_ORIGINS"><label id="s1104"></label><div name="2525138" id="2525138">(пункт 47 в редакции <a href="/docs/2513844?ONDATE=15.12.2014 00#2513969">приказа </a>министра финансов Республики Узбекистан от 18 ноября 2014 года № 75 (рег. № 1299-1 от 09.12.2014 г.) — СЗ РУ, 2014 г., № 50, ст. 598)</div></div><div class="BY_DEFAULT"><div name="2525139" id="2525139"></div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2525140" id="2525140">48. Расходы, осуществляемые для поддержания объекта в рабочем состоянии и получения первоначально определенной суммы будущих экономических выгод от его использования, включаются в состав расходов отчетного периода, к которому они относятся. Затраты по поддержанию производственных основных средств в рабочем состоянии (расходы на технический осмотр и уход) и проведение всех видов ремонтов (текущих, средних, капитальных) объектов производственных основных средств, включаются в производственную себестоимость продукции (работ, услуг), а по основным средствам, предназначенным для осуществления административных и социально-культурных функций, — в состав расходов периода.</div></div><div class="CHANGES_ORIGINS"><label id="s1104"></label><div name="2525141" id="2525141">(пункт 48 в редакции приказа <a href="/docs/2513844?ONDATE=15.12.2014 00#2513970">министра </a>финансов Республики Узбекистан от 18 ноября 2014 года № 75 (рег. № 1299-1 от 09.12.2014 г.) — СЗ РУ, 2014 г., № 50, ст. 598)</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556555" id="556555">49. В случае наличия у одного основного средства нескольких самостоятельных объектов, имеющих разный срок полезного использования, замена каждого такого объекта при восстановлении учитывается как выбытие и приобретение самостоятельного инвентарного объекта.</div></div><div class="TEXT_HEADER_DEFAULT"><div name="556558" id="556558">§ 8. Выбытие основных средств</div></div><div class="BY_DEFAULT"><div name="2525142" id="2525142"></div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2525143" id="2525143">50. Стоимость основных средств при выбытии подлежит списанию с баланса. </div></div><div class="CHANGES_ORIGINS"><label id="s1104"></label><div name="2525144" id="2525144">(пункт 50 в редакции <a href="/docs/2513844?ONDATE=15.12.2014 00#2513972">приказа </a>министра финансов Республики Узбекистан от 18 ноября 2014 года № 75 (рег. № 1299-1 от 09.12.2014 г.) — СЗ РУ, 2014 г., № 50, ст. 598)</div></div><div class="BY_DEFAULT"><div name="2525146" id="2525146"></div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2525147" id="2525147">51. Стоимость основных средств списывается с баланса предприятия в результате: </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2525148" id="2525148">ликвидации; </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2525149" id="2525149">реализации; </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2525150" id="2525150">обмена; </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2525151" id="2525151">безвозмездной передачи; </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2525152" id="2525152">передачи в уставный капитал в виде вклада учредителя; </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2525153" id="2525153">передачи по договору финансовой аренды (лизинга); </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2525154" id="2525154">выявления недостачи или потери; </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2525155" id="2525155">выхода учредителя из состава учредителей; </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2525156" id="2525156">передачи в виде имущественного взноса при формировании имущества негосударственной некоммерческой организации.</div></div><div class="CHANGES_ORIGINS"><label id="s1104"></label><div name="2525157" id="2525157">(пункт 51 в редакции <a href="/docs/2513844?ONDATE=15.12.2014 00#2513972">приказа </a>министра финансов Республики Узбекистан от 18 ноября 2014 года № 75 (рег. № 1299-1 от 09.12.2014 г.) — СЗ РУ, 2014 г., № 50, ст. 598)</div></div><div class="BY_DEFAULT"><div name="2524528" id="2524528"></div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2524530" id="2524530">52. В случае частичной ликвидации основных средств его первоначальная (восстановительная) стоимость и накопленная амортизация уменьшаются соответственно на сумму первоначальной (восстановительной) стоимости и накопленной амортизации ликвидированной части.</div></div><div class="CHANGES_ORIGINS"><label id="s1104"></label><div name="2524538" id="2524538">(пункт 52 в редакции <a href="/docs/2513844?ONDATE=15.12.2014 00#2513945">приказа</a> министра финансов Республики Узбекистан от 18 ноября 2014 года № 75 (рег. № 1299-1 от 09.12.2014 г.) — СЗ РУ, 2014 г., № 50, ст. 598)</div></div><div class="BY_DEFAULT"><div name="2525159" id="2525159"></div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2525160" id="2525160">53. Финансовый результат (прибыль или убыток) от выбытия основных средств определяется вычитанием из дохода от выбытия основных средств их остаточной (балансовой) стоимости, косвенных налогов и расходов, связанных с выбытием основных средств. </div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2525161" id="2525161">При определении финансового результата (прибыли или убытка) от выбытия основных средств сумма дооценки основных средств, которые ранее были переоценены, превышение сумм предыдущих дооценок над суммой предыдущих уценок этих основных средств включается в состав дохода от выбытия основных средств с одновременным уменьшением резервного капитала по счету «Корректировки по переоценке долгосрочных активов».</div></div><div class="CHANGES_ORIGINS"><label id="s1104"></label><div name="2525162" id="2525162">(пункт 53 в редакции <a href="/docs/2513844?ONDATE=15.12.2014 00#2513992">приказа </a>министра финансов Республики Узбекистан от 18 ноября 2014 года № 75 (рег. № 1299-1 от 09.12.2014 г.) — СЗ РУ, 2014 г., № 50, ст. 598)</div></div><div class="TEXT_HEADER_DEFAULT"><div name="556578" id="556578">§ 9. Инвентаризация основных средств</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556580" id="556580">54. С целью выявления фактического наличия основных средств и контроля за их сохранностью предприятиями периодически, но не реже одного раза в два года, производится инвентаризация основных средств, а библиотечных фондов — один раз в пять лет.</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556581" id="556581">55. Инвентаризация основных средств проводится в порядке, установленном <a href="/docs/476407">Национальным стандартом </a>бухгалтерского учета Республики Узбекистан (НСБУ № 19) «Организация и проведение инвентаризации», утвержденным Министерством финансов Республики Узбекистан 19 октября 1999 года № ЭГ/17-19-2075 (рег. № 833 от 2 ноября 1999 г.).</div></div><div class="BY_DEFAULT"><div name="2525163" id="2525163"></div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="2525164" id="2525164">56. Излишние основные средства, обнаруженные при инвентаризации, отражаются как прочие операционные доходы. Недостающие основные средства, факт недостачи которых обнаружен во время инвентаризации, до выявления виновных лиц отражаются на счете учета недостач.</div></div><div class="CHANGES_ORIGINS"><label id="s1104"></label><div name="2525166" id="2525166">(пункт 56 в редакции <a href="/docs/2513844?ONDATE=15.12.2014 00#2513997">приказа </a>министра финансов Республики Узбекистан от 18 ноября 2014 года № 75 (рег. № 1299-1 от 09.12.2014 г.) — СЗ РУ, 2014 г., № 50, ст. 598)</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556585" id="556585">57. В случае обнаружения несоответствия балансовой стоимости основных средств их реальной (текущей) стоимости, увеличение или уменьшение производится в соответствии с <a href="/docs/555806#2524544">пунктом 27 </a>настоящего стандарта. </div></div><div class="TEXT_HEADER_DEFAULT"><div name="556586" id="556586">§ 10. Раскрытие информации</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556588" id="556588">58. В финансовой отчетности должна раскрываться следующая информация:</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556590" id="556590">а) первоначальная (восстановительная) стоимость на начало и конец отчетного периода по каждому виду основных средств с учетом их движения: ввода, выбытия, изменения первоначальной стоимости, причины изменений;</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556591" id="556591">б) при начислении амортизации по каждому виду основных средств: используемый метод начисления амортизации, первоначальная или текущая стоимость амортизируемых основных средств на начало и конец отчетного периода, сумма накопленной амортизации на начало и конец отчетного периода;</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556592" id="556592">в) при проведении переоценки: текущая стоимость каждого вида основных средств на начало и конец отчетного периода, основание и периодичность проведения переоценки, дата проведения переоценки, метод проведения переоценки.</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556593" id="556593">59. Кроме того, для пользователей финансовой отчетности также необходимо раскрывать информацию на конец отчетного периода:</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556594" id="556594">а) о первоначальной (восстановительной) или текущей стоимости временно не используемых основных средств;</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556595" id="556595">б) о первоначальной (восстановительной) или текущей стоимости основных средств, находящихся в эксплуатации, по которым полностью начислена амортизация;</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556596" id="556596">в) о наличии и ограничении права собственности на основные средства, отданные в залог в качестве гарантии по обязательствам;</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556597" id="556597">г) о непогашенных обязательствах по приобретению основных средств;</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556598" id="556598">д) о стоимости незавершенного строительства на конец отчетного периода;</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556599" id="556599">е) об объектах недвижимости, принятых в эксплуатацию и фактически используемых, находящихся в процессе государственной регистрации;</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556600" id="556600">ж) о первоначальной стоимости, остаточной стоимости и методе оценки основных средств, полученных за счет целевого финансирования;</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556601" id="556601">з) о стоимости отдельных видов основных средств на конец отчетного периода, выбывших из эксплуатации, но числящихся в составе основных средств с целью дальнейшей их реализации;</div></div><div class="ACT_TEXT"><div name="556602" id="556602">и) об учетной политике, связанной с затратами на восстановление основных средств.</div></div><div class="PUBLICATION_ORIGIN"><label id="s1089"></label><div name="555832" id="555832">(Собрание законодательства Республики Узбекистан, 2004 г., № 3, ст. 35; 2014 г., № 50, ст. 598; 2016 г., № 36, ст. 420; 2017 г., № 24, ст. 514; Национальная база данных законодательства, 09.11.2018 г., № 10/18/1299-4/2173)</div></div></div>
                                                    </div>
                                                </td>
                                            </tr>
                                        </table>
                                    </div>
                                
                                
                            </div>
                        </div>
                    </div>
                </div>
            </div>
            
            <div class="lx_revive_adserver">
                

<script type='text/javascript'><!--//<![CDATA[
    var m3_u = (location.protocol == 'https:' ? 'https://rk.adolatmarkazi.uz/www/delivery/ajs.php' : 'http://rk.adolatmarkazi.uz/www/delivery/ajs.php');
    var m3_r = Math.floor(Math.random() * 99999999999);
    if (!document.MAX_used) document.MAX_used = ',';
    document.write("<scr" + "ipt type='text/javascript' src='" + m3_u);
    document.write("?zoneid=8");
    document.write('&amp;cb=' + m3_r);
    if (document.MAX_used != ',') document.write("&amp;exclude=" + document.MAX_used);
    document.write(document.charset ? '&amp;charset=' + document.charset : (document.characterSet ? '&amp;charset=' + document.characterSet : ''));
    document.write("&amp;loc=" + escape(window.location));
    if (document.referrer) document.write("&amp;referer=" + escape(document.referrer));
    if (document.context) document.write("&context=" + escape(document.context));
    document.write("'><\/scr" + "ipt>");
    //]]>--></script>

            </div>
            
        </main>
        <div class="">
            
<footer class="footer">
    
    <div class="footer__top">
        <div class="container">
            <div class="footer__links">
                <div class="footer__links-ads">
                    <a href="/about">Марказ ҳақида</a>
                </div>
                <div class="footer__links-ads">
                    <a href="/news">Сайт янгиликлари</a>
                </div>
                <div class="footer__links-ads">
                    <a href="/adv">Сайтда реклама</a>
                </div>
                <div class="footer__links-ads">
                    <a href="/rss">RSS</a>
                </div>
            </div>
            
            <div class="footer__app">
                <div class="footer__app-download">
                    <a target="_blank" href="https://play.google.com/store/apps/details?id=uz.lex.mobile">
                        <img src="/assets/img/google_app.svg"></a>
                </div>
                <div class="footer__app-download">
                    <a target="_blank" href="https://apps.apple.com/us/app/lexuz/id1608798574">
                        <img src="/assets/img/app_store.png"></a>
                </div>
            </div>
            <div class="footer__icon">
                <div class="footer__icons">
                    <a target="_blank" href="https://t.me/lexuzofficial"><i class="fab fa-telegram-plane"></i></a>
                </div>
                <div class="footer__icons">
                    <a target="_blank" href="https://www.facebook.com/minjustuz"><i class="fab fa-facebook-f"></i></a>
                </div>
                <div class="footer__icons">
                    <a target="_blank" href="https://www.instagram.com/adliyanews/"><i class="fab fa-instagram-square"></i></a>
                </div>
                <div class="footer__icons">
                    <a target="_blank" href="https://www.youtube.com/c/adliya"><i class="fab fa-youtube"></i></a>
                </div>
            </div>
            <div style="float: right; top: -30px; margin-top: -44px;">
<!-- START WWW.UZ TOP-RATING -->
<SCRIPT language="javascript" type="text/javascript">
		<!--
		top_js = "1.0"; top_r = "id=4079&r=" + escape(document.referrer) + "&pg=" + escape(window.location.href); document.cookie = "smart_top=1; path=/"; top_r += "&c=" + (document.cookie ? "Y" : "N")
		//-->
</SCRIPT>
<SCRIPT language="javascript1.1" type="text/javascript">
<!--
		top_js = "1.1"; top_r += "&j=" + (navigator.javaEnabled() ? "Y" : "N")
//-->
</SCRIPT>
<SCRIPT language="javascript1.2" type="text/javascript">
<!--
		top_js = "1.2"; top_r += "&wh=" + screen.width + 'x' + screen.height + "&px=" + (((navigator.appName.substring(0, 3) == "Mic")) ? screen.colorDepth : screen.pixelDepth)
//-->
</SCRIPT>
<SCRIPT language="javascript1.3" type="text/javascript">
<!--
		top_js = "1.3";
//-->
</SCRIPT>
<SCRIPT language="JavaScript" type="text/javascript">
		<!--
		top_rat = "&col=0C57A6&t=ffffff&p=DD7900"; top_r += "&js=" + top_js + ""; document.write('<a href="https://www.uz/rus/toprating/cmd/stat/id/4079" target="_blank"><img src="https://www.uz/plugins/top_rating/count/cnt.png?' + top_r + top_rat + '" width=88 height=31 border=0 alt="Топ рейтинг www.uz"></a>')//-->
</SCRIPT>
<NOSCRIPT>
		<A href="https://www.uz/rus/toprating/cmd/stat/id/4079" target="_blank">
				<img height="31" src="https://www.uz/plugins/top_rating/count/nojs_cnt.png?id=4079&pg=http%3A//lex.uz&col=0C57A6&t=ffffff&p=DD7900" width="88" border="0" alt="Топ рейтинг www.uz">
		</A>
</NOSCRIPT>
<!-- FINISH WWW.UZ TOP-RATING --></div>
            
        </div>
    </div>
    
    <div class="footer__bottom">
        <div class="container">
            <div class="footer__bottom-desc">&copy; Ўзбекистон Республикаси Адлия вазирлиги қошидаги “Адолат” миллий ҳуқуқий ахборот маркази давлат муассасаси</div>
        </div>
    </div>
</footer>
<div id="lx_alert" style="display: none;">
    <div class="lx_alert_content">
        <div class="lx_alert_body">
            <div id="lx_alert_message"></div>
        </div>
        <div class="lx_alert_footer">
            <button id="lx_alert_close" type="button" class="btn btn-primary" onclick="lxCloseAlert();">Ёпиш</button>
        </div>
    </div>
</div>
<span id="lx_btn_up" onclick="lx_btn_up_top()" title="">
    <svg viewBox="0 0 512 512">
        <path fill="currentColor" d="M256 504c137 0 248-111 248-248S393 8 256 8 8 119 8 256s111 248 248 248zm0-448c110.5 0 200 89.5 200 200s-89.5 200-200 200S56 366.5 56 256 145.5 56 256 56zm20 328h-40c-6.6 0-12-5.4-12-12V256h-67c-10.7 0-16-12.9-8.5-20.5l99-99c4.7-4.7 12.3-4.7 17 0l99 99c7.6 7.6 2.2 20.5-8.5 20.5h-67v116c0 6.6-5.4 12-12 12z"></path></svg>
</span>

        </div>
        <div id="lx_md_send_feedback" class="modal" tabindex="-1" role="dialog">
            <div class="modal-dialog" role="document" style="max-width: 40rem; max-height: 90vh;">
                <div class="modal-content">
                    <div class="modal-header" style="display: block;">
                        <button type="button" class="close" data-dismiss="modal" aria-label="Close">
                            <span aria-hidden="true">&times;</span>
                        </button>
                        <h3 class="modal-title">Ҳужжатга таклиф юбориш</h3>
                    </div>
                    <div class="modal-body">
                        <div class="form-group">
                            <select class="lx_select2_filter select2 form-control" id="lx_feedback_type" onchange="feedback_type_changed(this)">
                                <option value="" selected>Таклиф турини танланг</option>
                                <option value="1">Ҳужжатга таклиф</option>
                                <option value="2">Техник хатолик</option>
                            </select>
                        </div>
                        <div class="form-group">
                            <input id="lx_feedback_from" type="text" class="form-control" placeholder="Фамилияси, исми, шарифи" />
                        </div>
                        <div class="form-group row">
                            <div class="col-6">
                                <input id="lx_feedback_phone" type="text" class="form-control" placeholder="Телефон" />
                            </div>
                            <div class="col-6">
                                <input id="lx_feedback_email" type="text" class="form-control" placeholder="Email" />
                            </div>
                        </div>
                        <div class="form-group">
                            <textarea id="lx_feedback_text" class="form-control" rows="7" maxlength="2000" style="resize: vertical; max-height: 600px;" placeholder="Матн"></textarea>
                        </div>
                        <div class="form-group">
                            <div class="custom-control custom-checkbox mb-2">
                                <input class="custom-control-input" id="lx_feedback_legis" type="checkbox" onchange="lx_feedback_legis_changed(this)">
                                <label class="custom-control-label" for="lx_feedback_legis">Қонунчиликка таклиф бериш <a href="https://lex.uz/" target="_blank" style="color:#0064a9">қоидалари</a> билан танишдим</label>
                            </div>
                        </div>
                    </div>
                    <div class="modal-footer" id="sendFeedback_group" style="display: none;">
                        <div id="dvCaptcha2"></div>
                        <input type="hidden" id="captcha_res2" />
                        <button type="button" class="btn btn-success" id="btn_sendFeedbackToDb" style="display: none;" onclick="sendFeedbackToDb(821041, 3);">Жўнатиш</button>
                        <button type="button" class="btn btn-danger" id="btn_sendFeedbackCancel" data-dismiss="modal">Бекор қилиш</button>
                    </div>
                </div>
            </div>
        </div>
        <div class="modal fade" id="modalShowCard" tabindex="-1" role="dialog" aria-hidden="true" style="z-index: 9000;">
            <div class="modal-dialog" style="margin: 0;">
                <div class="modal-content" style="background: #eee; width: 90vw; height: 92vh; left: 5vw; top: 4vh;">
                    <div class="modal-header" style="padding: 0 4px 0 0; display: block;">
                        <button type="button" class="close" data-dismiss="modal" style="margin: 0">&times;</button>
                    </div>
                    <div class="modal-body" style="padding: 0 4px; margin: 0;">
                        <iframe id="iframeShowCard" style="width: 100%; height: 100%; border: none;"></iframe>
                    </div>
                </div>
            </div>
        </div>
        <button id="lxPlayButton"></button>
        <button id="lxPlayLang" style="display: none">3</button>
        
        <script>
            const htmldark = document.getElementsByTagName('html')[0];

            if (localStorage.getItem("themes") === "light") {
                htmldark.dataset.theme = 'light';
            }
            else if (localStorage.getItem("themes") === "grey") {
                htmldark.dataset.theme = 'grey';
            }
            else if (localStorage.getItem("themes") === "dark") {
                htmldark.dataset.theme = 'dark';
            }
            const toggleTheme = (theme) => {
                htmldark.dataset.theme = theme;
                localStorage.setItem("themes", theme);
            }
        </script>
        <script>            
            
            $(document).ready(function () {
                document.getElementById('lx_var_b').innerHTML = document.getElementById('lx_var_t').innerHTML;
            });
            
        </script>
        <script type="text/javascript">
            
        </script>
    </div>
    <div style="display: none;"></div>
</body>
</html>

<script>
    function changeScrollType(obj) {
        if ($(obj)["0"].checked) {
            scrollIndependent();
        }
        else {
            scrollCommon();
        }
    }

    function scrollCommon() {
        $('#lang1').css('overflow', 'auto');
        $(".lang1, .lang2").removeAttr('overflow');
        $(".lang1, .lang2").css('overflow', 'hidden');
        $(".lang1, .lang2").css('height', 'auto');
        $(".lang1, .lang2").css('padding-right', '0');
        $("body").css('overflow', 'auto');
    }

    function scrollIndependent() {
        $('#actPage').removeAttr('overflow');
        $(".lang1, .lang2").css('height', ($(window).height() - 38) + "px");
        $(".lang1, .lang2").css('overflow', 'auto');
        $(".lang1, .lang2").css('padding-right', '5px');
        $("body").css('overflow', 'hidden');
    }

    function clickAllChk(item_id, chk, pref1, pref2) {
        $.each($('#' + pref1 + '_dropdown_check').find("INPUT[type='checkbox']"), function () {
            if ($(this).attr('id') != item_id) {
                $(this).prop('checked', chk.checked);
                if (!chk.checked) {
                    $.each($('div').find('#s' + $(this).attr('id').substring(2)), function () { $(this).parent().hide(); });
                }
                else {
                    $.each($('div').find('#s' + $(this).attr('id').substring(2)), function () { $(this).parent().show(); });
                }
            }
        });

        $.each($('#' + pref2 + '_dropdown_check').find("INPUT[type='checkbox']"), function () {
            $(this).attr('checked', chk.checked);
        });
    }

    function hideItem(chk) {
        var chk_id = chk.id.substring(2);
        var $containers = $('[id="s' + chk_id + '"]').parent();
        if (!chk.checked) {
            $containers.hide();
        }
        else {
            if (chk_id === '1104') {
                $containers.removeClass("lx_no_select");
            }
            $containers.show();
        }
    }

    var showLexComments = false;

    function toggleLexComments() {
        var $containers = $('[id="s527"]').parent();
        if (showLexComments) {
            showLexComments = false;
            $("#t_btn_lex_comment").removeClass("active")
            $("#b_btn_lex_comment").removeClass("active")
            $containers.hide();
        }
        else {
            showLexComments = true;
            $("#t_btn_lex_comment").addClass("active")
            $("#b_btn_lex_comment").addClass("active")
            $containers.removeClass("lx_no_select");
            $containers.show();
        }
    }

    function scrollText(hash) {
        if (!hash) {
            window.scrollTo(0, 0);
            return;
        }
        history.pushState(null, '', '#' + hash);
        scrollToHash(hash);
    }

    function scrollToHash(hash, smooth = false) {
        const target = document.getElementById(hash);
        if (!target) return;
        const iframe = document.querySelector('.skiptranslate iframe');
        const iframeHeight = iframe ? iframe.offsetHeight : 0;
        const header = document.getElementById("doc_header");
        const headerHeight = header ? header.offsetHeight : 0;
        const y = target.getBoundingClientRect().top + window.pageYOffset - iframeHeight - headerHeight - 4;
        if (smooth) {
            setTimeout(() => { window.scrollTo(0, y); }, 100);
        } else {
            window.scrollTo(0, y);
        }
    }

    window.onload = function () {
        if (window.location.hash) {
            scrollToHash(window.location.hash.substring(1), true);
        }
    };

    window.addEventListener('hashchange', function () {
        if (window.location.hash) {
            scrollToHash(window.location.hash.substring(1));
        }
    });

    $(document).ready(function () {
        $('#search-criteria').on('input', function (e) {
            var txt = $('#search-criteria').val().toUpperCase();
            if (txt.length > 0) {
                $('.docNabvar__child').each(function () {
                    $(this).addClass('toc_show');
                });
                $('.search-text').each(function () {
                    var elem = $(this).closest('.search-toggle');
                    elem.removeClass('toc_show');
                    elem.removeClass('toc_hide');
                    if ($(this).text().toUpperCase().indexOf(txt) != -1) {
                        elem.addClass('toc_show');
                    } else {
                        elem.addClass('toc_hide');
                    }
                });
            }
            else {
                clearSearch();
            }
        });
    });

    function clearSearch() {
        $('#search-criteria').val('');
        $('.toc_show').each(function () {
            $(this).removeClass('toc_show');
        });
        $('.toc_hide').each(function () {
            $(this).removeClass('toc_hide');
        });
    }
</script>
<script>
    function addToFavorite() {
        $.ajax({
            type: "POST",
            url: "/pages/ajax_methods2.aspx",
            cache: false,
            data: {
                "action": "addToFavorite",
                "lact_id": "821041",
                "lang": "3"
            },
            success: function (data) {
                var kvp = JSON.parse(data);
                lxAlert(kvp.message);
            },
            error: function () {
                lxAlert("Cақлашда хатолик!");
            }
        });
    }

    function showAddCard(tcard) {
        if (tcard < 1 || tcard > 6) {
            return;
        }

        $('#add_info').val('0').trigger('change');

        if (tcard == "1") {
            showIframeCard('/actinfo/card1/821041');
        }
        else if (tcard == "2") {
            showIframeCard('/actinfo/card2/821041');
        }
        else if (tcard == "3") {
            showIframeCard('/actinfo/basrev/821041');
        }
        else if (tcard == "4") {
            showIframeCard('/actinfo/revhis/821041');
        }
        else if (tcard == "5") {
            showIframeCard('/actinfo/correspondents/821041');
        }
        else if (tcard == "6") {
            showIframeCard('/actinfo/respondents/821041');
        }
    }

    function showIframeCard(_url) {
        $("#iframeShowCard").attr("src", _url);
        $('#modalShowCard').modal('show');
    }

    $('#modalShowCard').on('hidden.bs.modal', function () {
        $("#iframeShowCard").attr("src", "about:blank");  // clear after close
    });

    $(document).ready(function () {
        
    });
</script>
<script type="text/javascript">
    function downloadDoc() {
        const s527 = showLexComments ? '1' : '0';
        const s1089 = $('#t_1089').prop('checked') ? '1' : '0';
        const s1104 = $('#t_1104').prop('checked') ? '1' : '0';
        window.location.href = '/docs/821041?type=doc' + '&s527=' + s527 + '&s1089=' + s1089 + '&s1104=' + s1104;
    }

    function openTwoLang(lang_id) {
        window.location.href = "/docs/821041?otherlang=" + lang_id;
    }
</script>
<script>
    function lx_pa(elem_id) { lx_audio.playAudioByElemId(elem_id); }
    function lx_mo(e, elem_id) { lx_audio.moveElement(e, elem_id); }
    function a(event, word) { lx_def.showDef(event, '3', word); }
    function lx_cl(elem_id) {
        const link = window.location.origin + window.location.pathname + window.location.search + '#' + elem_id;
        navigator.clipboard.writeText(link)
            .then(() => {
                Swal.fire({
                    title: 'Ҳавола олинди',
                    text: link,
                    confirmButtonText: "Ёпиш"
                });
            })
            .catch(err => {
                Swal.fire({
                    title: 'Error',
                    text: 'Failed to copy',
                    confirmButtonText: "Ёпиш"
                });
            });
    }
    async function lx_bm(elem_id) {
        const link = window.location.pathname + window.location.search + '#' + elem_id;
        try {
            const lang_id = 3;
            const response = await fetch('/Pages/GetPage.aspx/SaveBookmark', {
                method: "POST",
                headers: { "Content-Type": "application/json" },
                body: JSON.stringify({ lang_id, link }),
            });
            if (response.ok) {
                const result = (await response.json()).d;
                lxAlert(result);
            } else {
                lxAlert('Техник хатолик');
            }
        }
        catch (error) {
            lxAlert('Техник хатолик');
        }
    }
</script>
<script>
    var dvCaptcha2;

    var onloadCallback = function () {
        dvCaptcha2 = grecaptcha.render('dvCaptcha2', {
            'sitekey': '6Lc4eUoUAAAAADW-S-YIn_F1v9K-G6154fgrBmQq',
            'callback': function (response) {
                $("[id*=captcha_res2]").val(response);
                $('#btn_sendFeedbackToDb').show();
                $('#btn_sendFeedbackCancel').hide();
            }
        });
    };

    var _elem_id;

    function lx_sf(elem_id) { // added to xml
        sendFeedback(elem_id);
    }

    function sendFeedback(elem_id) {
        _elem_id = elem_id;
        grecaptcha.reset(dvCaptcha2);
        $('#lx_feedback_from').val('');
        $('#lx_feedback_text').val('');
        $('#lx_feedback_phone').val('');
        $('#lx_feedback_email').val('');
        $('#captcha_res2').val('');
        $('#btn_sendFeedbackToDb').hide();
        $('#lx_md_send_feedback').modal({
            backdrop: 'static',
            keyboard: true
        });
        $('#lx_feedback_type').val('').trigger('change');
        $('#lx_feedback_legis').prop('checked', false).trigger('change');
    }

    function feedback_type_changed(sel) {
        if (sel.value == '1') {
            $('#lx_feedback_phone').show();
            $('#lx_feedback_email').show();
        }
        else {
            $('#lx_feedback_phone').hide();
            $('#lx_feedback_email').hide();
        }
    }

    function lx_feedback_legis_changed(checkbox) {
        if (checkbox.checked) {
            $('#sendFeedback_group').show();
        } else {
            $('#sendFeedback_group').hide();
        }
    }

    function sendFeedbackToDb(lact_id, lang_id) {
        var feedback_from = $('#lx_feedback_from').val().trim();
        var feedback_text = $('#lx_feedback_text').val().trim();
        var feedback_type = $('#lx_feedback_type').val().trim();
        var feedback_phone = $('#lx_feedback_phone').val().trim();
        var feedback_email = $('#lx_feedback_email').val().trim();
        var captcha_result = $('#captcha_res2').val();

        if (feedback_type != '1' && feedback_type != '2') {
            lxAlert('Таклиф турини танланг!');
        }
        else if (feedback_from.length < 3 || feedback_from.length > 100) {
            lxAlert('Фамилияси, исми, шарифи!');
        }
        else if (feedback_text.length < 10) {
            lxAlert('Маълумот тўлиқ киритилмаган!');
        }
        else if (feedback_text.length > 2000) {
            lxAlert('Матн 2000 ҳарфдан кўп!')
        }
        else if (feedback_phone.length > 20) {
            lxAlert('Телефон!');
        }
        else if (feedback_email.length > 30) {
            lxAlert('Email!');
        }
        else {
            $.ajax({
                type: "POST",
                url: "/pages/ajax_methods2.aspx",
                data: {
                    'action': 'sendfeedback',
                    'lact_id': lact_id,
                    'lang_id': lang_id,
                    'element_id': _elem_id,
                    'feedback_from': encodeHtmlEntities(feedback_from),
                    'feedback_text': encodeHtmlEntities(feedback_text),
                    'feedback_type': encodeHtmlEntities(feedback_type),
                    'feedback_phone': encodeHtmlEntities(feedback_phone),
                    'feedback_email': encodeHtmlEntities(feedback_email),
                    'captcha_result': captcha_result
                },
                success: function (data) {
                    $('#lx_feedback_from').val('');
                    $('#lx_feedback_text').val('');
                    $('#lx_feedback_type').val('');
                    $('#lx_feedback_phone').val('');
                    $('#lx_feedback_email').val('');
                    $('#captcha_res2').val('');
                    $('#btn_sendFeedbackToDb').hide();
                    $('#lx_md_send_feedback').modal('hide');
                    lxAlert(data);
                },
                error: function () {
                    $('#captcha_res2').val('');
                    $('#btn_sendFeedbackToDb').hide();
                    grecaptcha.reset(dvCaptcha2);
                    lxAlert('Cақлашда хатолик!');
                }
            });
        }
    }

    function encodeHtmlEntities(str) {
        return String(str).replace(/&/g, '&amp;')
            .replace(/</g, '&lt;')
            .replace(/>/g, '&gt;')
            .replace(/"/g, '&quot;')
            .replace(/'/g, '&#39;');
    }
</script>
<script>
    $('.stopProp').click(function (e) {
        e.stopPropagation();
    });
    function openUrl(url) {
        location.href = url;
    }
    function openInNew(url) {
        window.open(url, "_blank");
    }
    if ("" == "print") {
        $(document).ready(function () {
            window.print();
        });
    }
</script>
<script>
    let lxCompNotEqualId = 0;
    function lxCompNext() {
        if (lxCompNotEqualId < 0) {
            lxCompNotEqualId++;
            scrollText('d_' + lxCompNotEqualId);
        }
    }
    function lxCompPrev() {
        if (lxCompNotEqualId > 1) {
            lxCompNotEqualId--;
            scrollText('d_' + lxCompNotEqualId);
        }
    }
</script>
