02.11.2002 yilda ro‘yxatdan o‘tgan, ro‘yxat raqami 1186
Parvoz xavfsizligi nazorati boʻyicha Oʻzbekiston Respublikasi Davlat nozirligi boshligʻining buyrugʻi, 02.11.2002 yilda ro‘yxatdan o‘tgan, ro‘yxat raqami 1186
Кучга кириш санаси
12.11.2002
PARVOZ XAVFSIZLIGI NAZORATI BOʻYICHA OʻZBEKISTON RESPUBLIKASI DAVLAT NOZIRLIGI BOSHLIGʻINING
BUYRUGʻI
OʻZBEKISTON RESPUBLIKASI FUQARO AVIATSIYASINING AVIATSIYA XODIMLARINI TIBBIY KOʻRIKDAN OʻTKAZISH TOʻGʻRISIDA NIZOMNI TASDIQLASH HAQIDA
[Oʻzbekiston Respublikasi Adliya vazirligi tomonidan 2002-yil 2-noyabrda 1186-son bilan davlat roʻyxatidan oʻtkazilgan]
Oʻzbekiston Respublikasining Havo kodeksiga muvofiq va IKAO tavsiyalarini inobatga olgan holda parvozlarni tibbiy taʼminlashni takomillashtirish maqsadida buyuraman:
1. Oʻzbekiston Respublikasi fuqaro aviatsiyasining aviatsiya xodimlarini tibbiy koʻrikdan oʻtkazish toʻgʻrisidagi nizom ilovaga muvofiq tasdiqlansin.
2. Mazkur Nizom Oʻzbekiston Respublikasi Adliya vazirligida davlat roʻyxatidan oʻtkazilgan kundan boshlab oʻn kun oʻtgandan keyin kuchga kiradi.
3. “Oʻzbekiston Respublikasi fuqaro aviatsiyasining aviatsiya xodimlarini tibbiy koʻrikdan oʻtkazish toʻgʻrisidagi nizom — 2002-y.” amalga kiritilishi bilan “Oʻzbekiston havo yoʻllari” milliy aviakompaniyasining “Uchuvchilar, kursantlar, dispetcherlik tarkibi, bortkuzatuvchilar va fuqarolik aviatsisi oʻquv yurtlariga kirayotgan nomzodlarni tibbiy koʻrikdan oʻtkazish toʻgʻrisidagi nizom — 1994-y.” oʻz kuchini yoʻqotgan deb topilsin.
4. Mazkur buyruqni ijrosini nazorat qilish Davavianazorat boshligʻining oʻrinbosari A.E. Ernazarovga yuklatilsin.
Oʻzbekiston Respublikasi Davavianazorat boshligʻi X.A. TROBOV
Toshkent sh.,
2002-yil 4-oktabr,
128-son
Oʻzbekiston Respublikasi Parvozlar xavfsizligini nazorat qilish davlat inspeksiyasi boshligʻining 2002-yil 4-oktabrdagi 128-son buyrugʻiga
ILOVA
Oʻzbekiston Respublikasi fuqaro aviatsiyasining aviatsiya xodimlarini tibbiy koʻrikdan oʻtkazish toʻgʻrisidagi
NIZOM
Aviatsiya xodimlarini tibbiy koʻrikdan oʻtkazish parvozlar xavfsizligini taʼminlashga qaratilgan va davlat sertifikatsiyalash tizimining qismi hisoblanadi. Oʻzbekiston Respublikasi fuqaro aviatsiyasining aviatsiya xodimlarini tibbiy koʻrikdan oʻtkazish toʻgʻrisidagi nizom “Oʻzbekiston Respublikasining Havo kodeksi”ga (48, 49-modda) asosan ishlab chiqilgan. Oʻzbekiston Respublikasi fuqaro aviatsiyasining aviatsiya xodimlarini tibbiy koʻrikdan oʻtkazish toʻgʻrisidagi nizom IKAO standartlari va tavsiyalari: IKAO Konvensiyasiga 1-Ilova “Aviatsiya xodimlariga guvohnomalarni berish” (Sakkizinchi nashr) va 6-Ilova “Havo kemalarini ekspluatatsiyasi” (Yettinchi nashr) muvofiq Oʻzbekiston Respublikasi fuqaro aviatsiyasi aviatsiya xodimlarini tibbiy koʻrikdan oʻtkazish tartibini belgilaydi.
Oʻzbekiston Respublikasi fuqaro aviatsiyasining aviatsiya xodimlarini tibbiy koʻrikdan oʻtkazish toʻgʻrisidagi nizom (keyingi oʻrinlarda FA TKOʻN — 2002 deb ataladi) uchuvchilar, dispetcherlar tarkibi, bortkuzatuvchilar, bortoperatorlar, fuqaro aviatsiyasining oʻquv yurtlariga qabul qilinayotgan nomzodlar va taʼlim olayotganlar (kursantlar) ga nisbatan qoʻllaniladi.
Mazkur Nizom talablarini bajarish mulkchilik shaklidan qatʼi nazar barcha aviakorxonalar, aviakompaniyalar, fuqaro aviatsiyasining oʻquv yurtlari va havo harakatini boshqarishda qatnashuvchi xamda havo kemalarini tijorat yoki boshqa maqsadlarda ekspluatatsiya qiluvchi jismoniy shaxslar uchun majburiydir. Ekspluatantlar tomonidan mazkur Nizom talablari buzilganda, ularning faoliyati noqonuniy deb topiladi va toʻxtatib turiladi, aybdorlar amaldagi qonunchilikka muvofiq javobgarlikka tortiladilar.
1-§. Umumiy qoidalar.
1. Tibbiy-uchish ekspert komissiyalarida (keyingi oʻrinlarda TUEK deb ataladi) quyidagilar majburiy tibbiy koʻrikdan oʻtishlari shart:
a) Uchuvchi, shturman, bortinjener, bortmexanik, bortkuzatuvchi, havodagi harakatni boshqaruvchi (keyingi oʻrinlarda HHBdeb ataladi) dispetcherlarni tayyorlash boʻyicha oʻquv yurtlariga qabul qilinayotgan nomzodlar.
b) Fuqaro aviatsiyasining uchuvchi, shturman, bortkuzatuvchi, HHB dispetcherlarini tayyorlash boʻyicha oʻrta va oliy oʻquv yurtlarining oʻquvchilari (kursantlari).
v) Uchuvchi shaxslar tarkibi, tijorat aviatsiyasining samolyot va vertolyot uchuvchilari, yoʻnalishdagi uchuvchilar, shturmanlar, bortinjenerlar, bortmexaniklar, bortradistlar.
g) Havo harakati boshqaruvini amalga oshiruvchi mutaxassislar.
d) Ekipajning xizmat koʻrsatuvchi xodimlariga qarashli shaxslar: bortkuzatuvchilar, yuk tashuvchi havo kemalarining bortoperatorlari.
e) Havaskor uchuvchilar, uchuvchi-kuzatuvchilar, planerchilar, erkin aerostat uchuvchilari, yengil va oʻta-yengil uchish apparatlarining uchuvchilari.
2. Tibbiy koʻrik natijalari asosida aviatsiya xodimlari guvohnomasining ajralmas qismi boʻlgan “Tibbiy xulosa “beriladi (5-Ilova).
“Tibbiy xulosa” guvohnoma egasining guvohnoma beruvchi vakolatli organ tomonidan, sogʻligi jihatdan yaroqliligiga, qoʻyilgan aniq talablarga muvofiqligining tasdigʻi hisoblanadi.
3. Tibbiy xulosalarning xalqaro standartlarga, xalqaro fuqaro aviatsiyasi toʻgʻrisidagi Konvensiyaning 1-Ilovasi, xalqaro fuqaro aviatsiyasi tashkilotining tavsiyalariga (keyingi oʻrinlarda IKAO deb ataladi) muvofiqligi va ularning amal qilish muddati:
kursant, tijorat aviatsiyasining va aviakompaniyaning yoʻnalishdagi uchuvchilari (samolyot va vertolyot), sinovchi-uchuvchi, shturman, bortinjener (bortmexanik) va bortradist tibbiy xulosasi IKAO tavsiyalarining birinchi klass tibbiy xulosasiga muvofiq va muddati 12 oydan oshmagan holda amal qiladi;
uchuvchi-kuzatuvchi, havaskor-uchuvchi (samolyot va vertolyot), planerchi-uchuvchi, erkin aerostat uchuvchisi, oʻta-yengil uchish apparatlarining uchuvchisi, bortoperator va bortkuzatuvchi tibbiy xulosasi IKAO tavsiyalarining ikkinchi klass tibbiy xulosasiga muvofiq va muddati 24 oydan oshmagan holda amal qiladi;
HHB dispetcherining tibbiy xulosasi IKAO tavsiyalarining uchinchi klass tibbiy xulosasiga muvofiq va muddati 24 oydan oshmagan holda amal qiladi.
Mazkur Nizomning 3-ilovasi 18 bandiga muvofiq ushbu tibbiy xulosa egalariga qoʻshimcha tekshiruvlar qoʻllaniladi.
Tibbiy xulosalarning amal qilish muddati Markaziy tibbiy-uchish ekspert komissiyasi (keyingi oʻrinlarda MTUEK deb ataladi) tomonidan tibbiy koʻrsatmalar bor boʻlganda qisqartirilishi, oʻzgartirilishi mumkin. Tibbiy xulosaning amal qilish muddatini oʻzgartirish va qisqartirish asosi ekspert xulosasida aks etilishi lozim.
4. 1-bandning (v), (g), (d) kichik bandlariga tegishli chet elda shartnoma asosida ishlayotgan aviatsiya xodimlariga “tibbiy xulosa” umumiy asoslarga koʻra beriladi.
5. Aviatsiya xodimlarining “Tibbiy xulosa”si 5-ilovaga muvofiq toʻldiriladi, TUEK (MTUEK) raisi imzosi qoʻyiladi va tibbiy-uchish ekspert komissiyasi muhri bilan tasdiqlanadi.
FA TUEK(MTUEK) “tibbiy xulosa”si faqat tibbiy koʻrikdan oʻtish vaqtida chiqariladi.
6. “Tibbiy xulosa”si boʻlmagan yoki amal qilish muddati oʻtgan holatda aviatsiya xodimlari oʻz kasbiy vazifalarini bajarishga qoʻyilmaydilar.
7. Mansabdor shaxslarga “Tibbiy xulosa”ning amal qilish muddatini uzaytirish taʼqiqlanadi. Alohida hollarda (tabiiy ofat, falokat va boshqa favqulodda hodisalar) “Tibbiy xulosa” amal qilish muddati Oʻzbekiston Respublikasi Transport vazirligi huzuridagi Fuqaro aviatsiyasi agentligi direktorining qaroriga muvofiq, aviatsiya xodimlarini shaxsiy tibbiy koʻrikdan oʻtkazgach MTUEK raisi bir oydan koʻp boʻlmagan muddatga uzaytiradi.
(7-band Oʻzbekiston Respublikasi transport vazirining 2023-yil 22-iyundagi 7-sonli buyrugʻi (roʻyxat raqami 1186-12, 17.07.2023-y.) tahririda — Qonunchilik maʼlumotlari milliy bazasi, 17.07.2023-y., 10/23/1186-12/0483-son)
8. “Tibbiy xulosa” amal qilish muddati tugagunga qadar sogʻligʻi yomonlashishi sababli oʻz kasbiy vazifalarini bajarishga toʻsqinlik qiluvchi holatlarda, “Tibbiy xulosa” egasi tibbiy yordam olish uchun fuqaro aviatsiyasining davolash-profilaktika muassasasiga yoki Oʻzbekiston Respublikasi Sogʻliqni saqlash vazirligining organlariga murojaat qilishi shart.
Sogʻaygandan soʻng oʻz kasbiy vazifalariga qaytadan tiklanish imkoniyati masalasi aviatsiya shifokori yoki oʻz mutaxassisligi boʻyicha shifokor-ekspert, yoki TUEK tomonidan hal qilinadi.
9. “Tibbiy xulosa” olishga nomzod tibbiy-uchish ekspert komissiyasi aʼzolariga oʻzining shaxsiy, oilaviy va irsiy anamneziga oid oʻzi tomonidan imzolangan ariza (4-ilova) taqdim etadi.
10. Koʻrikdan oʻtuvchi TUEKka tibbiy anamneziga oid yolgʻon maʼlumot taqdim etgan holda “Tibbiy xulosa” berilmaydi, ilgari berilgan xulosaning amal qilish muddati toʻxtatib turiladi. “Tibbiy xulosa” berish masalasi MTUEKka koʻrib chiqish uchun beriladi.
11. “Fuqaro va eksperimental aviatsiyasida uchuvchilar tarkibi uchun yoshga oid chegarani kiritish toʻgʻrisida”gi qaroriga muvofiq (roʻyxat raqami 1762, 2008-yil 25-yanvardagi Oʻzbekiston Respublikasi qonun hujjatlari toʻplami 2008-y., 3-4-son, 17-modda) fuqaro va eksperimental aviatsiyada 65 yoshga toʻlgan uchuvchilar tarkibiga “Tibbiy xulosa” (5-ilova) berilmaydi.
12. “Keyinchalik TUEKda koʻrikdan oʻtish sharti bilan sogʻlomlashtirishga muhtoj” tibbiy xulosasi berilgan aviatsiya xodimlari, otryad (xizmat) shifokorlari, hamda kasalligiga muvofiq shifokor mutaxassislarda nazoratga olinadi, ambulator davolash, nazorat tekshiruvlari va tiklash chora-tadbirlari unga, aynan bir kasallik uzluksiz davom etganda yoki jarohat va shikastlanganligi oqibatlarida 120 kungacha mehnatga layoqatsizlik varaqasini berish bilan oʻtkaziladi.
Kasb kasalliklari rivojlanishini oldini olish maqsadida, koʻrikdan oʻtayotgan aviatsiya xodimlarida kasb kasalliklarining boshlangʻich belgilari aniqlanganda, TUEK shifokor-ekspertlari va aviatsiya otryadi (xizmat) shifokorlari tomonidan nazoratga olinadi va davolash-sogʻlomlashtirish chora-tadbirlari majmuasi koʻriladi.
Aviatsiya xodimlarida kasb kasalligi aniqlanganda, u parvoz ishiga yaroqsiz deb topiladi. Ushbu shaxslarning keyingi dispanser nazoratini olib borish Oʻzbekiston Respublikasi Sogʻliqni saqlash vazirligining muassasalarida, shu bilan birga Sanitariya, gigiyena va kasb kasalliklari institutida taʼminlanadi.
13. Fuqaro aviatsiyasi aviatsiya xodimlarining narkotik vositalari, psixotrop va psixoaktiv moddalar, akogol qabul qilishlari parvoz ishi bilan mos kelmaydi.
2-§. Oʻzbekiston Respublikasi fuqaro aviatsiyasi aviatsiya xodimlarini tibbiy koʻrikdan oʻtkazish
14. Uchuvchi, kursant, dispetcherlar tarkibi, xizmat koʻrsatuvchi xodimlar, fuqaro aviatsiyasi oʻquv yurtlariga kirayotgan nomzodlarning “Tibbiy xulosa” olish yoki qayta tiklash maqsadida tibbiy koʻrikdan oʻtishlarini aviatsiya maʼmuriyati tayinlagan TUEK oʻtkazadi.
TUEK (MTUEK) shifokor-ekspertlar guvohnoma va malaka belgisi egalari vazifalarini bajaradigan sharoitlar bilan amaliy jihatdan tanish boʻlishlari kerak.
15. Tibbiy koʻrik vazifalari.
a) Sogʻligʻi holatiga koʻra parvoz ishiga, havodagi harakatni boshqarishga, fuqaro aviatsiyasi oʻquv yurtlarida oʻqishga yaroqliligini aniqlash.
b) Sogʻlomlashtirish va davolash chora-tadbirlarini belgilash maqsadida sogʻlik holatidagi kasalliklarning ilk shakllarini, xavf omillarini va funksional oʻzgarishlarni aniqlash.
16. Aviatsiya xodimlarini tibbiy koʻrikdan oʻtkazish tartibi.
a) Uchuvchi, dispetcher, kursant tarkiblarini, bortkuzatuvchilar, bortoperatorlarni TUEKka navbatdagi koʻrikka yuborishni, mulkchilik shaklidan qatʼi nazar, ish beruvchi amalga oshiradi.
b) Parvoz ishiga (HHB dispetcheri, bortkuzatuvchi, bortoperator ishiga) qayta kirayotganlar yoki tiklanayotganlar TUEKka harbiy guvohnoma, tibbiy kitobcha, parvoz ishida (HHB dispetcheri, bortkuzatuvchi, bortoperator ishida) uzilish davriga oid ambulator karta yoki undan koʻchirma taqdim etishlari shart.
v) Aviakorxonalarga boshqa korxonalardan ishga qabul qilinayotgan uchuvchi tarkiblari, HHB dispetcherlari, bortkuzatuvchilar, bortoperatorlari, ularda boshqa tibbiy muassasalar tomonidan berilgan sogʻligiga asosan yaroqlilik xulosasi borligidan qatʼi nazar, “tibbiy xulosa” olish uchun FA TUEKda tibbiy koʻrikdan oʻtishga majburlar.
g) Parvoz ishiga (HHB dispetcheri, bortkuzatuvchi, bortoperator ishiga) qayta tiklanayotganlar yoki ishga qabul qilinayotganlarga koʻrsatib oʻtilgan mutaxassisliklar boʻyicha tibbiy koʻrikdan oʻtish uchun aviakorxona, fuqaro aviatsiyasi oʻquv yurtlarining xodimlar bilan ishlash boʻlimi koʻrikdan oʻtuvchi qabul qilinayotgan mutaxassislik va lavozimni koʻrsatilgan holda yoʻllanma beradi.
d) Uchuvchi va dispetcher tarkiblarining, bortkuzatuvchi va kursantlarning navbatdan tashqari tibbiy koʻrikdan:
parvoz (dispetcherlik) ishiga layoqatliligiga taʼsir qiluvchi, vaqtinchalik mehnatga layoqatsizlikka olib kelgan kasalliklar va jarohatlardan keyin;
agar komissiyalararo koʻrigidan oʻtish davri oraligʻida sogʻlik holatida salbiy oʻzgarishlar qayd etilgan boʻlsa, parvoz otryadi shifokori yoki TUEK ekspertining taqdimiga asosan;
6 oydan ziyod muddatga ob-havosi jazirama boʻlgan mamlakatlarga ishga yuborilganda, hamda tibbiy koʻrsatmalarga asosan ushbu xizmat safaridan qaytganlarida;
yangi aviatsiya texnikasiga qayta tayyorgarlikni oʻtishga yuborilganda, agar oʻqish davrida navbatdagi koʻrikdan oʻtish muddati oʻtib ketishi mumkin boʻlsa, oʻtadilar.
e) Tibbiy koʻrikdan oʻtayotgan shaxslar, tibbiy komissiya oʻtayotgan kunlarida har qanday ishdan ozod qilinadilar, oʻtishdan avval esa ularga bir kun dam beriladi. Koʻrikdan oʻtish (TUEK shifokor-ekspertlarining shaxsiy koʻriklari va tibbiy xulosa chiqarilishi) qoida tariqasida bir kunda amalga oshiriladi.
j) Uchuvchi, dispetcher, kursant tarkiblarini, bortkuzatuvchilar, bortoperatorlarni ogʻir kasalliklari (jarohatlari)da, davolash muassasasining berilgan hujjatlariga asosan, sirtdan tashqari tibbiy xulosa chiqariladi.
z) Aviatsiya kimyoviy ishlarini (AKI) bajaruvchi uchuvchilar tarkibini koʻrikdan oʻtkazilayotganda, TUEK “Sogʻlik holatiga talablar” (1-ilova) va zaharli kimyoviy moddalar bilan ishlash uchun mumkin boʻlmagan tibbiy holatlarni (7-ilova) qoʻllaydi.
i) shimoliy qutb ekspeditsiyalariga, ob-havosi jazirama boʻlgan mamlakatlarga ishga yuborilayotgan uchuvchilar, dispetcherlar tarkiblarini, bortkuzatuvchilar, bortoperatorlarni tibbiy koʻrikdan oʻtkazilayotganda (xizmat safari 3 oydan ziyod muddatga boʻlsa) TUEK “Sogʻlik holatiga talablar” (1-ilova), moddalarga tushuntirishlar (2-ilova) va ishlash uchun mumkin boʻlmagan tibbiy holatlarni (7-ilova) qoʻllaydi.
k) Agar ushbu Nizomning 1-bandida koʻrsatilgan shaxslarga, TUEKda koʻrikdan oʻtkazilayotganda, shifokor-ekspertlarning birontasi “Yaroqsiz” deb ekspert xulosasi chiqarsa, unda, yuqorida koʻrsatilgan aviamutaxassislar boshqa shifokor-ekspertlar koʻrigidan oʻtmasligi mumkin va unga MTUEKda tasdiqlanadigan kasallik haqidagi guvohnomani uni parvoz ishiga (oʻqishga) yaroqsiz deb topgan shifokor-ekspert rasmiylashtiradi.
l) Statsionar sharoitida tekshiruvlar:
uchuvchi, kursant, dispetcher tarkiblariga, xizmat koʻrsatuvchi xodimlarga tibbiy koʻrsatmalar boʻyicha;
parvoz (dispetcherlik) ishiga tiklanayotganda;
uchuvchi tarkibiga 55 yoshga toʻlganda va undan keyin, har yilda oʻtkaziladi.
m) Tibbiy koʻrikdan oʻtuvchiga statsionar sharoitida tekshiruvlar kerakligi haqidagi qarorni, TUEK (MTUEK) raisi, aviakorxonaning aviatsiya shifokori yoki shifokor-ekspert tavsiyanomasiga binoan qabul qiladi.
n) Statsionar sharoitida tekshiruvlar natijalari asosida “tibbiy xulosa”ni bazasida statsionar joylashgan TUEK chiqaradi.
o) Statsionar sharoitida tekshiruvlar, qoida tariqasida 10 kungacha boʻlgan muddatda oʻtkaziladi va maʼlumotnoma (16-Ilova) bilan rasmiylashtiriladi.
Mehnatga layoqatsizlik varaqalarini berish va rasmiylashtirish Mehnatga layoqatsizlik varaqalarini berish tartibi toʻgʻrisidagi yoʻriqnomaga (roʻyxat raqami 2667, 2015-yil 17-aprel) muvofiq amalga oshiriladi.
p) FA TUEK faoliyatida, tibbiy koʻrikdan oʻtuvchi tarkibi boʻlgan, aviatsiya shifokorlari, aviakorxona (oʻquv yurtlari), harakat, bortkuzatuvchilar xizmati rahbariyati vakillari ishtirok etishlari mumkin.
r) Xususiy uchuvchi, havaskor uchuvchi, planerchi, erkin aerostat uchuvchilari oʻz shaxsiy arizasiga koʻra FA TUEKda koʻrikdan oʻtkaziladi.
17. Fuqaro aviatsiyasi oʻquv yurtlarida oʻqishga nomzodlarning tibbiy koʻrikdan oʻtkazish tartibi:
a) Tibbiy koʻrikdan oʻtishga sogʻligi holati boʻyicha safdagi xizmatga yaroqli boʻlgan shaxslarga ruxsat beriladi.
b) Nomzodlar TUEKka 086/u shaklidagi maʼlumotnoma, turar joyi boʻyicha psixonevrologiya va narkologiya dispanserlaridan maʼlumotnoma, harbiy guvohnoma yoki roʻyxatdan oʻtganligi toʻgʻrisida guvohnoma taqdim qiladilar.
v) Agar oʻqishga nomzodda, TUEK ekspertlarining birontasi tomonidan oʻqishga qarshilik qiluvchi kasallik (nuqson) aniqlansa, keyingi tekshiruvlar oʻtkazilmaydi va yaroqsizligi toʻgʻrisida TUEK xulosasi chiqariladi. Nomzod FA TUEK tibbiy xulosasidan FA MTUEKka shikoyat qilishi mumkin, u holda TUEK barcha shifokor mutaxassis-ekspertlarda nomzodni tekshiruvlarini toʻxtatadi.
Nomzod FA MTUEKka yuborilayotganda, hujjatlari muhrlanib tilxat asosida qoʻliga beriladi.
g) Nomzodlar FA TUEKda tibbiy koʻrikdan oʻtishlaridan oldin, kasbiy psixologik tekshiruvdan oʻtishlari shart. FA TUEKda tibbiy koʻrikdan oʻtishga, faqat kasbiy psixologik tekshiruv natijalari asosida, FA TUEK psixologining FA oʻquv yurtlarida oʻqishi maqsadga muvofiqligi toʻgʻrisida xulosasi chiqarilgan nomzodlargagina ruxsat beriladi.
d) Oʻqish davrida oʻqishni davom ettirishga qarshilik qiluvchi kasallik aniqlansa, “Sogʻlik holatiga talablar”ga (1-Ilova) muvofiq, oʻquv yurtining TUEKi ekspert xulosasini chiqaradi, kursant TUEK xulosasidan norozi boʻlsa, TUEK “Tibbiy xulosa”siga FA MTUEKka shikoyat qilish huquqiga ega.
e) TUEK komissiyalariga, FA oʻquv yurtlari nomzodlariga takroriy psixologik va tibbiy tekshiruvlar oʻtkazishlari man qilinadi.
18. Tibbiy koʻrikdan oʻtuvchi FA TUEK (MTUEK) tibbiy xulosasiga norozi boʻlsa, Oʻzbekiston Respublikasi qonunchiligida belgilangan tartibda shikoyat qilishi mumkin.
19. FA TUEKka oʻz vaqtida kelishlarini nazorat qilish, koʻrikdan oʻtuvchilarning aviakompaniyasi rahbariga yoki tegishli xizmat boshligʻiga, oʻquv yurtlariga kiruvchi nomzodlar uchun — qabul komissiyasining raisiga yuklatiladi.
20. Uzoq kasallanuvchi bemor shaxslar: uchuvchi tarkibi, dispetcher, kursant, bortoperatorlar va bortkuzatuvchilar, mehnatga layoqatsizlik boshlangandan boshlab 4 oydan, sil kasalligi bilan kasallanganda — 10 oydan kech boʻlmagan holda TUEKda koʻrikdan oʻtadilar. Bu holda vaqtincha mehnatga layoqatsizlik tibbiy koʻrikdan oʻtishga va tibbiy xulosa qabul qilinishiga toʻsqinlik qilolmaydi. Kasbiy mehnatga layoqatlilik 4 oydan koʻp vaqtga yoʻqolganda, amaldagi “Tibbiy xulosa” oʻz kuchini yoʻqotgan hisoblanadi. Bu holda yangi “Tibbiy xulosa”, davolanish va FA TUEKda tibbiy koʻrikdan oʻtish yakunlanganda berilishi mumkin.
3-§. TUEK tibbiy xulosasini chiqarish
21. Fuqaro aviatsiyasining uchuvchi, kursant tarkiblari, havodagi harakatni boshqaruvchi mutaxassislar, bortkuzatuvchilar, bortoperatorlar Oʻzbekiston Respublikasi fuqaro aviatsiyasining aviatsiya xodimlarini tibbiy koʻrikdan oʻtkazish toʻgʻrisidagi nizomning “Sogʻlik holatiga talablar”iga (1-ilova) mos kelishlari kerak.
22. “Sogʻlik holatiga talablar” mutaxassisligidan kelib chiqqan holda belgilanadi. Ushbu koʻrikka muvofiq oʻtadilar:
a) I-ustunda:
uchuvchilar, shturmanlar, bortinjenerlar, bortkuzatuvchilar, HHB dispetcherlar tayyorlash boʻyicha fuqaro aviatsiyasi oʻquv yurtlariga kirayotgan nomzodlar va shu mutaxassislik boʻyicha oʻqiyotgan kursantlar (bitiruvchilardan tashqari), hamda bortkuzatuvchilar xizmatiga ishga kirayotganlar.
b) II-ustunda:
tijorat aviatsiyasining samolyot va vertolyot uchuvchilari, yoʻnalishdagi uchuvchilar, har qanday darajali samolyot va vertolyot shturmanlari, bortinjenerlari, bortmexaniklari. Bortinjener, bortmexanik boʻlib ishga kirayotgan shaxslar, parvoz oʻquv muassasalarining kursantlari (bitiruvchilari).
v) III-ustunda:
bortradistlar, bortkuzatuvchilar, yuk tashuvchi havo kemasi bortoperatorlari, uchuvchi-kuzatuvchilar, havaskor uchuvchilar, planerchilar, erkin aerostat uchuvchilari, yengil va oʻta yengil uchish apparatlari uchuvchilari. Bortradist, bortoperator boʻlib ishga kirishda va bortkuzatuvchilar bitiruvchilari.
g) IV-ustunda:
parvozlar boshqaruvchilari va HHB dispetcherlari, HHB dispetcherlarini tayyorlash boʻyicha oʻquv yurtlarining bitiruvchi kursantlari.
23. Tibbiy-uchish ekspert komissiyasi xulosalari:
a) Uchuvchilar, shturmanlar, bortinjenerlar, bortkuzatuvchilar, HHB dispetcherlar tayyorlash boʻyicha FA oʻquv yurtlariga qabul qilinayotgan nomzodlar va shu mutaxassislik boʻyicha oʻqiyotgan kursantlar (bitiruvchilardan tashqari), hamda bortkuzatuvchilar xizmatiga ishga kirayotganlarga (1-Ilovaning I-ustuni) quyidagi xulosalar chiqariladi:
uchuvchilikka (shturmanlikka, bortinjenerlikka, bortkuzatuvchilikka, HHB dispetcherlikka) oʻqishga yaroqli;
davolanish (sogʻlomlashtirish), taʼtil, sanatoriy-kurortda davolanishga muhtoj boʻlib, keyingi koʻrikdan oʻtishi bilan;
uchuvchilikka (shturmanlikka, bortinjenerlikka, bortkuzatuvchilikka, HHB dispetcherlikka) oʻqishga yaroqsiz.
b) Uchuvchilar, shturmanlar, bortinjenerlar tayyorlovchi FA oʻquv yurtlarining bitiruvchi-kursantlariga uchuvchi tarkibi uchun (1-ilovaning II-ustuni) koʻrsatilgan formulirovkalarda ekspert xulosalari chiqariladi, HHB dispetcherlarini va bortkuzatuvchilarni tayyorlovchi FA oʻquv muassasalarining bitiruvchi-kursantlariga III — IV-ustunga muvofiq formulirovkalarda chiqariladi.
v) tijorat aviatsiyasining uchuvchilari, yoʻnalishdagi uchuvchilar, shturmanlar, bortinjenerlar, har qanday darajali samolyot va vertolyot bortmexaniklariga (1-ilovaning II-ustuni) quyidagi xulosalar chiqariladi:
parvoz (aviatsiya-kimyoviy ishiga, shimoliy qutb ekspeditsiyasi ishiga, issiq iqlimli mamlakatlarda ishlashga), tijorat aviatsiyasida uchuvchilikka, yoʻnalishdagi uchuvchilikka, shturmanlikka, bortinjenerlikka, bortmexaniklikka yaroqli;
davolanish (sogʻlomlashtirish), taʼtil, sanatoriy-kurortda davolanishga muhtoj boʻlib, keyingi koʻrikdan oʻtishi bilan;
parvoz (aviatsiya-kimyoviy ishiga (keyingi oʻrinlarda AKI deb ataladi), shimoliy qutb ekspeditsiyasi ishiga, issiq iqlimli mamlakatlarda ishlashga), tijorat aviatsiyasida uchuvchilikka, yoʻnalishdagi uchuvchilikka, shturmanlikka, bortinjenerlikka, bortmexaniklikka yaroqsiz.
g) bortradistlarga, bortoperatorlarga, bortkuzatuvchilarga, uchuvchi-kuzatuvchilarga, havaskor uchuvchilarga, planerchilarga, erkin aerostat uchuvchilariga, yengil va oʻta yengil uchish apparatlari uchuvchilariga quyidagi xulosalar chiqariladi:
bortradist, bortoperator, bortkuzatuvchi, uchuvchi-kuzatuvchi, havaskor uchuvchi, planerchi, erkin aerostat uchuvchi, yengil va oʻta yengil uchish apparatlari uchuvchilik ishiga va parashutdan sakrashga yaroqli;
davolanish (sogʻlomlashtirish), taʼtil, sanatoriy-kurortda davolanishga muhtoj boʻlib, keyingi koʻrikdan oʻtishi bilan;
bortradist, bortoperator, bortkuzatuvchi, uchuvchi-kuzatuvchi, havaskor uchuvchi, planerchi, erkin aerostat uchuvchi, yengil va oʻta yengil uchish apparatlari uchuvchilik ishiga va parashutdan sakrashga yaroqsiz.
d) HHB dispetcherlariga (1-ilovaning IV-ustuni) quyidagi xulosalar chiqariladi:
HHB dispetcherlik ishiga yaroqli;
davolanish (sogʻlomlashtirish), taʼtil, sanatoriy-kurortda davolanishga muhtoj boʻlib, keyingi koʻrikdan oʻtishi bilan;
HHB dispetcherlik ishiga yaroqsiz.
24. Uchuvchi, shturman, bortinjenerlikka oʻqishga yaroqlilik, parashutdan sakrash oʻquv-mashqlariga ham yaroqlilikni belgilaydi. Sakrashga yaroqsizlik (doimiy, vaqtinchalik) “Tibbiy xulosa”da aks etgan boʻlishi shart.
25. “Sogʻlik holatiga talablar” moddalari boʻyicha alohida individual hollarda, ekspert xulosasi chiqarilganda, koʻrikdan oʻtuvchi:
parvoz ishiga (HHB dispetcherlik, bortoperatorlik, bortkuzatuvchilik ishiga) yaroqli;
parvoz ishiga (HHB dispetcher, bortoperator, bortkuzatuvchilik ishiga) yaroqsiz;
davolanish (sogʻlomlashtirish), taʼtil, sanatoriy-kurortda davolanishga muhtoj boʻlib, keyingi koʻrikdan oʻtishi bilan. Shu bilan birga kasallik holati, rivojlanishi, kompensatsiya darajasi, patologik jarayonning qaytariluvchanligi parvoz ishini davom ettirganida kasallikning kuchayish va qaytalanish ehtimoli, kasallikning parvozlar xavfsizligiga taʼsiri, individual psixofiziologik xususiyatlari va bajariladigan ish xususiyatlari hisobga olinadi.
26. Tibbiy hujjatlarda TUEK xulosasini rasmiylashtirish quyidagicha shakllanadi:
TUEK nomi va xulosa chiqarilgan kun;
koʻrikdan oʻtish asosi;
koʻrikdan oʻtuvchining familiyasi, ismi, otasining ismi;
“Sogʻlik holatiga talablar” moddalariga asosan klinik, funksional tashxislar;
sogʻliq holatiga koʻra mutaxassisligi boʻyicha ishga (oʻqishga) yaroqliligi (yaroqsizligi, sogʻlomlashtirish) toʻgʻrisida 1-Ilovaning ustunlari, moddalari koʻrsatilgan xulosa;
alohida hollar koʻrsatilgan moddalar boʻyicha xulosa chiqarilganda, uni isbotlash;
dispanser kuzatuvini guruhi va komissiya oraligʻi davri uchun TUEK tavsiyalari. “Tibbiy xulosa”da avval tibbiy xulosaga asosiy taʼsir koʻrsatuvchi modda, keyin qoʻshimchalari koʻrsatiladi.
4-§. FA TUEKKA tibbiy hujjatlarni rasmiylashtirish
27. Uchuvchi, kursant, dispetcher tarkiblari, bortkuzatuvchilar, bortoperatorlar, uchuvchi-kuzatuvchilar, havaskor uchuvchilar, planerchilar, erkin aerostat uchuvchilari, yengil va oʻta yengil uchish apparatlari uchuvchilarini tibbiy koʻrikdan oʻtkazishda, fotosurati FA TUEK muhri bilan tasdiqlangan tibbiy daftarchani (25/l va 26/b shakllarida) aviatsiya otryadi (xizmati) shifokori toʻldiradi.
28. Parvozlar ishiga, havodagi harakatni boshqaruvchilik ishiga, bortkuzatuvchilik (bortoperatorlik) ishiga qabul qilinayotgan yerlik xizmati ishchilarini tibbiy koʻrikdan oʻtkazishda fotosurati FA TUEK muhri bilan tasdiqlangan tibbiy karta bir nusxada toʻldiriladi. Ushbu shaxslarga tibbiy daftarcha aviatsiya otryadi (xizmati) shifokorining shaxsiy koʻrigi paytida, ular tegishli otryadlarga (xizmatlarga) kiritilgandan keyin toʻldiriladi.
29. FA oʻquv yurtlariga qabul qilinayotgan nomzodlar koʻrikdan oʻtayotganlarida, bir nusxada nomzod fotosurati boʻlgan tibbiy karta toʻldirilib, FA TUEK muhri bilan tasdiqlanadi.
Koʻrik nihoyasida, oʻqishga yaroqli deb topilgan nomzodlarning tekshiruv maʼlumotlari (EKG, EEG, audiogrammalar, flyurografiyalar va boshqalar) qayd etilgan tibbiy karta, qabul komissiyasiga berib yuboriladi, u yerdan FA oʻquv yurtiga joʻnatiladi. Oʻqishga yaroqsiz deb topilgan nomzodlarning tibbiy kartalari, TUEK arxivida uch yil saqlanadi.
30. FA TUEKda oʻqishga yaroqsiz deb topilgan chet el fuqarosi jumlasidagi nomzodlarga ikki nusxada tibbiy karta tuzilib, ulardan bittasi FA MTUEKka joʻnatiladi.
31. FA oʻquv yurtlarini bitirgan shaxslarning tibbiy hujjatlari shaxsiy hujjatlar yigʻmajildi bilan, oʻquv yurtlarining xodimlar bilan ishlash boʻlimidan, ishga yoʻllanilgan joydagi aviakorxonaning xodimlar bilan ishlash boʻlimiga yuboriladi. Uchuvchi tarkibidagi shaxslar, dispetcherlar, bortkuzatuvchilar va bortoperatorlar boshqa aviakorxonalarga oʻtganlarida, hamda oʻquv yurtlarining mustaqil ishga yuboriladigan bitiruvchilarining qoʻliga, tibbiy hujjatlari muhrlanib imzosi qoʻydirilgan tilxat asosida beriladi.
32. Tibbiy daftarchalar aviatsiya otryadi (xizmati) shifokori xonasida saqlanadi, ularning saqlanishiga shifokor javobgardir.
33. Uchuvchi, kursant, dispetcher tarkiblari, bortkuzatuvchilar, bortoperatorlarga tasdiqlanmagan tibbiy hujjatlarni (shu qatorda ambulator kartalarini) yuritish qatʼiyan man qilinadi.
34. TUEKda koʻrikdan oʻtishdan avval har bir “Tibbiy xulosa”ni oluvchi talabgor shaxsan 4-Ilovaga muvofiq ariza toʻldiradi.
35. Aviatsiya otryadi (xizmati) shifokori aviakorxonaning (oʻquv yurtining) oʻz xususiy tarkibini TUEKka tayyorlayotganda, statsionar tekshiruvga, maslahatga, yuborayotganda, aviamutaxassisni tekshirgandan keyin tibbiy daftarchada epikriz rasmiylashtiradi. Koʻrikdan oʻtuvchi epikriz bilan tanishib, imzo qoʻyishi shart.
a) Epikrizda quyidagi maʼlumotlar koʻrsatilishi lozim:
shikoyatlarini borligi yoki yoʻqligi, oʻtkazgan kasalliklari, shu qatorda vaqtinchalik mehnatga layoqatsizlik varaqalari sabablari ham; dispanser kuzatuvi qaysi guruhga asosan oʻtkazilganligi;
uchish soati, parvozlar turlari, parvoz vaqti meʼyorining uzaytirilganligi, yangi texnikaga qayta oʻqitish, aviatsiya hodisasi;
navbatdagi taʼtillardan foydalanishi, sanatoriy-kurortda davolanish, tashkillashtirilgan dam olishlar, dam olish kunlarining muntazamliligi, taʼtildan qarzdorligi;
jismoniy tayyorgarlik;
parvozdan oldingi (smenadan oldingi) tibbiy nazoratda chetlashtirish sabablari haqida maʼlumot;
boshqa mutaxassislar kuzatuvlari va TUEK davolash-sogʻlomlashtirish chora-tadbirlari va tavsiyalarini (maslahatlarini) bajarilishi;
shaxsiy koʻrik maʼlumotlari;
tashxis;
sogʻligidagi oʻzgarishlar va dispanser kuzatuvining natijalari (sogʻayishi, yomonlashuvi, oʻzgarishsiz) va kasbiy faoliyatini davom ettirishga doir tavsiyalari toʻgʻrisidagi otryad (xizmat) shifokorining xulosasi.
36. TUEKka, statsionar tekshiruvga, MTUEKka maslahatga yuborilayotganda, aviatsiya otryadi (xizmati) shifokori koʻrikdan oʻtuvchining barcha ishlagan yillaridagi tibbiy daftarchasini muhrlab, oxirgi 3 yildagi EKG, VEM, rentgen surati va boshqa tekshiruvlar natijalarini tilxat asosida uning qoʻliga beradi.
37. TUEK oʻtayotganda, tekshiruv (laboratoriya, rentgen, EKG, EEG, VEP va boshqalar) natijalari haqidagi maʼlumotlar tibbiy daftarchaning (TUEK tibbiy kartasining) tegishli boʻlimlariga kiritiladi. MTUEK va TUEK ekspertlarining maslahatlari va barcha yozuvlar tibbiy daftarchada xronologik tartibda olib boriladi.
38. Shifokor-ekspertlar, tibbiy hujjatlarga oʻz sohalariga oid boʻlgan xolis tekshiruv maʼlumotlari, tashxis va tavsiyalarni yozishga majburlar. Shikoyatlarning borligi yoki yoʻqligini, maʼlumotlarning toʻliqligi va aniqligini tekshiriluvchi shaxsiy imzosi bilan tasdiqlaydi. Ularning aniqligini, shifokor-ekspert shaxsiy imzosi bilan tasdiqlaydi, qavs ichida oʻz familiyasi, ismi va otasini ismining bosh harflarini aniq, tushunarli qilib yozishi shart. Tibbiy daftarchada soʻzlarni qisqartirish va belgilarni ishlatish taqiqlanadi.
39. Statsionar tekshiruvi natijalari kasallik tarixidan koʻchirma sifatida rasmiylashtirilib, koʻrikdan oʻtuvchining tibbiy daftarchasini orasiga yopishtiriladi.
40. Ishga (oʻqishga) yaroqlilik darajasi toʻgʻrisidagi ekspert xulosasi TUEK kengashida chiqariladi. Bir vaqtni oʻzida TUEK kengashida dispanser kuzatuvi guruhi aniqlanadi va komissiya oraliq davri uchun davolash-profilaktikaga oid tavsiyalar ishlab chiqiladi.
41. Har bir oʻtkazilgan TUEK kengashi bayonnomalari jurnalida (8-Ilova) rasmiylashtiriladi, rais, barcha komissiya aʼzolari tomonidan imzolanadi va TUEK muhri bilan tasdiqlanadi. FA oʻquv yurtlariga qabul qilinayotgan nomzodlarga alohida bayonnomalar jurnali (jurnalda FA oʻquv yurtining nomi qayd qilinadi) yuritiladi.
42. Koʻrikdan soʻng, tibbiy-uchish ekspert komissiyasi raisi parvoz ishiga (bortkuzatuvchilik ishiga, bortoperatorlik ishiga, HHB dispetcherlik ishiga, FA oʻquv yurtlarida oʻqishga) yaroqli deb topilgan shaxslarga belgilangan shakldagi “Tibbiy xulosa”ni (5-Ilova) beradi.
43. Parvoz ishiga (bortkuzatuvchilik ishiga, bortoperatorlik ishiga, HHB dispetcherlik ishiga, FA oʻquv yurtlarida oʻqishga) yaroqsiz deb topilgan shaxslarga 6-Ilovaga muvofiq belgilangan namunada “TUEK maʼlumotnomasi” beriladi.
44. MTUEKda tasdiqlanishi lozim:
a) TUEKda oʻqishga yaroqsiz deb topilgan, FA oʻquv yurtlariga qabul qilinayotgan chet el fuqarosi jumlasidagi nomzodlar.
b) TUEKda oʻqishni davom ettirishga yaroqsiz deb topilgan, uchuvchi, shturman, bortinjener, dispetcher, bortkuzatuvchi tayyorlash boʻyicha FA oʻquv yurtlarining kursantlari.
v) TUEKda parvoz ishiga yaroqsiz deb topilgan, har qanday darajali samolyot va vertolyot tijorat aviatsiyasi uchuvchilari, yoʻnalishdagi uchuvchilari, shturmanlari, bortinjenerlari, bortmexaniklari, bortradistlari.
g) TUEKda ishiga tiklanayotganda (ilgari sogʻligiga koʻra parvoz ishiga yaroqsiz deb topilgan) parvoz ishiga yaroqli deb topilgan, tijorat aviatsiyasi uchuvchilari, yoʻnalishdagi uchuvchilari, shturmanlari, bortinjenerlari, bortmexaniklari, bortradistlari.
d) FA qarashli boʻlmagan korxonalardan FA ishga qabul qilinayotgan uchuvchi tarkibidagi, hamda parvoz ishiga tiklanayotgan shaxslar tibbiy daftarcha, ambulator karta yoki undan koʻchirma taqdim qilish sharti bilan.
45. Tibbiy xulosani tasdiqlash uchun, ushbu Nizomning 44-bandida koʻrsatilgan koʻrikdan oʻtuvchilarga ikki nusxada toʻldiriladi:
“MTUEKka yoʻllanma” (12-Ilova);
“Aviamutaxassisga koʻchirma” (10-Ilova).
Koʻrikdan oʻtuvchining barcha tibbiy hujjatlari (barcha ishlagan yillaridagi tibbiy daftarchasi, tekshiruv natijalari, uch yildagi EKG, VEP va boshqalar), TUEKda tibbiy xulosa chiqqan paytdan boshlab, besh kundan kechiktirilmagan holda MTUEKka yuboriladi.
46. FA TUEKda tibbiy xulosalari ishga yaroqsiz deb topilgan, boshqa toifadagi koʻrikdan oʻtuvchilar (bortoperatorlar, bortkuzatuvchilar, HHB dispetcherlari) hujjatlari 45-bandga muvofiq rasmiylashtirilib, FA MTUEK nazoratida boʻlishi lozim.
47. FA TUEK tomonidan parvoz ishiga ruxsat berilgan, har qanday turdagi samolyot va vertolyot tijorat aviatsiyasi uchuvchilari, yoʻnalishdagi uchuvchilari, shturmanlari, bortinjenerlari, bortmexaniklari, bortradistlarining tibbiy xulosalari, 55 yoshga toʻlganlarida va undan keyin har yili FA MTUEK nazoratida boʻlishi lozim, ularga kasallik haqidagi guvohnoma (10-ilova) toʻldirilmaydi, hujjatlari 45-bandga muvofiq rasmiylashtiriladi.
48. FA MTUEK aviamutaxassis tibbiy hujjatlarini olgandan soʻng, uch kun davomida yakuniy “Tibbiy xulosa” chiqarishi lozim. Zaruriyat boʻlsa koʻrikdan oʻtuvchi shaxsiy tekshiruvga va qoʻshimcha tekshiruvga FA MTUEKga chaqirilishi mumkin.
49. Murakkab va munozarali ekspertli hollarda TUEK koʻrikdan oʻtuvchini tibbiy hujjatlari bilan birga FA MTUEKga maslahatga yuboradi.
50. Alohida hollarda, TUEK raisi “Tibbiy xulosa”ning “Alohida belgilar” ustunida, koʻrikdan oʻtuvchining shaxsiy diapazonlarini koʻrsatadi: yurak qisqarishining maromi (keyingi oʻrinlarda YUQM deb ataladi), qon bosimi (keyingi oʻrinlarda QB deb ataladi). Maʼlumotlar FA TUEK muhri bilan tasdiqlanadi.
51. FA MTUEKda yakuniy “Tibbiy xulosa” chiqarilgandan soʻng, tibbiy hujjatlar FA TUEKka qaytariladi, u yerda koʻrikdan oʻtuvchiga tegishlicha “Tibbiy xulosa” (5- ilova) yoki “TUEK maʼlumotnomasi” (6-ilova) beriladi.
52. FA MTUEK ish beruvchiga, ushbu Nizomning 44-bandining “a”, “b”, “v” kichik bandlarida va 46-bandda koʻrsatilgan aviaxodimlarga “Tibbiy xulosa”ni berishni rad qilish haqida, belgilangan shakldagi xabarnomani (6- ilova) yuboradi.
53. Kalendar yil tugaganidan soʻng, otryad (xizmat) shifokori besh kun ichida:
Aviakorxona rahbari bilan kelishilgan va TUEK raisi tasdiqlagan “Yakuniy dalolatnoma” (13-ilova);
“Oʻzbekiston Respublikasi fuqaro aviatsiyasi aviakorxonalarining tibbiy-uchish ekspert komissiyalarda aviatsiya xodimlarini tibbiy koʻrikdan oʻtkazish natijalarining tahlili” uchun belgilangan shakldagi hisobot (22-ilova) tayyorlaydi.
“Yakuniy dalolatnoma” va hisobotda bayon etilgan, koʻrikdan oʻtkazish natijalari, MTUEK rahbarligi ostida TUEK mutaxassislari bilan, hamda parvoz otryadlari komandirlik vakillari va shifokorlari ishtirokida oʻtkaziladigan yakuniy kengashda muhokama qilinadi.
5-§. Komissiya orasidagi davrda tibbiy kuzatuvni tashkil etish
54. Uchuvchi, kursant, dispetcher tarkiblari, bortkuzatuvchilar va bortoperatorlarni komissiya orasidagi davrdagi kuzatuvini, aviatsiya otryadi (xizmati) shifokori, oʻquv yurtida — otryad-yoʻnalish shifokori, TUEK shifokor — ekspertlari va boshqa tibbiy — sanitariya qismining (keyingi oʻrinlarda TSQ deb ataladi) mutaxassislari, “Fuqaro aviatsiyasi aviamutaxassislari dispanserizatsiyasi boʻyicha metodik koʻrsatmalar”i va Oʻzbekiston Respublikasi Sogʻliqni saqlash vazirligining normativ hujjatlari asosida olib boradi.
55. Uchuvchi, kursant, dispetcher tarkiblari, bortkuzatuvchilar va bortoperatorlarga davolash-profilaktika, sogʻlomlashtirish chora-tadbirlari va nazorat tekshiruvlari (belgilanganlari), yakka tartibda, FA TUEK koʻrsatmalariga (tavsiyalariga) muvofiq amalga oshiriladi.
56. Tijorat aviatsiyasi va yoʻnalishdagi uchuvchilari, shturmanlar, bortmexaniklar, bortinjenerlar, bortradistlarning aviatsiya otryadi shifokoridagi tibbiy tekshiruvi koʻrikdan soʻng olti oy oʻtgach, navbatdagi TUEK oldidan, koʻproq tibbiy koʻrsatishlarga koʻra amalga oshiriladi.
57. Dispetcher, bortkuzatuvchi va bortoperator xizmatlaridagi shifokor tibbiy tekshiruvi, koʻrikdan soʻng har olti oyda, navbatdagi TUEK oldidan va koʻproq tibbiy koʻrsatishlarga koʻra amalga oshiriladi.
58. Uchuvchi-kuzatuvchi, havaskor uchuvchi, planerchilar va havo kemasining bortida ish bajaruvchi mutaxassislarning aviatsiya otryadi (xizmati) shifokoridagi tibbiy tekshiruvi, koʻrikdan soʻng olti oy oʻtgach, navbatdagi TUEK oldidan va koʻproq tibbiy koʻrsatishlarga koʻra amalga oshiriladi.
59. Uchuvchilar, shturmanlar, bortinjenerlar, dispetcherlar va bortkuzatuvchilar tayyorlash boʻyicha FA oʻquv yurtlarining kursantlari tibbiy kuzatuvi “Oʻzbekiston Respublikasi fuqaro aviatsiyasining aviatsiya xodimlarini tibbiy koʻrikdan oʻtkazish toʻgʻrisidagi nizom” Talablariga muvofiq amalga oshiriladi.
60. Uchuvchi, kursant, dispetcher tarkiblari, bortkuzatuvchilar va bortoperatorlarga profilaktik emlashlar va epidemiyaga qarshi chora-tadbirlar Oʻzbekiston Respublikasi Sogʻliqni saqlash vazirligi tomonidan belgilangan talablarga muvofiq amalga oshiriladi.
61. Uchuvchi, kursant, dispetcher tarkiblari, bortkuzatuvchilar va bortoperatorlarga komissiya orasidagi davrida laboratoriya va funksional tekshiruvlar TUEK koʻrsatmalari yoki tibbiy koʻrsatishlar mavjud boʻlganda amalga oshiriladi; bortkuzatuvchilarga Oʻzbekiston Respublikasi Sogʻliqni saqlash vazirligining normativ hujjatlarida belgilangan tekshiruvlar amalga oshiriladi.
62. Aviatsiya otryadi (xizmati) shifokori 56 — 58-bandlarda koʻrsatilgandan tashqari, aviamutaxassislar tibbiy tekshiruvini:
kasallik (jarohatlar)dan sogʻaygandan;
aviatsiya insidentlaridan;
xizmat safari, taʼtillar, oʻqishdan (muddati 30 kundan ortiq boʻlsa) keyin amalga oshiradi.
63. Tibbiy tekshiruvlar natijasida, aviatsiya otryadi (xizmati) shifokori quyidagicha xulosalar qabul qilishi mumkin:
parvoz ishiga (oʻqishga, HHB, bortoperatorlik, bortkuzatuvchilik ishiga) ruxsat berildi;
navbatdan tashqari dam olish kuni (navbatdagi taʼtil) berilishiga muhtoj;
maslahat, davolash (ambulatoriyada, statsionarda, sanatoriyda, tiklanishga, profilaktikaga) oʻtkazishga muhtoj.
64. Tibbiy koʻrsatmalar mavjud boʻlganda, aviatsiya otryadi (xizmati) shifokori, TUEK raisiga, aviamutaxassisni FA TUEKda navbatdan tashqari koʻrikdan oʻtkazish haqida asosli dalillar taqdim etadi.
65. FA uchuvchilik (dispetcherlik) oʻquv yurtining va bortkuzatuvchilik oʻquv yurtining bitiruvchilari, Oʻzbekiston Respublikasi FA aviakorxonalaridan koʻchirilgan uchuvchi (dispetcher tarkiblari, bortkuzatuvchilar va bortoperatorlar) mutaxassislari amaldagi “Tibbiy xulosa”si boʻlsa, aviatsiya otryadi (xizmati) shifokori shaxsiy tekshiruvdan soʻng, parvozga (ishga) ruxsat beradi.
66. Uchuvchi, kursant, dispetcher tarkiblari, bortkuzatuvchilar va bortoperatorlarini navbatdagi TUEKga tayyorlashda aviatsiya otryadi (xizmati, oʻquv yurti) shifokori shaxsiy tekshiruv oʻtkazadi, epikriz (komissiya orasidagi davrda aviamutaxassislar kuzatuvi natijalari) rasmiylashtiradi, laboratoriya tekshiruvlarini 12-Ilovada koʻrsatilgan hajmda amalga oshirishni (koʻrik boshlangunga qadar bir oydan oldin emas) tashkillashtiradi.
67. Otryad (xizmat) shifokori tomonidan vaqti-vaqti bilan, uchuvchi, dispetcher tarkiblari, bortkuzatuvchilar va bortoperatorlarining parvozdan oldingi (smenadan oldingi), parvozdan keyingi (smenadan keyingi) tibbiy tekshiruvi oʻtkaziladi.
5-§. Fuqaro havo kemasi ekipajlari aʼzolarini tibbiy tekshiruvdan oʻtkazishni tashkil etish
67ˡ. Parvozdan oldingi (smenadan oldingi) tibbiy tekshiruv, fuqaro havo kemasi ekipajlari aʼzolarini parvozdan oldin (HHB dispetcherlari — navbatchilikka oʻtishdan oldin) sogʻliq holati va ishga layoqatliligiga koʻra koʻrikdan oʻtishlarini nazarda tutadi.
Parvozdan oldingi (smenadan oldingi) tibbiy tekshiruv, fuqaro havo kemasi ekipajlari aʼzolarini parvozdan oldin (HHB dispetcherlari — navbatchilikka oʻtishdan oldin) sogʻliq holati va ishga layoqatliligiga koʻra koʻrikdan oʻtishlarini parvozdan oldin (HHB dispetcherlari) FA tibbiy xodimlari (shifokor, feldsher) tomonidan aeroport (ekspluatant) sogʻliqni saqlash punkti xonasida oʻtkaziladi.
672. Fuqaro havo kemasi ekipajlari aʼzolari (HHB dispetcherlari) FA TUEKda tibbiy koʻrik, yillik tibbiy tekshiruvni ekspluatant shifokorida oʻtmagan boʻlsalar, hamda spirtli ichimliklar isteʼmol qilganligi asosli tasdiqlangan holatda, hamda ahvoli yomonligiga shikoyatlari mavjud boʻlsa, parvozni (navbatchilikni) bajarishga qoʻyilmaydilar.
673. Fuqaro havo kemasi ekipajlari aʼzolari (HHB dispetcherlari), parvozdan oldingi (smenadan oldingi) tibbiy tekshiruv oʻtayotganlarida boshqa fuqaro havo kemasi ekipajlari aʼzolari (HHB dispetcherlari)ni va begona shaxslarning hozir boʻlishi mumkin emas. Parvozdan oldingi (smenadan oldingi) tibbiy tekshiruvni oʻtkazishdan oldin, navbatchi FA tibbiy xodimlari, fuqaro havo kemasi ekipajlari aʼzolari (HHB dispetcherlari), FA TUEK tibbiy xulosalari mavjudligini va yaroqlilik muddatini tekshiradi.
674. Parvozdan oldingi (smenadan oldingi) tibbiy tekshiruv quyidagi tartibda oʻtkaziladi:
a) parvozdan oldingi soʻrov va tekshiruv har bir shaxs bilan alohida oʻtkazilishi, 1,5-2 daqiqadan oshmasligi, erkin, lekin aniq olib borilishi kerak. Soʻrov natijasida sogʻligiga shikoyatlarning bor yoki yoʻqligi, parvozdan oldingi (smenadan oldingi) dam olish sharoitlari, uyquning sifati va davomiyligi, ovqatlanish tartibi aniqlanadi. Soʻzlash qobiliyati (nutqi), mimikasi, hissiy holati — taʼsirchanligi (xotirjamlik, boʻshashganlik, asablari qoʻzgʻalganlik) baholanadi;
b) FA tibbiy xodimi, tekshirilayotgan shaxsni feʼl-atvoriga (parvozga (navbatchilikka) ruhiy tayyorgarligi), tashqi koʻrinishiga, teri qavatining rangi va koʻrinishiga diqqatini qaratadi. Bodomsimon bezlarni, xalqum orqa devorini yumshoq va qattiq tanglay shilliq qavatlarini, tilni, koʻz qorachigʻini yorugʻlikka taʼsirini tekshiradi;
v) bilak arteriyasini paypaslab puls tekshiriladi. Uni takrorlanishi, maromi, keskinligi, toʻlaqonliligi, kattaligi, shaklini 30 soniya davomida 1 daqiqaga koʻpaytirish bilan aniqlanadi. Fuqaro havo kemasi ekipajlari aʼzolari parvozga (HHB dispetcherlari — navbatchilikka), puls zarbasini takrorlanishi bir daqiqa davomida 96dan koʻp boʻlmagan va 55 dan kam boʻlmaganda ruxsat beriladi.
g) tibbiy koʻrsatmalar boʻlganda, qoʻshimcha QB va tana harorati oʻlchanadi. Xulq-atvordagi odatdan tashqari gʻayritabiiylik, tomirlar maromini buzilishi, yuz teri qatlami va shilliq qavatlarini qizarishi, oqarishi, koʻkarishi, akrotsianoz, qovoqlarni shishishi, yuzning shishishi, teri qatlamlari va koʻzning oq pardasini sariqligi, quruq yoki nam tilning karashligi, sinchiklab tekshirishga asos boʻladi. Agar aniqlangan alomatlar kasallikni boshlanishi yoki xuruji boʻlib, tartib buzilish sabablari aniqlansa, maxsus tekshirishlar tashxis qoʻyish maqsadida oʻtkaziladi.
Fuqaro havo kemasi ekipajlari aʼzolari parvozga (HHB dispetcherlari — navbatchilikka), QB 140/90 mm.sim.ust.dan koʻp boʻlmagan va 100/60 mm.sim.ust.dan kam boʻlmaganida ruxsat beriladi. Aviaxodimlarning oʻz kasbiy faoliyatini bajarishi uchun, ruxsat beriladigan eng yuqori QB 160/95 mm.sim.ust.dan koʻp boʻlmasligi kerak. Qachonki puls maromini takrorlanishi va QB koʻrsatilgan meʼyordan tashqari boʻlib, lekin bu meʼyorning shaxsiy varianti boʻlsa, u holda FA TUEK raisining Tibbiy xulosani “Alohida belgilar” ustunidagi yozuvi asosida, parvozga (HHBga) ruxsat beriladi.
675. Fuqaro havo kemasi ekipajlari aʼzolarini parvozdan oldingi tekshiruv natijalari (HHB dispetcherlarini) ekipaj aʼzolarining parvozdan oldingi tekshiruvi jurnalida (17-ilova) (HHB dispetcherlarini navbatchilikdan oldingi tekshiruvi jurnalida — 18-ilova) qayd qilinadi. Tibbiy hujjatlarni rasmiylashtirish quyidagi tartibda amalga oshiriladi:
a) FA navbatchi tibbiy xodimi, 17 va 18-ilovalarda koʻrsatilgan jurnallarning tegishli ustunlarini shaxsan toʻldiradi. Fuqaro havo kemasi ekipaji aʼzosi (HHB dispetcheri), sogʻligiga va oʻtgan dam olish kuning davom etish muddatiga shikoyati yoʻqligiga “Fuqaro havo kemasi ekipaji aʼzosini (HHB dispetcheri) imzosi” ustuniga imzo qoʻyadi. Agar tibbiy tekshiruv paytida shikoyatlar, kasallikning obyektiv alomatlari boʻlmasa, charchash va parvozdan oldingi (navbatchilikdan oldingi) dam olish tartibi buzilmagan boʻlsa, FA navbatchi tibbiy xodimi parvozga (navbatchilikka) ruxsat berilgani haqida qayd qilib imzo qoʻyadi. Jurnallar ip oʻtkazib bogʻlangan, sahifalari raqamlangan, FA tibbiy muassasa rahbarining imzosi qoʻyilgan, muhr bosib tasdiqlangan boʻlishi kerak;
b) fuqaro havo kemasi ekipajining oxirgi aʼzosi tibbiy tekshiruvdan oʻtgandan soʻng, FA navbatchi tibbiy xodimi parvoz topshirigʻiga aeroport (ekspluatant) sogʻliqni saqlash punkti nomi yozilgan shtampni bosadi, fuqaro havo kemasi ekipajining oxirgi aʼzosi oʻtgan tibbiy tekshiruv kuni, oyi, soati va daqiqalarini (mahalliy vaqt bilan) yozadi, parvozga ruxsat berilgan fuqaro havo kemasi ekipaji aʼzolarini jami sonini koʻrsatadi va imzo qoʻyadi. FA tibbiy xodimini parvoz topshirigʻiga qoʻshimcha yozuvlar yozishga va xatolarni tuzatishga huquqi yoʻq;
v) shikoyatlar, kasallik, charchash mavjud boʻlib, parvozdan oldingi (navbatchilikdan oldingi) dam olish yetarli boʻlmagan holda, FA tibbiy xodimi, FA ekipaj aʼzolarini va HHB dispetcherlarini parvozdan (navbatchilikdan) chetlatish jurnalida (19-ilova) qayd qiladi va parvozdan (navbatchilikdan) chetlatilganligi haqida maʼlumotnoma (20-ilova) beradi. Parvozdan (navbatchilikdan) chetlatilgan havo kemasi ekipaji aʼzosi (HHB dispetcheri), FA aviatsiya otryadi shifokoriga yuboriladi;
g) fuqaro havo kemasi ekipaji aʼzosi (HHB dispetcheri) spirtli ichimliklar isteʼmol qilganligiga gumon qilingan holda, FA tibbiy xodimi parvozdan (navbatchilikdan) chetlatish jurnalida qayd qiladi. Keyin, parvozdan (navbatchilikdan) chetlatilgan fuqaro havo kemasi ekipaji aʼzosi (HHB dispetcheri), qonida alkogol mavjudligini aniqlash maqsadida, tegishli tibbiy tekshiruvni oʻtkazishga yuboriladi.
676. Fuqaro havo kemasi ekipajlari aʼzolarini (HHB dispetcherlarini) soʻrov yoʻli bilan toliqish darajalarini yoki sogʻligidagi boshqa oʻzgarishlarni aniqlash, keyinroq profilaktika va davolash usullarini ishlab chiqish maqsadida, fuqaro havo kemasi ekipajlari aʼzolarini (HHB dispetcherlari) parvozdan keyingi (smenadan keyingi) tibbiy tekshiruvi tibbiy koʻrsatmalar boʻyicha oʻtkaziladi.
677 Ushbu Nizomning 21-ilovasiga muvofiq, har yili 5-yanvargacha, fuqaro havo kemasi ekipajlari aʼzolarini (HHB dispetcherlarini) parvozdan oldingi (navbatchilikdan oldingi) tekshiruv natijalari haqidagi maʼlumotlar, Oʻzbekiston Respublikasi Transport vazirligi huzuridagi Fuqaro aviatsiyasi agentligiga FA tibbiy muassasasi tomonidan topshiriladi. Statistik maʼlumotlar, fuqaro havo kemasi ekipajlari aʼzolarini parvozdan (HHB dispetcherlarini — navbatchilikdan) chetlatish sabablarini bartaraf qilish uchun, sogʻlomlashtirish — profilaktika chora-tadbirlarini ishlab chiqish maqsadida oʻrganiladi.
(677-band Oʻzbekiston Respublikasi transport vazirining 2023-yil 22-iyundagi 7-sonli buyrugʻi (roʻyxat raqami 1186-12, 17.07.2023-y.) tahririda — Qonunchilik maʼlumotlari milliy bazasi, 17.07.2023-y., 10/23/1186-12/0483-son)
§ 6. YAKUNIY QOIDALAR
68. Ushbu Nizom Oʻzbekiston Respublikasi Sogʻliqni saqlash vaziri bilan kelishilgan.
Sogʻliqni saqlash vaziri F.G. NAZIROV
2002-yil 4-oktabr,
Oʻzbekiston Respublikasi FA xodimlarini tibbiy koʻrikdan oʻtkazish toʻgʻrisidagi Nizomga
1-ILOVA
Sogʻligʻi holatiga talablar, ular asosida parvoz ishiga, havodagi harakatni boshqaruvchilik ishiga, bortoperator, bortkuzatuvchi ishiga va FA oʻquv yurtlariga kirayotgan nomzodlarning yaroqliligi aniqlanadi

Koʻrikdan oʻtuvchilarning toifalari

Uchuvchilikka, shturmanlikka, bortmuhandislikka, dispetcherlikka, bortkuzatuvchilikka oʻqishga nomzodlar.

Ushbu mutaxassislikka oʻqiyotgan kursantlar (bitiruvchi kursdan tashqari).

Bortkuzatuvchilikka ishga qabul qilinayotgan shaxslar.

Barcha klassdagi samolyotlar va vertolyotlar uchuvchilari, shturmanlari, bortmuhandislari, bortmexaniklari. Bortmuhandislikka, bortmexaniklikka ishga qabul qilinayotgan shaxslar. Uchuvchilik bilim yurtining kursantlari (bitiruvchi kurs).

Transport havo kemasining bortradistlari, bortkuzatuvchilari, bortoperatorlari.

Uchuvchi-kuzatuvchi; havaskor- uchuvchi; planerchilar; aerostat uchuvchilari, oʻta yengil uchish apparatlari uchuvchilari,

Bortradistlikka, bortopera

torlikka kirayotganlar, bortkuzatuvchlarning bitiruvchi kursi.

parvozlar rahbarlari va HHB dispetcherlari. HHB dispetcherlarini tayyorlash boʻyicha bitiruvchi kursning kursantlari.

Kasallik nomlari va jismoniy nuqsonlar

Ustunlar

I

II

III

IV

A. RUHIY VA ASAB KASALLIKLARI

1. Shizofreniya, affektivpsixozlar, paranoyya

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

2. Infeksion, intoksikatsion va reaktiv psixozlar;

reaktiv holatlar (ipoxondriya, depressiv i boshqa); nevrozlar (nevrasteniya, isteriya va boshqa):

2.1. Ruhiy faoliyatida buzilishlar mavjud boʻlganda, davolashdan keyingi turgʻun rezidual holatlar yoki asteniksindromi

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

2.2. Asab-ruhiy faoliyatining toʻliq tiklanishi va yengil vegetativ-tomir oʻzgarishlarida

Yaroqsiz

indiv. baho

indiv. baho

indiv. baho

3. Alkogolizm, doriga qaramlilik, giyohvandlik

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

4. Shaxsning buzilishi:

4.1. Psixopatiyaning barcha koʻrinishlari va shaxsning boshqa ruhiy boʻlmagan xususiyatli buzilishi.

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

4.2. Psixik infantilizm, shaxsning aksentuatsiyasi.

Yaroqsiz

indiv. baho

indiv. baho

indiv. baho

5. Epilepsiya.

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

6. Bosh va orqa miya tomirlarining shikastlanishi.

6.1. Bosh miyada qon aylanishining oʻtkir buzilishi va uning asoratlari. Surunkali miya-qon-tomir yetishmovchiligi.

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

6.2. Bosh va orqa miya tomirlarining boshlangʻich shikastlanishi.

Yaroqsiz

indiv. baho

indiv. baho

indiv. baho

7. Markaziy asab sistemasining sabablari turli boʻlgan organik kasalliklari.

7.1. Progressiv turi yoki funksiyasini buzilishi.

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

7.2. Oʻtkazilgan kasallikni ruhiy-asab funksiyasini yetarli kompensatsiyadagi qoldiq holatlari, oqibatlari.

Yaroqsiz

indiv. baho

indiv. baho

indiv. baho

8. Bosh-miya yoki orqa miya jarohatlarining oqibatlari.

8.1. Asab-ruhiy funksiyalarini kuchli buzilishlari, akashak sindromi mavjud boʻlganda.

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

8.2. Ahamiyatsiz ifodalangan klinik koʻrinishlar mavjud boʻlganda.

Yaroqsiz

indiv. baho

Yaroqli

Yaroqli

9. Vegetativ asab tizimi kasalliklari.

9.1. Vegetativ asab tizimi kasalliklarini xavfga, ish qobiliyatini yoʻqotishga va kasbiy funksiyalarini bajarishda gʻayritabiiylikka olib keluvchi paroksizmal yoki xurujli kechishi.

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

9.2. Yengil va oʻrtacha emotsional-vegetativ buzilishlarda

Indiv. baho

Yaroqli

Yaroqli

Yaroqli

10. Periferik asab tizimining kasalliklari va shikastlanishlari:

10.1. Surunkali tez-tez takrorlanuvchi xurujlar, harakat, sezuvchanlik, trofik buzilish va turgʻun ogʻriqli sindrom mavjud boʻlganda.

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

10.2. Kasbiy majburiyatlarini bajarishiga toʻsqinlik qilmaydigan surunkali kamdan-kam boʻladigan xurujlar, funksiyalarni ahamiyatsiz buzuvchi qoldiq holatlar.

Yaroqsiz (dispetcherlar uchun indiv.baho)

Yaroqli

Yaroqli

Yaroqli

11. Sababi aniqlanmagan sinkopal holatlar (behushlik).

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

B. ICHKI KASALLIKLAR:

12. Surunkali yuqumli va parazitar kasalliklar:

12.1. Umumiy astenizatsiya, aʼzolar funksiyalarini buzilish bilan kechishi.

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

12.2. Aʼzolar funksiyalarini ahamiyatsiz buzilishi, alomatlarsiz kechishi va tarqatuvchilikda.

Yaroqsiz

Yaroqli

Yaroqli

Yaroqli

13. Qon tizimining kasalliklari:

13.1. Progressiv kechishi.

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

13.2. Bezarar kechishi.

Yaroqsiz

Indiv. baho

Yaroqli

Yaroqli

14. Sabablari turli boʻlgan allergik holatlar:

14.1. Tez-tez qaytalanuvchi.

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

14.2. Qaytalanishga moyil boʻlmagan

Yaroqsiz

Yaroqli

Yaroqli

Yaroqli

15. Semizlik:

15.1 Semizlikni II darajasi va undan yuqori.

Yaroqsiz

Indiv. baho

Indiv. baho

(bortkuzatuvchilar yaroqsiz

Indiv. baho

15.2. Semizlikni I darajasi.

Yaroqsiz

Yaroqli

Yaroqli (bortkuzatuvchilar yaroqsiz)

Yaroqli

15.3 Tana vazning keragidan ortiqligi

Yaroqli (bortkuzatuvchilar yaroqsiz)

Yaroqli

Yaroqli (bortkuzatuvchilar indiv. baho)

Yaroqli

16. Endokrin tizimining kasalliklari:

16.1. Yorqin ifodalangan shakllari.

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

16.2. Yengil shakllari.

Yaroqsiz

Indiv. baho

Yaroqli

Yaroqli

17. Nafas olish aʼzolarining sil kasalligi:

17.1. Aktiv yoki yorqin ifodalangan qoldiqli oʻzgarishlar bilan

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

17.2. Tuzalgan moʻtadil yoki nafas olish funksiyasini bir oz buzilishi bilan.

Yaroqsiz

Yaroqli

Yaroqli

Yaroqli

18. Nafas olish aʼzolarining kasalliklari:

18.1. Xurujga moyil yoki nafas olish funksiyasini yorqin ifodalangan buzilishi bilan.

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

18.2. Xurujga moyil boʻlmagan nafas olish funksiyasini moʻtadil yoki bir oz buzilishi bilan.

Yaroqsiz

Yaroqli

Yaroqli

Yaroqli

19. Neyrotsirkulyator distoniyaning kardial turi:

19.1. Ogʻriq yoki astenik sindromi mavjud boʻlsa, yorqin ifodalangan yurak oʻtkazuvchanligi va maromini buzilishida.

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Indiv. baho

19.2. Kompensatsiyalangan shakllari.

Yaroqsiz (dispetcherlar indiv. baho boʻyicha)

Indiv. baho

Yaroqli

Yaroqli

20. Arterial gipertenziya:

20.1. QB turgʻun koʻtarilishi.

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

20.2. QB nazoratli koʻtarilishi.

Yaroqsiz

Indiv. baho

Indiv. baho

Yaroqli

20.3.QB tranzitor koʻtarilishi.

Yaroqsiz

Yaroqli

Yaroqli

Yaroqli

21. Ateroskleroz xususiyatiga ega yurak qon-tomir va mushak kasalliklari.

21.1. Yurak ishemik kasalligi.

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

21.2. Koronar, umumiy qon aylanishini va yurak oʻtkazuvchanligi va maromini yorqin ifodalangan buzilishi boʻlmaganda.

Yaroqsiz

Indiv. baho

Indiv. baho

Yaroqli

22. Kelib chiqishi ateroskleroz boʻlmagan yurak kasalliklari:

22.1. Jarayonning faolligi belgilari boʻlib, yurak oʻlchami kattalashganda, yurak oʻtkazuvchanligi va maromini yorqin ifodalangan buzilishi, funksional qobiliyatini pasayishi, ogʻriq mavjud boʻlganda.

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

22.2. Aktiv boʻlmagan kompensatsiyalangan shakllari.

Yaroqsiz

Indiv. baho

Indiv. baho

Yaroqli

23. Oshqozon va ichak kasalliklari:

23.1. Tez-tez xurujga moyil, moʻtadil yoki yorqin ifodalangan ovqat hazm qilish funksiyasini buzilishi bilan.

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

23.2. Xurujsiz va ahamiyatga ega boʻlmagan ovqat hazm qilish funksiyasini buzilishi bilan.

Yaroqsiz

Indiv. baho

Indiv. baho

Yaroqli

24. Jigar, oʻt pufagi va oshqozon osti bezi kasalliklari:

24.1. Tez-tez xurujga moyil, moʻtadil yoki yorqin ifodalangan ovqat hazm qilish funksiyasini buzilishi, ogʻriq sindromi va tosh mavjud boʻlsa.

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

24.2. Xurujsiz va ovqat hazm qilish funksiyasi yetarli darajada saqlangan boʻlsa.

Yaroqsiz

Indiv. baho

Yaroqli

Yaroqli

25. Buyrak kasalliklari:

25.1. Oʻtkir va surunkali kasalliklar funksiya buzilishi va gipertenziosindromi bilan.

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

25.2. Turgʻun remissiya yoki xurujdan keyingi, funksiyasini buzmagan qoldiq oʻzgarishlar bilan.

Yaroqsiz

Indiv. baho

Indiv. baho

Yaroqli

26. Boʻgʻim va biriktiruvchi toʻqima tizimi kasalliklari:

26.1. Oʻtkir va oʻtkirligi pasaygan kechishida, ichki aʼzolar jarayonga qoʻshilganda, ogʻriqli va astenik sindromida, doimo dori qabul qilish zarur boʻlganda.

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

26.2. Turgʻun remissiyada, aʼzolar funksiyasini yorqin ifodalangan buzilishi boʻlmasa.

Yaroqsiz

Indiv. baho

Yaroqli

Yaroqli

V.JARROHLIK KASALLIKLARI:

27. Tananing nomutanosib rivojlanishi, jismoniy yetuklikning yoshga nomunosibligi.

Yaroqsiz (dispetcherlarga — indiv. baho)

Indiv. baho

Indiv. baho

Yaroqli

28. Perifirik limfa tugunlarining sil kasalligi va zamburugʻli shikastlanishi (aktinomikoz va bosh.).

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

29. Rivojlanish nuqsonlari, suyaklar, boʻgʻimlar, togʻaylar, mushaklar va paylarning surunkali kasalliklari, jarohatlar va operatsiya asoratlari, kuyish va sovuq urishdan keyingi chandiqlar:

29.1. Tez-tez xuruj qiluvchi, ahamiyatli darajada funksiyaning buzilishi bilan kechishi, ogʻriq sindromi, kosmetik nuqson, yara-chaqaga moyillik, kiyim va oyoq kiyim kiyishga xalaqit beruvchi.

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

29.2. Rivojlanmaydigan, funksiyaning moʻtadil buzilishi bilan, ogʻriq sindromi boʻlmasa, kiyim va oyoq kiyim kiyishga xalaqit bermasa.

Yaroqsiz (dispetcherlarga — indiv. baho)

Indiv. baho

Indiv. baho

Yaroqli

30. Xavfli oʻsmalar:

30.1. Oʻsma aniqlanganda.

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

30.2. Davolangandan keyin, anamnezda oʻsma mavjud boʻlsa.

Yaroqsiz

Indiv. baho

Indiv. baho

Indiv. baho

31. Xavfsiz oʻsmalar:

31.1. Aʼzolar funksiyasi buzilsa, harakatlarni, kiyim va oyoq kiyim kiyishni qiyinlashtirsa, lekin jarrohlik bilan davolash lozim boʻlmasa.

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

31.2. Aʼzolar funksiyasi buzilmasa, ogʻriqsiz, harakatlarga, kiyim va oyoq kiyim kiyishga toʻsqinlik qilmasa.

Indiv. baho

Yaroqli

Yaroqli

Yaroqli

32. Rivojlanish nuqsonlari, koʻkrak qafasi va diafragma kasalliklari, jarohat va operatsiya asoratlari:

32.1. Koʻkrak qafasini deformatsiyalovchi, undagi aʼzolarning funksiyasini buzuvchi.

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

32.2. Koʻkrak qafasini deformatsiyalamaydi, undagi aʼzolarning funksiyasini buzmaydi.

Yaroqsiz (dispetcherlarga — indiv. baho)

Indiv. baho

Yaroqli

Yaroqli

33. Rivojlanish nuqsonlari, qiziloʻngach kasalliklari:

33.1. Funksiyasini buzuvchi, jarrohlik bilan davolash lozim boʻlsa.

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

33.2. Funksiyasini buzmasa, rivojlanmasa, davolash kerak boʻlmasa.

Yaroqsiz (dispetcherlarga — indiv. baho)

Indiv. baho

Yaroqli

Yaroqli

34. Rivojlanish nuqsonlari,qorin devori va qorin boʻshligʻi aʼzolarining shikastlanish, hamda ulardagi operatsiya asoratlari:

34.1. Aʼzolar funksiyasi buzuvchi, chandiqlar yara-chaqaga moyil boʻlsa, kiyim kiyishni qiyinlashtirsa.

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

34.2. Aʼzolar funksiyasini buzmasa.

Yaroqsiz (dispetcherlarga — indiv. baho)

Indiv. baho

Indiv. baho

Yaroqli

35. Toʻgʻri ichak va pararektal qatlami kasalliklari:

35.1. Tez-tez xuruj qiluvchi, orqa chiqarish teshigining torayishi ich kelishining buzilishi bilan kechadigan, orqa teshikning qisqichining yetishmovchiligi, jarrohlik bilan davolangandan keyingi qaytalanishlar.

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

35.2. Kamdan-kam boʻladigan xurujlar, rivojlanmaydigan, funksional buzilishlarsiz.

Yaroqsiz (dispetcherlarga — indiv. baho)

Indiv. baho

Indiv. baho

Yaroqli

36. Rivojlanish nuqsonlari,qon-tomirlarining kasalliklari, kasallik va shikastlanish asoratlari, hamda ulardagi operatsiyalar:

36.1. Qon aylanishini, limfa aylanishini, trofikasini buzilishi, ogʻriq sindromi bilan kechadigan.

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

36.2. Qon va limfa aylanishini kompensatsiyalanishi, ogʻriq sindromisiz.

Yaroqsiz (dispetcherlarga — indiv. baho)

Indiv. baho

Indiv. baho

Yaroqli

37. Rivojlanish nuqsonlari, siydik-tanosil aʼzolarining shikastlanishi va hamda ulardagi operatsiyalar. Buyraklar tushishi. Moyak va urugʻ naychasining istisqosi. Urugʻ naychasi venasini kengayishi:

37.1. Funksiyasini buzilishi va ogʻriq sindromi bilan kechuvchi.

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

37.2. Funksiyasi buzilmasa va ogʻriq sindromisiz.

Yaroqsiz (dispetcherlarga — indiv. baho)

Indiv. baho

Indiv. baho

Yaroqli

38. Siydik-tanosil aʼzolarining oʻziga xos va oʻziga xos boʻlmagan yalligʻlanish sababli surunkali kasalliklari:

38.1. Aktiv yalligʻlanish davri.

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

38.2. Siydik-tanosil aʼzolarining sogʻaygani, oʻziga xos boʻlmagan yalligʻlanish sababli, turgʻun remissiya davrida funksiyasi buzilmagan boʻlsa.

Yaroqsiz

Indiv. baho

Indiv. baho

Yaroqli

39. Siydik-tosh kasalligi:

39.1. Toshlar mavjud boʻlsa, qaytadan tosh hosil boʻlsa, toshlar boʻlmaganda ham buyrak sanchigʻi xuruji qaytalansa.

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

39.2. Bir martalik toshni chiqishi yoki toshlar chiqishisiz bir martalik buyrak sanchigʻi agar funksiyasi buzilmagan boʻlsa.

Yaroqsiz

Indiv. baho

Indiv. baho

Yaroqli

G. TERI VA TANOSIL KASALLIKLARI:

40. Moxov, poʻrsildoq yara, teri limfomasi.

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

41. Poʻstloqli temiratki, poʻstloqli temir atkiga oʻxshash holatlar, ixtioz qizil yassi temiratki, neyrodermatozlar (neyrodermit, qichima, eshakemi va bosh.) ekzema (har xil shakllari), teri vaskulitlari, kollagenozlar (sklerodermiya va bosh.):

41.1. Klinik yorqin ifodalangan, keng tarqalgan shakllari.

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

41.2. Tarqalishi chegaralangan yengil shakllari.

Yaroqsiz (dispetcherlarga — indiv. baho)

Indiv. baho

Indiv. baho

Yaroqli

42. Tanosil kasalliklari va OITS:

42.1. OITS.

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

42.2. Sifilis, gonoreya va boshqa tanosil kasalliklari.

Yaroqsiz

Indiv. baho

Indiv. baho

Yaroqli

D. AYOLLAR KASALLIKLARI VA HOMILADORLIK:

43. Rivojlanish nuqsonlari, ayollar jinsiy aʼzolarining surunkali kasalliklari, endometrioz, tugʻish va operatsiyalar qilish asoratlari:

43.1. Yorqin ifodalangan anatomik nuqsonlar, tez-tez xuruj qiluvchi, funksiyasini buzilishi bilan.

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

43.2. Funksiyasi buzilmasa va ogʻriq sindromisiz.

Yaroqsiz

Yaroqli

Yaroqli

Yaroqli

44. Ovarial hayz davrining buzilishi.

Yaroqsiz

Indiv. baho

Indiv. baho

Yaroqli

45. Homiladorlik va tugʻuruqdan keyingi davr

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

E. koʻz kasalliklari:

46. Qovoq kasalliklari va koʻz shilliq pardasining yalligʻlanishi:

46.1. Surunkali, tez-tez xuruj qiluvchi.

Yaroqsiz

Yaroqli

Yaroqli

Yaroqli

46.2. Oʻtkir boʻlmagan, kam xurujlari bilan.

Yaroqsiz (dispetcher va b/kuzatuvchilar — indiv. baho)

Indiv. baholash

Yaroqli

Yaroqli

47. Koʻz yosh aʼzolari va koʻz yosh ajratuvchi yoʻllarning kasalliklari:

47.1. Koʻz yosh ajralishi buzilgan.

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

47.2. Koʻz yosh ajralishi buzilmagan.

Yaroqsiz

Indiv. baholash

Indiv. baholash

Yaroqli

48. Koʻz olmasining kasalliklari: yalligʻlanish, tomirlar, degeneratsiya xususiyatidagi, operatsiyalardan keyingi holatlar, jarohatlar, oʻsimtalar:

48.1. Koʻrish faoliyati buzilgan holatda

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

48.2. Koʻrish faoliyati saqlangan xolda.

Yaroqsiz (dispetcher va b/kuzatuvchilar-indiv. baholash)

indiv. baholash

indiv. baholash

indiv. baholash

49. Glaukoma:

49.1. 1V, II, III, IV bosqichlari.

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

49.2. 1A bosqichi ochiq burchakli

Yaroqsiz

indiv. baholash

indiv. baholash

indiv. baholash

50. Rang koʻrishning buzilishi: dixromaziya, nuqsonli trixromaziya:

50.1. “A” turi

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

50.2. “V” turi

Yaroqsiz, (b/kuzatuvchilar — yaroqli)

indiv. baholash (displey bilan jihozlangan havo kemalarida ishlash uchun- yaroqli)

Yaroqli

indiv. baholash

50.3. “S” turi

Yaroqsiz (b/muhan., disp., b/kuzat. — yaroqli)

Yaroqli

(displey bilan jihozlangan havo kemalarida ishlash uchun — yaroqli)

Yaroqli

Yaroqli

51. Koʻz harakatlanish apparatining buzilishi:

51.1. Qovoq mushaklarining falaji, falajli ikkitomonlama gʻilaylik.

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

51.2. Fuzion zaxirasi pasaygan geteroforiya.

Yaroqsiz

indiv. baholash

indiv. baholash

indiv. baholash

52. Koʻrish oʻtkirligi

Uchuvchi va shturmanlar yaroqli xar bir koʻzga korreksiyasiz 1.0; b/muhandis- 0.8, dispetcherlarga 0.6, b/kuzatuvchiga 0.3 xar bir koʻziga korreksiyasiz, korreksiya bilan 1.0; uchuvchi va shturmanga oʻqiyotgan kursantlarga 0.8, b/muhandislikka 0.6, xar bir koʻziga korreksiyasiz, korreksiya bilan 1.0; disp. va b/kuzatuvchiga — 0.3 har bir koʻziga 1.0 korreksiyasi bilan.

Uchuvchilar yaroqli 0.6 xar bir koʻziga 1.0 korreksiyasi bilan; yaxshi koʻrmaydigan koʻzga ind. baholash 0.5, 1.0 korreksiyasi bilan. Shturmanlar, b/muxandislar, b/mexaniklar yaroqli 0.4 har bir koʻziga,1.0 korreksiyasi bilan; yaxshi koʻrmaydigan koʻzga ind. baholash 0.3, 0.8 korreksiyasi bilan. Oʻqishga kirayotgan b/muxandislar, b/ mexaniklar yaroqli 0.6 har bir koʻziga, 1.0 korreksiyasi bilan.

B/radistlar yaroqli 0.3 har bir koʻziga 0.8 korreksiyasi bilan; b/kuzatuvchilar, b/operatorlar, uchuvchi-kuzatuvchilar yaroqli 0.1 har bir koʻziga 0.8 korreksiyasi bilan; parashutistlar 0.5 har bir koʻziga 0.8 korreksiyasi bilan; oʻqishga kirayotgan b/radistlar yaroqli 0.5 har bir koʻziga 1.0 korreksiyasi bilan; uchuvchi-havaskorlar, planeristlar va aerostat uchuvchilar yaroqli 0.5 har bir koʻziga 0.8 korreksiyasi bilan.

Yaroqli 0.1 xar bir koʻziga 0.8 korreksiyasi bilan.

53. Refraksiya

Yaroqli: uzoqni koʻra oladigan uchuvchilar 1.0 D gacha, uzoqni koʻra olmaydiganlar 0.5D, astigmatizmda ±0.5, anizometropiyada 1.0D dan oshmasligi kerak.. uzoqni koʻra oladigan shturmanlar, b/muhandislarga 1.0 D dan oshmasligi kerak, astigmatizmda ±0.5D, anizometropiyada 1.0D dan oshmasligi kerak. dispetcherlarga: uzoqni koʻra oladigan yoki uzoqni koʻra olmaydigan 2.0 D dan oshmasligi kerak, astigmatizmda ±1.5D, anizometropiyada ne vishe 1.0D dan yuqori boʻlmasligi kerak. b/kuzatuvchilar uchun: uzoqni koʻra oladigan yoki uzoqni koʻra olmaydigan 3.0 D dan oshmasligi kerak, astigmatizmda ± 2.0 D.

Yaroqli: uzoqni koʻra oladigan va uzoqni koʻra olmaydiganlar 3.0D dan oshmasligi kerak, astigmatizmda ±2.0D, anizometropiyada 1.0D dan oshmasligi kerak.

Yaroqli: b/radistlar, parashutistlar, uchuvchi-havaskorlar, planeristlar, aerostat uchuvchilari uzoqni koʻra oladigan va uzoqni koʻra olmaydiganlar 3.0D dan oshmasligi kerak, astigmatizmda ±2.0D. Qolganlar uzoqni koʻra oladigan 4.0D dan oshmasligi, uzoqni koʻra olmaydiganlar 5.0D dan oshmasligi kerak, astigmatizmda ±2.5D

Yaroqli: uzoqni koʻra oladigan 3.0D dan oshmasligi kerak, uzoqni koʻra olmaydiganlar 5.0D dan oshmasligi kerak, astigmatizmda ± 2.5D

54. Akkomodatsiyaning buzilishi-presbiopiya 3.5D darajasida.

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

J. QULOQ, TOMOQ, BURUN, OGʻIZ BOʻSHLIGʻI VA JAGʻLARNING KASALLIKLARI:

55. Burunning yondosh boʻshliqlarining surunkali kasalliklari:

55.1.Yiringli sinusitlar polipoz yoki shilliq qavatlarning distrofiyasi bilan.

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

55.2. Yiringli sinusitlar, yuqoridagi asoratlarsiz.

Yaroqsiz

Indiv. baholash

Indiv. baholash

Yaroqli

55.3. Yiringsiz sinusitlar (kataral, seroz, vazomotor, allergik, gaymor boʻshligʻidagi kistalar)

Yaroqsiz

Indiv. baholash

Indiv. baholash

Yaroqli

56. Burun va uning yondosh boʻshligʻidagi, ogʻiz boʻshligʻi, hiqildoq, halqum, kekirdak yoki quloqdagi jarohatdan, kasalliklardan va operatsiyadan keyingi turgʻun oʻzgarishlar:

56.1. Lor aʼzolarni faoliyatini buzadi va maxsus uskunalardan foydalanishni qiyinlashtiradi.

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

56.2. Lor aʼzolarini faoliyatini buzmaydi va maxsus uskunalardan foydalanishni qiyinlashtirmaydi.

Yaroqsiz (dispetcherlar- Indiv. baholash)

Indiv. baholash

Indiv. baholash

Yaroqli

57. Surunkali tonzillit:

57.1. Kompensatsiyalanmagan davri

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

57.2. Kompensatsiyalangan davri.

Yaroqsiz (dispetcherlar — Indiv. baholash)

Yaroqli

Yaroqli

Yaroqli

58. Lor aʼzolarning volchankasi, sil, xavfli oʻsmalarini har qanday bosqichdagi rivojlanishi.

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

59. Nutq nuqsonlari:

59.1. Yorqin ifodalangan, nutqni kamtushunarli qiluvchi duduqlanish, tutilib gapirish

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

59.2. Yengil ifodalangan, nutq aniqligiga taʼsir qilmaydi

Yaroqsiz

Indiv. baholash

Indiv. baholash

Indiv. baholash

60. Oʻrta quloqning surunkali kasalliklari:

60.1. Surunkali yiringli epitimpanit, surunkali ikki tomonlama yiringli mezotimpanit, bir tomonlama tez-tez xuruj qiluvchi yoki poliplar, granulyatsion toʻqimalar, nogʻora boʻshligʻidagi devorlarning kariyesi yoki yuqori nafas yoʻllari shilliq qavatining distrofiyasi belgilarining kuchli ifodalanishi bilan kechishi.

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

60.2. Surunkali yiringli bir tomonlama mezotimpanit, asoratlarsiz kechishi.

Yaroqsiz

Indiv. baholash, (oʻqishga kiradiganlar — yaroqsiz)

Indiv. baholash, (oʻqishga kiradiganlar — yaroqsiz)

Yaroqli

60.3. Oʻtkazilgan oʻrta quloq yalligʻlanishining turgʻun qoldiqlari (nogʻora pardasining quruq teshilishi), hamda oʻrta quloqning surunkali yiringsiz yalligʻlanishi.

Yaroqsiz (dispetcherlar- Indiv. baholash)

Indiv. baholash, (oʻqishga kiradiganlar — yaroqsiz)

Indiv. baholash, (oʻqishga kiradiganlar — yaroqsiz)

Indiv. baholash

61. Burunning yondosh boʻshliqlari yoki quloqning bittasida boʻlsa ham barofaoliyatning buzilishi; atmosfera bosimi oʻzgaruvchanligiga yuqori sezuvchanlik:

61.1. Turgʻun va keskin ifodalangani

Yaroqsiz (dispetcherlar — Indiv. baholash)

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Indiv. baholash

61.2. Yengil ifodalangani.

Yaroqsiz (dispetcherlar — Indiv. baholash)

Indiv. baholash, (oʻqishga kiradiganlar — Yaroqsiz)

Indiv. baholash, (oʻqishga kiradiganlar — Yaroqsiz

Yaroqli

62. Statokinetik qoʻzgʻovchilarga yuqori darajadagi sezuvchanlik.

Yaroqsiz (dispetcherlar — Indiv. baholash)

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Indiv. baholash

63. Eshitish oʻtkirligining pasayishi:

63.1. Bitta quloqda toʻliq turgʻun karlik, soʻzlash tezligini oʻzlashtirishi (500, 1000, 2000 Gs) 20 dan 30 gacha dB, 4000 Gsdan 65 dBgacha tezlikda eshitish chegarasi yuqori boʻlgan va shivirlab gapirishini 2 metrgacha masofada oʻzlashtirishi bilan ikkala quloqda eshitish oʻtkirligini pasayishi.

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

Yaroqsiz

63.2. Ikkala quloqda eshitish oʻtkirligini turgʻun pasayishi boʻlgan soʻzlash tezligini oʻzlashtirishi (500, 1000, 2000 Gs) 10 dan 20 gacha dB, 4000 Gsdan 60 dB gacha tezlikda eshitish chegarasi yuqori va shivirlab gapirishni 3 metrgacha va undan yuqori masofada oʻzlashtirishi bilan.

Yaroqsiz

Indiv. baholash, (oʻqishga kiradiganlar — yaroqsiz)

Indiv. baholash, (oʻqishga kiradiganlar — yaroqsiz)

Indiv. baholash

63.3. Bitta quloqda eshitish oʻtkirligini turgʻun pasayishi eshitish chegarasi yuqori boʻlgan va soʻzlash tezligini oʻzlashtirishi (500, 1000, 2000 Gs) 20 dan 30 dBgacha, 4000 Gsdan 65dB gacha tezlikda va shivirlab gapirishni 2 metrgacha masofada oʻzlashtirishi, boshqa qulogʻi bilan chegarasi yuqori boʻlgan va soʻzlash tezligini oʻzlashtirishi (500, 1000, 2000 Gs) 10 dBgacha, 4000 Gsdan 50dB gacha tezlikda va shivirlab gapirishni 5 metrgacha masofada oʻzlashtirishi bilan.

Yaroqsiz

Indiv. baholash, (oʻqishga kiradiganlar — yaroqsiz)

Indiv. baholash (oʻqishga kiradiganlar — yaroqsiz)

Indiv. baholash

Oʻzbekiston Respublikasi FA xodimlarini tibbiy koʻrikdan oʻtkazish toʻgʻrisidagi Nizomga
2-ILOVA
“Sogʻliq holatiga talablar” moddalariga
TUSHUNCHALAR
“Sogʻliq holatiga talablar” kasalliklarning xususiyatlarini, oʻziga xos kechishini, funksional buzilish darajasi, kasalliklarning kasbiy ish qobiliyatiga taʼsirini inobatga olingan holda ishlab chiqilgan. “Sogʻliq holatiga talablar” tibbiy koʻrikdan oʻtayotgan shaxslarning ishga (oʻqishga) yaroqligi darajasi haqida tibbiy xulosa chiqarishga asos beradi va har bir aniq holda individual yondashish tarzini qoʻllash imkoniyatini hisobga oladi.
Ruhiy va asab kasalliklari
Uchuvchi, dispetcher tarkiblari, bortkuzatuvchilar ruhiy holati kuzatuvi, aviatsiya otryadi (xizmati, otryad-yoʻnalish) shifokorlari, TUEKning psixolog va nevrolog shifokorlari tomonidan amalga oshiriladi.
Ruhiy oʻzgarishlar aniqlanganda, ruhiy kasallikka gumon qilinganda, ushbu shaxslar parvozlardan, (navbatchilikdan, mashgʻulotlardan) chetlatiladi va psixiatr koʻrigiga yuboriladi.
1-modda.
Shizofreniya, paranoyya, affekt psixozlarda (maniakal-depressiv psixoz, siklotimiya va bosh.) ekspert xulosasi, faqat ixtisoslashtirilgan muassasada statsionar tekshiruvdan keyingina chiqariladi. Ushbu kasalliklari boʻlgan shaxslar, kasallikni kechishidan, shaklidan, muddatidan, remissiyasini davomliligidan va dispanser roʻyxatidan chiqarilganidan qatʼi nazar tiklanishlari mumkin emas.
2-modda.
Modda yuqumli kasalliklar, zaharlanish psixozlari (alkogollidan tashqari), hamda funksional reaktiv psixozlar; ruhiy shikastlanish vaziyatlariga (oilaviy turmushda, ishlab chiqarishda va bosh.) yoki oʻtkir ruhiy jarohatlarga javob sifatida yuzaga keluvchi, nevrozlar (nevrasteniya, psixasteniya, miyaga oʻrnashib qolgan holatlar nevrozi); suiqasdga urinish; guruhini umumlashtiradi.
Oʻtkir psixoz, nevroz kechirgan shaxslar 2.1-modda boʻyicha ishga yaroqsiz deb topiladilar. Ularni ishga tiklash masalasini, ikki yildan soʻng, ixtisoslashtirilgan muassasada statsionar tekshiruvdan oʻtgandan keyingina koʻrib chiqish mumkin. Oʻz mutaxassisligi boʻyicha ishga tiklanish masalasini koʻrib chiqishga, psixoz (nevroz) paytida ruhiy holatning barqarorligi, uning xususiyatlari, tuzilishi, chuqurligi va kechishini hisobga olgan holda, asab-ruhiy faoliyatini uzoq vaqt davomida kompensatsiyalanishi asos boʻlib xizmat qilishi mumkin.
Suiqasdga urinishlar 2.1-moddaga tegishli. Suiqasdga urinishga sabab boʻlgan sharoitni oʻrganishda va tekshiruvni amalga oshirishda, shifokor guvohlarni soʻroq qilishi, shaxsiy va oilaviy anamnezni, oʻz-oʻziga tajovuzkorlik harakatining vaj va sabablarini aniqlashtirishi shart. Psixiatr maslahati majburiy. Anamnezida suiqasdga urinish boʻlgan shaxslar tiklanishlari mumkin emas.
2.2-modda maʼlum bir sharoitda astenik holatlarida va nevrastenik sindromida qoʻllaniladi. Toʻrt-olti oydan keyin, kuzatuv natijalari, klinik tekshiruvlar ijobiy boʻlib va qoʻshimcha yukli sinovlarni yaxshi oʻtkazsa, qayta tibbiy koʻrikdan oʻtkaziladi.
Qisqa muddatli maʼlum bir somatik kasallik bilan bogʻliq ruhiy faoliyatning buzilishini oʻtkazgan shaxslar, asosiy kasallikdan sogʻaygandan keyin va qoʻshimcha yordamchi davolash usullari qoʻllanilmagan holda asab-ruhiy faoliyati toʻliq kompensatsiyalansa, 2.2-modda bilan parvoz ishiga yaroqli deb topilishlari mumkin.
3-modda.
Alkogolizm shunday kasallikni ifodalaydiki, bunda shaxs spirtli ichimliklar ichishni suiisteʼmol qilish va alkogolga haddan tashqari ruju qoʻyish oqibatida, isteʼmol qilayotgan spirtli ichimlik meʼyorini va nazoratini yoʻqotadi, ruhiy va somatik buzilishlar paydo boʻlib, (va) ijtimoiy axloq meʼyorlarini buzadi.
Alkogolizmga gumon qilingan, oʻtkir (uncha oʻtkir boʻlmagan) alkogolli psixozni (alkogolli deliriy, paranoid, gallyutsinoz, rashkli alahsirash va bosh.) kechirgan shaxslarga narkolog maslahati zarur. Maishiy ichkilikbozlikda modda qoʻllanilmaydi, ishga qoʻyish masalasi rahbariyat tomonidan hal qilinadi.
Dorilarga qaramlik yoki dorini suiisteʼmol qilish, ularni notibbiy isteʼmol qilishni bildiradi. Bu holatlar ishga va oʻqishga mutlaqo yaroqsizlikni bildiradi.
Anamnezida dorilarga qaramlik (zaxarvandlik) va giyohvandlik boʻlgan shaxslar, ishdan chetlashtirilgan muddatidan qatʼi nazar tiklanishlari mumkin emas.
Shifokor tibbiy koʻrikdan oʻtuvchini giyohvand, dori, kimyoviy uchuvchan va boshqa ongni zaharlovchi moddalar isteʼmol qilganligi haqida maʼlumot olsa, giyohvand mastlik holatini bayon qilib, giyohvand moddani isteʼmol qilish sabablari va boshqa sharoitlar va dalillar haqida dalolatnoma tuzadi. Koʻrikdan oʻtuvchi tibbiy xodim kuzatuvi ostida tashxisni aniqlash uchun, tibbiy hujjatlari va ashyoviy dalillar (shprits, dori moddalarining qoldiqlari va shunga oʻxshashlar) muhrlangan holda topshirilishi bilan birga narkolog maslahatiga yuborilishi shart.
4-modda.
Bu moddaga shaxsning turli xildagi sotsiopatik, psixopatiyadan to disgormonal ruhiy infantilizmgacha, shaxsiy aksentuatsiya buzilishlari kiradi.
Oilaviy va shaxsiy anamnezda aniqlashtirilgan, jamiyat belgilagan odob-axloq qoidalariga rioya qilmaslik (doimiy janjallar, alkogolizatsiya, qonunbuzarlik va boshqalar), sotsiopatik oʻzgarishlarning asosiy belgilaridir.
Ixtisoslashtirilgan muassasada statsionar tekshiruvidan keyin tashxis va xulosa chiqariladi.
4.1-moddaga psixopatiya (shaklidan va aks etgan belgilaridan qatʼi nazar) va shaxsning nopsixotik koʻrinishidagi oʻzgarishlari (paranoyyal, affektiv, shizoid, qoʻzgʻaluvchan va boshqa toifalari) tegishli.
4.2-modda ruhiy infantilizm, feʼl-atvorning aksentuatsiyasi, kasbiga taʼsir qiluvchi salbiy ruhiy gʻayritabiiylik aniqlangan shaxslarga qoʻllaniladi.
Infantilizm, shaxsning aksentuatsiyasining alohida, ifodalanmagan belgilari, asab — ruhiy faoliyatining yaxshi ijtimoiy va kasbiy kompensatsiyalanishida salbiy ekspert xulosasiga asos boʻla olmaydi.
Tibbiy koʻrikdan oʻtuvchining xulq-atvorida, ilgari kuzatilmagan, meʼyorga toʻgʻri kelmaydigan keskin oʻzgarishlarning paydo boʻlishi psixolog va psixiatr maslahatiga asos boʻladi. Tashxis boʻlmasa modda qoʻllanilmaydi.
Psixolog tomonidan shaxsda alohida oʻziga xos ruhiy oʻzgarishlar aniqlansa, asab kasalliklari statsionarida statsionar tekshiruvi oʻtkaziladi. Koʻrsatmalarga koʻra psixiatr maslahati belgilanadi.
Shaxsiyatdagi turgʻun, yorqin ifodalangan oʻzgarishlarning, tibbiy kuzatuvning salbiy maʼlumotlari bilan qoʻshilishida, yaroqsizligi haqida xulosa chiqariladi.
Oʻzgarishlar ahamiyatga ega boʻlmasa, kasbiy fazilatiga: stajiga, ish tajribasiga, bajarayotgan ishining sifatiga qarab yaroqliligi haqida xulosa chiqariladi.
5-modda.
Modda epilepsiyaning klinik koʻrinishlarining barcha shakllarini, shu jumladan bir martalik tutqanoqni ham oʻz ichiga oladi
Epilepsiyaga gumon qilingan shaxslar, statsionar tekshiruviga asab kasalliklari boʻlimiga yoʻllaniladilar. Yuborilayotganda tutqanoqning xususiyatlari bayon qilingan, guvohlar imzosi qoʻyilgan, tibbiy xodim tomonidan tasdiqlangan dalolatnoma tuzilishi lozim. Toʻliq nevrologik tekshiruv, EEG va psixiatr maslahatidan keyin tashxis qoʻyiladi. EEGdagi epileptoid faollik epilepsiya tashxisini tasdiqlaydi, uning yoʻqligi tashxisni inkor etmaydi.
Moddaga bir martalik sababi aniqlanmagan epileptiformali tutqanoqlar tegishli. Simptomatik epilepsiyada ekspert baholash asosiy kasallikka bogʻliq. Tekshiruvda: bosh miyadagi boʻrtma jarayon, tomirlardagi buzilishlar, tashqi zaharlanishlar, gijjalar invaziyasi va boshqalarni mustasno qilish kerak.
EEGda birinchi marta paroksizmal faollik aniqlangan shaxslar asab kasalliklari boʻlimida tekshiruvdan oʻtishlari kerak. Birinchi marta EEGda epileptoid faollik (“choʻqqisi- sekin toʻlqin”ga xos) aniqlangan shaxslar, epilepsiyaning boshqa belgilari yoki markaziy asab tizimining organik kasalliklari boʻlmasa asab kasalliklari boʻlimida tekshiruvdan oʻtishlari kerak. Takroriy statsionar tekshiruvda, EEGda koʻrsatilgan oʻzgarishlarning turgʻunligi (3 — 6 oy davomida), parvoz, dispetcherlik ishiga yaroqsiz deb topilishiga asos boʻladi.
Uchuvchilar, shturmanlar, bortinjenerlar va uchuvchi va dispetcherlar oʻquv yurtlariga qabul qilinayotgan nomzodlar EEGsida paroksizmal, epileptoid faollik va yorqin ifodalangan oʻzgarishlar aniqlanganda, yaroqsizlik haqida xulosa chiqariladi.
6-modda.
Turli xildagi sabablarga koʻra bosh va orqa miya qon tomirlarining patologiyasi boʻlgan shaxslar tibbiy koʻrikdan oʻtkaziladilar. Ushbu guruhga birlamchi bosh va orqa miya qon tomirlarining kasalliklari (vaskulitlar, rivojlanish anomaliyasi, anevrizmalar, ateroskleroz va boshqalar) va tomirlarning ikkilamchi somatogen, vertebrogen va boshqa sabablarga koʻra oʻzgarishlari kiradi.
Miyada qon aylanishining oʻtkir buzilishi yoki surunkali bosh miya qon aylanishi yetishmovchiligining xurujli kechishi, markaziy va periferik asab tizimining buzilishi, ruhiy oʻzgarishlar kasbiy majburiyatlarni bajarishni inkor qiluvchi yoki qiyinlashtiruvchi, koʻrsatilgan kasalliklarning klinik koʻrinishlaridir.
Uchuvchi tarkibining ishiga noloyiq deb topilishining koʻproq uchraydigan sababi bosh miya tomirlarining aterosklerozidir. Asab holatining yengil tarqoq mikro-simptomatikasi yoki berilgan qoʻshimcha tekshiruvlarda meʼyordan tashqari oʻzgarishlar aniqlanganda, serebral aterosklerozni giper-diagnostikasini inkor qilish maqsadida hayot anamnezi chuqur tahlil qilinishi lozim.
Bosh va orqa miyadagi barcha qon-tomirlar kasalliklar ekspertizasi, uning sabablari, kasallikni kechishi, qoʻshimcha yukli sinovlarni koʻtara olishi, psixologik tekshiruv, hamda parvozlar xavfsizligiga taʼsir qiluvchi oʻtkir holatlar roʻy berishini oldindan bilishni hisobga olgan holda amalga oshiriladi.
6.1-modda boʻyicha bosh miya qon aylanishining gemorragik yoki ishemik turini oʻtkir buzilishini, bosh miya oʻtkinchi ishemiyasi, subaraxnoidal qon quyilishi yoki serebral tomir xurujini kechirgan shaxslar, hamda miyada qon aylanishining surunkali yetishmovchiligi boʻlgan shaxslar tibbiy koʻrikdan oʻtkaziladilar.
6.2-modda boʻyicha bosh yoki orqa miya tomirlari ateroskleroz shikastlanishining yengil yoki moʻtadil ifodalanishi klinik va instrumental uslubdagi tekshiruvlar bilan tasdiqlangan shaxslar tibbiy koʻrikdan oʻtkaziladilar.
Xulosa, asab tizimidagi buzilishlar, asosiy arteriya oʻzaklarining torayish darajasi, kasbiy zarur boʻlgan psixologik faoliyat holatini, kasallikning kechishini, xavf omillarini, prognozini va qoʻshimcha yukli sinovlarni koʻtara olishini baholash asosida chiqariladi.
Ushbu band boʻyicha, bosh va orqa miya qon tomirlarining yuqumli yoki zaharli-allergik shikastlanishini (vaskulitlarni) kechirgan, davolanishni tugatgandan soʻng ikki yil muddatdan kam boʻlmagan vaqt oʻtganidan keyin, shaxslar tibbiy koʻrikdan oʻtkaziladilar.
7-modda.
Birinchi marta asab tizimining organik shikastlanishlari aniqlangan shaxslar, asab kasalliklari boʻlimida statsionar tekshiruvdan oʻtishlari lozim.
7.1-moddaga asab tizimining organik kasalliklari:
oʻsimtalar, siringomiyeliya, tarqoq skleroz va boshqa kuchayib ketuvchi kasalliklar;
markaziy asab tizimining oʻtkir va surunkali yuqumli kasalliklari: ensefalit, araxnoidit, meningit, miyelit, neyrosifilis, infeksiya qoldiqlarining belgilari yoki asab tizimining zaharlanishi faoliyatini buzilishi, likvor aylanishining buzilishi, tirishish xurujlari bilan;
asab-mushak apparatining kasalliklari: miasteniya, miopatiya, miotoniya, mioplegiyalar tegishli.
7.1-modda bilan koʻrikdan oʻtuvchi shaxslar parvoz va dispetcherlik ishiga yaroqsiz deb topiladilar va tiklanishlari mumkin emas.
7.2-modda asab-ruhiy faoliyatini toʻliq tiklanishi bilan markaziy asab tizimining yuqumli yoki zaharlanish kasalligini oʻtkazgan yoki funksiyalari buzilmagan holda organik mikro simptom koʻrinishidagi yengil qoldiq koʻrinishlari boʻlgan shaxslar tibbiy koʻrikdan oʻtadilar.
Uchish ishiga tiklanishi haqidagi masala: grippli ensefalitdan bir-ikki yildan ilgari boʻlmagan vaqtda, oʻtkir ensefalomiyelitda — ikki yildan keyin, oʻtkir kana ensefalitda — uch yildan keyin hal qilinadi.
Bosh va orqa miya epidemik meningit oʻtkazgan shaxslar ishga yaroqsiz deb hisoblanadi. Parvoz va dispetcherlik ishiga (oʻqishga) qoʻyilish masalasi kasallik oʻtkazgandan soʻng bir yildan keyin koʻrib chiqilishi mumkin.
Yengil meningokok infeksiyasini, meningokok rinitini, faringitini oʻtkazgan shaxslar 12-modda boʻyicha koʻrikdan oʻtkaziladilar.
7.2-modda. asab-mushak apparatining kasalliklari va irsiy-degenerativ kasalliklarining sekin progrediyent kechuvchi boshlangʻich davrida, kasbi uchun zarur boʻlgan faoliyati yetarli darajada saqlangan shaxslarga qoʻllaniladi.
8-modda.
Bosh miya jarohatida markaziy asab tizimi shikastlangan shaxslarning koʻrigi klinik tekshiruv va davolanishdan keyin oʻtkaziladi. Jarohat mexanizmi va sharoitlarini baholashda, kontaktsiz bosh miya jarohati (miya siljishi, tomirlar yorilishi) va jarohat oqibatida atlant-oksipital birikmasi tuzilishining shikastlanishini hisobga olish kerak.
Ekspert qaror chiqarishda, ong-hushini oʻzgaruvchanlik (beqarorlik) va amneziya (xotira yoʻqolishi) vaqtini davomliligi hisobga olinadi.
Jarohatdan keyin, soʻnggi bosqichdagi epilepsiya rivojlanish ehtimolini oldindan taxmin qilgan holda, jarohat xarakteri va ogʻirlik darajasidan tashqari, boshqa xavfli omillarni ham hisobga olish zarur. Anamnezni, EEG dinamikasi, yoʻqotilgan funksiyalarining kompensatsiya darajasi va qoʻshimcha yukli sinovlarni koʻtara olish natijalari, psixologik tekshiruvlarni hisobga olgan holda ekspert baholash oʻtkaziladi.
8.1-moddaga tegishli:
ochiq BMJ (teshib ichiga kirgan va ichiga kirmagan);
ochiq yoki yopiq bosh miya jarohatining MATning yorqin organik oʻzgarishlari bilan ifodalangan oqibatlari ruhiy oʻzgarishlar, gipertenzion yoki tutqanoqlar sindromi bilan;
orqa miya jarohatining asoratlari harakatlantiruvchini, sezuvchanlikni buzilishi va tos aʼzolari faoliyatini buzilishi bilan.
BMJda miyaning qattiq pardasini shikastlanishini, kalla gumbazi suyaklarini ichiga botib ezilib yoki parchalanib sinishini, bosh suyaklarida nuqsonlari bor (diagnostik frezalangan teshiklardan tashqari), oʻtkir davrda bosh miya ichida gematomani va likvorreyani oʻtkazgan shaxslar tiklanmaydilar.
Oʻrta va ogʻir darajadagi bosh miya lat yeyishida kalla gumbazining chiziqli sinishini, miya suyagi ost qismini (likvorreyasiz) yoki subaraxnoidal qon quyilishini kechirgan shaxslarga, kuzatuvda ijobiy natijalar boʻlsa jarohatdan keyin ikki yildan oldin boʻlmagan vaqtdan keyin, ishga tiklash maqsadida, tekshiruvlar oʻtkazilishi mumkin.
8.2.-modda bosh miya chayqalishini yoki yengil darajadagi bosh miya lat yeyishini kechirgan shaxslarga qoʻllaniladi. Jarohatdan soʻng uch-olti oydan oldin boʻlmagan vaqtdan keyin, nevrologik yoki vegetativ statusida, EEG da yengil ifodalangan oʻzgarishlar qayd qilinsa yoki boʻlmasa va qoʻshimcha yukli sinovlarni ijobiy koʻtara olsa, parvoz ishiga tiklanish masalasi koʻrib chiqiladi. Dispetcherlar sogʻaygandan keyin ishga qoʻyiladilar.
9-modda.
Vegetativ, asab tizimi kasalliklarining klinik koʻrinishlari, VAT turli tarkibiy qismlari, boʻlaklari birlamchi shikastlanishini asoratlari yoki nevrologik, somatik, endokrin, ruhiy, allergik kasalliklar va zaharlanishlarning ikkilamchi sindromlari boʻlishi mumkin. Bular hammasi alohida diqqat bilan anamnez yigʻish va har tomonlama klinik tekshiruv oʻtkazish zarurligini anglatadi.
9.1-modda boʻyicha, surunkali VAT kasalliklarini paroksizmal koʻrinishlariga, zoʻrayishning tez-tez qaytalanishi va keskin xurujli reaksiya (vagovazal, simpatik, aralash turi, visseral simpatologik diensefal turlariga) ega boʻlgan vegetativ tomir buzilishlari tibbiy tekshiruvdan oʻtkaziladi.
Ushbu guruhga quyidagi kasalliklar kiradi: migren, solyarit, umurtqa arteriyasi va Menyer sindromi, diensefal sindromi, angiotrofonevrozlar (Reyno kasalligi, eritromelalgiya va hokazo), Kvinke shishi va ortostatik essensial gipotoniya.
Ishga tiklanish masalasi sogʻaygan vaqtidan boshlab, ikki yildan oldin boʻlmagan vaqtdan keyin koʻrib chiqilishi mumkin.
Periferik neyrovaskulyar sindromlar va ganglionitlarda, 10 moddaga muvofiq ekspert qarori chiqariladi.
9.2-modda boʻyicha irsiy-konstitutsional disfunksiyasi boʻlgan, hamda gormonal oʻzgarishlar sharoitida yoki somatik kasallikdan keyin paydo boʻlgan, tekshiruv vaqtida turgʻun remissiya davrida (asosiy kasallikdan sogʻaygach, ikki-uch oydan keyin) boʻlgan shaxslar koʻrikdan oʻtadilar.
Ekspert baholash, vegetativ-tomirlardagi buzilishlarning ifodalanganlik darajasiga, klinik tekshiruvlar natijalariga va qoʻshimcha yukli sinovlarni (ortostatik, vestibulyar sinovlar va boshqalarni) koʻtara olishiga bogʻliq.
Agar vegetativ tomir buzilishlarining klinikasida funksional kardiovaskulyar koʻrinishlar namoyonligi ustun boʻlsa, u holda ekspert masalasi 19-modda boʻyicha hal qilinadi.
10-modda.
Moddaga periferik asab tizimining turli sabablarga oid kasalliklari kiradi:
orqa miya ildizlari, chigallari, asab oʻzaklari, gangliylarini jarohatli shikastlanishi, oʻtkir va surunkali kasalliklari; periferik neyrovaskulyar sindromlari;
umurtqa pogʻonalari kasalliklarida ildizlarning kompressiyalari;
umurtqa pogʻonalaridagi, orqa miya ildizlaridagi, chigallaridagi va asab oʻzaklaridagi operatsiyalar asoratlari.
Koʻrsatilgan kasalliklari boʻlgan shaxslar, kasallikning oʻtkir davrida (ambulatoriyada, statsionarda, sanatoriyda) davolanishlari lozim.
Umurtqa orasidagi disk churrasini oldirgandan soʻng, statsionardan chiqarilgandan keyin olti oydan ilgari boʻlmagan vaqtdan keyin, operatsiya va operatsiyadan keyingi davr xususiyati hisobga olinib koʻrik oʻtkaziladi.
Surunkali radikulitning yilda ikki martadan koʻp zoʻrayishida 10.1-moddasi qoʻllaniladi.
Harakatchanlik buzilganda, ildizlar koʻrinishi bilan kuzatilmasa, (umurtqa pogʻonalari kasalliklari) 29-modda boʻyicha koʻrikdan oʻtkaziladi.
11-modda.
Hushsizlikni (sinkopal holatlarni) kechirgan shaxslar, oʻqishdan, ishdan chetlatiladi va terapevt va nevrolog koʻrigidan keyin, asab kasalliklari boʻlimiga statsionar tekshiruvga yoʻllaniladilar. Shifokor, hushini yoʻqotishni koʻrinishlari va sharoitlari bayon qilingan, guvohlar va oʻzining imzosi qoʻyilgan dalolatnoma taqdim qilishi shart.
Xulosa, hushsizlikni sharoitlarini, uning klinik koʻrinishlarini, sogʻliq holatini har tomonlama baholashni, instrumental tekshiruvlar va funksional sinamalarni oʻrganishga asoslanadi. Hushsizlik sababi aniqlanganda, qaror asosiy kasallik boʻyicha, prognozni va hushsizliklar qaytarilishini hisobga olib qabul qilinadi.
Sogʻlom shaxsda hayajonli-ogʻriqli taʼsirchanlikka yoki oʻtkir gipoksiyaga bir martali hushsizlikda modda qoʻllanilmaydi.
Hushsizlik qayta takrorlansa, sababidan qatʼi nazar, yaroqsizligi haqida xulosa chiqariladi.
Ichki kasalliklar
12-modda.
Moddaga tiflar, bezgak, brutsellyoz, gemorragik isitmalar, ichburugʻ, yuqumli gepatit, parazitar va gijjali invaziyalar kiradi.
Oʻtkir yuqumlar va invaziyalarda davolangandan keyin, koʻrikdan oʻtuvchilar ishga qoʻyiladilar.
Opistorxozning surunkali davrida shaxslar 12.2-modda boʻyicha koʻrikdan oʻtkaziladilar, takroriy davolanish kurslari yuqumli kasalliklar shifokori kuzatuvi natijasi asosida amalga oshiriladi.
Yuqumli gepatit va gemorragik isitmani oʻtkazgan uchuvchilar tarkibi va bortkuzatuvchilar, kasallikni ogʻirligiga va davolanish natijalariga qarab uch-olti oyga ishdan chetlashtiriladi.
Uchuvchilar aviatsiya-kimyoviy ishlariga, oʻn ikki oydan ilgari boʻlmagan vaqtdan keyin qoʻyiladilar. Dispetcherlar varaqa yopilgach qoʻyiladilar.
Ichak infeksiyasi (yuqumli) bakteriyatashuvchi bortkuzatuvchilari 12.1-modda boʻyicha koʻrikdan oʻtkaziladilar.
13-modda.
13.1-modda, leykoz, miyelom kasalligi, limfogranulomatoz, xavfli anemiyalar, gemorragik diatezning ogʻir shaklida qoʻllaniladi.
13.2-moddaga davolash natijalari turgʻun ijobiy boʻlgan (gemoglobin 12,0 gr.%) xavfsiz xususiyatli anemiyalar (postgemorragik, temir yetishmovchiligi), kompensatsiyalangan gemoglobinopatiyalar va qaytalanishga moyil boʻlmagan gemorragik diatez tegishli.
14-modda.
14.1-modda boʻyicha allergiyaning ogʻir koʻrinishlari bilan, allergen aniqlanmagan, yilda ikki martadan koʻp qaytalanishga moyil shaxslar koʻrikdan oʻtkaziladilar.
14.2-modda boʻyicha uch oy davomida allergiyani koʻrinishlari qaytalanmagan, hamda allergeni aniqlangan va yoʻqotilgan shaxslar koʻrikdan oʻtkaziladilar.
15-modda.
Semizlikning ekzogen-konstitutsional shakliga ega boʻlgan shaxslar koʻrikdan oʻtkaziladilar. Semizlik darajasi, Ketle boʻyicha tana vaznining indeksiga (TVI) muvofiq belgilanadi (15 va 27-moddalarga 2-ilova).
15.1-modda boʻyicha semizlikni ekzogen-konstitutsional shaklining II darajasi bilan avitsiya xodimlari koʻrikdan oʻtkaziladilar.
15.2-modda boʻyicha semizlikni ekzogen-konstitutsional shaklining I darajasi bilan avitsiya xodimlari koʻrikdan oʻtkaziladilar. Bortkuzatuvchilar 60 kungacha boʻlgan muddatda sogʻlomlashtiriladilar. Qayta koʻrikdan oʻtishda, bortkuzatuvchida semizlik mavjud boʻlsa, ishga yaroqsizligi haqida ekspert xulosasi chiqariladi.
Tana vazni hisoblanganda mushak va yogʻ qatlamining oʻzaro nisbatini hisobga olish kerak, alohida hollarda semizlik tashxisi qoʻyilayotganda, organizmdagi lipidlar miqdori aniqlanishi lozim.
Endokrin, serebral sababli simptomatik (ikkilamchi) semizlikda boʻlsa, asosiy kasallik boʻyicha koʻrikdan oʻtkaziladi.
15.3-modda Bortkuzatuvchilarga ishga qoʻyilishi haqidagi qaror, endokrinolog kuzatuvini (har 6 oyda tana vazni nazorat qilinadi), xolesterin, lipidlar, qondagi qandning normal koʻrsatkichlarini va qoʻshimcha yukli sinovlarni ijobiy oʻtkazishi hisobga olinib qabul qilinadi.
Semizlik xususiyatini aniqlash maqsadida, tana vazni ortiqcha boʻlgan shaxslarga klinik tekshiruv oʻtkaziladi.
Tana vazni indeksi (TVI BST, 1997 g.) boʻyicha semizlik darajasi aniqlanadi va:

TVI = __ tana vazni __ ‎

‎‎‎‎‎boʻyi (m) 2 ‎ ‎‎ ‏ ‎‎‎‎

formula boʻyicha hisoblanadi.
16 -modda.
Qandli diabet, qalqonsimon bez oldi bezlari, giperinsulinizmning turli shakllari (insulinoma, funksional giperinsulinizm), buyrakusti bezlari kasalliklari, jinsiy bezlar, gipotalamo-gipofiz (miya ortigʻi) kasalliklari endokrin patologiyasi bilan va boshqalar kiradi.
16.1-modda boʻyicha:
insulin yoki boshqa gipoglikemik dorilar bilan doimiy davolanishni talab qiluvchi qandli diabetning I turi, insulinga bogʻliq va qandli diabet II turi, oʻrta ogʻir va ogʻir shakli bilan;
zaharli boʻqoqning (tireotoksikoz) barcha shakli bilan shaxslar koʻrikdan oʻtkaziladi.
Birinchi marta aniqlangan qandli diabetning II turini yengil shaklida, uchuvchi tarkibi va bortkuzatuvchilar uch oygacha kuzatilishlari va davolanishlari lozim.
16.2-modda boʻyicha parvoz ishiga qoʻyish, dori-darmon vositalari qoʻllanilmasdan uglevod moddalar almashinuvi toʻliq kompensatsiyalanganda amalga oshiriladi. Qandli diabetning yengil shaklida dispetcherlar ishdan chetlatilmaydilar. Zaharli boʻqoqda (tireotoksikozda) sogʻaygandan soʻng, parvoz ishiga qoʻyish haqida qaror qayta tiklash (dori-darmon vositalari qoʻllanilmasdan) davosini oʻtkazib, 12 oydan ilgari boʻlmagan vaqtdan keyin qabul qilinadi. Qalqonsimon bezning diffuz eutireoid kattalashganligini I va II darajasi va uglevodlarga tolerantlikni buzilishi modda qoʻyilishiga asos hisoblanmaydi.
17-modda.
17.2-modda boʻyicha, sil kasalligini oʻtkazgandan keyin klinik sogʻaygan yoki qoldiq koʻrinishlari (chegarali fibroz, kalsinatlar oʻchogʻi, boʻlakaro va plevra bitishmalar) boʻlgan, koʻks oraligʻi aʼzolari siljimagan va tashqi nafas olish faoliyati buzilmagan shaxslar baholanadi.
Ishga tiklashda sildispanserini nazorat guruhi koʻrsatilgan hulosasi kerak.
18-modda.
18.1-moddaga bronxial astma, bronxoektatik kasalligi, faol sarkoidoz, surunkali pnevmoniya, diffuz pnevmoskleroz va tashqi nafas olish faoliyati buzilgan oʻpka emfizemasi tegishli.
18.2-modda boʻyicha, surunkali bronxitning remissiya davri, chegaralangan pnevmoskleroz, operatsiyalar, yaralanish, jarohatlar asoratlari bilan tashqi nafas olish funksiyasi saqlangan shaxslar koʻrikdan oʻtkaziladilar.
Surunkali bronxitning asoratli kechishida, uchuvchi tarkibi va bortkuzatuvchilar jamiki davolanish davridan to nafas olish faoliyati toʻliq tiklanmaguncha ishdan chetlashtiriladi.
Oʻz-oʻzidan yuz bergan pnevmotoraks kechirgan shaxslar, uni qayta paydo boʻlish sababi tekshiruvda aniqlanmagan sharti bilan, tuzalgandan soʻng, uch oydan ilgari boʻlmaganda ishga tiklanishlari mumkin; pnevmotoraksni takrorlanishida tiklanishga yoʻl qoʻyilmaydi.
19-modda.
Boshqarishni buzilishi bilan bogʻliq yurak kasalliklari tegishli. “Neyro-sirkulyator distoniyaning kardial turi” tashhisi birinchi marta, klinik, laborator va instrumental tekshiruvlar puxtalik bilan bajarilib, funksional sinovlardan foydalanilgandan soʻng qoʻyiladi. Joriy shamollash jarayonini, yurakdagi organik oʻzgarishlarni va ekstrakardial kasallikni istisno qilish zarur. Yurak ishemik kasalligidan differensial diagnostika uchun ortostatik va farmakologik EKG-sinovlari, VEP, miokard ssintigrafiyasi yukli sinovlari, gumonli holatlarda — koronarografiya tekshiruvlaridan foydalaniladi.
19.1-modda boʻyicha, yurak maromining yorqin ifodalangan buzilishlari, sinus tugunining zaiflik sindromi, yurak qisqarishini takroriy tushib qolishi (ikkita qisqarishga va undan koʻp) bilan kechuvchi oʻtkazuvchanlikni buzilishi, titroq (mersal) aritmiyaning xurujlari bilan, yurak oldi boʻlmasini titrashi, supraventrikulyar taxikardiya (toʻrtta va undan koʻp komplekslar, daqiqasiga tezligi 120 zarba va undan koʻp), qaytalanuvchi bi-, trigeminiya davrlari bilan qorinchalar ekstrasistoliyasi, juftlashgan qorinchalar ekstrasistoliyasini takrorlanuvchi epizodlari bilan, qorinchalar taxikardiyasi epizodlari bilan (uchtadan va undan koʻp majmualar, daqiqasiga tezligi 120 zarba va undan koʻp), oʻz-oʻzidan yuz bergan supraventrikulyar taxikardiyasi mavjud boʻlganda, Volf-Parkinson-Uayt sindromi bilan, shaxslar koʻrikdan oʻtkaziladilar.
Maromning supraventrikulyar ahamiyatli buzilishlarida elektrofiziologik tekshiruvlar oʻtkaziladi. Agar, qayd qilingan maromning yorqin ifodalangan buzilishlari qoʻzgʻatgan boʻlsa, uning natijalari salbiy deb hisoblanadi.
Marom holatini (ifodalanishini) baholashda sutkali EKG-monitoring (kuzatuv) oʻtkaziladi.
Yurakdagi marom buzilishlari muvaffaqiyatli davolanganda, qayta koʻrikdan oʻtkaziladi.
19.2-modda boʻyicha, 19.1-moddada qayd qilinmagan, yurakdagi marom va oʻtkazuvchanlikni buzilishi bilan shikoyatlar bayon qilmagan, EKGdagi (ST va T) qorinchalar kompleksini yakuniy qismidagi beqaror oʻzgarishlarning, V-blokatorlar qabul qilinganda meʼyorga kelishi bilan, shaxslar koʻrikdan oʻtkaziladi.
EKGdagi beqarorlik yoʻqolganda va EKGning meʼyoriyligida V-adrenoblokatorlar samarasiz boʻlsa, ishga yaroqsizligi haqida ekspert xulosasi qabul qilinadi.
20-modda.
20.1-modda, turgʻun xususiyatga ega boʻlgan, Q/B 160/95 mm.sim.ust. va undan yuqori boʻlgan arterial gipertenziyani yoki QB kamroq koʻrsatkichlarda boʻlib, yurak chap qorinchasini gipertrofiyasini, EKGda harakatsiz holatda yoki jismoniy yuklamadan keyingi oʻzgarishlarni oʻz ichiga oladi. Bu yerga, vaqtinchalik bosh miyada qon aylanishi buzilishi bilan kechuvchi, tranzitor gipertonik xurujlar ham tegishli.
20.2-modda boʻyicha, dori-darmonsiz yoki ishlab turib qoʻllanishga ruxsat etilgan dori-darmonlar yordamida, QB bir maromda saqlanishi 160/95 mm.sim.ust. sonlaridan yuqori boʻlmagan shaxslar koʻrikdan oʻtkaziladi.
2-3 oy davomida davolash uchun dori-darmonlar tanlanadi. Ishga qoʻyilishda oʻtkazilgan tadbirlarning turgʻun samarasi, yuklama sinovlarining oʻtkazishi va havf omillari inobatga olinadi.
20.3-moddaga, QB tranzitor koʻtarilishining, dori-darmon vositalari qoʻllanilmasdan meʼyorga kelishi tegishli. Yukli sinovlar, sutkali QB-monitoring natijalarini inobatga olib, ishga qoʻyilish haqida qaror chiqariladi.
Uchuvchi, shturman, bortmuhandislikka oʻqishga nomzodlar uchun QB 140/90 mm.sim.ust.dan oshishi mumkin emas.
21-modda.
21.1-moddaga miokard infarkti, stenokardiya, marom va oʻtkazuvchanlik buzilishining ogʻir turlari tegishli. Bu yerga EKGda harakatsiz holdagi yoki jismoniy yukli test sinovlaridagi oʻzgarishlar tegishli, ulardan biri qoʻshimcha tekshiruvlardan keyin koʻproq koronar qon aylanishini buzilish ehtimoli bilan bogʻliq boʻlishi mumkin. Musbat jismoniy yuklamali EKG — test, yukli ssintigrafiyada lokal ishemiya aniqlanganligi yoki yurak asosiy arteriyalaridan birining 50% dan koʻpga torayganligi yoki aortokoronarografiyada uchta arteriyaning 30% dan koʻpga torayishining yigʻindisi, yurak ishemik kasalligi tashhisi uchun yetarli asos boʻlib xizmat qiladi.
21.2-moddaga, koronar va umumiy qon aylanishini buzilishlari, yurak maromi va oʻtkazuvchanligini buzilishi bilan davom etmaydigan yurak qon-tomirlari va mushaklarining aterosklerozi tegishli. Yurak qon-tomir tizimini chuqur klinik tekshirib, yukli sinashlarni ijobiy oʻtkazgandan keyin, parvoz ishiga qoʻyilishi mumkin.
Miokard infarktini oʻtkazgan shaxslarni, yurak-qon tomir tizimi faoliyati yaxshi boʻlib, antianginal vositalar bilan davolanmasdan EKG normal boʻlsa, faqat ikki yillik kuzatuvdan keyin, “HHB dispetcher”i mutaxassisligi boʻyicha ishga qoʻyish mumkin.
22-modda.
Moddaga tugʻma va orttirilgan yurak nuqsonlari, mitral klapanning prolapsi, yurak mushakidagi joriy shamollashlar, miokardiodistrofiyalar, miokarditik kardioskleroz, kardiomiopatiyalar va boshqalar tegishli.
Ushbu kasalliklarning klinik alomatlari aniqlanganda, kasallik anamnezi, har tomonlama klinik va kardiologik tekshiruvlar, funksional-diagnostik tekshiruvlar, kasallikning kechishiga va uni prognozini oʻrganish asosida hulosa chiqariladi.
22.1-moddaga oʻtkir sust kechuvchi kasalliklar yoki yorqin ifodalangan marom, oʻtkazuvchanlikni buzilish asoratlari bilan oʻtkazilgan kasalliklarning oqibatlari, yurak yetishmovchiligi va ogʻriq sindromi alomatlari bilan; oʻrtacha va koʻp ifodalangan yurak qoʻshma nuqsonlari va mitral klapanning 6 mm dan koʻp prolapsi, dilyatatsion, gipertrofik va restriktiv kardiomiopatiyalar tegishli.
22.2.-moddaga miokarditik kardioskleroz, mitral klapanning 3 mm dan 6 mm gacha prolapsi, oz ifodalangan, izolyatsiyalangan va turgʻun kompensator yurak nuqsonlari, oqim yoʻllari toʻsilmagan obstruksiyasiz qorinchalararo toʻsiqning assimetrik gipertrofiyasi, gipertrofik kardiomiopatiyaning apikal turi. Barcha ushbu kasalliklar 22.1-moddada koʻrsatilgan siptomatika bilan birga kechishi mumkin emas.
Yurakda yalligʻlanish kasalligi sababli davolangan shaxslar, uch oydan ilgari boʻlmagan vaqtdan keyin, qayta koʻrikdan oʻtkazilishlari mumkin.
23-modda.
Bu modda boʻyicha yara kasalligi, gastritlar, kolitlar bilan shaxslar koʻrikdan oʻtkaziladilar. Kasalliklarning oʻtkir va zoʻrayishini davolash natijalari endoskopik nazorat qilinishi kerak. Gastrit (shu jumladan eroziyali) va kolitning davolash ijobiy natijalarida, koʻrikdan oʻtuvchilar oʻz mutaxassisligi boʻyicha ishga qoʻyiladilar.
Asoratsiz yara kasalligida uchuvchilar tarkibi va bortkuzatuvchilar uch oygacha davolanishlari lozim. Asoratli yara kasalligida, tezkor davolanishdan keyin, operatsiya turiga va davolash natijalariga qarab, olti — oʻn ikki oydan keyin qayta koʻrikdan oʻtkazilishlari mumkin.
Dispetcherlar mehnatga layoqatsizlik varaqasi yopilganidan keyin ishga qoʻyiladilar. Birinchi marta, klinik koʻrinishlarsiz, 12-barmoqli ichagida deformatsiyali chandiq aniqlangan shaxslar parvoz ishidan chetlashtirilmaydilar.
24-modda.
24.1-modda boʻyicha gepatitning aktiv davri, jigar sirrozi, surunkali xoletsistitning hurujli davri, oʻt-tosh kasalligi, pankreatit bilan shaxslar koʻrikdan oʻtkaziladilar.
24.2-modda boʻyicha, turgʻun remissiya va aʼzo faoliyati saqlanganlik sharti bilan parvoz ishiga tiklanadilar. Dispetcherlar sogʻaygach ishga qoʻyiladilar.
Litotripsiya va xoletsistektomiyadan keyin, olti oydan ilgari boʻlmagan vaqtdan keyin, parvoz ishiga tiklanish masalasi koʻriladi. Asoratsiz laparoskopik xoletsistektomiyadan soʻng esa, uch oydan ilgari boʻlmagan vaqtdan keyin.
Xavfsiz funksional bilirubinemiya bilan shaxslar tekshiruvdan keyin, parvoz ishiga yaroqli deb topiladilar, lekin AKIga qoʻyilmaydilar.
Gepatitni V va S turini oʻtkazgan aviatsiya xodimlari, turgʻun remissiya boshlangandan olti oydan keyin ishga yaroqli deb topiladilar.
Kasallik koʻrinishlarisiz gepatit V va S turi virusini tashuvchilikda (surunkali nofaol gepatit), aviaxodimlar kasbiy majburiyatlarini bajarishga yaroqli deb topiladilar.
25-modda.
Buyrak kasalliklarini oʻz ichiga oladi. Oʻtkir glomerulonefrit oʻtkazgan shaxslar yaroqsiz deb topiladilar va yil davomida kuzatuvda boʻlishlari lozim. Yukli sinovlarini bajarib va buyraklar funksiyasining ijobiy koʻrsatgichlari bilan statsionar tekshiruvidan keyin, parvoz ishiga qoʻyilish masalasi koʻrib chiqiladi. Surunkali nefrit yoki piyelonefrit alomatlarida, ishga yaroqlik toʻgʻrisidagi xulosa, kasallik jarayoning kechishi va buyraklar faoliyati saqlanganligi, ikkilamchi gipertenzion sindromini ifodalanganligiga qarab individual chiqariladi. Piyelonefrit ikkilamchi xususiyatda boʻlib kelgan hollarda, asosiy kasalligini hisobga olib, koʻrikdan oʻtkaziladilar.
26-modda.
Boʻgʻimlardagi yalligʻlanish, allergik, modda almashinuvi kasalliklari, biriktiruvchi toʻqimalarning tizimli kasalliklari bilan, shaxslar tibbiy koʻrikdan oʻtkaziladilar.
26.1-modda. Kasallikning oʻtkir va oʻtkirligi pasaygan kechishida, parvoz, dispetcherlik ishiga va bortkuzatuvchilik ishiga yaroqsiz deb topiladilar. Oʻtkir yuqumli, yuqumli-allergik artritlar, poliartritlar bilan, shaxslar, kelgusida 3 — 6 oydan keyin tiklanishlari bilan, davolanishlari lozim. 26.2-modda boʻyicha, surunkali artrit, poliartritlarda boʻgʻimlarning funksional faoliyatiga qarab xulosa chiqariladi. Surunkali jarayonning yilda ikki martadan koʻp zoʻrayishida, ekspert hulosasi 26.1-modda boʻyicha chiqariladi.
Jarrohlik kasalliklari
27-modda.
Uchuvchilikka oʻqishga nomzodlar: — 160 sm dan past va 190 sm dan baland boʻlmagan, oyoqning uzunligi 73 sm dan kam boʻlmagan boʻyga ega boʻlishi kerak; shturmanlikka, bortmuxandislikka 160 smdan past va 190 sm dan baland boʻlmagan; bortkuzatuvchilikka — ayollar uchun 157 sm dan past va 175 sm dan baland boʻlmagan; erkaklar uchun 165 sm dan past va 185 sm dan baland boʻlmagan. Tana vazni boʻyiga mos boʻlishi kerak (2-ilovaning 15 va 27-moddalariga).
Dispetcherlik boʻlimlariga qabul qilinayotgan shaxslar uchun, tana rivojlanishi mutanosib boʻlsa, boʻyiga, vazniga va oyoq uzunligiga cheklov yoʻq.
FA oʻquv yurtlarida oʻqishga nomzodlarning jismoniy rivojlanishini baholashda yoshi (organizmning jadal rivojlanish davrida, tana vazni boʻydan orqada qolishi mumkin), 25% koʻp boʻlmagan tana vaznining yetishmasligi jismoniy rivojlanishning yetishmovchiligini alomatlari sifatida baholanilmaydi. Infantilizmda oʻqishga yaroqlilik haqidagi masala, endokrinolog maslahatidan keyin hal qilinadi.
28-modda.
Limfa tugunlar shikastlanganda, koʻrikdan oʻtuvchi mutaxassislarda tekshirilishi lozim.
Limfa tugunlar silida, parvoz ishiga (dispetcherlik ishiga) tiklanish maqsadida tekshiruv, toʻliq klinik sogʻaygandan va silga qarshi dispanserdan roʻyxatdan olingandan keyin mumkin. Aktinomikozda davolash tugagandan keyin, bir yildan kam boʻlmagan vaqtdan keyin, toʻliq klinik sogʻaygach, dermatolog (mikolog) xulosasini hisobga olib, parvoz, dispetcherlik ishiga tiklanish mumkin.
29-modda.
Moddaga, bosh suyaklari, tayanch-harakat apparatini oʻziga xos va oʻziga xos boʻlmagan sababga koʻra kasalliklari: suyak va boʻgʻim sili, osteomiyelitlar, degenerativ-distrofik jarayonlar (deformatsiyalovchi artrozlar, osteoxondropatiyalar, aseptik nekrozlar va boshqalar), tovon suyagi pixi, toshli bursit, Dyupyuitren kontrakturasi, eozinofil granuloma, ksantoma, gemangioma, fibroz displaziyasi, hamda yuz skeletining surunkali kasalliklari kiradi. Bosh jarohati, bosh suyaklar va bosh miya operatsiyalari asoratlarida, ekspert xulosasini nevropatolog chiqaradi.
Kasallikning oʻziga xos sababi, sekvestr boʻshliqlar, borligi aniqlanganda, faoliyat buzilishi darajasidan qatʼi nazar, koʻrikdan oʻtuvchilar ishga yaroqsiz deb hisoblanadilar. Davolash natijalari ijobiy boʻlsa (oqma yara teshigi yopilishi, rentgenologik nazorat maʼlumotida sekvestrlar yoʻqligi) va remissiya 6 oydan kam boʻlmasa, ishga qoʻyish masalasi koʻrib chiqilishi mumkin.
Boʻgʻimlar funksiyasini baholash 29-modda (2-ilova) boʻyicha oʻtkaziladi. Umurtqa pogʻonasidagi suyaklarda, faoliyati ahamiyatsiz cheklangan va ogʻriqsiz sindrom bilan degenerativ-distrofik jarayonlarda (osteoxondroz, spondiloartroz), 29.2-modda boʻyicha xulosa chiqariladi. Ildizli sindromda ekspert xulosasini nevropatolog chiqaradi.
Umurtqa korpusini chiqib sinishida, umurtqa pogʻonasining silida (jarayon fazasi va funksional holatidan qatʼi nazar), koʻrikdan oʻtuvchilar yaroqsiz deb hisoblanadilar. Bir yoki ikki umurtqa korpusini kompressionli sinishida, jarohat, operatsiyadan soʻng, 12 oydan kam boʻlmagan vaqtdan keyin koʻrikdan oʻtkaziladilar.
Koʻndalang va qiltiq oʻsimtalarini sinishida, koʻrikdan oʻtuvchilar, faoliyati tiklanib va ogʻriq sindromi yoʻqolgach, sogʻaygandan keyin ishga va oʻqishga qoʻyiladilar.
Disk churrasi sababli laminektomiyadan keyin, parvoz ishiga yaroqlilik 6 oydan kam boʻlmagan vaqtda, dispetcherlik ishiga esa — kasallik varaqasi yopilgach, aniqlanadi. Patologik kifozning barcha koʻrinishlari, parvoz ishiga va oʻqishga yaroqsizlikni belgilaydi. “Yumaloq orqa”(qaddi — qomatni koʻrinishi) patologik kifozga kirmaydi. Differensial tashhisot uchun umurtqa rentgenografiyasi zarur.
Normal jismoniy rivojlangandagi I darajali oʻsmirlik skoliozi, tugʻma sakralizatsiya, lyumbalizatsiya, umurtqa yoyining yorilishi, umurtqa pogʻonasi, tos aʼzolarining funksiyasi buzilishi ogʻriqli sindrom bilan davom etmasa, parvoz va dispetcherlik mutaxassisliklariga oʻqishga toʻsqinlik qilmaydi. Skoleoz burchagi, Kobba usulida, umurtqa pogʻonasining tik turgan holda oʻtkazilgan rentgenogrammasi boʻyicha aniqlanadi. I darajalisida, skolioz burchagi 10 gradusdan oshmaydi.
Tos suyaklarini konsolidatsiyali sinishlarida, jarohatdan olti oydan kam boʻlmagan vaqtdan keyin, 29.2- modda boʻyicha koʻrikdan oʻtkaziladi.
Umurtqa pogʻonasi va tos suyagining kasalliklarida, jarohatlarida, parvoz va dispetcherlik ishiga yaroqlilik xirurg nevropatolog bilan birgalikda aniqlanadi. Yuqumli-allergik genezli spondiloartritlar (Bexterev, Reytera kasalligi va boshqalar) yaroqlilik standartlarining terapevtik boʻlimiga kiradi.
Umurtqa pogʻonasidagi morfologik oʻzgarishlar umurtqa korpuslarining chetlarini oʻsishi, ulardagi bitta yarimta tikonsimon oʻsmalarning kattalashuvi, koʻndalang bogʻlamani qalinlashishi kabi va boshqa koʻrinishlari rentgenologik aniqlangan, lekin klinik koʻrinishlarsiz boʻlsa, modda qoʻllanilishiga asos boʻlmaydi.
Uchuvchi tarkibi va FA oʻquv yurtlariga kirayotgan nomzodlarda, mushaklar kuchi dinamometriyada oʻng qoʻlida 35 kkg., chap qoʻlida — 30 kkg. kam boʻlmagan (chapaqaylarda teskarisi boʻlishi mumkin) boʻlishi kerak.
FA bilim yurtiga, bortkuzatuvchilar xizmatiga kirayotganlar uchun — varusli (O — simon) oyoq qiyshayishida boldir suyagining ichki toʻpiqlar orasidagi masofani besh santimetrdan koʻp boʻlmasligi va valgusli (X — simon) oyoq qiyshayishida katta boldir suyaklarining ichki toʻpiqlari orasidagi masofani besh santimetrdan koʻp boʻlmasligi — ahamiyatsiz deb tasniflanadi. Boshqa koʻrikdan oʻtuvchilar uchun, varusli va valgusli qiyshiq oyoqlikda tegishli nuqtalar orasidagi masofani toʻqqiz santimetrgacha boʻlishi, ahamiyatsiz deb baholanadi. Koʻrsatkichlarning koʻrsatilgandan ortiqligi, ahamiyatli deb baholanadi va yaroqsizlikni belgilaydi.
Mushaklar, paylar, boylamlar, suyaklar va boʻgʻimlardagi operatsiyalardan keyin, faoliyatlari tiklanganidan soʻng, uchuvchilikka oʻqishga, parvoz (dispetcherlik) ishiga yaroqlilik aniqlanadi. Qoʻl yoki oyoq qisqarishi ikki santimetrdan koʻp boʻlmasligiga yoʻl qoʻyiladi, lekin uchuvchining oyoq uzunligi 73 sm dan kam boʻlmasligi kerak.
Odatiy (koʻnikib ketilgan) suyak chiqishida, soxta boʻgʻimda operativ davolanishga koʻrsatmalar boʻlib, lekin rad etilgan hollarda, koʻrikdan oʻtuvchilar 29.1-modda boʻyicha yaroqsiz deb topiladilar.
Osteosintezda qoʻllaniladigan tantal konstruksiyalar (shuruplar, halqalar, Len plastinkalari va bosh.), metalloz alomatlari yoʻq boʻlsa, parvoz (dispetcherlik) ishini, oʻqishni davom ettirishga toʻsiq boʻlmaydi.
Boshqa suyak ichiga oʻrnatilgan metal konstruksiyalar (SITO, Bogdanov, Dubrov sterjeni va boshqalari), parvoz ishiga tiklanish vaqtida olib tashlangan boʻlishi kerak.
Qoʻl panjasini yoʻqligi, bir qoʻlda ikki barmoqning, oʻng qoʻlda birinchi yoki ikkinchi barmoq, hamda chap qoʻlda birinchi barmoq yoʻqligi, toʻliq tortishishi yoki harakatsizligi 29.1-moddaga tegishli.
Birinchi barmoqda tirnoq falangasi va boshqalarida ikkita falanga yoʻqligi, barmoq yoʻqligiga tenglashtiriladi.
Panja, qoʻl barmoqlarining boshqa nuqsonlarida yaroqlilik, panja faoliyatining saqlanganlik darajasiga qarab baholanadi.
Qoʻl barmoqlarining nuqsonlari boʻlgan uchuvchilar tarkibidagi shaxsga, munozarali hollarda, trenajyorda sinovdan oʻtgandan keyin xulosa chiqariladi (trenajyor instruktorining natijalar haqidagi xulosasi ilova qilinadi).
29.1-moddaga oyoq panjasi yoʻqligidan tashqari, uning funksiyasini buzuvchi va yurishni qiyinlashtiruvchi oyoq panjasining tugʻma va orttirilgan patologiyalari (maymoqlik, oyoq panjalarining varusli va valgusli deformatsiyalari, III darajali yassitovonlik, bolgʻasimon barmoqlar, birinchi barmoqning 15 gradusdan koʻpga lateral ogʻishi) kiradi. Oyoq panjasida birinchi barmoqni yoʻqligi, uchuvchilikka oʻqishga va bortkuzatuvchilik ishiga toʻsqinlik qiladi.
Bitta barmoqni yoʻqligi (birinchidan tashqari), ikkita barmoqni birga qoʻshilib oʻsishi, oyoq panjasi faoliyati saqlangan boʻlsa, uchuvchilikka oʻqishga toʻsqinlik qilmaydi.
Yassitovonlikni I darajasi va boshlangʻich davridagi II darajasi, oʻqishga toʻsqinlik qilmaydi. Oyoq tagi gumbazining balandligi 20 mm dan past boʻlgan yassitovonlik (rentgenografiyada oyoq panjasining taqalgani), uchuvchilikka oʻqishga yaroqsizlikni belgilaydi. Yassitovonlik darajasini baholashda, asosiy diagnostik ahamiyat rentgenologik tekshiruvga beriladi.
Teridagi keng koʻlamli yassi chandiqlarda (tanaga yuzasining 20% idan koʻpi), ularning holati va faoliyatini buzilish darajasidan qatʼiy nazar, FA oʻquv yurtlariga nomzodlar va bortkuzatuvchilik ishiga kirayotganlar yaroqsiz deb topiladilar.
30-modda.
30.1-moddadan teri va I bosqichdagi pastki lab saratoni istisno tariqasida chiqariladi. Davolanish davrida vaqtinchalik mehnatga layoqatsizlik belgilanadi. Kasbiy mehnatga layoqatlilik masalasini, onkolog xulosasini va periferik qon koʻrsatgichlarini normalligini hisobga olib, xirurg hal qiladi.
Qalqonsimon bezning I bosqichdagi (TI NOMO) yoki 2-a bosqichidagi (T2 NOMO), sut bezidagi, yumshoq toʻqimalardagi, oshqozondagi, ichaklardagi (toʻgʻri ichakdan tashqari), bachadon boʻynidagi oʻsmalar davolangandan keyin, 30.2-modda boʻyicha individual baholash qoʻllanilib, ishga tiklanish mumkin.
Koʻrikdan oʻtuvchida oʻsmali jarayon qaytalanishi yoki kattalashishi boʻlmasa va organizm faoliyati toʻliq va turgʻun kompensatsiyalansa, parvoz, dispetcherlik ishiga va bortkuzatuvchilik ishiga tiklash quyidagi muddatlarda koʻrib chiqiladi: oshqozon va ichak saratonida operatsiyadan keyin uch yil kam boʻlmagan vaqtdan soʻng; sut bezi, qalqonsimon bezi, buyrakdagi, moyakdagi, bachadon boʻynidagi xavfli oʻsmalarda davolanish (operativ, qoʻshma, nur bilan davolash) tugagandan keyin ikki yildan kam boʻlmagan vaqtdan soʻng. TUEKka taqdim etiladigan hujjatlarda: oʻsma bosqichi, batafsil patomorfologik xulosa (oʻsma oʻsishining anatomik turi, uning morfologik tasnifi, regionar limfa tugunlarining holati) va oʻtkazilgan muolaja (jarrohlikda- operatsiya turi va operatsiya operatsiyadan keyingi davrning kechishi; nurda — nurlanish uslubi, umumiy oʻchoqli dozasi, nurga umumiy va mahalliy taʼsirlanish) koʻrsatilishi shart.
“S-r in situ” patomorfologik xulosasida, oʻsma joylashgan joyidan qatʼi nazar, oʻtkazilgan muolajaning (operatsiyaning) xususiyatiga qarab, ekspert xulosasi chiqariladi.
Moddaga koʻz, markaziy va periferik nerv tizimidagi, lor aʼzolaridagi oʻsmalar tegishli emas.
31-modda.
Moddaga, chin oʻsmalardan tashqari, suyak-togʻay ekzostozlari, tugunli buqoq, kistali hosilalar (xususiyatidan qatʼi nazar), mastopatiya va prostata bezi adenomasi tegishli.
31.1-modda, joylashgan joyi, hajmlari, qoʻshni aʼzolar bilar oʻzaro anatomik bogʻlanganligi, atrofdagi aʼzolar faoliyatini buzilish ehtimoli va ular tarqalgan aʼzolarga bogʻlanganligi sababli, operativ muolaja lozim boʻlmagan oʻsmalarda qoʻllaniladi.
Xavfsiz oʻsmalar olib tashlangandan keyin, operatsiya koʻlami va natijasiga qarab ishga qoʻyilish muddatlari aniqlanadi.
Oʻsishga moyilligi boʻlmagan, unchalik katta boʻlmagan oʻlchamli, kiyim va oyoq kiyim kiyishiga halaqit qilmaydigan xavfsiz oʻsmalarda modda qoʻllanilmaydi.
Ilgari xavfsiz oʻsmalar sababli operatsiya oʻtkazgan, bortkuzatuvchilikka oʻquv yurtlariga va ishga kirayotganlar, TUEKka oʻtkazilgan operatsiya turi va oʻsmaning gistologik tekshiruv maʼlumotlari koʻrsatilgan koʻchirma taqdim etishlari kerak.
Oshqozon — ichak yoʻllaridagi (koʻpchilik hollarda poliplar) va nafas olish aʼzolaridagi xavfsiz oʻsmalarda, kimyoviy zaharlar bilan ishlashga yaroqsizlik belgilangan. Ushbu oʻsmalarda davolash usuli haqidagi masalani onkolog (proktolog) hal qiladi.
Tugunli buqoqni olib tashlagandan keyin, parvoz (dispetcherlik) ishiga tiklash va ushbu mutaxassisliklarga oʻqitish masalasini, operatsiyadan uch oydan kam boʻlmagan vaqtdan soʻng terapevt koʻrib chiqadi.
Urolog xulosasiga koʻra operativ muolajaga koʻrsatish boʻlmasa, prostata bezining dizuriya buzilishlarisiz I bosqichdagi adenomasida, uchuvchi va dispetcher tarkibidagi shaxslar 31.2.-modda boʻyicha yaroqlidirlar. Prostata bezining II-III bosqichdagi adenomasida, hamda I bosqichda, agar u oʻtkir siydik chiqarishni toʻxtab qolishi bilan ogʻirlashsa, koʻrikdan oʻtuvchilar yaroqsiz deb topiladilar.
Tashqi jinsiy aʼzolardagi xavfsiz oʻsmalarni olib tashlash masalasi, ginekolog (urolog) maslahatidan keyin hal qilinadi. Tekshiruvdan oʻtayotganlarda simptomsiz kechuvchi bachadon miomasi aniqlansa, ularga dispanser kuzatuvi lozim. Bortkuzatuvchilikka oʻqishga nomzodlar va qayta shu ishga kirayotganlar yaroqsiz deb topiladilar. Miomani oʻsish holi, ovarial-hayz faoliyatini buzilishi va ogʻriq sindromini rivojlanishi operativ davolashga koʻrsatishdir. Operatsiyadan keyin, 34-moddada koʻrsatilgan muddatlarda ishga ruxsat etiladi.
Tana qismlarining doimiy kiyim, oyoq kiyim bosimi taʼsiri ostida boʻlib joylashgan, 2x3 smdan va undan koʻproq oʻlchamli, koʻp miqdordagi pigmentli nevuslar bilan FA oʻquv yurtlariga nomzodlar yaroqsiz deb topiladilar.
Moddaga koʻz, markaziy va periferik nerv tizimi va lor, aʼzolari oʻsmalari tegishli emas.
32-modda.
Koʻkrak boʻshligʻi va koʻks oraligʻi aʼzolaridagi kasalliklar sababli operatsiyadan keyin, koʻrikdan oʻtuvchilar parvoz (dispetcherlik) ishiga va oʻqishga yaroqsiz deb topiladilar. Davolash natijalari ijobiy boʻlsa, ishga (oʻqishga) yaroqlilik masalasi, operatsiyadan keyin olti oydan kam boʻlmagan vaqtdan soʻng, terapevt bilan birgalikda hal qilinadi.
Koʻkrak devorida va oʻpka toʻqimalarida yot jismlar borligida, yirik tomirlardan, yurakdan uzoqda boʻlsa, klinik koʻrinishlar bermasa va tashqi nafas olish funksiyasi yaxshi boʻlsa, ekspert xulosasi 32.2-modda boʻyicha chiqariladi. FA oʻquv yurtlariga nomzodlar yaroqsiz deb topiladilar.
Jarohatli pnevmotoraksda davolanish va klinik tekshiruvlar tugagandan keyin, ekspert qarori chiqariladi.
Koʻkrak qafasining ichki aʼzolar shikastlanmagan ichiga kirgan jarohatida, yaroqlilik masalasi sogʻaygandan keyin hal qilinadi. Diafragmal churrada siqilish ehtimoli boʻlsa yoki qiziloʻngach va oshqozon funksional buzilishini yuzaga keltirsa va reflyuks-ezofagit bilan ogʻirlashganda, yaroqsizlik haqida xulosa chiqariladi. Operativ davolash natijasi ijobiy boʻlganda, parvoz (dispetcherlik) ishi haqidagi masala, operatsiyadan soʻng, olti oydan kam boʻlmagan vaqtdan keyin koʻrib chiqiladi.
33-modda.
Moddaga divertikullar, chandiqli oʻzgarishlar, kardiospazm, kardiya axalaziyasi kiradi. Divertikulni operativ davolash natijasi ijobiy boʻlganda, parvoz (dispetcherlik) ishiga yaroqlilik haqidagi masala, operatsiyadan soʻng, olti oydan kam boʻlmagan vaqtdan keyin koʻrib chiqiladi. 33.2-modda, oʻlchami 2-2,5 sm dan katta boʻlmagan, kontrast moddani ushlab qolmaydigan, divertikulit va qiziloʻngach faoliyati buzilishi bilan birga kechmaydigan divertikullarda qoʻllaniladi.
34-modda.
Oʻqishga nomzodlar va FA parvoz (dispetcherlik) ishiga va bortkuzatuvchilik xizmatiga kirayotgan shaxslar, ularning qorin devorida operatsiyalardan keyingi chandiqlar bor boʻlsa, TUEKka oʻtkazilgan operatsiyaning xarakteri haqida hujjatlar taqdim etishlari kerak. Rivojlanish anomaliyasi, qorin boʻshligʻidagi aʼzolarning shikastlanishi, oʻsmasiz kasalliklar, shu bilan birga, yara kasalligi, xoletsistit, oʻt-tosh kasalligi, oʻtkir va surunkali pankreatit, strangulyatsionli tutilish va ichak buralishi sababiga koʻra operatsiyalardan keyin, oʻqishga nomzodlar va FA ishiga kirayotganlar, yaroqsiz deb topiladilar.
Appendikulyar infiltratda koʻrikdan oʻtuvchilar yaroqsiz deb topiladilar. Faqat operativ davolashdan keyin ishga tiklanish mumkin.
Natijasi ijobiy boʻlganda, parvoz (dispetcherlik) ishiga va bortkuzatuvchilik ishiga va oʻqishni davom ettirishga, operatsiyadan keyin, quyidagi muddatlarda ruhsat beriladi:
koʻkrak qafasining ichki aʼzolar shikastlanmagan ichiga kirgan jarohatlarida, oʻtkir appenditsit sababli appendektomiyada, Mekkelev divertikuli olib tashlanganda, diagnostik laparotomiyada (agar intraoperatsion reviziya maʼlumotlariga boʻyicha, chuqur tekshiruvlarga yoki uzoq muddatli konservativ davolanishga koʻrsatma boʻlmasa), olti haftadan kam boʻlmagan vaqtdan keyin;
koʻkrak qafasining ichki aʼzolar shikastlangan ichiga kirgan jarohatlarida, hamda peritonitli asorati boʻlmagan kasalliklarda toʻrt — olti oydan kam boʻlmagan vaqtdan keyin;
qorin boʻshligʻidagi aʼzolar shikastlanishi yoki kasallanishi, avj olib ketgan peritonitli asoratlari bilan,- oʻn ikki oydan kam boʻlmagan vaqtdan keyin.
Bitishma kasalligida, ichak buralishining sababi bartaraf qilinmaganda va oshqozon osti bezi operatsiyasidan keyin koʻrikdan oʻtuvchilar tiklanishlari mumkin emas. Klinik alomatlarsiz dolixosigma yaroqsizlik haqida hulosa qilishga asos boʻlmaydi.
Oshqozon, 12-barmoqli ichak yara kasalligi va uning asoratlari sababli operatsiyadan keyin, xoletsistektomiya, tuzilmali kasalliklar sababli splenektomiyadan keyin, tibbiy xulosa xirurg terapevt bilan birgalikda chiqariladi.
Qorin devoridagi churralar operativ davolanishi lozim. Koʻrikdan oʻtuvchilar, operatsiyadan keyin besh-olti haftadan kam boʻlmagan vaqtdan keyin ishga (oʻqishga) qoʻyiladilar. Aylanasi 4 smgacha boʻlgan va ogʻriq sindromi boʻlmagan toʻgʻri chov churrasida, komissiya oraliq davrida operativ davolanishga ruxsat beriladi. Aylanasi 1 sm dan koʻp boʻlmagan kindik churrasida, ogʻriqli sindrom operativ davolanishga koʻrsatma boʻladi. Churra boʻrtib chiqmagan toʻgʻri mushaklar diastazida, FA oʻquv yurtlariga va bortkuzatuvchilik ishiga kirayotganlarga, yaroqsizlik haqida hulosa chiqariladi. Parvoz (dispetcherlik) ishiga ruxsat beriladi.
Aviaxodimlarning parvoz (dispetcherlik) ishiga tiklanishi aʼzosaqlangan operatsiyalardan keyin, yara kasalligi asoratlarida (vagotomiya bilan qoʻshilgan teshilgan yoki qonovchan yara kesilishi yoki antrumektomiya, piloroduodenal chandiqli torayishda — piloroplastika bilan vagotomiya), operatsiyadan keyingi davr ijobiy kechishi bilan 6 oydan keyin, operatsiyadan keyingi asoratlar bilan va oshqozon tipik rezeksiyasidan keyin — 12 oydan keyin oʻtkaziladi.
Kichik tos aʼzolarida operativ davolanishdan keyin, aviaxodimlarga (ayollar jumlasidan) tibbiy hulosani xirurg-ekspert ginekolog bilan birgalikda chiqaradi. Xavfsiz patologiya bilan bogʻliq, laparoskopik miomektomiya va boshqa endoskopik operatsiyalardan keyin, aviaxodimlar parvoz (dispetcherlik) ishiga yaroqsiz deb topilishlari 4 oy koʻp boʻlmaydi. Shu bilan birga, koʻrikdan oʻtuvchi aviaxodimlarni ishga qoʻyilishi, oʻzlarining kasbiy majburiyatlarini xavfsiz bajarishlariga taʼsir qiluvchi, kasallikning qanday boʻlmasin asoratlari boʻlmasligi sharti bilan mumkin.
35-modda.
Dum suyagi epitelial toʻqimali yoʻlida oʻtkir yalligʻlanish alomatlari aniqlansa, hamda teshikli oqma yara shaklidagisida sovuq davrda operativ davolash koʻrsatilgan. Davolash natijalari ijobiy boʻlsa, ishni (oʻqishni) davom ettirishga ruxsat etiladi. Bavosir, surunkali paraproktit, dum suyagi epitelial toʻqimali yoʻlini operativ davolashda yaroqlilik masalasi sogʻaygandan keyin, lekin operatsiyadan soʻng 4 haftadan kam boʻlmagan vaqtdan keyin; toʻgʻri ichakning tushishida va anal qisqichini yetishmovchiligida, olti oydan kam boʻlmagan vaqtdan keyin koʻrib chiqiladi.
Uch yil davomida bir martalik yoki bir yil davomida ikkitadan koʻp xurujlar, tez-tez xurujli bavosir hisoblanadi.
Chot kondilomatozi dermatovenerolog maslahatidan keyin, 35.2-modda boʻyicha koʻrib chiqiladi. Toʻgʻri ichakning polip va polipozlarida 31-modda talablari qoʻllaniladi.
Uch yil davomida bir martalik yoki bir yil davomida ikkitadan koʻp xurujlar, tez-tez xurujli bavosir hisoblanadi.
Chot kondilomatozi dermatovenerolog maslahatidan keyin, 35.2-modda boʻyicha koʻrib chiqiladi. Toʻgʻri ichakning polip va polipozlarida 31-modda talablari qoʻllaniladi.
36-modda.
Arteriyalarning obliteratsiya kasalligi (endarteriit, ateroskleroz), aterosklerotik okklyuziyalar, anevrizma, venalarni varikoz kengayishi, tromboflebit, flebotromboz, posttromboflebit kasalligi, filoyoq kasalligi, tomirlar jarohatlari va ulardagi operatsiyalar asoratlari modda ichiga kiradi.
Jarohatdan keyingi arterial anevrizmalarni operativ davolashni ijobiy natijasida, operatsiyadan keyin bir yildan kam boʻlmagan vaqtdan soʻng parvoz va dispetcherlik ishiga yaroqlilik haqidagi qaror, klinik tekshiruv natijalari boʻyicha qabul qilinadi.
Venalarni varikoz kengayishida, trofik buzilish belgilari, qon aylanishining dekompensatsiyasi, tugunlar ustidagi teri yupqalashib ularning yorilish xavfi boʻlganda, koʻrikdan oʻtuvchilar yaroqsiz deb hisoblanadilar.
Oyoqlardagi venalarning varikoz kengayishini operativ davolashdan keyin, parvoz, dispetcherlik ishiga qoʻyish masalasi, operatsiyadan soʻng uch oydan kam boʻlmagan vaqtdan keyin hal qilinadi. Varikoz kasalligi qaytalanganda bortkuzatuvchilar yaroqsiz deb hisoblanadilar, boshqa koʻrikdan oʻtuvchilarga qon aylanishini buzilish darajasini hisobga olib individual baho qoʻllaniladi. Posttromboflebit kasalligining kompensatsiya davrida dispetcherlar yaroqli deb topiladilar, qolgan koʻrikdan oʻtuvchilar — kasallik davridan qatʼi nazar yaroqsizdirlar.
37-modda.
Buyrak, siydik yoʻllari, qovuq va uretrada oʻtkazilgan operatsiyalardan soʻng, olti oy kam boʻlmagan vaqtdan keyin ishga tiklanish masalasi koʻrib chiqiladi. Faqat radioizotop usulida aniqlangan, yengil darajadagi buyrak parenximatoz faoliyatini buzilishi, 37.2-modda boʻyicha, parvoz (dispetcherlik) ishiga tiklanishiga toʻsqinlik qilmaydi.
Nefrektomiya oʻtkazgan yoki tugʻilganidan bitta buyragi bor uchuvchi tarkibidagi shaxslarga, buyrak funksiyasi holatiga qarab individual baho qoʻllaniladi.
37.1-moddaga qarashli buzilishlar boʻlmasa, I-II darajali nefroptoz parvoz ishini davom ettirishga toʻsqinlik qilmaydi. III darajali nefroptozda uchuvchi tarkibi yaroqsiz deb topiladi, dispetcherlar tarkibiga individual baho qoʻllaniladi.
Har qanday darajadagi nefroptozi bor bortkuzatuvchi va bortoperatorlar yaroqsiz deb topiladilar.
Kriptorxizmning barcha turlarida (moyakni ushlanib qolishi yoki ektopiyasida) oʻqishga yaroqsizlik haqida xulosa chiqariladi. Moyakni olib tashlash boʻyicha operatsiya oʻtkazgan shaxslar (qorinda ushlanib qolishi, moyakni tushirish, ektopiya) oʻqishga yaroqli deb hisoblanadi. Kriptorxizmni moyakni tushirish bilan operativ davolashdan keyin, moyak ildizda emas, yorgʻoqda joylashganlik sharti bilan, operatsiyadan soʻng olti oydan kam boʻlmagan vaqtdan keyin, uchuvchilikka oʻqishga yaroqlilik aniqlanadi.
Moyak, urugʻ naychasida suv yigʻilishida operativ davolash koʻrsatilgan. Kursantlar, uchuvchi tarkibi va bortkuzatuvchilar, operatsiyadan keyin 5-6 haftadan soʻng oʻqishga (ishga) qoʻyiladilar, dispetcherlar mehnatga layoqatsizlik varaqasi yopilgandan soʻng.
Urugʻ naychasining venasi oʻrtacha kengayganda (venalar konglomerati ifodalanmagan va qorin muskullari tarangligida ularning ortiqcha kuchayishisiz) nomzodlar oʻqishga yaroqli deb topiladilar. Qalpoqcha shaklidagi gipospadiyada oʻqishga nomzodlar, uchuvchi tarkibi, dispetcherlar va bortkuzatuvchilar yaroqsiz deb topiladilar.
Moyak va urugʻ naychasida suv yigʻilishida, urugʻ naychasining venalari kengayishida, qutb ekspeditsiyalariga va issiq iqlimli mamlakatlarga ishga yuborilayotgan shaxslarga individual baho koʻzda tutilgan.
38-modda.
Moddaga buyrak va siydik-tanosil aʼzolari sili, piyelonefrit, sistit, uretrit, prostatit, siydik tutolmaslik kiradi. Silining faol shaklida ishga yaroqsiz haqida qaror qabul qilinadi. Oʻtkir oʻziga xos boʻlmagan yalligʻlanishda koʻrikdan oʻtuvchilar davolanishlari lozim. Moyak, tuxumdon silida (konservativ, operativ) sogʻaygandan keyin va silga qarshi dispanserda roʻyxatdan chiqarilgandan keyin, parvoz (dispetcherlik) ishiga ruxsat beriladi.
Buyrak sili sababli nefrektomiya oʻtkazgan shaxslar yaroqsiz deb topiladilar.
Surunkali oʻziga xos boʻlmagan kasalliklar zoʻrayishida, bir yil davomida 2-martadan koʻproq yoki ketma-ket 3 yil davomida har yili bir zoʻrayishida, koʻrikdan oʻtuvchilar ishga yaroqsiz deb topiladilar.
Koʻrikdan oʻtuvchilar, klinik koʻrinishlarsiz prostata bezida toshlari boʻlsa, parvoz (dispetcherlik) ishga yaroqlidirlar. Siydik tutolmasligi bilan qiynaluvchi shaxslar, barcha ustunlar boʻyicha yaroqsizdirlar.
39-modda.
Siydik-tosh kasalligi tashhisi aniqlanganda, klinik tekshiruv koʻrsatilgan va 39.1-modda qoʻllaniladi. Siydik chiqaruv yoʻllarida morfologik va funksional oʻzgarishlar boʻlmasa, 39.2-modda qoʻllaniladi. Oʻtkazilgan buyrak sanchigʻi (tosh chiqishi bilan yoki usiz) bilan bogʻlangan buyraklar faoliyatini buzilishida, keyinchalik koʻrikdan oʻtishlari bilan, koʻrikdan oʻtuvchilar 3 oygacha davolanishlari lozim. Ekstrakorporal litotripsiya va teri orqali litotomiya usuli bilan davolangan shaxslar, operatsiyadan keyingi asoratlar boʻlmasa, operatsiyadan keyin 2-3 oydan kam boʻlmagan, ochiq operatsiyada — 6 oydan kam boʻlmagan vaqtdan keyin ishga qoʻyiladilar.
Teri va tanosil kasalliklari
41-modda.
Surunkali qaytalanuvchi ekzema (shu jumladan cheklangan: quloq chigʻanogʻi, qoʻl panjalarida, yuzda, boʻynda, jinsiy aʼzolar sohalarida) barcha ustunlar boʻyicha yaroqsizlik xulosasiga asos boʻladi. Ekzemaning yengil shakllarida koʻrikdan oʻtuvchilar davolanishlari lozim. Ogʻir, tarqalib ketgan, davolash mushkul boʻlgan va surunkali mikrobli ekzemaga oʻtayotgan piodermiya turlarida koʻrikdan oʻtuvchilar yaroqsiz deb topiladilar.
Yengil turlardagi ixtioz, tangachali temiratkini joylashishi cheklangan, yengil turida, umumiy ahvoli yaxshiligida 41.2-modda qoʻllaniladi.
Terining zamburugʻli shikastlanishi, piodermiya, parazitar kasalliklari (leyshmanioz, qoʻtir) bilan shaxslar davolanishi lozim. Davolangandan keyin ishga yaroqlilik toʻgʻrisida xulosa chiqariladi.
Tananing ochiq joylarida joylashgan vitiligo (yuz, boʻyin, qoʻl panjalarida) va uyali alopetsiya bilan, FA oʻquv yurtlariga va bortkuzatuvchilikka nomzodlar oʻqishga yaroqsizdirlar.
42-modda.
Koʻrikdan oʻtuvchilarning yaroqlilik masalasi, 42.2-modda boʻyicha, tuzalgandan keyin, venerolog hulosasini hisobga olib, koʻrib chiqiladi. Kursantlar tiklanishlari mumkin emas.
Oʻtkir va uncha oʻtkir boʻlmagan gonoreyadan tuzalgandan keyin, koʻrikdan oʻtuvchilar yaroqli deb topiladilar. Asoratlarida (epidermit, prostatit, artritlar, bachadon tuxumdonlarining yalligʻlanishida) tegishli kasallik moddasi boʻyicha, yaroqlilik toʻgʻrisida xulosa chiqariladi.
Ayollar kasalliklari va homiladorlik
43-modda.
Surunkali ginekologik kasalliklarda anatomik nuqsonlar qoldiqlari, funksional buzilishlar va ogʻriq sindromi yoki yalligʻlanish jarayoning tez-tez xurujlari (yilda ikki marta va undan koʻp) bilan koʻrikdan oʻtuvchilar yaroqsiz deb hisoblanadi. Ayol jinsiy sohasidagi surunkali kasalliklar xurujida davolanish koʻrsatiladi, u tugagandan keyin, remissiyaning turgʻunligi masalasini hal qilish uchun, ikki hayz koʻrish davri davomida kuzatuv oʻtkaziladi (ishdan chetlashtirmasdan).
Bachadon boʻyni kasalliklari (eroziya, endotservitsit, eroziv ektropion), trixomonoz kolpiti, trixomoniazda ayollar TNK orqali 3 haftagacha muddatga yerdagi ishga oʻtkazilib, davolanishlari lozim. Bortkuzatuvchilarni tekshiruvi, parvoz ishidan chetlashtirilmay oʻtkaziladi.
Kichik tosdagi bitishmali jarayon, bachadon tanasini yoʻqligi, bir tomonda tuxumdonlarning, ikkala tomonda fallopiyev naychalarini yoʻqligi ishdan chetlashtirishga asos boʻlmaydi.
Jinsiy aʼzolarning tashqariga chiqishi va tushishining III darajasida, siydik tanosil va ichak tanosil oqma yarali teshiklarida, orqa chiqarish teshigi sfinkterini faoliyati buzilishi bilan chot yirtilishida, koʻrikdan oʻtuvchilar ishga yaroqsiz deb hisoblanadi.
Funksional faoliyati oʻzgarmagan holdagi birinchi-ikkinchi darajadagi bachadon va qin pastga siljib tushishi diskvalifikatsiyaga asos boʻlmaydi. Bortkuzatuvchi boʻlib ishga kirayotganlar va oʻqishga kiruvchi nomzodlar yaroqsiz deb hisoblanadi.
Xirurgik davolanishdan keyin tiklanish masalasi, olti oydan kam boʻlmagan vaqtdan keyin koʻrib chiqiladi.
Bachadonni notoʻgʻri joylashishida, rivojlanmaganligida, funksional buzilishlar bilan (metrorragiya, ogʻriqlar) ikki shoxli bachadonda yaroqsizlik haqida xulosa chiqariladi.
Tugʻma bachadon yoʻqligi, qinning yoʻqligi yoki rivojlanmaganligi funksional buzilishlar bilan kechmasa, diskvalifikatsiyaga asos boʻlmaydi. Germofraditizmda bortkuzatuvchi boʻlib ishga kiryotganlar va oʻqishga kiruvchi nomzodlar yaroqsiz deb hisoblanadi.
44-modda.
Bachadondan disfunksional qon ketishlarida davolanish lozim. Algo-dismenorreyada parvoz ishida ishlash mumkin emas.
45-modda.
Homiladorlik aniqlangan vaqtdan boshlab, koʻrikdan oʻtuvchilar parvoz, dispetcherlik va bortkuzatuvchilik ishiga yaroqsiz deb hisoblanadilar.
Abort yoki vaqtidan ilgari tugʻuruq bilan tugagan homiladorlikda, ishga qoʻyish masalasini ginekolog hal qiladi. Homiladorlik sababli ishdan chetlashtirishni va tugʻuruqdan keyin ishga qoʻyishni, akusher-ginekolog xulosasiga binoan, TUEK amalga oshiradi.
Koʻz kasalliklari
46-modda.
46.1-moddaga qovoqlar yetishmovchiligi va qovoq chetini agʻdarilib qolishi, qisman trixiaz, I — III darajali traxoma, yarali blefaritlar, davolab boʻlmaydigan surunkali konyunktivitlar, koʻrish aʼzosi faoliyatini buzuvchi va operativ davolash lozim boʻlmagan xavfli oʻsmalar va xavfsiz shishlar kiradi.
46.2-moddaga oddiy blefaritlar, oʻtkir ifodalanmagan konyunktivitlar, ahamiyatsiz anatomik oʻzgarishlar bilan IV darajali traxoma, qovoq konyuktivitlari, qovoq terisining I darajali saratoni tuzalgandan keyin (onkolog xulosasi boʻyicha), kichik oʻlchamdagi xavfsiz oʻsmalar, koʻrish aʼzolari faoliyatini buzmaydigan qovoqdagi chandiqli oʻzgarishlar kiradi.
Qovoqlarning surunkali kasalliklari va konyunktivitlarning oʻtkirligi va zoʻrayishida davolash oʻtkaziladi.
Soxta qanotsimon parda, pingvekula, katta boʻlmagan xalazion, konyunktivadagi bitta-ikkita ustki follikullar, uchuvchilik oʻquv yurtlariga kirishga toʻsqinlik qilmaydi.
47-modda.
47.1-moddaga: koʻz yosh nuqtalarining torayishi va notoʻgʻri joylashishi, koʻz yosh — burun kanallari va yoʻllari tuzilmasi, koʻz yosh xaltachasi, koʻz yoshi bezini yalligʻlanishi, jarohatli shikastlanishlar va koʻz yoshlanishini yuzaga keltiruvchi boshqa kasalliklar kiradi.
Koʻz yoshi chiqish faoliyati tiklansa, hamda pastki koʻz yoshining nuqtasi va kanallari yoʻq boʻlgan hollarda (kanal va burun sinamalari baholanadi), 47.2-modda boʻyicha ekspert xulosasi chiqariladi.
48-modda.
48.1-moddaga: koʻzdagi toʻr pardaning koʻchishi, pigmentli retinitlar, tomirlarning ogʻir kasalliklari, jarohatlar, xavfli oʻsmalar kiradi.
Oʻtkazilgan oʻtkir kasalliklardan keyin: konyunktivit, sklerit, keratit, irit, iridotsiklit, yengil koʻz kontuziyasida, sogʻaygandan soʻng, ishga qoʻyish haqida xulosa chiqariladi.
Uveit, uzoq davom etuvchi, qaytalanuvchi iridotsiklitlar, keratitlar, xorioretinitlar, nevritlar, koʻz olmasining jarohatli shikastlanishida sogʻayish imkoni boʻlsa, uchuvchi tarkibi va bortkuzatuvchilar, keyingi koʻrikdan uch-olti oydan keyin 48.2-modda boʻyicha oʻtishlari bilan, davolanishlari lozim.
HHB dispetcherlari, mehnatga layoqatsizlik varaqasi yopilgandan va navbatdagi mehnat taʼtilidan foydalangandan keyin ishga qoʻyiladi.
Koʻrish faoliyati yetarli saqlangan, yoshga bogʻliq boʻlgan rivojlanmaydigan boshlangʻich katarakta, koʻz gavharini cheklangan xiralashuvi, shishasimonli jarohat xarakteri, makulodistrofiya, koʻrish nervining boshlangʻich rivojlanmagan atrofiyasi bilan shaxslar, koʻrikdan 48.2-modda boʻyicha oʻtkaziladilar.
Uchuvchilar uchun koʻrish oʻtkirligi yomon koʻzda korreksiyasiz 0.6, shturman, bortmuxandis va bortmexaniklar — korreksiyasiz 0.4, boshqa kasblar uchun — korreksiyasiz 0.3 dan kam boʻlmagan, koʻrish maydoni normal, qorongʻilikka moslashish, binokulyar koʻrishni oʻzgarmasligida, koʻrish aʼzolari faoliyati yetarli saqlangan deb qabul qilinadi. Boshqa koʻzning koʻrish funksiyasi 52-modda talablariga javob berishi kerak.
Katarakta ekstraksiyasini keyingi intraokulyar linza implantatsiyasi bilan operatsiyani oʻtkazgan uchuvchi tarkibi va bortkuzatuvchilar, parvoz ishiga individual baholash boʻyicha tiklanishlari lozim, bir tomonlama artifakiyada HHB dispetcherlik ishiga operatsiyadan keyin olti oydan kam boʻlmagan vaqtdan keyin qoʻyiladi. Ikki tomonlama artifakiya bilan dispetcherlar HHB boʻyicha ishga individual baholash boʻyicha qoʻyiladi.
Keratorefraksion operatsiyalardan keyin I ustun boʻyicha koʻrikdan oʻtuvchi (bortkuzatuvchi va dispetcherlardan tashqari) va qayta parvoz ishiga kiruvchi shaxslar yaroqsiz deb topiladilar, II, III, IV ustunlar boʻyicha kasbiga yaroqlik toʻgʻrisidagi xulosa individual qabul qilinadi.
HHB dispetcherlikka va bortkuzatuvchilikka oʻqishga qoʻyish masalasi, uzoqni koʻra olmaslik darajasini, operatsiyadan oldin 3.5D dan yuqori boʻlmagan, keratomik qirqmalar 10 dan koʻp boʻlmasa va koʻz tubida oʻzgarishlar hisobga olinib individual hal qilinadi.
Parvoz ishiga yaroqlilik, operatsiyadan oʻn ikki oy kam boʻlmagan vaqtdan keyin, HHB dispetcherlariga — operatsiyadan olti oydan kam boʻlmagan vaqtdan keyin, 48.2-modda boʻyicha hal qilinadi. Shu bilan birga, koʻz kontrast–chastotali xususiyatlarini va qamashishga sezgirlikni saqlanganligiga tekshiruvlar oʻtkaziladi.
Gavhar kapsulasidagi bitta-ikkita mayda pigmentlar, shishasimon tananing arteriya qoldiqlari, toʻr pardaning miyelin toʻqimalarini tugʻma asoratlari, uchuvchilik oʻquv yurtlariga kirishga toʻsqinlik qilmaydi.
Rangdor va tomir pardasining tugʻma kolobomalari, polikoriya, tugʻma kataraktalar, koʻruv nervi diskining oftalmologik oʻzgarishlari parvoz mutaxassisliklariga oʻqishga qarshilik qiladi.
Qorongʻilikka moslashish har bir koʻrikdan oʻtkazishda, I — IV ustunlar boʻyicha barcha shaxslarga oʻtkaziladi, tekshiruv natijalari, foydalanilayotgan asbob qoʻllanmasida koʻrsatilgan meʼyorlarga toʻgʻri kelishi kerak.
49-modda.
Glaukomaga taxmin qilinganda ixtisoslashgan boʻlimda tekshiruvdan oʻtkaziladi. Xavfsiz gipertenziya bilan, shaxslar parvoz ishidan chetlatilmaydilar. Birinchi marta aniqlangan ochiq burchakli glaukomaning I-a bosqichida, koʻzning barcha koʻrish faoliyati toʻliq saqlangan boʻlsa va bosim tushiruvchi (gipotenziv) dori-darmonlarni kichik miqdorda qabul qilsa (kunda ikki martagacha), uchuvchi tarkibi va dispetcherlar, keyingi koʻrikdan 49.2-modda boʻyicha oʻtkazilishlari bilan, bir oydan kam boʻlmagan vaqtga davolash-sogʻlomlashtirish tadbirlarini oʻtkazish va kuzatuvda boʻlishlari uchun ishdan chetlatiladilar. Koʻrikdan oʻtishdan avval, glaukoma boʻyicha mutaxassis maslahati oʻtkaziladi.
50-modda.
Rang koʻrishni buzilishi tashhisi, qabul qilingan klassifikatsiya boʻyicha, buzilishning koʻrinishi, shakli va darajasi koʻrsatilgan holda chiqariladi. Rang koʻrishni buzilishi, displey bilan taʼminlangan parvoz kemalarida ishlashga qarshilik qiladi.
51-modda.
Har bir I — IV ustunlar boʻyicha tibbiy koʻrikdan oʻtishda chin va yashirin gʻilaylik borligi tekshiriladi. Geteroforiya turi va darajasi aniqlanadi.
Uchuvchilik va dispetcherlik mutaxassisligiga oʻqishga nomzodlarda I ustun boʻyicha — geteroforiya burchagi gorizontal boʻyicha 3 gradusdan yuqori boʻlmasligi kerak, vertikal boʻyicha — 1 gradus, II va IV ustunlar boʻyicha koʻrikdan oʻtuvchilarda — gorizontal boʻyicha 4 gradusdan oshmasligi kerak, vertikal boʻyicha 1 gradus, III ustun boʻyicha — tegishli ravishda 8 gradus va 1 gradus. Displey bilan taʼminlangan parvoz kemalarida ishlayotgan uchuvchi tarkibidagi shaxslar, 2 gradusdan yuqori boʻlgan geteroforiyada yaroqsiz deb topiladi.
Geteroforiya boʻlganda fuzion rezervlar tekshiriladi. Normada manfiy fuzion rezervlar 5-6 gradusni (10 — 12 prizmali dioptriy), musbat — 15 — 20 gradusni (15 — 20 prizmali dioptriy) tashkil qiladi. Fuzion rezervlar kamayganda davolash-mashq tadbirlari koʻrsatilgan.
52-modda.
Koʻrish oʻtkirligi tekshirishga oid belgilar proyektorida yoki Rott uskunasidagi Golovin-Sivsev jadvallarida korreksiya bilan va korreksiyasiz tekshiriladi. Chin koʻrish oʻtkirligi koʻrsatiladi (2.0-1.5-1.0).
Uchuvchilar koʻrish oʻtkirligi 0.6 dan kam boʻlmaganda, shturman, bortmuhandis, bortmexaniklar koʻrish oʻtkirligi 0.4 dan kam boʻlmaganda har bir koʻziga 1.0 korreksiyasiz va korreksiya bilan parvoz ishiga yaroqli deb topiladi.
Uchuvchilarda yomon koʻzda koʻrish oʻtkirligi 0.5 dan past boʻlmasa (binokulyar koʻrish oʻtkirligi 0.6 dan kam emas), shturman, bortmuhandis, bortmexaniklarda 0.3 dan kam boʻlmasa korreksiyasiz va korreksiya bilan 1.0 akkomodatsiya hajmi bilan, yoshiga oid meʼyorga muvofiq, kasbiy tayyorgarligi va tajribasini hisobga olib, individual baholash qoʻllaniladi.
Koʻrish oʻtkirligi pastroq boʻlgan uchuvchi tarkibidagi shaxslar presbiopiyasi bor boʻlsa, parvozni korreksiya qiluvchi bifokal koʻzoynakda yoki kontakt linzalarda bajarishlari kerak va oʻzida zaxira komplekti boʻlishi kerak. Aviakimyoviy ishlarida kontakt linzalar bilan korreksiya qilishga yoʻl qoʻyilmaydi. Koʻzoynaklarning (linzalarning) borligi va sifati shifokor koʻriklarida hamda navbatdagi koʻrikda nazorat qilinadi.
Uzoqni koʻra olmaslikni 0.5D darajasida, uzoqni koʻra olishni 1.0 D darajasida, astigmatizmni + 0.5 va koʻrish oʻtkirligi korreksiyasiz 1.0 da tibbiy hujjatlarda “tashhis” satrida “sogʻlom” deb, “refraksiya” satrida tegishli yozuv koʻrsatiladi. Refraksiya anomaliyasi natijasida koʻrish oʻtkirligi 1.0 dan past boʻlgan hollarda 52-modda boʻyicha koʻrikdan oʻtkaziladi.
53-modda.
FA oʻquv yurtlariga kirayotgan shaxslarda (I ustun) sikloplegiya sharoitida obyektiv usulda refraksiya koʻrinishi va darajasi aniqlanadi (1% atropin eritmasi 2-marta 5 daqiqadan keyin tomiziladi). I ustunda koʻrsatilgan qayta kirayotgan bortkuzatuvchilarga va HHB dispetcherlariga ikkala koʻzda koʻrish oʻtkirligi 1.0 va II, III, IV ustunlarda koʻrsatilgan shaxslarga, refraksiyani aniqlash uchun sikloplegiya tibbiy koʻrsatma boʻlganda oʻtkaziladi.
54-modda.
Presbiopiya darajasi sharsimon linza kuchi bilan, ishchi masofani (60 — 80 sm) inobatga olib kerakli faoliyat uchun aniqlanadi.
Quloq, tomoq, burun, ogʻiz boʻshligʻi va jagʻlar kasalliklari.
55-modda.
Gaymor kavaklaridagi kistalarda, peshona kavaklaridagi kista va osteomalarda, uchuvchi, shturman, bortmuhandis, bortkuzatuvchilarni tayyorlash boʻyicha FA oʻquv yurtlariga kirayotgan nomzodlar yaroqsiz deb topiladilar. Uchuvchi tarkibidagi shaxslarda peshona kavagidagi osteomalar, parvozlarni va barokamerali tekshiruvni yaxshi oʻtkazganda, parvoz ishiga qarshilik qilmaydi. Gaymor kavaklarining devor yonidagi shilliq qavatlarning qalinlashishi, agar kontrast modda bilan qilingan diagnostik punksiyada patologik oʻzgarish aniqlamasa va FA oʻquv yurtiga kirayotgan nomzod barokamera tekshiruvida barometr bosimi darajalari farqini ijobiy oʻtkazsa, parvozga oʻqishga qarshilik qilmaydi. Pollinoz, rinokonyunktival sindromda parvoz ishini davom ettirish masalasi, allergolog xulosasidan keyin hal qilinadi.
56-modda.
Moddaga, burundan nafas olishning butunlay yoʻqligi yoki keskin qiyinligi bilan burun toʻsigʻining qiyshayishi, yuqori nafas yoʻllari shilliq qavatining distrofiyasi, nafas olish va soʻzlash faoliyatini buzilishiga sabab boʻluvchi oʻzgarishlar (burun chigʻanoqlari gipertrofiyasi, adenoid vegetatsiyalari, davolanishdan keyingi xavfsiz oʻsmalar), tashqi eshituv yoʻlining ekzostazlari, quloq atrofidagi osteomalar va radikal operatsiyadan keyingi surunkali yiringli mezo- va epitimpanitlar kiradi. Koʻrsatilgan kasalliklarni operativ davolagandan keyin, faoliyatlar tiklanishi hisobga olinib, oʻqish va ishga yaroqlilik masalasi 56.2-modda boʻyicha hal qilinadi.
Radikal operatsiyadan keyin, operatsiyadan keyingi boʻshliqning toʻliq hamda turgʻun epidermizatsiyasida va eshitish funksiyasi saqlanganda, koʻrikdan oʻtuvchilar yaroqli deb hisoblanadi.
Eshitishni tiklash operatsiyalarini oʻtkazgan shaxslar (timpanoplastika, stapedoplastika), I, II, III ustun boʻyicha yaroqsiz deb hisoblanadi.
Ushbu moddaga parodont kasalligi, koʻpchilik tishlari yoʻqligi, olinadigan protezlar, gingivitlar, leykoplakiyalar, tishlar jipslashuvi anomaliyasi kiradi. Soʻzlash qobiliyati olib yechiladigan protezlar yechilganidan keyin baholanadi. Chaynash funksiyasi moʻtadil buzilgani bilan birgalikda koʻpchilik tishlari yoʻq boʻlsa, komissiya oraliq davrida protezlash tavsiya etiladi. III darajali tishlar jipslashuvi (yuqori va pastki jagʻning kurak tishlar orasidagi masofa vertikal va sagittal yoʻnalishda 10 mm dan koʻp boʻlib) va II darajadagi (6 mm dan 10 mm gacha) tishlar jipslashuvi boʻlsa, 56.1-modda asosida ekspert xulosasi chiqariladi.
I darajali tishlar jipslashuvi (kurak tishlar orasidagi masofa 5 mm dan kam boʻlsa) 56.2-moddaga tegishli.
57-modda.
Dekompensatsiyali tonzillitli shaxslar davolanishlari lozim. Uchuvchi tarkibidagi shaxslar surunkali dekompensatsiyali tonzillitni operativ davolashdan keyin, asoratlari boʻlmasa, operatsiyadan soʻng bir oydan kam boʻlmagan vaqtdan keyin parvoz ishiga ruxsat beriladi.
Surunkali kompensatsiyali tonzillitda otolaringolog kuzatuvida boʻlishi va koʻrsatmalari boʻyicha davolanishi lozim.
58-modda.
Ushbu moddada koʻrsatilgan kasalliklar bilan shaxslar maxsus davolanishlari lozim. Xavfli oʻsma sababli davolangandan keyin, tiklanish masalasi ikki yildan soʻng onkolog xulosasini inobatga olib, koʻrib chiqiladi.
59-modda.
Bu modda nutq buzilishlarni nazarda tutadi: tovush talaffuzini buzilishi va duduqlanish. Uchuvchilikka, shturmanlikka, bortmuhandislikka, dispetcherlikka va bortkuzatuvchilikka oʻqishga nomzodlar duduqlanishning barcha darajasida yaroqsiz deb hisoblanadi.
Aniq nutq bilan, alohida tovushlar talaffuzini buzilishida, nomzodlar yaroqli deb hisoblanadi. Logoped maslahatidan keyin ekspert xulosasi chiqariladi.
60-modda.
60.1-modda radikal operatsiyadan keyin, operatsiyadan keyingi boʻshliqni (unda yiring, poliplar, granulyatsiya yoki xolesteatomlar boʻlsa) toʻliq boʻlmagan epidermizatsiyasini nazarda tutadi.
Bir tomonlama surunkali xavfsiz kechuvchi epitimpanitda (granulyatsiyasiz, poliplarsiz, suyak kariyessiz, labirintning taʼsirchanlik belgilarisiz), mezotimpanitda yaroqlilik masalasi 60.2-modda boʻyicha koʻrib chiqiladi.
60.3-moddaga surunkali oʻrta quloq katari (surunkali tubotit) kamdan kam xuruj beradigan va eshitishni va barofunksiyani moʻtadil buzilishi parvoz ishiga toʻsqinlik qilmaydi. Ekspert xulosasi eshitish oʻtkirligini hisobga olib chiqariladi.
Nogʻora pardadagi perforatsiya joyida katta boʻlmagan chandiqlar yupqalashmaganda, kalsinatlarsiz (uning yaxshi harakatchanligida, audiogramma bilan tasdiqlangan normal eshitishda va barofunksiya saqlangan boʻlsa) tashhis qoʻyishga asos boʻlmaydi.
61-modda.
Quloq barofunksiyasini buzilishi turgʻun va ifodalangan buzilishi manometriya, otoskopirovaniye, quloq havo oʻtkazishi va kateterizatsiya bilan tasdiqlangan boʻlishi kerak. Quloq barofunksiyasini buzilishi yevstaxiy nayning oʻtkazuvchanligini buzilishi oqibati boʻlishi mumkin yoki havo bosimini oʻzgaruvchanligiga taʼsiriga baroakkomodatsiya mexanizmlarni yetishmovchiligi natijasi boʻlishi mumkin.
Barofunksiyani buzilish shakllarini (organik yoki funksional) inobatga olib, davolanishdan keyin, 61.2-modda boʻyicha ekspert xulosasi chiqariladi. Parvozga oʻqish boʻyicha nomzodlar, koʻrsatmalar boʻyicha bosim oʻzgarishlariga chidamliligiga barokamerali tekshiruvdan oʻtkaziladi. Nogʻora pardalarining yengil qizargani, boltacha tutqichi yoʻlidagi tomirlar inyeksiyasi, otometriyaning maʼlumotlari ijobiy boʻlsa va lor aʼzolar patologiyasi yoʻq boʻlsa, parvozga oʻqishga toʻsqinlik qilmaydi.
62-modda.
Uchuvchi tarkibidagi shaxslarda statokinetik sezuvchanlini xolatini vestibulyar anamnez, vestibulometriya (aylanadigan kursidagi tekshiruv), uzoq parvozlarga chidamliligiga qarab baholash mumkin.
Yengil vestibulovegetativ reaksiyalar (ahamiyatsiz oqarib ketishi, katta boʻlmagan gipergidroz) vestibulometriya vaqtida parvozlarni yaxshi oʻtkazishida va sogʻligʻida normadan chetga chiqish boʻlmasa tashhis qoʻyishga asos boʻlmaydi.
63-modda.
FA oʻquv yurtlariga kirayotgan nomzodlar va yerdagi tarkibdan parvoz ishiga kirayotgan bortmuhandis, bortmexanik, bortradist, bortkuzatuvchi audiometriyaning barcha chastota diapazonlarida tekshiruvdan oʻtayotganda, bas va diskant guruhidagi shivirlab aytilgan soʻzlarni 6 metr dan kam boʻlmagan masofada qabul qilishi kerak va eshitish chegarasi 10dBgacha diapazonda boʻlishi kerak.
Bu moddaga otoskleroz ham kiradi. Otosklerozga chalingan shaxslar va eshitishni tiklash operatsiyasini oʻtkazganlar davolanish natijalaridan qatʼi nazar, barcha ustunlar boʻyicha yaroqsiz deb hisoblanadi.
Eshitish funksiyasini aniqlashda tekshiruvning quyidagi uslublari qoʻllaniladi: shivirlash akumetriyasi, kamertonlar bilan tekshirish, tonalli, chegarali audiometriya, nutq audiometriyasi va ultratovushli tekshiruv.
Ekspert xulosasini chiqarishda, eshitish oʻtkirligining yomon koʻrsatgichlari, ular bas yoki diskant guruhga kirishidan qatʼi nazar, asos qilib olinadi. Bunda koxlear nevritni boshqa eshitish aʼzolarining kasalliklaridan farqlay bilishi kerak boʻladi va iloji boricha nevritning etiologiyasi koʻrsatiladi (yuqumli kasallikdan, zaharlanishdan, jarohatdan, shovqindan keyin, umumiy ateroskleroz, gipertonik kasalliklar fonida va boshqalar). Chastotalar uchun izolyatsiyalangan chegaralarning oshishi 4000 — 8000dan Gs 30 — 40 dB gacha boʻlganda klinik tashhisni qoʻyishga asos boʻlmaydi. Bu shaxslar otolaringolog kuzatuvida boʻlishi lozim.
Uchuvchi tarkibidagi shaxslarga, har qanday etiologiyadagi koxlear nevrit bilan, uchish vaqtining oylik sanitar normalarini uzaytirish man etiladi.
Eshitish oʻtkirligi past boʻlgan, koʻrikdan oʻtuvchi aviamutaxassis parvoz ishiga ruxsat olish uchun, otolaringolog shifokorga, ikki tomonlama radioalmashuvni olib borish maʼlumotlari bilan ishlab chiqarish tavsifnomasini taqdim etishi shart.
Oʻzbekiston Respublikasi FA xodimlarini tibbiy koʻrikdan oʻtkazish toʻgʻrisidagi Nizomga
3-ILOVA
Tibbiy-uchish ekspertizasi maqsadidagi
TEKSHIRUVLAR HAJMI
1. Terapevtik tekshiruvlar:
ogʻiz boʻshligʻi, halqum, teri qoplamalari, koʻrinarli shilliq qavatlar, limfa tugunlari va qalqonsimon bez, yoshga oid umumiy koʻrinishi;
nafas olish, qon aylanish (funksional imkoniyatini aniqlash), ovqat hazm qilish va siydik ajratish aʼzolari
2. Jarrohlik tekshiruvlari:
antropometriya (boʻyi, tana vazni, koʻkrak aylanasi, qoʻl panjalarining spirometriya, dinamometriyasi);
umumiy koʻrik (tana tuzilishi, mushaklar va teri osti yogʻ qatlamini rivojlanishi, qaddi-qomati, yurishi);
terisining, limfa tugunlarning, qalqonsimon bezining, sut bezining, periferik tomirlar, suyaklar, boʻgʻimlar, qorin boʻshligʻi aʼzolari, tashqi jinsiy aʼzolari, orqa chiqarish teshigi sohasining holati, 30 yoshdan boshlab toʻgʻri ichakning va prostata bezining barmoqli tekshiruvi.
3. Nevrologik tekshiruvlar:
Tashqi koʻrik (teridagi chandiqlar, atrofiya, fibrillyar va fassikulyar qaltirashlar);
chanoq — miya nervlari;
harakatlanuvchi, reflektor, sezgi sohalari, statika va koordinatsiya;
vegetativ-nerv tizimi (dermografizm, akrotsianoz, gipergidroz, titrash, ortoklinostatik sinov);
hissiy-ruhiy soha.
4. Dermatovenerolog koʻrigi (bortkuzatuvchilar tayyorlash boʻyicha FA oʻquv yurtlariga kirayotgan shaxslar koʻrigidan oʻtishida oʻtkaziladi; bortkuzatuvchilar koʻrigi yilda 2-marta).
5. Aviamutaxassis ayollarning ginekolog koʻrigi — yilda ikki marta, ayol bortkuzatuvchilar — yilning har choragida.
6. Lororganlar tekshiruvi:
Tashqi koʻrik;
Ichki koʻrik (endoskopiya), oldi va orqa rinoskopiya, otoskopiya;
faringoskopiya, laringoskopiya, burundagi nafas olishni va hid sezishni aniqlash;
akumetriya (shivirlab soʻzlash bilan);
quloq barofunksiyasi;
statokinetik chidamlilikni aniqlash (vestibulometriya), 3 daqiqa davomida uzluksiz kumulyatsiyani Koriolis tezlashtirish usulibida (UKKT) oʻtkaziladi yoki 2 daqiqa davomida uzuqlik kumulyatsiyani Koriolis tezlashtirish usulibida (UKKT); uchuvchilar, shturmanlar, bortmuhandislar, dispetcherlar va bortkuzatuvchilar tayyorlash boʻyicha FA oʻquv yurtlariga kirayotgan nomzodlarga; uchuvchilar tarkibi va bortkuzatuvchilarga;
uchuvchilar, shturmanlar, bortmuhandislar, dispetcherlar, bortkuzatuvchilar tayyorlash boʻyicha FA oʻquv yurtlariga kirayotgan nomzodlariga tonal audiometriya oʻtkaziladi; uchuvchilar tarkibi va bortkuzatuvchilarga; bortmexanik, bortradist va bortkuzatuvchilikka qayta oʻqiyotgan yerdagi tarkibdagi shaxslarga; bilim yurtini bitirishdan oldin oʻqishni bitirishdan oldin uchuvchilar, shturmanlar, bortmuhandislar tayyorlash boʻyicha FA oʻquv yurtlarining kursantlariga; uchuvchi tarkibidagi shaxslarga har besh yildagi parvoz ishidan keyin; 40 yoshga toʻlganda-ikki yilda bir marta, eshitish aʼzosining kasalligi belgilanganda esa — har yili.
7. Stomatologik tekshiruvi:
tishlarning holati, ogʻiz boʻshligʻining shilliq qavati, milklar;
tishlam, tishlar formulasi, koronkalar mavjudligi, protez yoki sunʼiy milklar;
8. Koʻrish aʼzolarining tekshiruvi:
koʻrish oʻtkirligi;
rangli koʻrish;
binokulyar koʻrish;
tunda koʻrish;
konvergensiyaning yaqinroq nuqtasi;
aniq koʻrishning yaqinroq nuqtasi;
koʻrish aʼzosining anatomik holati;
subyektiv uslubda refraksiyani tekshirish (skioskopiya ili refraktometriya);
koʻz ichidagi bosim (birinchi va uchinchi darajadagi tibbiy xulosalar egalariga 40 yoshga toʻlganda uch yilda bir marta, 50 yoshga toʻlganda — ikki yilda bir marta, shuningdek ikkinchi darajadagi tibbiy xulosalar egalariga 40 yoshga toʻlganda va 50 yoshda — bir marotaba oʻlchanadi. Aviaxodimlarning anamnezida naslida glaukomaga moyillik holatlarini aniqlanishi, har yili koʻz ichidagi bosimni oʻlchashga koʻrsatma boʻladi.).
9. Psixologik tekshiruv:
mutaxassislik boʻyicha oʻqishga nomzodlar: uchuvchi, shturman, bortmuhandis, HHB dispetcheri, bortkuzatuvchi;
ishga kirayotganda, oʻquv yurtlarida oʻqishni tugatgandan keyin HHB dispetcherlar va uchuvchi tarkibidagi shaxslarga;
HHB dispetcherlar va uchuvchi tarkibidagi shaxslarga 50 yoshda; 55 yoshdan har 2 yilda;
yangi texnikaga qayta oʻqishda uchuvchi tarkibidagi shaxslarga;
katta dispetcherlik, parvozlar rahbarligi, uchuvchi-instruktorlik, havo kemasi komandiri lavozimlariga koʻrsatilganlarida;
qutb ekspeditsiyaga yuborilganda va issiq iqlimli mamlakatlarga xizmat safariga joʻnatilganda;
statsionar tekshiruvida;
dispetcherlik tarkibidagi shaxslar malaka oshirganda;
tibbiy koʻrsatma boʻyicha oʻtkaziladi.
Koʻz qorachigʻini kengaytiruvchi preparatlar tomizilgandan keyin, 3 kundan soʻng psixologik tekshiruv oʻtkaziladi.
10. Laborator tekshiruvlar:
a) Klinik qon tahlili (gemoglobin, eritrotsitlar soni, leykotsitar formula, eritrotsitlar choʻkish vaqti);
b) Klinik siydik tahlili (shu jumladan bilirubinga, urobilin tanachasiga, atsetonga taʼsiri);
v) Nahorda qondagi qand;
g) Zaharli ximikatlar bilan AKI bajarayotgan uchuvchilar tarkibi bilirubin va uning fraksiyalari, AST, ALT, GGTP, IF fermentlariga qonning biokimyoviy tekshiruvlari oʻtkaziladi;
d) Ayollarga 17 yoshdan har yili — mazoklar sitologik tekshiruvi oʻtkaziladi;
e) Aviaxodimlarga TUEKda dastlabki koʻrikdan oʻtishda, keyinchalik har yili qonning OIV — infeksiyasi tekshiruvi oʻtkaziladi.
qonning sifilisga tekshiruvi (barmoqdan qon olish ekspress uslubi), bortkuzatuvchilarni tayyorlash boʻyicha oʻquv yurtlariga kirayotganlarga va ishlayotgan bortkuzatuvchilarga koʻrikdan oʻtishda — yilda bir marta oʻtkaziladi. (epid. koʻrsatish boʻyicha hududiy sogʻliqni saqlash organlari tekshiruv sonini oshirishi mumkin.);
j) Najasdagi gijjalar tuxumi va dizenteriya guruhiga tekshiruv, bortkuzatuvchilar boʻlinmalariga kirayotgan shaxslarga dastlabki koʻrikdan oʻtishda; keyinchalik bortkuzatuvchilarga — har yili oʻtkaziladi (epid. koʻrsatish boʻyicha hududiy sogʻliqni saqlash organlari tekshiruv sonini oshirishi mumkin.);
z) Boshqa laboratoriya tekshiruvlari tibbiy koʻrsatishga qarab oʻtkaziladi.
11. Rentgenologik tekshiruvlar:
a) Koʻkrak qafasi aʼzolarining rentgenoskopiyasi (yirik kadrli flyuorografiya);
dastlabki koʻrikdan oʻtishda FA oʻquv yurtlariga kirayotgan shaxslarga;
uchuvchi tarkibiga, HHB dispetcherlariga, uchuvchilar, shturmanlar, bortmuhandislar, dispetcherlar tayyorlash boʻyicha FA oʻquv yurtlarining kursantlariga — 2 yilda 1-marta; bortkuzatuvchilarga va bortkuzatuvchilikka oʻqiyotgan shaxslarga har yili.
IZOH: epid. koʻrsatish boʻyicha hududiy sogʻliqni saqlash organlari rentgenologik tekshiruvlar sonini oshirishi mumkin.
b) uchuvchilar, shturmanlar, bortmuhandislar, bortkuzatuvchilar tayyorlash boʻyicha FA oʻquv yurtlariga kirayotgan nomzodlarga burunning yondosh boʻshliqlari rentgenografiyasi (yirik kadrli flyurografiya) oʻtkaziladi.
12. Elektroensefalografiya oʻtkaziladi:
uchuvchilar, shturmanlar, bortmuhandislar va HHB dispetcherlarini tayyorlash boʻyicha FA oʻquv yurtlariga kirayotgan nomzodlarga;
uchuvchi tarkibiga, HHB dispetcherlariga va bortoperatorlarga 50 yoshda; 55 yoshdan har uch yilda;
tibbiy koʻrsatish boʻyicha.
13. Boʻyin va bosh arteriyalarni ultratovush diagnostikasi FA aviamutaxassislari uchun tibbiy koʻrsatish boʻyicha oʻtkaziladi.
14. Tinch holatdagi elektrokardiografiya (Vilson boʻyicha 12 tomonli) oʻtkaziladi:
a) uchuvchilar, shturmanlar, bortmuhandislar, dispetcherlar, bortkuzatuvchilar tayyorlash boʻyicha FA oʻquv yurtlariga kirayotgan nomzodlariga (yukli 20 ta choʻkkalab oʻtirish bilan)
b) uchuvchi tarkibiga yilda 1-marta, 40 yoshga toʻlganda — 6 oyda 1-marta.
v) HHB dispetcherlar, bortkuzatuvchilar, bortoperatorlar, uchuvchi-kuzatuvchilar, havaskor — uchuvchilar, planeristlar, erkin aerostat uchuvchilari, oʻta yengil uchish apparatlarining uchuvchilariga — yilda 1-marta.
g) Fuqarolar aviatsiyasining oʻquv yurtlarining kursantlarga — yilda bir marta.
15. Funksional yukli sinovlar:
a) Veloergometrik tekshiruv yoki tredmil tekshiruvi oʻtkaziladi:
uchuvchi, shturman, bortmuxandis, bortmexaniklarga 40 yoshga toʻlganida va keyinchalik har uch yildan keyin; 50 yoshda va undan katta — har yili;
sinovchi-uchuvchilarga 40 yoshdan oshganda — har yillik koʻrikdan oʻtishda;
uch oydan koʻp muddatga qutb ekspeditsiyasiga va issiq iqlimli mamlakatlarga yuborilayotgan uchuvchi va dispetcherlik tarkibiga;
tibbiy koʻrsatish boʻyicha: dinamikada EKG oʻzgarishi, yurak maromi va oʻtkazuvchanlikni buzilishi, kardiomiopatiyalar alomatlari, mitral klapanning prolapsi, kompesatsiyalangan yurak nuqsonlari, arterial gipertenziya, lipid va uglevod almashinuvining buzilishi va boshqa xavf omillari.
b) Exokardiografik tekshiruv abituriyentlarga, kursantlarga va FA aviamutaxassislariga tibbiy koʻrsatish boʻyicha oʻtkaziladi.
16. Lipid almashinuvining buzilishi, semizlik, qondagi qandning oshishida endokrinolog tomonidan glyukozotolerantli test belgilanadi. Statsionar tekshiruvda glikemik profil yoki glikozilli gemoglobin sinovi oʻtkaziladi.
17. Ortostatik sinov (terapevtik va nevrologik) tibbiy koʻrsatish boʻyicha oʻtkaziladi.
18. Qoʻshimcha tekshiruvlar uch yilda bir marta oʻtkaziladi:
uchuvchi tarkibiga 40 yoshga toʻlganda;
bortoperator, bortkuzatuvchi, HHB dispetcher va planeristlarga 45 yoshga toʻlganda:
a) qonning biokimyoviy tekshiruvi: umumiy oqsil va oqsil fraksiyalari; xolesterin, alfa-xolesterin, triglitseridlar; S-reaktiv oqsil; bilirubin va uning fraksiyalari; AST, ALT fermentlar;
b) oshqozon va 12-barmoq ichakning ezofagogastroduodenoskopiya yoki rentgenoskopiyasi;
v) ichki aʼzolarning ultratovush tekshiruvlari (jigar, oʻt pufak, oshqozon osti bezi, qora taloq, buyraklar);
g) tibbiy koʻrsatishlar boʻyicha rektoromanoskopiya.
Uchuvchilar, shturmanlar, bortmuhandislar va HHB dispetcherlarini tayyorlash boʻyicha FA oʻquv yurtlariga kirayotgan nomzodlar, tibbiy koʻrsatishlar boʻyicha mazkur bandning “v” kichik bandida koʻrsatilgan tekshiruvdan oʻtadilar.
19. Tibbiy koʻrsatishlar boʻlganda aviamutaxassislarga boshqa tekshiruvlar oʻtkaziladi.
20. Aviaxodimlarning narkotik vositalar, psixotrop va psixoaktiv moddalar isteʼmol qilganligiga tibbiy koʻrik va biokimyoviy nazorat, ishga kirayotganda (tanlab), tibbiy koʻrsatishlar boʻyicha, asosli gumon boʻlganda, aviatsiya hodisasida (insidentida) aviatsiya hodisasini (insidentini) tekshirish boʻyicha komissiya raisini qarori boʻyicha oʻtkaziladi.
Oʻzbekiston Respublikasi FA xodimlarini tibbiy koʻrikdan oʻtkazish toʻgʻrisidagi nizomga
4-ILOVA

TUEKda koʻrikdan oldin “Tibbiy xulosa” olish uchun nomzod tomonidan toʻldiriladi
‎TIBBIY KOʻRIK UCHUN ARIZA ‎‎

Familiya, ismi, otasining ismi __________________________________________________
‎‎_____________________________________________________________________________
Uy manzili __________________________________________________________________
‎Tugʻilgan sanasi ___________________jinsi______________________________________‎
‎Tibbiy xulosa turi ____________________________________________________________
‎Ish joyi _____________________________________________________________________
‎Egallab turgan lavozimi ________________________________________________________

‎(uchuvchilar tarkibidagi shaxslar uchun — havo kemasi turi)

Umumiy uchgan vaqti _________________ soati, oxirgi yil uchun ___________________soat.
‎Mazkur kasb boʻyicha ishlagan davri ____________________________________________yil
TUEKda oldingi koʻrikdan oʻtgan sanasi ____________________________________________
Oldingi komissiyalararo davrda mavjudmi: Sogʻligʻi holati boʻyicha ishdan chetlatilgan hollari? (“Ha” yoki “Yoʻq” tagiga chizilsin).

Ha

‎‎Yoʻq

‎Chetlatilgan sanasi

Dori-darmon vositalari qoʻllanilish faktlari? (“Ha” yoki “Yoʻq” tagiga chizilsin).

Ha

‎‎Yoʻq

Dori turi?

‎Maqsad (sabab) ‎

Orqa tomoni

OLDINGI KOMISSIYALARARO DAVRGA TIBBIY ANAMNEZ

(Koʻrikdan oʻtuvchi tomonidan “Ha” yoki “Yoʻq” soʻzlarining tagiga chizish yoʻli bilan toʻldiriladi. Zarur boʻlganda javobning toʻliq bayoni “Izohda” koʻrsatiladi.

‎Izoh

Boshda tez-tez va kuchli ogʻriqlar borligi Ha Yoʻq
‎‎Bosh aylanish xurujlari yoki hushdan ketish hollari ‎Ha Yoʻq
Allergik reaksiya (qaysi allergenga?)‎ Ha‎ Yoʻq
Koʻrishning buzilishi yoki illyuziyalar Ha‎ ‎Yoʻq
‎Yurak faoliyatining buzilishi ‎Ha Yoʻq‎
Turli sabablariga koʻra hushdan ketish Ha Yoʻq
Eshitish aʼzolaridagi buzilishlar‎ Ha Yoʻq
Arterial bosimning koʻtarilishi yoki tushishi ‎ Ha Yoʻq
Oshqozon yoki ichak faoliyatining buzilishi Ha Yoʻq
Siydik chiqarish faoliyatining buzilishi ‎Ha Yoʻq
Turli xildagi asab buzilishlari Ha Yoʻq
‎Boshqa aʼzo yoki tizimdagi buzilishlar Ha Yoʻq
Kasallik sababli (qaysi?) kasalxonada yotish yoki ambulator davolanish ‎Ha Yoʻq

‎‎_____________________________________________________________________________

‎Men, ________________________________________________________________________

(koʻrikdan oʻtuvchining familiya, ismi, otasining ismi)

shuni tasdiqlaymanki, mazkur arizada koʻrsatilgan maʼlumotlar va javoblar ishonchli va toʻliq, mening xabardorligim doirasida va tibbiy koʻrikdan oʻtish uchun hamda TUEK tibbiy xulosasiga kiritishga asos boʻlishi mumkin.

“____” _____________200__y. ‎‎‎

______________________________________‎‎‎

(shaxsiy imzo)

Oʻzbekiston Respublikasi FA xodimlarini tibbiy koʻrikdan oʻtkazish toʻgʻrisidagi Nizomga
5-ILOVA

Oʻzbekiston Respublikasi
‎(The Republic of Uzbekistan)
‎Oʻzbekiston Respublikasi Transport vazirligi huzuridagi Fuqaro aviatsiyasi agentligi (Civil aviation Agency under the Ministry of transport of the Republic of Uzbekistan)
‎Seriya AA № 000000

‎‎
Tibbiy xulosa
‎Medical Conclusion
‎ _______________________
‎ (klass/class)


qon guruxi ________
‎blood group

rezusfaktor_______
‎ rhesus factor ‎
‎‎
‎‎Familiya _____________________________________________________________________
‎Surname
Ismi ________________________________________________________________________
‎Name
Otasining ismi _______________________________________________________________
‎Tugʻilgan yili _________________________________________________________________
‎Date of birth
‎‎_____________________________________________________________________________

FA TUEK ning nomi
‎Medical Aviation Center

“___” ______________ 200 __ y.dan
‎Date of issue
FA TKN -2002
‎In accordance with RME CA of Uzbekistan - 2002
YAROQLI DEB TOPILGAN _______________________________________________________
‎Approved for flight operating
Tibbiy xulosa “___” _____________ 20____gacha amal qiladi
‎‎‎If renewed in ______ months Conclusion is valid till
FA TUEK (MTUEK)raisi _______________________________________________________
The Chairman of the Commission ‎

‎(Imzo, signature)


M.Oʻ.
‎Stamp


‎………………………………………………………………………………………………………………………(qirqish chizigʻi)

Tibbiy xulosa ‎ seriya AA № 000000‎
Berildi: ______________________________________________________________________

(F.I.O, lavozimi)

Berilgan sanasi: “___” __________ 20____ y. ‎‎ Olgani haqida imzo: ________

Orqa tomoni

Davrli tibbiy koʻriklar
‎Periodical Medical Examinations

Tibbiy koʻrik sanasi
‎Date of medical examination ‎

Tibbiy xulosaning amal qilish muddatini uzaytirish xaqida xulosa
‎Validation mark ‎

Aviatsiya korxonasi shifokorining imzosi
‎Signature
‎Pechat (stamp) ‎


‎Alohida belgilar:

(5-ilova Oʻzbekiston Respublikasi transport vazirining 2023-yil 22-iyundagi 7-sonli buyrugʻi (roʻyxat raqami 1186-12, 17.07.2023-y.) tahririda — Qonunchilik maʼlumotlari milliy bazasi, 17.07.2023-y., 10/23/1186-12/0483-son)
Oʻzbekiston Respublikasi FA xodimlarini tibbiy koʻrikdan oʻtkazish toʻgʻrisidagi Nizomga
6-ILOVA

№ _______Tibbiy koʻrik haqida

‎TUEK MAʼLUMOTNOMASI
‎Berildi _____________________________________________________________________

(F.I.O., tugʻilgan yili)

unga “Tibbiy xulosa” berish rad etildi ___________________________________________
‎‎___________________________“Sogʻligʻi holatiga talablarga...” toʻgʻri kelmaganligi sababli
FA TKN- 2002 ______________ modda
Tashhis: ____________________________________________________________________
‎‎____________________________________________________________________________
Tavsiyalar: ___________________________________________________________________
Qayta koʻrikdan oʻtish tavsiya etilmaydi, ________ oylardan keyin tavsiya etiladi
‎(keraksizi oʻchirilsin)
“Tibbiy xulosa”ni berishdan rad etish belgilangan tartibda shikoyat qilinishi mumkin.
Maʼlumotnoma berilgan sana “____” __________200 __ y.
‎FA TUEK raisi

‎FA TUEK muhri

(imzo)

‎‎_____________________ xodimlar
‎‎boʻlimiga ‎‎
‎(aviakorxonaning nomi) ‎‎

“Tibbiy xulosa” berishni rad etish toʻgʻrisidagi

№ _______XABARNOMA

Fu-ro _______________________________________________________________________

‎(koʻrikdan oʻtuvchining familiyasi, ismi, otasining ismi)

FA TKN- 2002 “Sogʻligʻi holatiga talablarga...” ni ______________ moddasiga noloyiqligi sababliparvoz ishiga loyiqligi haqida “Tibbiy xulosa” berish“ rad etildi
‎“____” _______________200 __ y.
‎FA MTUEK raisi

‎FA MTUEK muhri

(imzo)

Oʻzbekiston Respublikasi FA xodimlarini tibbiy koʻrikdan oʻtkazish toʻgʻrisidagi Nizomga
7-ILOVA
Qutb ekspeditsiyalari, iqlimi issiq mamlakatlarda 3 oydan koʻp muddatdagi ishlarga va aviatsiya-kimyoviy ishlarga
TIBBIY TOʻGʻRI KELMASLIK
3 oydan koʻp muddatda qutb ekspeditsiyalariga, iqlimi issiq mamlakatlarga ishlashga yuborilgan aviatsiya mutaxassislar navbatdan tashqari tibbiy koʻrikdan oʻtishlari lozim.
Tibbiy toʻgʻri kelmaydigan hollar:
1. Qutb ekspeditsiyalarida ishlash uchun:
2.2., 4.2., 6.2., 10.2., 11., 12.2., 13.2., 14.2., 16.2., 17.2., 18.2., 21.2., 25.2., 30.2., 34.2., 35.2., 36.2., 37.2., 38.2., 39.2., 41.2., 43.2., 44., 46.2., 47.2., 48.2., 49.2., 52 (0,6 dan past boʻlmagan xolda; 1,0 korreksiyasi bilan), 55.2., 55.3., 56.2., 57.2., 60.2., 60.3., 63.3;
2. Iqlimi issiq mamlakatlarga ishlash uchun:
2.2., 4.2., 6.2., 9.2., 11., 12.2., 13.2., 14.2., 16.2., 21.2., 30.2., 31.2., 34.2., 37.2., 38.2., 39.2., 41.2., 43.2., 44., 55.2., 55.3., 56.2., 60.2., 60.3., 63.3.;
3. Aviatsiya-kimyoviy ishlar uchun (zaharli ximikatlarni qoʻllagan holda);
2.2., 9.2., 11., 12.2., 13.2., 14.2., 16.2., 23.2., 24.2., 25.2., 30.2., 31.2., 38.2., 39.2., 41.2., 43.2., 44., 46.2., 47.2., 48.2., 49.2., 63.2., 63.3.
Izoh: “Sogʻligʻi holatiga talablarga...” dagi moddalarga koʻra, zaharli ximikatlar bilan ishlashga noloyiq deb topilgan aviamutaxassislarni TUEK xulosasi bilan mineral oʻgʻitlar va biopreparatlar bilan ishlashga ruxsat berish huquqiga ega.
Oʻzbekiston Respublikasi FA xodimlarini tibbiy koʻrikdan oʻtkazish toʻgʻrisidagi Nizomga
8-ILOVA

‎Tibbiy uchish ekspert komissiyasi
‎‎BAYONNOMARI JURNALI

200 __y. “____” ___________ ________sonli TUEK majlisining bayonnomasi
‎Rais ______________________________ Aʼzolar ____________________________________
‎‎__________________
‎‎__________________
‎‎__________________


‎‎t/r

Familiya, ismi, otasining ismi ‎

Tugʻ. yili ‎

Lavozimi, ishlash joyi, umumiy uchish vaqti (soat)

Koʻrikdan oʻtish uchun sabab‎

Shikoyatlar, klinik tashhis‎

“Tibbiy xulosa”, davolash — sogʻlomlashtirish chora-tadbirlari, dispanserlik hisobi guruhi‎

1‎ 2‎ 3‎ 4‎ 5‎ 6‎ 7‎

8‎

‎TUEK raisi _____________(imzo)‎
Aʼzolar: _____________(imzo)
_________
_________

M.Oʻ.‎

Izoh:
1. Fuqaro aviatsiya oʻquv yurtlariga kirayotgan nomzodlarga alohida bayonnomalar jurnali yuritiladi, 4 ustunda fuqaro aviatsiyasi oʻquv yurtining nomi koʻrsatiladi.
2. Bayonnomalar raqami har yili 01.01. dan yuritiladi, 1 ustunda tartib raqami kasr holda koʻrsatiladi: suratida yil boshidan raqam, maxrajida TUEKdagi har kunlik koʻrik raqami.
3. 7 ustunda TUEK ning barcha koʻrsatma va tavsiyalari koʻrsatiladi.
4. Jurnalning varaqlari raqamlanadi va tikiladi. Jurnal TUEK raisida XFU hujjati sifatida saqlanadi.
5. Bayonnomalar jurnali TUEKda 30 yil saqlanadi, oʻquv yurtlariga kirayotgan nomzodlarniki esa — 3 yil.
6. MTUEKning bayonnoma jurnalida 8 ustun nazarda tutiladi, unda MTUEK tomonidan chiqarilgan “Tibbiy xulosa”, koʻrsatma va tavsiyalar koʻrsatiladi.
Oʻzbekiston Respublikasi FA xodimlarini tibbiy koʻrikdan oʻtkazish toʻgʻrisidagi Nizomga
9-ILOVA
Tibbiy uchish ekspert komissiyasidagi tibbiy texnika va tibbiy buyumlar
ROʻYXATI
Jarroh kabineti uchun:
1. Rostomer
2. Tibbiy tarozilar
3. Spirometr
4. Qoʻlning dinamometri
5. Santimetrli lenta
6. Uglomer
7. Jarrohlik qoʻlqoplari
8. Tibbiy kushetka
9. Negatoskop
10. Muolaja stoli
Terapevt kabineti uchun:
1. Sfigmomanometr (tonometr)
2. Stetofonendoskop
3. Sekundomer
4. Metal yoki yogʻochli shpatellar
5. Tibbiy termometrlar
6. Tibbiy kushetka
Nevrolog kabineti uchun:
1. Sfigmomanometr (tonometr)
2. Stetofonendoskop
3. Sekundomer
4. Metalli shpatellar
5. Tibbiy termometrlar
6. Nevrologik tekshirish uchun bolgʻacha
7. Qoʻlning dinamometri
8. Tibbiy kushetka
9. Santimetrli lenta
Otolaringolog kabineti uchun:
1. Asboblar uchun oynali shkaf
2. Asboblar uchun stolcha
3. Egiluvchan shtativli stol lampasi
4. Vestibulyar analizatorni tekshirish uchun aylanadigan kreslo
5. Audiometr (blanklar bilan)
6. Peshonadagi reflektor
7. Til uchun metalli shpatellar
8. Quloq voronkalari
9. Burun oynalari
10. Hiqildoq oynalari
11. Burun-halqum oynalari
12. Politser ballonlari oliva bilan
13. Qirqmali quloq uchun zondlar
14. Halqum zondlari
15. Attikli zondlar
16. Burun tugmachasifat zondlari
17. Ziglning optik tizimli quloq voronkasi
18. Kamertonlar (toʻplam)
19. Sekundomer
20. Barani treshyotkasi (pasaytiruvchi)
21. Otoskoplar
22. Traxeostomik toʻplam
23. Uchi bukilgan hiqildoq shpritslari
24. Janne shpritslari
25. Tibbiy shpritslar
26. Yot jismlarni olish tashlash uchun bukilgan shpritslar
27. Gartman quloq qisqichlari
28. Quloq manometrlari
29. Boʻgʻimli quloq pinsetlari
30. Anatomik pinsetlar
31. Attikani yuvish uchun kanyulalar
32. Metalli kateterlar
33. Burun orqa tamponadasi toʻplam
34. Burun uchun qirqma zondlar
35. Kornsanglar
36. Bir tomoni oʻtkir tigʻli jarrohlik qaychilari
37. Gaymor boʻshligʻini teshish uchun ignalar
38. Poroshokpuflovchilar
39. Zich yopiladigan tiqinli bankalar
40. Hiqildoq oynalari uchun tutqichlar
41. Oʻtkir hidli moddalar uchun zich yopiladigan tiqinli shtanglaslar
42. Buyraksimon lotoklar
43. Sterilizator
44. Spirtovka
45. Bikslar
46. Tibbiy kushetka
Oftalmolog kabineti uchun:
1. Jadvalni (Rota) yorituvchi uskuna
2. Golovin — Sivsevning jadvallari
3. Rabkin polixromatik jadvali (8,9- nashri)
4. Namunali gardishi bilan shishalar toʻplami
5. Refraktometr
6. Skiaskopik chizgʻich
7. Oddiy (oynali) va elektrli oftalmoskop
9. Binokulyar koʻrishni aniqlash uchun asbobi (svetotest PBI-1, sinoptofer)
10. Tungi koʻrish oʻtkirligi va qorongʻilikka moslashuvchanlikni tekshirish uchun asbob
11. Egiluvchan shtativli stol lampasi
12. Yoriqli lampas
13. Maklakov tonometri
14. Gonioskop
15. Meddoks shkalasi
16. Ekzoftalmometr
17. Akkomodokonvergenstrener (AKT-02)
18. Yosh yoʻllarini yuvish uchun toʻplam
19. Kampimetr
20. Tibbiy kushetka
Psixolog kabineti uchun:
1. Sekundomer
2. Blanklar toʻplami (testlar)
3. Piyurkovskiy uskunasi
4. “Abituriyent” uskunasi (2 do.)yoki psixologik tekshiruv uchun dasturlar toʻplami bilan shaxsiy EHM
Oʻzbekiston Respublikasi FA xodimlarini tibbiy koʻrikdan oʻtkazish toʻgʻrisidagi Nizomga
10-ILOVA

AVIAMUTAXASSISGA KOʻCHIRMA № ______

200___y.”___” ___________________________Tibbiy uchish ekspert komissiyasi tomonidan
‎‎_________________________________________________________________ koʻrikdan oʻtdi

(TUEKning toʻliq nomi)

‎Familiya, ismi, otasining ismi __________________________________________________

(toʻliq yoziladi)

Tugʻilgan yili__________________ FA aviakorxonasi_______________________________
Lavozimi _____________ samolyot turi _______________umumiy uchgan vaqti____________
Doimiy yashash manzili _________________________________________________________
Qachondan beri parvoz ishida _____________________________________________________
Qachon va qaysi oʻquv yurtini tugatgan ______________________________________________
TUEK xulosasi va oldingi koʻrik sanasi ___________________________________________
Boʻyi____________Tana vazni______________Koʻkrak aylanasi________________________
‎‎Shikoyatlar___________________________________________________________________
Anamnez____________________________________________________________________

(qaysi holatlarda va qachon ushbu jarohat, kasallik orttirilganligi koʻrsatilsin)

Oʻtkazilgan kasalliklar__________________________________________________________
Davolashda, tekshiruvda boʻlgan ___________________________________________________
____________________________________________________________________________

(davolash muassasasi va unda boʻlgan vaqti koʻrsatilsin) ‎

Qoʻllanilgan davolash chora-tadbirlari _____________________________________________
Komissiyalararo davrida sanatoriy davolanishda boʻlgan_______________________________
‎‎_____________________________________________________________________________

(qayerda, qachon va davolanish natijalari koʻrsatilsin)

Komissiyaaro davrda kasallik varaqasida boʻlgan _____________________________________
(qaysi kasallik yoki jarohat va kunlar soni koʻrsatilsin)‎‎
Obyektiv tekshiruv maʼlumotlari (barcha aʼzolar va tizimlar boʻyicha)___________________‎
Obyektiv tekshiruv maʼlumotlari (davomi)_________________________________________
_____________________________________________________________________________

(aviamutaxassisni tekshirishda yaroqlik darajasini oʻzgartirgan shifokor toʻldiradi)

Maxsus tekshiruvlar natijalari (laborator,rentgenologik va boshqalar) _________________
‎_____________________________________________________________________________
Tashhis (uni asoslash — asosiysi va hamroh) ________________________________________‎
Tibbiy uchish ekspert komissiyaning xulosasi:
‎‎____________________________modda asosida, ____________________________ustunlar
“Sogʻligʻi holatiga talablar” _____________________________________________________

(TUEK xulosasi toʻliq koʻrsatilsin)

TUEKning davolash-profilaktika va boshqa tavsiyalari _______________________________
____________________________________________________________________________‎‎
‎M.Oʻ. ‎‎FA TUEK raisi________________________‎

(imzo) ‎

Fuqaro aviatsiyasi agentligi Markaziy tibbiy uchish ekspert komissiyaning pochta manzili _____________
‎_____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________‎

Oʻzbekiston Respublikasi Markaziy tibbiy uchish ekspert komissiyaning xulosasi _________ _____________________________________________________________________________

(10-ilova Oʻzbekiston Respublikasi transport vazirining 2023-yil 22-iyundagi 7-sonli buyrugʻi (roʻyxat raqami 1186-12, 17.07.2023-y.) tahririda — Qonunchilik maʼlumotlari milliy bazasi, 17.07.2023-y., 10/23/1186-12/0483-son)
Oʻzbekiston Respublikasi FA xodimlarini tibbiy koʻrikdan oʻtkazish toʻgʻrisidagi Nizomga
11-ILOVA
Oʻzbekiston Respublikasi fuqaro aviatsiyasi tibbiy-uchish ekspert komissiyasining
NAMUNAVIY NIZOMI
Umumiy qoidalar
Fuqaro aviatsiyasining Tibbiy-uchish ekspert komissiyasi (TUEK) — fuqaro aviatsiyasi korxonalari tibbiy-sanitariya qismining tarkibiy boʻlinmasi hisoblanadi.
Tibbiy-uchish ekspert komissiyasi ishiga tashkiliy uslubiy rahbarlikni Oʻzbekiston Respublikasi fuqaro aviatsiyasi Markaziy Tibbiy-uchish ekspert komissiyasi (MTUEK) amalga oshiradi.
TUEK oʻz ishida Oʻzbekiston Respublikasi qonunchiligi, Oʻzbekiston Respublikasining Havo kodeksi, Oʻzbekiston Respublikasi Sogʻliqni saqlash vazirligining normativ hujjatlari va buyruqlari, Fuqaro aviatsiyasi xodimlarini tibbiy koʻrikdan oʻtkazish toʻgʻrisidagi Nizom (FA TKN — 2002) va FA MTUEKning uslubiy koʻrsatmalariga asoslanadi.
TUEK tarkibiga: — rais (TSQ boshligʻi oʻrinbosari) va ekspertlar: — terapevt, nevropatolog, okulist, otolaringolog, jarroh, psixonevrolog (psixolog), ikkita oʻrta tibbiy xodim (TUEK kotibasi va xona hamshirasi).
TUEK raisligiga tayinlanadigan shifokor nomzodi TSQ boshligʻi va MTUEK raisi bilan kelishiladi.
Izoh: TUEK raisi yoʻqligida uning vazifalari koʻproq tajribaga ega boʻlgan ekspertga yuklatiladi.
Alohida hollarda, TUEK tarkibiga aviakorxona Tibsanqismining va Oʻzbekiston Respublikasi Sogʻliqni saqlash davolash muassasalarning malakali mutaxassislarini, ularni FA TKN — 2002 talablari bilan oldindan tanishtirib jalb qilishga ruxsat beriladi.
TUEK 9-ilovaga muvofiq jihozlanadi.
Borish bilan bogʻliq xarajatlar borilayotgan aviakorxona hisobiga kiradi.
TUEKning toʻliq boʻlmagan tarkibida oʻtkazish va koʻrikdan oʻtkazish taʼqiqlanadi; TUEK raisi va ekspert shifokorlar lavozimlarida ruxsat berilmaydi.
FA TUEK vazifalari
Aviatsiya xodimlarining kasbiy majburiyatlarini bajarishga loyiqligi FA TKN — 2002 “Sogʻligʻi holatiga talablar...”ga muvofiq aniqlanadi.
Uchuvchi, dispetcherlik, kursantlar tarkibi, bortkuzatuvchi, bortoperatorlarni qayta tiklash chora — tadbirlari, profilaktikasi, davolash-sogʻlomlashtirish tashkillashtirish nazorati sogʻligʻini va kasbiy ishga layoqatini saqlash maqsadlarida oʻtkaziladi.
FA TUEK funksional vazifalari
Navbatdagi va navbatdan tashqari quyidagilarni tibbiy koʻrikdan oʻtkazadi: tijorat aviatsiyasining uchuvchilari, yoʻnalishdagi uchuvchilar, shturmanlar, bortinjenerlar, bortmexaniklar, bortradistlar (samolyot va vertolyotlarniki), bortkuzatuvchilar, bortoperatorlar, planeristlar, havaskor — uchuvchilar, kuzatuvchi — uchuvchilar, aerostat uchuvchilari, yengil va oʻta yengil uchish apparatlarining uchuvchilari, FA abituriyentlari va kursantla, HHB dispetcherlari.
Birinchi uch kunda statsionarda boʻlgan aviamutaxassislarni koʻrikdan oʻtkazadi, hamda tekshiruv yoki davolash yakuni boʻyicha, Oʻzbekiston Respublikasining istalgan hududidagi FA aviamutaxassislariga FA TKN — 2002 muvofiq “Tibbiy xulosa” chiqaradi.
Izoh: Statsionarda boʻlgan aviamutaxassislarga kasallik tarixidan koʻchirma rasmiylashtiriladi, u tibbiy kitobchasiga yopishtiriladi.
Uchish otryadlari, statsionar, diagnostika xonalari shifokorlarini, TUEK tavsiyalarini bajarish, shifokor — sogʻlomlashtirish chora-tadbirlarini oʻtkazish boʻyicha ishini nazorat qiladi va ushbu boʻlinmalarga uslubiy rahbarlikni amalga oshiradi.
Ekipaj aʼzolarining sogʻligʻdagi oʻzgarishlar bilan bogʻliq boʻlgan, kasbiga noloyiqlik, kasallanish, parvoz hodisalarining sabablari va ularning shart-sharoitlarini oʻrganadi.
Aviaxodimlarning sogʻligʻini mustahkamlash va jismoniy tayyorgarlik boʻyicha chora-tadbirlarini rahbariyat bilan birgalikda ishlab chiqadi.
FA TKN — 2002da nazarda tutilgan hollarda tibbiy hujjatlarni tasdiqlash va nazorat qilish uchun MTUEKka yuboradi.
Koʻrikdan oʻtuvchilarni, MTUEK bilan kelishilgan holda, MTUEKning yetakchi shifokor-ekspertlariga maslahatga yuboradi.
Aviaxodimlarni Oʻzbekiston Respublikasining mudofaa vazirligi yoki Sogʻliqni saqlash vazirligi maxsus muassasalariga maslahatga yuboradi.
Kalendar yilning 10-yanvarigacha belgilangan shaklda FA TUEK ishi toʻgʻrisidagi yillik hisobotlarni FA MTUEKka taqdim qiladi.
TUEK xuquqlari va majburiyatlari.
“Tibbiy xulosa” chiqaradi:
tijorat aviatsiyasining uchuvchilari, yoʻnalishdagi uchuvchilar, shturmanlar, bortinjenerlar, bortmexaniklar, har qanday klassdagi samolyot va vertolyotlarning bortradistlari (AKIga yaroqlilik), HHB dispetcherlari, kuzatuvchi — uchuvchilar, bortkuzatuvchilar, bortoperatorlar, havaskor — uchuvchilar, planeristlar, aerostat uchuvchilari, yengil va oʻta yengil uchish apparatlarining uchuvchilari, FA oʻquv yurtlariga kirayotgan abituriyentlar va kursantlarga.
Uchuvchi, shturman, bortmuxandis, bortmexanik, bortradist (samolyot va vertolyotlarniki-aero-kimyoviy ishlar bilan bogʻliq boʻlganlar xam), bortkuzatuvchi, bortoperator, planerist, xavaskor uchuvchi, kuzatuvchi-uchuvchi, aerostat uchuvchisi, oʻta yengil uchadigan apparatlarning uchuvchilari, fuqaro aviatsiyasining abituriyent va kursantlarga xamda dispetcherlarga;
issiq iqlimli mamlakatlarga va qutb ekspeditsiyasiga ishga yuborilayotgan shaxslarga.
Ekspert xulosasini chiqarish uchun, zarur boʻlgan qoʻshimcha materiallarni Oʻzbekiston Respublikasining tibbiy muassasalari, FA oʻquv yurtlari, aviakorxonalar rahbarlaridan soʻraydi.
Tibbiy koʻrsatish boʻyicha tekshirilayotganlarni statsionar va boshqa turli tekshiruvlarga, MTUEKga maslahatga yuboradi.
FA TKN — 2002ni 44-bandiga muvofiq aviamutaxassislarni tibbiy hujjatlarini (tibbiy kitobcha, kasallik toʻgʻrisidagi guvohnoma, maqsadlari koʻrsatilgan holdagi MTUEKga yoʻllanma, uch yillik EKG, VEP va boshqa tekshiruvlar) ekspert qarorini chiqargandan keyin besh kundan kam boʻlmagan muddatda MTUEKga tasdiqlashga yuboradi.
FA TKN — 2002ni 46, 47-bandiga muvofiq aviamutaxassislarni tibbiy hujjatlarini nazorat uchun MTUEKga yuboradi.
Murakkab tashhisotli va ekspertli hollarda, TUEK aʼzolarining fikrlaridagi ziddiyatlarda va FA TUEK ekspert qaroridan aviamutaxassislar shikoyat qilganda, MTUEKga aviamutaxassislar tibbiy hujjatlari bilan birga yuboriladi.
Statsionarda tekshirish oʻtkaziladi:
Uchuvchilar tarkibi 55 yoshga toʻlganda va undan katta boʻlganda har yili;
yoshidan qatʼiy nazar barcha aviamutaxassislar tibbiy koʻrsatish boʻyicha;
uchish va dispetcherlik ishiga tiklanganda.
TUEK shifokorlari Vazirlar Mahkamasining 2009-yil 18-dekabrdagi 319-son qarori bilan tasdiqlangan “Tibbiyot xodimlari malakasini oshirish va ularni qayta tayyorlash tartibi toʻgʻrisida”gi Nizomga muvofiq oʻz malakalarini oshirishga majburlar.
FA TUEK shifokor-ekspertlarining javobgarligi
FA TUEK shifokor-ekspertlari oʻz mutaxassisliklari boʻyicha ekspert xulosalarining toʻgʻriligi va asoslantirilganligi, tekshiruvlarning toʻliq va sifatligi uchun javobgardirlar.
FA TUEK raisi quyidagilarga javobgar:
FA TUEK ishini toʻliq tashkillashtirishga;
TUEK shifokor-ekspertlarining yakuniy ekspert qaroriga;
Yuqori turuvchi tuzilmalarga oʻz vaqtida hisobot topshirishga;
xodimlarning texnika xavfsizligi va mehnat intizomiga rioya qilishlariga;
shifokor-ekspertlarni ekspert darajasidagi tayyorgarligiga;
uchish otryadlari shifokorlariga uslubiy rahbarlikka;
FA TUEK mutaxassislarini shifokorlik sirini saqlashlariga.
FA TUEK rekvizitlari
FA TUEK oʻz nomi yozilgan dumaloq muhr va burchakli shtampga ega.
Oʻzbekiston Respublikasi FA xodimlarini tibbiy koʻrikdan oʻtkazish toʻgʻrisidagi Nizomga
12-ILOVA

Fuqaro aviatsiyasi oʻquv yurtlarining kursantlari (tinglovchilari),
‎xizmat koʻrsatuvchi xodimlar, uchuvchi va dispetcherlik tarkibidagi
‎shaxslarga MTUEKga (yotqizishga, maslahatga)
‎YOʻLLANMA

‎Familiya ______________________________________________________________________‎‎

Ismi____________________________________Otasining ismi________________________
Tugʻilgan yili_________________________ Lavozimi_________________________________
Havo kemasi turi _______________________________________________________________‎
FA aviakorxonasi ______________________________________________________________
Uy manzili ____________________________________________________________________‎
Shaxsan yuborilyapti (tib. hujjatlari) _____________________________________________‎_
‎‎______________________________________________________________________________

‎‎(qayerga)

Yuborish maqsadi_______________________________________________________________
‎Tashhis _______________________________________________________________________
‎‎______________________________________________________________________________
TUEKning oxirgi xulosasi 200 ___y.”_____” ________________________________________
______________________________________________________________________________
Ilova: Tibbiy kitobcha _______________________________________________________nus.
‎Tibbiy kartalar_____________________________________________nus.
Kasalligi toʻgʻrisidagi guvohnoma _______________________________nus.
Koʻchirmalar, maslahat varaqalari va boshqa tekshiruvlar________________
‎‎‎________________________________________________________varaqda
Uch yil uchun EKG plenkava VEP _________________________________do.
‎Shifokor imzosi________________________________________________________________‎‎

(lavozim, familiyasi)

‎__________________________200____y.”_____” ‎
Maslahat maʼlumotlari (yotqizish toʻgʻrisidagi qaror)
______________________________________________________________________________
‎Imzo__________________________________________________________________________
Oʻzbekiston Respublikasi FA xodimlarini tibbiy koʻrikdan oʻtkazish toʻgʻrisidagi Nizomga
13-ILOVA

KELISHILGAN
‎Aviakorxona rahbari ‎

TASDIQLAYMAN
‎TUEK raisi ________________

‎‎__________________________________‎

200 y. “____” _____________

200 y. “____” _______________________

YAKUNIY DALOLATNOMA

Aviakorxonaning uchuvchilar, dispetcherlik tarkibi, xizmat koʻrsatuvchi xodimlarning tibbiy koʻrigi natijalari boʻyicha ______________________________________________ kursantlar _________________________, TUEKda oʻtkazilgan _________________ 200 ___y.dan “____” __________ 200____y.gacha “____” ________________________________________________.

Parvoz (dispetcherlik) ishiga yaroqsiz deb topilganlar: ________________________________‎
‎_____________________________________________________________________________
№№‎ Familiya Ismi Otasining ismi‎ Lavozimi‎ ‎‎Parvoz (dispetcherlik) ishidan chetlatish sababi
______________________________________________________________________________‎‎
keyingi koʻrikdan oʻtish bilan davolanishi (sogʻlomlashtirishi) lozim:‎‎_____________________
‎______________________________________________________________________________

№№‎

Familiya Ismi Otasining ismi

Lavozimi

FA TUEK tavsiyalari va davolash belgilangan tashhis ‎

‎‎______________________________________________________________________________
‎‎Statsionarga yuborish lozim:
‎‎______________________________________________________________________________

№№‎

Familiya Ismi Otasining ismi

Lavozimi

Yotqizish uchun sabab Statsionarga yuborilgan sana ‎

‎‎______________________________________________________________________________
Komissiyaaro davrda davolanish (sogʻlomlashtirishi) lozim:______________________________
‎______________________________________________________________________________

№№‎

Familiya Ismi Otasining ismi

Familiya Ismi Otasining ismi ‎

FA TUEK koʻrsatmasi

‎‎______________________________________________________________________________
Otryad shifokori _______________________________________________________________

(imzo)

Izoh: Yakuniy dalolatnoma 4 nusxada tuziladi: MTUEK raisiga, aviakorxona rahbariga, FA TUEK raisiga va otryad (xizmat) shifokoriga. Kursantlarga yakuniy dalolatnoma alohida tuziladi. Yakuniy dalolatnomalar yilda 1-marta oʻtgan yilning 1-sentabridan joriy yilning 31-mayi davrida tuziladi.
Oʻzbekiston Respublikasi FA xodimlarini tibbiy koʻrikdan oʻtkazish toʻgʻrisidagi Nizomga
14-ILOVA
TANA VAZNI KATTALIGI INDEKSI (KETLE) BOʻYICHA TANA VAZNINI BAHOLASH UCHUN
JADVAL

Tana vaznini turi

IMT (kg\m 2)

Hamroh kasalliklar xavfi

Tana vazni yetishmovchiligi

<18,5

Past (boshqa kasalliklar xavfi yuqori)

tana vazni normal

18,5-24,9

Oddiy

tana vazni ortiqcha (semizlikni oldi)

25,0-29,9

Oshgan

semizlikni 1 darajasi

30,0-34,9

Yuqori

semizlikni 2 darajasi

35,0-39,9

Juda yuqori

semizlikni 3 darajasi

>40

Oʻta yuqori

Oʻzbekiston Respublikasi FA xodimlarini tibbiy koʻrikdan oʻtkazish toʻgʻrisidagi Nizomga
15-ILOVA
BOʻGʻIMLARDAGI HARAKATLAR HAJMINI OʻLCHASH BOʻYICHA
JADVAL

Harakat hajmi (burchak, gradus)

BOʻGʻIM

Harakatning yoʻnalishi

Oʻlchash uchun dastlabki holat; hisobot olib borilayotgan burchak

Normada

Ahamiyatsiz deb tavsiflanadigan cheklanish

YELKA

Bukish (oldinga harakat) yelka boʻgʻimi ishtirokida

Turganda. Qoʻl tana yoʻnalishida tushirilgan, supinatsiya va pronatsiya oʻrtasida tekis turgan holda (0)

175 — 180

120 gacha

Toʻgʻrilash (orqaga harakat)

Yuqoridagi qatordagidek

45 — 50

20 gacha

Uzoqlashtirish (yelka sohasi ishtirokida)

Turganda. Qoʻl toʻgʻri, supinatsiyada (0)

180

120 gacha

TIRSAK

Bukish

Turganda. Qoʻl tushirilgan, ochilgan, oʻrta holatda (180)

27 — 30

80 gacha

Toʻgʻrilash

Yuqoridagi qatordagidek

180

160 gacha

BILAK-TIRSAK

Pronatsiya

Turganda yoki oʻtirganda. Qoʻl 90° ga bukilgan, bilak oʻrta holatda, kaft va barmoqlar bilak qatorida (0)

90

60 gacha

Supinatsiya

Yuqoridagi qatordagidek

90

60 gacha

BILAK-KAFT BOʻGʻIMI

Bukish

Turganda. Qoʻl koʻkrak oldida, tirsak boʻgʻimida 90° ga bukilgan, bilak pronatsiyada (180)

80

30 gacha

Toʻgʻrilash

Yuqoridagi qatordagidek

70

15 gacha

Uzatish

Bilak supinatsiya xolatida, kaft bilak bilan bir qatorda (180)

160 — 135

do 175

Yaqinlashtirish

Yuqoridagi qatordagidek

140

165 gacha

PANJA-TOVON

Bukish

Oʻtirganda, tirsakka tayanganda, bilak vertikal holatda, barmoqlar toʻgʻri (180)

Birinchi barmoqdan 135 gacha, qolgani 90 — 95

Birinchi barmoqdan 155 gacha 60 gacha

Bukilgan joyini ochish

Yuqoridagi qatordagidek

180 — 210

165 — 170

Barmoq suyaklari boʻgʻimlarida harakatlanish cheklanganda panjalarning ushlab qolish funksiyasi va birinchi barmoqni boshqa barmoqlarga nisbatan qarama-qarshiligi saqlanishi kerak.

CHANOQ-SON

Bukish

Orqsi bilana yotish. Tizza bukiladi. Tos qimirlamaydi (0)

120

100

Toʻgʻrilash

Qoringa yotadi yoki sogʻlom yonboshiga. Tizza toʻgʻrilanadi. Tos qimirlamaydi (0)

15 — 20

10

Yonga uzatish

Orqasi bilan yotish. Tos qimirlamaydi. Tovon oʻrta holatda, boldirga 90°da (0)

50 — 90

30

Toʻgʻrilash

Yuqoridagi qatordagidek

20 — 30

10

Supinatsiya (tashqariga rotatsiya)

Yuqoridagi qatordagidek Tizza toʻgʻrilangan (0)

60

40

Pronatsiya (ichkariga rotatsiya)

Yuqoridagi qatordagidek

40

20 gacha

TIZZA

Bukish

Orqasi bilan yotish. Tizza boʻgʻimini toʻgʻrilangan, tana bilan bir qatorda, tizza koʻzi oldinga qaraydi (180)

40

90 gacha

Boldirning bukilgan joyini ochish

Yuqoridagi qatordagidek

180

170

BOLDIR-TOVON

Tovonni bukish

Orqasi bilan yotish yoki yonboshlab. Tovon boldirga 90°da.

130

110

Tovonni toʻgʻrilash

Yuqoridagi qatordagidek

70

80

CHAKKA-JAGʻ

Vertikal harakat

Ogʻiz katta ochilganda, yuqori va pastki kurak tishlar oraliq masofa sm. da oʻlchanadi

normal ogʻiz ochilishi 3 dan 6 sm gacha

3 sm

Oʻzbekiston Respublikasi FA xodimlarini tibbiy koʻrikdan oʻtkazish toʻgʻrisidagi Nizomga
16-ILOVA

Aviamutaxassisning statsionar tekshiruvi
‎MAʼLUMOTNOMASI

‎Berildi:_______________________________________________________________________

Familiya ismi otasining ismi

______________________________________________________________________________

Tugʻilgan yili, lavozimi, ish joyi

navbatdagi yillik TUEK sababli statsionarda tekshiruvda boʻldi:
_________________________________dan ________________________________________da
Tashhis:_______________________________________________________________________
‎‎______________________________________________________________________________
Shifokor-ordinator: ____________________________________________________________
Statsionar mud: _________________________________________________________________
Oʻzbekiston Respublikasi FA tibbiy muassasasining muhri
Oʻzbekiston Respublikasi FA xodimlarini tibbiy koʻrikdan oʻtkazish toʻgʻrisidagi Nizomga
17-ILOVA
Aeroport ___________________________________________________________
Tashkilot ___________________________________________________________
Tuzilmaviy boʻlinma _________________________________________________‎

Fuqaro havo kemasi ekipaj aʼzolarining parvozdan oldingi tibbiy koʻrigi

№ _____ JURNALI ‎

Jurnal yuritish boshlangan vaqti_______________________________________‎
Jurnal yuritish tugagan vaqti _________________________________________‎
Jurnalning ichki tomoni:
t\r Koʻrik sanasi va vaqti‎ F.I.O. Lavozimi Aviakorxonaning reys raqami, vaqti Uchib kelish vaqti (ekipaj aʼzolarining soʻzlaridan) Shikoyatlar Ekipaj aʼzosining imzosi Puls tezligi Koʻrinadigan va halqumning shilliq qavatlarning holati Koʻrsatishlarga qarab aniqlanadi Xulosa FA tibbiy xodimining imzosi
‎Burundan nafas olish Tana harorati Arterial bosim
1‎ 2‎ 3‎ 4‎ 5‎ 6‎ 7‎ 8‎ 9‎ 10‎ 11‎ 12‎ 13‎ 14‎ 15‎

‎Ushbu kitobda raqamlangan va tikilgan ____________________________________________________varaq va muhr bilan biriktirilgan
‎_____________________________________________________________________________________________________________________

(F.I.O., lavozim, imzo)

20____y.“_______”______________.

‎‎‎M.Oʻ.
Oʻzbekiston Respublikasi FA xodimlarini tibbiy koʻrikdan oʻtkazish toʻgʻrisidagi Nizomga
18-ILOVA
Aeroport _____________________________________________________________________________
Tashkilot _____________________________________________________________________________
Tuzilmaviy boʻlinma ___________________________________________________________________‎


‎HHB dispetcherlarining smenadan oldingi tibbiy koʻrik

№ _____ JURNALI ‎

Jurnal yuritish boshlangan vaqti________________________________________________________‎
Jurnal yuritish tugagan vaqti ___________________________________________________________‎
Jurnalning ichki tomoni:
№ t/r‎ Koʻrik sanasi va vaqti ‎ F.I.O.‎ Lavozim‎ Shikoyatlar‎ HHB dispetcheri imzosi Puls tezligi‎ Koʻrinadigan va halqumning shilliq qavatlarning holati‎ Xulosa‎ FA tibbiy xodimining imzosi
1‎ 2‎ 3‎ 4‎ 5‎ 6‎ 7‎ 8‎ 9‎ 10‎
Ushbu kitobda raqamlangan va tikilgan ________________________________varaq va muhr bilan biriktirilgan ‎
‎‎________________________________________________________________

(F.I.O., lavozim, imzo)

20____y.”_______”______________‎

‎M.Oʻ. ‎
Oʻzbekiston Respublikasi FA xodimlarini tibbiy koʻrikdan oʻtkazish toʻgʻrisidagi Nizomga
19-ILOVA
Aeroport ___________________________________________________________
Tashkilot ___________________________________________________________
Tuzilmaviy boʻlinma _________________________________________________‎


‎Fuqaro havo kemasi ekipaj aʼzosining (HHB dispetcherlari) parvozlardan (navbatchilikdan) chetlashtirish

№ _____ JURNALI ‎

Jurnal yuritish boshlangan vaqti_______________________________________‎
Jurnal yuritish tugagan vaqti _________________________________________‎
Jurnalning ichki tomoni:
№ t/r‎ Koʻrik sanasi va vaqti ‎ F.I.O.‎ Lavozim‎ Aviakorxona, boʻlinma‎ Parvozlardan (navbatchilikdan) chetlashtirish sababi FA tibbiy xodimining lavozimi va imzosi‎ Chetlashtirilgan shaxs qayerga yuborilgan Chetlashtirish toʻgʻrisida kimga va qachon xabar berilgan‎ Parvoz ishiga (navbatchilikka) qachon va kim tomonidan ruxsat berilgan
1‎ 2‎ 3‎ 4‎ 5‎ 6‎ 7‎ 8‎ 9‎ 10‎
Ushbu kitobda raqamlangan va tikilgan ________________________________varaq va muhr bilan biriktirilgan ‎
‎‎________________________________________________________________

(F.I.O., lavozim, imzo)

20____y.”_______”______________‎

‎M.Oʻ. ‎
Oʻzbekiston Respublikasi FA xodimlarini tibbiy koʻrikdan oʻtkazish toʻgʻrisidagi Nizomga
20-ILOVA
Tibbiy muassasa shtampi‎


‎Parvozdan (navbatchilikdan) chetlashtirish toʻgʻrisidagi

№______ MAʼLUMOTNOMA

____________________________________________________________________‎

(F.I.O., lavozim, tuzilmaviy boʻlinma)‎

Parvozdan oldingi (smenadan oldingi) tibbiy koʻrikda parvozdan (navbatchilikdan) chetlashtirilgan 20____y. “____”________________________s. __________daq. ‎
Dastlabki
‎tashhis _____________________________________________________________
‎____________________________________________________________________
Qisqacha obyektiv maʼlumotlar_________________________________________________________
‎____________________________________________________________________
‎____________________________________________________________________
‎____________________________________________________________________
‎____________________________________________________________________
Shifokorga kelgan sanasi ___________________20____y. “____”_____________
‎____________________________________________________________________‎

‎(F.I.O., lavozim, imzo)

20____y.”_______”______________‎
M.Oʻ.‎
Oʻzbekiston Respublikasi FA xodimlarini tibbiy koʻrikdan oʻtkazish toʻgʻrisidagi Nizomga
21-ILOVA

Tashkilot __________________________

Tuzilmaviy boʻlinma _____________________________________

20____y. “_______” ______________

20_____y. uchun fuqaro havo kemalari ekipaji aʼzolarini (HHB dispetcherlarini) parvozdan oldingi tibbiy koʻrik natijalari toʻgʻrisidagi
MAʼLUMOTLAR

Koʻrsatkich nomi

Rahbar-uchish tarkibi

Samolyotlar

Vertolyotlar

Shturmanlar

Bortmuxandislar, bortmexaniklar, bortradistlar

Jami uchuvchilar tarkibi

Bortkuzatuvchilar

Bortoperatorlar

HHB dispetcherlar

Havo kemasi komandiri

2-chi uchuvchilar

Havo kemasi komandiri

2-chi uchuvchilar

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

Kish. koʻrildi

Kish. chetlashtirildi

Jami

Ulardan shu sababli:

Oʻtkir kasallik bilan

Surunkali kasallikning xuruji bilan

Parvozdan oldingi dam olishning yetarli emasligi bilan

Davriy tibbiy koʻrikdan oʻtmaganligi bilan

Alkogol isteʼmol qilganligi bilan

Boshqa sabablar

Boʻlinma rahbari __________________________________________________

(F.I.O. imzo)

Oʻzbekiston Respublikasi FA xodimlarini tibbiy koʻrikdan oʻtkazish toʻgʻrisidagi Nizomga
22-ILOVA

_______________yil uchun FA aviaxodimlari dispanser kuzatuvi boʻyicha hisobot

Uchish otryadi (xizmat) ___________________________

Shifokor F.I.O._________________________________

Jami shaxslar ___________________

Ulardagi jami kasalliklar (XKK-X-A00-T98shifrboʻyicha)__________ ________

DKG-I___________(shaxslar soni)

DKG-II__________( shaxslar soni)

DKG-III A_________( shaxslar soni)

DKG-III B_________( shaxslar soni)


Klasslar va kasalliklarning nomi

XKK Shifr

Hisobot yili boshlangunga qadar DK boʻlgan

Hisobot davrida

Hisobot yili oxirida DK boʻlgan

Ulardan ayollar

DK olindi

DN chiqarildi

jami

Ulardan birinchi tashhis qoʻyilganlar

jami

shu jumladan

sogʻayish bilan

oʻlim bilan

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

1.

Baʼzi bir yuqumli va parazitar kasalliklar

A00-V99

2.

Oʻsmalar, ulardan xavfsizi

S00-D48

D10-D36

3.

Endokrin tizimining kasalliklari, ovqatlanishning buzilishi, modda almashinuvini buzilishi, ulardan: tireotoksikoz,

qandli diabet

E00-E90

E05

E10-E14

4.

Asab tizimining kasalliklari, ulardan:

epilepsiya,

periferik asab tizimining kasalliklari

G00-G99

G 40-41

G50-73

5.

Koʻz va yondosh apparatining kasalliklari:

glaukoma,

uzoqni koʻra olmaslik

N00-N59

N40-N42

N52.1

6.

Quloq va soʻrgʻichsimon oʻsiqcha kasalliklari.

N60-N95

7.

Qon aylanish tizimi kasalliklari, ulardan:

qon bosimi koʻtarilishi xarakterlovchi kasalliklar,

serebrovaskulyar kasalliklar

I00-I99

I10-I13

I60- I69

8.

Nafas olish aʼzolari kasalliklari, ulardan: surunkali faringit, nazofaringit, rinit, sinusit surunkali bodomsimon bezlar, adenoidlar kasalliklari,

peritonzillyar abssessi, allergik rinit,

surunkali va aniqlanmagan bronxit

J00-J99

J31-J32

J35

J30

J40 — 43

9.

Ovqat hazm qilish aʼzolari kasalliklari, ulardan: oshqozon va 12-barmoq ichak yara kasalligi,

gastrit, duodenit,

surunkali gepatit, oʻt-tosh kasalligi,

oʻt pufagi, oʻt chiqarish yoʻllari kasalliklari

K00-K93

K25-26

K29

K73

K80

K81 — 83

10.

Siydik tanosil tizimi kasalliklari, ulardan:

glomerulyar, tubulointerstitsial va boshqa buyrak va siydik yoʻllari kasalliklari;

siydiktosh kasalligi;

prostata bezi kasalliklari;

salpingit, ooforit

endometrioz;

bachadon eroziyasi va ektropioni;

hayz koʻrishni buzilishi

№ 00- № 99

№ 00 — 16

№ 25 — 28

№ 20 — 23

№ 40 — 42

№ 70

№ 80

№ 86

№ 91 — 94

11.

Homiladorlik, tugʻish, tugʻishdan keyingi davr

O00-O99

12.

Teri va teri osti yogʻ qatlami kasalliklari

L00-L99

13.

Suyak-mushak tizimi va biriktiruvchi toʻqima kasalliklari

M00-M99

14.

Jarohatlar, zaharlanishlar va tashqi sabablar taʼsiridagi baʼzi bir oqibatlar

S00-T98

15.

Boshqa kasalliklar(X -XKK muvofiq koʻrsatilsin)

16.

Hisobotga ilova:
1. 30 kundan ortiq boʻlgan vaqtincha mehnat layoqatini yoʻqotgan shaxslar roʻyxati (F.I.O., tugʻilgan yili, tashhis, mehnatga layoqatsiz boʻlgan kunlarining umumiy soni).
2. 55 yoshdan katta boʻlgan shaxslar roʻyxati.
3. Oʻtkazilgan davolash-sogʻlomlashtirish tadbirlari toʻgʻrisidagi maʼlumotlar (sogʻlomlashtirish turi, har bir turi boʻyicha shaxslar soni).
4. Hisobot davrida ishga yaroqsiz deb topilgan shaxslar roʻyxati (F.I.O., lavozim, “yaroqsiz” deb topilgan tashhis, modda koʻrsatilsin).
5. Hisobot yilida oʻlgan shaxslar roʻyxati (F.I.O., tugʻilgan yili, lavozimi, oʻlim sanasi, sud-tibbiyot ekspertizasi xulosasi, oʻlim sababi).
Izoh: DKG- dispanser kuzatuv guruhi, DK-dispanser kuzatuvi.
Приказ
начальника Государственной инспекции Республики Узбекистан по надзору за безопасностью полетов
ОБ УТВЕРЖДЕНИИ ПОЛОЖЕНИЯ О МЕДИЦИНСКОМ ОСВИДЕТЕЛЬСТВОВАНИИ АВИАЦИОННОГО ПЕРСОНАЛА ГРАЖДАНСКОЙ АВИАЦИИ РЕСПУБЛИКИ УЗБЕКИСТАН
[Зарегистрирован Министерством юстиции Республики Узбекистан от 2 ноября 2002 года. Регистрационный № 1186]
В соответствии с Воздушным кодексом Республики Узбекистан и с целью совершенствования медицинского обеспечения полетов с учетом рекомендаций ИКАО приказываю:
1. Утвердить прилагаемое Положение о медицинском освидетельствовании авиационного персонала гражданской авиации Республики Узбекистан.
2. Ввести в действие настоящее Положение по истечении десяти дней с момента его регистрации в Министерстве юстиции Республики Узбекистан.
3. С введением в действие «Положения о медицинском освидетельствовании авиационного персонала гражданской авиации Республики Узбекистан — 2002 г.» «Положение о медицинском освидетельствовании летного, курсантского, диспетчерского состава, бортпроводников и кандидатов, поступающих в учебные заведения гражданской авиации — 1994 г.» Национальной авиакомпании «Узбекистон хаво йуллари» считать утратившим силу.
4. Контроль за исполнением настоящего приказа возложить на заместителя начальника Госавианадзора А.Э. Эрназарова.
Начальник Госавианадзора Республики Узбекистан Х.А. ТРОБОВ
г. Ташкент,
4 октября 2002 г.,
№ 128
УТВЕРЖДЕНО
приказом начальника Госавианадзора
Республики Узбекистан от
4 октября 2002 года № 128
ПОЛОЖЕНИЕ
о медицинском освидетельствовании авиационного персонала гражданской авиации Республики Узбекистан
Медицинское освидетельствование авиационного персонала направлено на обеспечение безопасности полетов и является частью Государственной системы сертификации. Положение о медицинском освидетельствовании авиационного персонала гражданской авиации Республики Узбекистан разработано на основании «Воздушного кодекса Республики Узбекистан» (статьи 48, 49). Положение о медицинском освидетельствовании авиационного персонала гражданской авиации Республики Узбекистан регламентирует порядок проведения медицинского освидетельствования авиационного персонала в гражданской авиации Республики Узбекистан на основе стандартов и рекомендаций ИКАО: Приложение № 1 к Конвенции ИКАО «Выдача свидетельств авиационному персоналу» (Восьмое издание) и приложение № 6 «Эксплуатация воздушных судов» (Седьмое издание).
Действие Положения о медицинском освидетельствовании авиационного персонала гражданской авиации Республики Узбекистан (далее — ПМО ГА - 2002) распространяется на летный, диспетчерский состав, бортпроводников, бортоператоров, кандидатов, поступающих и обучающихся (курсантов) в учебных заведениях гражданской авиации.
Выполнение требований настоящего Положения обязательно для всех авиапредприятий, авиакомпаний, независимо от форм собственности, учебных заведений гражданской авиации и частных лиц, которые эксплуатируют воздушные суда в коммерческих или иных целях и участвуют в управлении воздушным движением. При нарушении эксплуатантами требований настоящего Положения их деятельность признается незаконной и приостанавливается, виновные привлекаются к ответственности в соответствии с действующим законодательством Республики Узбекистан.
§ 1. Общие положения
1. Обязательному медицинскому освидетельствованию во врачебно-летных экспертных комиссиях (далее ВЛЭК) подлежат:
а) Кандидаты к обучению в учебных заведениях гражданской авиации по подготовке пилотов, штурманов, бортинженеров, бортмехаников, бортоператоров, бортпроводников, диспетчеров по управлению воздушным движением (далее УВД).
б) Учащиеся (курсанты) высших и средних учебных заведений гражданской авиации по подготовке пилотов, штурманов, бортпроводников, диспетчеров УВД.
в) Лица летного состава, пилоты самолетов и вертолетов коммерческой авиации, линейные пилоты, штурманы, бортинженеры, бортмеханики, бортрадисты.
г) Специалисты, осуществляющие управление воздушным движением.
д) Лица, относящиеся к обслуживающему персоналу экипажа: бортпроводники, бортоператоры грузовых, воздушных судов.
е) Пилоты-любители, летчики-наблюдатели, планеристы, пилоты свободного аэростата, пилоты легких и сверхлегких летательных аппаратов.
(подпункт «е» пункта 1 в редакции приказа начальника Госавианадзора Республики Узбекистан от 20 апреля 2007 г. № 62 (рег. № 1186-3 от 26.05.2007 г.) — Собрание законодательства Республики Узбекистан, 2007 г., № 22, ст. 229)
2. По результатам медицинского освидетельствования выдается «Медицинское заключение» (приложение № 5), являющееся неотъемлемой частью свидетельства авиационного персонала.
«Медицинское заключение» является подтверждением соответствия обладателя свидетельства конкретным требованиям, предъявляемым полномочным органом по выдаче свидетельств к годности по состоянию здоровья.
(абзац второй пункта 2 в редакции приказа начальника Госавианадзора Республики Узбекистан от 20 апреля 2007 г. № 62 (рег. № 1186-3 от 26.05.2007 г.) — Собрание законодательства Республики Узбекистан, 2007 г., № 22, ст. 229)
3. Соответствие Медицинских заключений международным стандартам, Приложению № 1 к Конвенции о международной гражданской авиации и рекомендуемой практике Международной организации гражданской авиации (далее — рекомендации ИКАО) и сроки их действия:
медицинское заключение курсанта, пилота коммерческой авиации и линейного пилота авиакомпании (самолета и вертолета), пилота-испытателя, штурмана, бортинженера (бортмеханика) и бортрадиста соответствует медицинскому заключению первого класса рекомендаций ИКАО и действительно по истечении срока, не превышающего 12 месяцев;
медицинское заключение летчика-наблюдателя, пилота-любителя (самолет и вертолет), пилота-планериста, пилота свободного аэростата, пилота сверхлегких летательных аппаратов, бортоператора и бортпроводника соответствует медицинскому заключению второго класса рекомендаций ИКАО и действительно по истечении срока, не превышающего 24 месяца;
медицинское заключение диспетчера УВД соответствует медицинскому заключению третьего класса рекомендаций ИКАО и действительно по истечении срока, не превышающего 24 месяца.
Для обладателей данных медицинских заключений применяются дополнительные обследования в соответствии с пунктом 18 приложения № 3 к настоящему Положению.
Сроки действия медицинских заключений могут быть сокращены, изменены Центральной врачебно-летной экспертной комиссией (далее — ЦВЛЭК) при наличии медицинских показаний. Обоснование изменения и сокращения срока действия медицинского заключения должно быть отражено в экспертном заключении.
(пункт 3 в редакции приказа начальника Государственной инспекции Республики Узбекистан по надзору за безопасностью полетов от 30 июля 2012 года № 5н (рег. № 1186-7 от 09.08.2012 г.) — СЗ РУ, 2012 г., № 32, ст. 383)
4. Авиационному персоналу, относящемуся к подпунктам «в», «г», «д» пункта 1, работающему по контракту за рубежом, «Медицинское заключение» выдается на общих основаниях.
5. «Медицинское заключение» авиационного персонала заполняется в соответствии с приложением № 5, подписывается председателем ВЛЭК (ЦВЛЭК) и заверяется печатью врачебно-летной экспертной комиссии.
Медицинское заключение ВЛЭК (ЦВЛЭК) ГА выносится только на момент проведения медицинского освидетельствования.
(пункт 5 дополнен абзацем приказом начальника Государственной инспекции Республики Узбекистан по надзору за безопасностью полетов от 29 апреля 2013 года № 20н (рег. № 1186-8 от 29.05.2013 г.) — СЗ РУ, 2013 г., № 22, ст. 288)
6. Авиационный персонал без «Медицинского заключения» или с истекшим сроком его действия к выполнению профессиональных обязанностей не допускается.
7. Должностным лицам запрещено продлевать действие «Медицинского заключения». В особых случаях (стихийное бедствие, авария и другие чрезвычайные происшествия) действие «Медицинского заключения» по решению директора Агентства гражданской авиации при Министерстве транспорта Республики Узбекистан может продлить председатель ЦВЛЭК, сроком не более одного месяца, после личного осмотра авиационного персонала.
(пункт 7 в редакции приказа министра транспорта Республики Узбекистан от 22 июня 2023 года № 7 (рег. № 1186-12 от 17.07.2023 г.) — Национальная база данных законодательства, 17.07.2023 г., № 10/23/1186-12/0483)
8. При нарушениях здоровья, возникших до истечения срока действия «Медицинского заключения», препятствующих выполнению профессиональных обязанностей, обладатель «Медицинского заключения» должен обратиться за медицинской помощью в лечебно-профилактическое учреждение гражданской авиации или органов Министерства здравоохранения Республики Узбекистан.
Вопрос о возможности возобновления профессиональных обязанностей по выздоровлении решает авиационный врач или врач-эксперт по своей специальности, или ВЛЭК.
9. Кандидат на получение «Медицинского заключения» представляет членам врачебно-летной экспертной комиссии заверенное им заявление относительно личного, семейного и наследственного анамнеза (приложение № 4).
10. В случае представления во ВЛЭК освидетельствуемым ложной информации о медицинском анамнезе «Медицинское заключение» не выдается, а действие ранее выданного заключения приостанавливается. Вопрос о выдаче «Медицинского заключения» передается на рассмотрение ЦВЛЭК.
11. В соответствии с постановлением «О введении возрастных ограничений летному составу гражданской и экспериментальной авиации» (рег. № 1762 от 25 января 2008 года — Собрание законодательства Республики Узбекистан, 2008 г., № 3-4, ст. 17) летному составу гражданской и экспериментальной авиации по достижении 65-летнего возраста «Медицинское заключение» (приложение № 5) не выдается.
(пункт 11 в редакции приказа начальника Государственной инспекции Республики Узбекистан по надзору за безопасностью полетов от 7 апреля 2008 года № 70 (рег . №1186-4 от 09.04.2008 г.) — СЗ РУ, 2008 г., № 14-15, ст. 113)
12. При вынесении медицинского заключения «Нуждается в оздоровлении с последующим освидетельствованием во ВЛЭК» авиационный персонал наблюдается у врача отряда (службы), а также у врачей специалистов в соответствии с заболеванием с проведением амбулаторного лечения, контрольных обследований и реабилитационных мероприятий с предоставлением ему листка нетрудоспособности сроком до 120 дней при непрерывном течении заболеваний или последствий травм и увечий.
При выявлении у освидетельствуемого авиационного персонала начальных признаков профессиональной патологии в целях профилактики прогрессирования развития профессиональной патологии врачами-экспертами ВЛЭК и врачами авиационных отрядов (служб) проводится диспансерное наблюдение и комплекс лечебно-оздоровительных мероприятий.
При установлении у авиационного персонала профессионального заболевания, он признается негодным к летной работе. Дальнейшее обеспечение диспансерного наблюдения за этими лицами проводится в учреждениях Министерства здравоохранения Республики Узбекистан, в том числе в Институте санитарии, гигиены и профессиональных заболеваний.
(пункт 12 в редакции приказа начальника Государственной инспекции Республики Узбекистан по надзору за безопасностью полетов от 8 апреля 2016 года № 73-Н (рег. № 1186-10 от 25.04.2016 г.) — СЗ РУ, 2016 г., № 17, ст. 179)
13. Употребление авиационным персоналом гражданской авиации наркотических средств, психотропных и психоактивных веществ, а также алкоголя несовместимо с летной работой.
(пункт 13 в редакции приказа начальника Государственной инспекции Республики Узбекистан по надзору за безопасностью полетов от 1 июня 2015 года № 62-Н (рег. № 1186-9 от 08.06.2015 г.) — СЗ РУ, 2015 г., № 23, ст. 306)
§ 2. Медицинское освидетельствование авиационного персонала гражданской авиации Республики Узбекистан
(наименование параграфа 2 в редакции приказа начальника Государственной инспекции Республики Узбекистан по надзору за безопасностью полетов от 28 января 2010 г. № 11 (рег. № 1186-5 от 23.03.2010 г.) — Собрание законодательства Республики Узбекистан, 2010 г., № 12, ст. 88)
14. Медицинское освидетельствование летного, курсантского, диспетчерского состава, обслуживающего персонала, кандидатов, поступающих в учебные заведения гражданской авиации с целью получения или возобновления «Медицинского заключения» проводят ВЛЭК назначенные авиационной администрацией.
(пункт 14 в редакции приказа начальника Государственной инспекции Республики Узбекистан по надзору за безопасностью полетов от 28 января 2010 г. № 11 (рег. № 1186-5 от 23.03.2010 г.) — Собрание законодательства Республики Узбекистан, 2010 г., № 12, ст. 88)
Врачи-эксперты ВЛЭК (ЦВЛЭК) должны быть практически знакомы с условиями, в которых обладатели свидетельств и квалификационных отметок выполняют свои обязанности.
(пункт 14 дополнен абзацем приказом начальника Государственной инспекции Республики Узбекистан по надзору за безопасностью полетов от 1 июня 2015 года № 62-Н (рег. № 1186-9 от 08.06.2015 г.) — СЗ РУ, 2015 г., № 23, ст. 306)
15. Задачи медицинского освидетельствования.
а) Определение годности по состоянию здоровья к летной работе, управлению воздушным движением, обучению в учебных заведениях гражданской авиации.
б) Выявление ранних форм заболеваний, факторов риска и функциональных отклонений в состоянии здоровья с целью назначения оздоровительных и лечебных мероприятий.
16. Порядок медицинского освидетельствования авиационного персонала.
а) Направление лиц летного, диспетчерского, курсантского состава, бортпроводников, бортоператоров на очередное освидетельствование во ВЛЭК осуществляется работодателем независимо от форм собственности.
б) Вновь поступающие или восстанавливающиеся на летную работу (работу диспетчером УВД, бортпроводником, бортоператором) обязаны предъявить во ВЛЭК военный билет, медицинскую книжку, амбулаторную карту или выписку из нее за период перерыва в летной работе (работе диспетчером УВД, бортпроводником, бортоператором).
в) Летный состав, диспетчера УВД, бортпроводники, бортоператоры, поступающие на работу в авиапредприятия из других предприятий обязаны пройти медицинское освидетельствование во ВЛЭК ГА с целью получения «Медицинского заключения» независимо от наличия у них заключения о годности по состоянию здоровья в других медицинских учреждениях.
г) Направление на медицинское освидетельствование при восстановлении после перерыва в летной работе (работе диспетчером УВД, бортпроводником, бортоператором) при поступлении на работу по указанным специальностям выдается отделом кадров авиапредприятия, учебного заведения гражданской авиации с указанием специальности и должности, на которую принимается освидетельствуемый.
д) внеочередное медицинское освидетельствование летного и диспетчерского состава, бортпроводников и курсантов проводится:
после болезней и травм, которые привели к временной нетрудоспособности и могли повлиять на годность к летной (диспетчерской) работе;
по представлению врача летного отряда или эксперта ВЛЭК, если в межкомиссионный период в состоянии здоровья имела место отрицательная динамика;
при направлении на работу в страны с жарким климатом на срок более 6 месяцев, а также по медицинским показаниям после возвращения из этих командировок;
при направлении на переучивание на новую авиационную технику, если срок очередного медицинского освидетельствования истекает в период обучения.
(подпункт «д» пункта 16 в редакции приказа начальника Государственной инспекции Республики Узбекистан по надзору за безопасностью полетов от 28 января 2010 г. № 11 (рег. № 1186-5 от 23.03.2010 г.) — Собрание законодательства Республики Узбекистан, 2010 г., № 12, ст. 88)
е) Лица, подлежащие медицинскому освидетельствованию, в дни прохождения медицинской комиссии освобождаются от любой работы, а накануне им предоставляется день отдыха. Освидетельствование (личный осмотр врачами-экспертами ВЛЭК и вынесение медицинского заключения) проводится, как правило, за один день.
ж) При тяжелом заболевании (травме) лиц летного, диспетчерского, курсантского состава, бортпроводников, бортоператоров медицинское заключение может быть вынесено заочно по предоставленным документам лечебного учреждения.
з) При освидетельствовании летного состава, выполняющего авиационно-химические работы (АХР), ВЛЭК руководствуется «Требованиями к состоянию здоровья» (приложение № 1) и медицинскими противопоказаниями к работе с ядохимикатами (приложение № 7).
и) При медицинском освидетельствовании летного состава, диспетчеров, бортпроводников, бортоператоров, направляемых на работу в полярные экспедиции, в страны с жарким климатом (сроком командировки более 3-х месяцев), ВЛЭК руководствуется «Требованиями к состоянию здоровья» (приложение № 1), пояснениями к его статьям (приложение № 2) и медицинскими противопоказаниями (приложение № 7).
к) Если при освидетельствовании во ВЛЭК лицам, указанным в пункте 1 настоящего Положения одним из врачей-экспертов выносится экспертное заключение «Негоден», то, по желанию, указанные выше авиаспециалисты могут не освидетельствоваться у других врачей-экспертов, и свидетельство о болезни ему, для утверждения в ЦВЛЭК, оформляет врач-эксперт, признавший его негодным к летной работе (обучению).
(подпункт «к» пункта 16 в редакции приказа начальника Государственной инспекции Республики Узбекистан по надзору за безопасностью полетов от 28 января 2010 г. № 11 (рег. № 1186-5 от 23.03.2010 г.) — Собрание законодательства Республики Узбекистан, 2010 г., № 12, ст. 88)
л) Стационарное обследование проводится:
летному, курсантскому, диспетчерскому составу, обслуживающему персоналу по медицинским показаниям;
при восстановлении на летную и диспетчерскую работу;
летному составу по достижению 55 лет и старше, ежегодно.
м) Решение о необходимости стационарного обследования освидетельствуемого принимает председатель ВЛЭК (ЦВЛЭК) по представлению авиационного врача авиапредприятия или врача-эксперта.
н) «Медицинское заключение» по результатам стационарного обследования выносит ВЛЭК, на базе которой находится стационар.
о) Стационарное обследование проводится, как правило, в срок до 10 дней и оформляется справкой (приложение № 16).
Выдача и оформление листков нетрудоспособности осуществляется в соответствии с Инструкцией о порядке выдачи листков нетрудоспособности (рег. № 2667 от 17 апреля 2015 г.).
(подпункт «о» пункта 16 в редакции приказа начальника Государственной инспекции Республики Узбекистан по надзору за безопасностью полетов от 1 июня 2015 года № 62-Н (рег. № 1186-9 от 08.06.2015 г.) — СЗ РУ, 2015 г., № 23, ст. 306)
п) В работе ВЛЭК ГА могут принимать участие авиационные врачи, представители руководства авиапредприятия (учебного заведения), службы движения, бортпроводников, состав которых проходит освидетельствование.
р) Освидетельствование частных пилотов, пилотов-любителей, планеристов, пилотов свободных аэростатов проводится ВЛЭК ГА по их личному заявлению.
(подпункт «р» пункта 16 в редакции приказа начальника Госавианадзора Республики Узбекистан от 20 апреля 2007 г. № 62 (рег. № 1186-3 от 26.05.2007 г.) — Собрание законодательства Республики Узбекистан, 2007 г., № 22, ст. 229)
17. Порядок медицинского освидетельствования кандидатов к обучению в учебных заведениях гражданской авиации:
а) К медицинскому освидетельствованию допускаются лица, годные по состоянию здоровья к строевой службе.
б) Кандидаты представляют во ВЛЭК справку по форме 086/у, справку из психоневрологического и наркологического диспансера по месту жительства, военный билет или приписное свидетельство.
в) В случае, когда у кандидата к обучению одним из экспертов ВЛЭК установлено заболевание (дефект), препятствующий обучению, дальнейшее обследование не проводится и выносится медицинское заключение ВЛЭК о негодности. При обжаловании кандидатом медицинского заключения ВЛЭК ГА он может обратиться в ЦВЛЭК ГА, в этом случае ВЛЭК прекращает обследование кандидата у всех врачей специалистов-экспертов.
Документы при направлении в ЦВЛЭК выдаются кандидату на руки в запечатанном виде под расписку.
(абзац пятый пункта 17 в редакции приказа начальника Государственной инспекции Республики Узбекистан по надзору за безопасностью полетов от 28 января 2010 г. № 11 (рег. № 1186-5 от 23.03.2010 г.) — Собрание законодательства Республики Узбекистан, 2010 г., № 12, ст. 88)
г) Перед медицинским освидетельствованием во ВЛЭК ГА кандидаты должны пройти профессиональное психологическое обследование. К медицинскому освидетельствованию во ВЛЭК ГА допускаются только те кандидаты, которым на основании результатов профессионального психологического обследования психологом ВЛЭК ГА вынесено заключение о целесообразности обучения в учебных заведениях ГА.
(подпункт «г» пункта 17 в редакции приказа начальника Государственной инспекции Республики Узбекистан по надзору за безопасностью полетов от 29 апреля 2013 года № 20н (рег. № 1186-8 от 29.05.2013 г.) — СЗ РУ, 2013 г., № 22, ст. 288)
д) В период обучения при выявлении заболевания, препятствующего продолжению обучения, в соответствии с «Требованиями к состоянию здоровья» (приложение № 1) экспертное заключение выносит ВЛЭК учебного заведения, в случае несогласия с заключением ВЛЭК курсант имеет право обжаловать «Медицинское заключение» ВЛЭК в ЦВЛЭК ГА.
е) Комиссиям ВЛЭ проводить повторные психологические и медицинские обследования кандидатов к обучению в учебных заведениях ГА не допускается.
(пункт 17 дополнен подпунктом «е» приказом начальника Государственной инспекции Республики Узбекистан по надзору за безопасностью полетов от 29 апреля 2013 года № 20н (рег. № 1186-8 от 29.05.2013 г.) — СЗ РУ, 2013 г., № 22, ст. 288)
18. При несогласии с медицинским заключением ВЛЭК (ЦВЛЭК) освидетельствуемый может обжаловать его в порядке, предусмотренном законодательством Республики Узбекистан.
(пункт 18 в редакции приказа начальника Государственной инспекции Республики Узбекистан по надзору за безопасностью полетов от 28 января 2010 г. № 11 (рег. № 1186-5 от 23.03.2010 г.) — Собрание законодательства Республики Узбекистан, 2010 г., № 12, ст. 88)
19. Контроль за своевременной явкой освидетельствуемых во ВЛЭК ГА возлагается на руководителя авиакомпании или начальника соответствующей службы, а кандидатов, поступающих в учебные заведения ГА — на председателя приемной комиссии.
20. Длительно болеющие лица летного состава, диспетчера, курсанты, бортоператоры и бортпроводники подлежат освидетельствованию во ВЛЭК не позднее 4 месяцев со дня наступления нетрудоспособности, а при заболевании туберкулезом — 10 месяцев. В этом случае временная нетрудоспособность не является препятствием для медицинского освидетельствования и принятия медицинского заключения. При потере профессиональной трудоспособности на срок более 4 месяцев действующее «Медицинское заключение» признается утратившим силу. Выдача нового «Медицинского заключения» в этом случае возможна после завершения лечения и медицинского освидетельствования во ВЛЭК ГА.
(пункт 20 в редакции приказа начальника Государственной инспекции Республики Узбекистан по надзору за безопасностью полетов от 29 апреля 2013 года № 20н (рег. № 1186-8 от 29.05.2013 г.) — СЗ РУ, 2013 г., № 22, ст. 288)
§ 3. Вынесение медицинских заключений ВЛЭК
(наименование параграфа 3 в редакции приказа начальника Государственной инспекции Республики Узбекистан по надзору за безопасностью полетов от 28 января 2010 г. № 11 (рег. № 1186-5 от 23.03.2010 г.) — Собрание законодательства Республики Узбекистан, 2010 г., № 12, ст. 88)
21. Летный, курсантский состав, специалисты, осуществляющие управление воздушным движением, бортпроводники, бортоператоры гражданской авиации должны соответствовать «Требованиям к состоянию здоровья» (приложение № 1) «Положения о медицинском освидетельствовании авиационного персонала гражданской авиации Республики Узбекистан».
22. «Требования к состоянию здоровья» предъявляются в зависимости от специальности. В соответствии с этим освидетельствуются:
а) по графе I:
кандидаты, поступающие в учебные заведения гражданской авиации по подготовке пилотов, штурманов, бортинженеров, бортпроводников, диспетчеров УВД и курсанты, обучающиеся этим специальностям (кроме выпускного курса), а также поступающие в службу на работу бортпроводники.
б) по графе II:
пилоты самолетов, вертолетов коммерческой авиации, линейные пилоты, штурманы, бортинженеры, бортмеханики самолетов и вертолетов любого класса. Лица, поступающие на работу бортинженером, бортмехаником, курсанты летных учебных заведений (выпускной курс).
в) по графе III:
бортрадисты, бортпроводники, бортоператоры транспортных воздушных судов, летчики-наблюдатели, пилоты-любители, планеристы, пилоты свободных аэростатов, пилоты сверхлегких летательных аппаратов. При поступлении на работу бортрадистом, бортоператором и выпускной курс бортпроводников.
(абзац второй подпункта «в» пункта 22 в редакции приказа начальника Госавианадзора Республики Узбекистан от 20 апреля 2007 г. № 62 (рег. № 1186-3 от 26.05.2007 г.) — Собрание законодательства Республики Узбекистан, 2007 г., № 22, ст. 229)
г) по графе IV:
руководители полетов и диспетчера УВД, курсанты выпускного курса учебных заведений по подготовке диспетчеров УВД.
23. Заключения врачебно-летной экспертной комиссии:
а) На кандидатов, поступающих в учебные заведения и курсантов (кроме выпускного курса) учебных заведений ГА по подготовке пилотов, штурманов, бортинженеров, диспетчеров УВД, бортпроводников (графа I приложения № 1), выносятся следующие заключения:
годен к обучению на пилота (штурмана, бортинженера, диспетчера УВД, бортпроводника);
нуждается в лечении (оздоровлении), отпуске, санаторно-курортном лечении с последующим освидетельствованием;
негоден к обучению на пилота (штурмана, бортинженера, диспетчера УВД, бортпроводника).
б) На курсантов выпускного курса учебных заведений ГА по подготовке пилотов, штурманов, бортинженеров, экспертные заключения выносятся в формулировках, предусмотренных для летного состава (графа II приложения № 1), на курсантов выпускного курса учебных заведений ГА по подготовке диспетчеров УВД и бортпроводников в формулировках, соответствующих графам III и IV.
в) На пилотов коммерческой авиации, линейных пилотов, штурманов, бортинженеров, бортмехаников самолетов и вертолетов всех классов (графа II приложения № 1) выносятся заключения:
годен к летной работе (к авиационно-химической работе, к работе в полярной экспедиции, работе в странах с жарким климатом) пилотом коммерческой авиации, линейным пилотом, штурманом, бортинженером, бортмехаником;
нуждается в лечении (оздоровлении), отпуске, санаторно-курортном лечении с последующим освидетельствованием;
негоден к летной работе (к авиационно-химическим работам (далее АХР), к работе в полярной экспедиции, к работе в странах с жарким климатом) пилотом коммерческой авиации, линейным пилотом, штурманом, бортинженером, бортмехаником.
г) На бортрадистов, бортоператоров, бортпроводников, летчиков-наблюдателей, пилотов-любителей, планеристов, пилотов свободного аэростата, пилотов сверхлегких летательных аппаратов (графа III приложения № 1) выносятся заключения:
(абзац первый подпункта «г» пункта 23 в редакции приказа начальника Госавианадзора Республики Узбекистан от 20 апреля 2007 г. № 62 (рег. № 1186-3 от 26.05.2007 г.) — Собрание законодательства Республики Узбекистан, 2007 г., № 22, ст. 229)
годен к работе бортрадистом, бортпроводником, бортоператором, летчиком-наблюдателем, пилотом-любителем, планеристом, пилотом свободного аэростата, пилотом сверхлегких летательных аппаратов и к парашютным прыжкам;
нуждается в лечении (оздоровлении), санаторно-курортном лечении, отпуске с последующим освидетельствованием;
негоден к летной работе бортрадистом, бортпроводником, бортоператором, летчиком-наблюдателем, пилотом-любителем, планеристом, пилотом свободного аэростата, пилотом сверхлегких летательных аппаратов и к парашютным прыжкам.
д) На диспетчеров УВД (графа IV приложения № 1) выносятся заключения:
годен к работе диспетчером УВД;
нуждается в лечении (оздоровлении), отпуске, санаторно-курортном лечении с последующим освидетельствованием;
негоден к работе диспетчером УВД.
24. Годность к обучению на пилота, штурмана, бортинженера предусматривает годность к учебно-тренировочным парашютным прыжкам. Негодность к прыжкам (постоянная, временная) должна быть отражена в «Медицинском заключении».
25. При вынесении экспертного заключения по статьям «Требований к состоянию здоровья», предусматривающим индивидуальную оценку, освидетельствуемый может быть признан:
годным к летной работе (работе диспетчером УВД, бортпроводником, бортоператором);
негодным к летной работе (работе диспетчером УВД, бортпроводником, бортоператором);
нуждается в лечении (оздоровлении), отпуске, санаторно-курортном лечении с последующим освидетельствованием. При этом учитывается выраженность заболевания, степень компенсации, обратимость патологического процесса, возможность прогрессирования при продолжении летной работы, влияния заболевания на безопасность полетов, индивидуальные психофизиологические особенности и характер выполняемой работы.
26. Оформление заключения ВЛЭК в медицинских документах строится по следующей схеме:
дата вынесения заключения и наименование ВЛЭК ГА;
повод для освидетельствования;
фамилия, имя, отчество освидетельствуемого;
клинический, функциональный диагнозы в соответствии со статьями «Требований к состоянию здоровья»;
заключение о годности (негодности, оздоровлении) по состоянию здоровья к работе по специальности (обучению) с указанием статьи и графы приложения № 1;
обоснование заключения при вынесении решения по статьям, предусматривающим индивидуальную оценку;
группа диспансерного наблюдения и рекомендации ВЛЭК на межкомиссионный период.
статьи в «Медицинском заключении» указываются начиная с ведущей, определяющей медицинское заключение, а затем сопутствующие.
(абзац девятый пункта 26 в редакции приказа начальника Государственной инспекции Республики Узбекистан по надзору за безопасностью полетов от 28 января 2010 г. № 11 (рег. № 1186-5 от 23.03.2010 г.) — Собрание законодательства Республики Узбекистан, 2010 г., № 12, ст.88)
§ 4. Оформление медицинской документации во ВЛЭК ГА
27. Врачом авиационного отряда (службы) при медицинском освидетельствовании летного, курсантского, диспетчерского состава, бортпроводников, бортоператоров, летчиков-наблюдателей, пилотов-любителей, планеристов, пилотов свободного аэростата, пилотов сверхлегких летательных аппаратов заполняется медицинская книжка (формы 25/л и 26/б) с фотографией, заверенной печатью ВЛЭК ГА.
(пункт 27 в редакции приказа начальника Госавианадзора Республики Узбекистан от 20 апреля 2007 г. № 62 (рег. № 1186-3 от 26.05.2007 г.) — Собрание законодательства Республики Узбекистан, 2007 г., № 22, ст. 229)
28. При освидетельствовании работников наземных служб, поступающих на летную работу, работу по управлению воздушным движением, бортпроводником (бортоператором), заполняется один экземпляр медицинской карты с фотографией, заверенной печатью ВЛЭК ГА. Медицинские книжки этим лицам заполняются врачом авиационного отряда (службы) при личном осмотре после зачисления их в соответствующие отряды (службы).
29. При освидетельствовании кандидатов, поступающих в учебные заведения ГА, заполняется один экземпляр медицинской карты с фотографией кандидата, заверенной печатью ВЛЭК ГА.
По завершении освидетельствования медицинские карты с данными обследования (ЭКГ, ЭЭГ, аудиограммы, флюрографии и др.) кандидатов, признанных годными к обучению, передаются в приемную комиссию, откуда направляются в учебное заведение ГА. Медицинские карты кандидатов, признанных негодными к обучению, хранятся в архиве ВЛЭК три года.
30. На кандидатов из числа иностранных граждан, признанных во ВЛЭК ГА негодными к обучению в учебном заведении, составляется два экземпляра медицинской карты, одна из которых направляется в ЦВЛЭК ГА.
31. Медицинские документы на лиц, окончивших учебное заведение ГА, с личным делом пересылаются отделом кадров учебного заведения в отдел кадров авиапредприятия по месту направления на работу. При переводе лиц летного состава, диспетчеров, бортпроводников и бортоператоров в другие авиапредприятия, а также выпускникам учебных заведений, получившим свободное распределение, медицинские документы выдаются на руки в опечатанном виде под расписку.
32. Медицинские книжки хранятся в кабинете врача авиационного отряда (службы), за их сохранность врач несет ответственность.
33. Ведение неутвержденной медицинской документации (в том числе амбулаторных карт) на летный, курсантский, диспетчерский, состав, бортпроводников, бортоператоров категорически запрещается.
34. Перед освидетельствованием во ВЛЭК каждый претендент на получение «Медицинского заключения» лично заполняет заявление в соответствии с приложением № 4.
35. При подготовке личного состава авиапредприятия (учебного заведения) к ВЛЭК, направлении на стационарное обследование, консультацию врач авиационного отряда (службы) после осмотра авиаспециалиста оформляет в медицинской книжке эпикриз. С эпикризом под роспись должен быть ознакомлен освидетельствуемый.
а) В эпикризе должны быть отражены следующие данные:
наличие или отсутствие жалоб, перенесенные заболевания, в том числе с временной утратой трудоспособности; по какой группе проводилось диспансерное наблюдение;
летная нагрузка, виды полетов, продление нормы летного времени, переучивание на новую технику, предпосылки авиационных происшествий;
использование очередных отпусков, санкурлечение, организованный отдых, регулярность выходных дней, задолжность по отпускам;
физическая подготовка;
данные о причине отстранения на предполетном (предсменном) медицинском контроле;
наблюдение у других специалистов и выполнение лечебно-оздоровительных мероприятий и рекомендаций (предписаний) ВЛЭК;
данные личного осмотра;
диагноз;
вывод врача отряда (службы) о динамике в состоянии здоровья и об эффективности диспансерного наблюдения (улучшение, ухудшение, без перемен) и его рекомендации по продолжению профессиональной деятельности.
36. При направлении на ВЛЭК, стационарное обследование, консультацию в ЦВЛЭК врач авиационного отряда (службы) выдает на руки освидетельствуемому под расписку медицинские книжки в опечатанном виде за все годы работы, пленки ЭКГ, ВЭП за последние 3 года, рентгеновские снимки и данные других обследований.
37. При прохождении ВЛЭК результаты исследований (лабораторные, рентгенологические, ЭКГ, ЭЭГ, ВЭП и др.) вносятся в соответствующие разделы медицинской книжки (медицинской карты ВЛЭК). Консультации экспертов ВЛЭК и ЦВЛЭК и все записи в медицинской книжке ведутся в хронологическом порядке.
(пункт 37 в редакции приказа начальника Государственной инспекции Республики Узбекистан по надзору за безопасностью полетов от 28 января 2010 г. № 11 (рег. № 1186-5 от 23.03.2010 г.) — Собрание законодательства Республики Узбекистан, 2010 г., № 12, ст. 88)
38. Врачи-эксперты обязаны записывать в медицинскую документацию данные объективного обследования, диагноз и рекомендации по своему профилю. Отсутствие или наличие жалоб, полноту и достоверность сведений обследуемый подтверждает личной подписью. Их достоверность заверяется личной подписью врача-эксперта, а в скобках, обязательно разборчиво, пишется его фамилия, инициалы. В медицинских документах сокращение слов и использование символов запрещается.
(пункт 38 в редакции приказа начальника Государственной инспекции Республики Узбекистан по надзору за безопасностью полетов от 28 января 2010 г. № 11 (рег. № 1186-5 от 23.03.2010 г.) — Собрание законодательства Республики Узбекистан, 2010 г., № 12, ст. 88)
39. Результаты стационарного обследования оформляются в виде выписки из истории болезни, которая вклеивается в медицинскую книжку освидетельствуемого.
40. Экспертное заключение о степени годности к работе (обучению) выносится на заседание ВЛЭК. Одновременно на заседании ВЛЭК определяется группа диспансерного наблюдения и разрабатываются рекомендации лечебно-профилактического характера, на межкомиссионный период.
41. Проведение каждого заседания ВЛЭК оформляется в журнале протоколов (приложение № 8), подписывается председателем, всеми членами комиссии и заверяется печатью ВЛЭК. На кандидатов, поступающих в учебные заведения ГА, ведется отдельный журнал протоколов (в журнале делается отметка о наименовании учебного заведения ГА).
42. После освидетельствования председатель врачебно-летной экспертной комиссии выдает лицам, признанным годными к летной работе (работе бортпроводником, бортоператором, диспетчером УВД, к обучению в учебных заведениях ГА) «Медицинское заключение» по установленной форме (приложение № 5).
43. Признанным негодными к летной работе (работе бортпроводником, бортоператором, диспетчером УВД, к обучению в учебных заведениях ГА) выдается «Справка ВЛЭК» установленного образца в соответствии с приложением № 6.
44. Утверждению в ЦВЛЭК подлежат:
а) Кандидаты из числа иностранных граждан, поступающие в учебные заведения ГА, признанные во ВЛЭК негодными к обучению.
б) Курсанты учебных заведений ГА по подготовке пилотов, штурманов, бортинженеров, диспетчеров, бортпроводников, признанные во ВЛЭК негодными к продолжению обучения.
в) Пилоты коммерческой авиации, линейные пилоты, штурманы, бортинженеры, бортмеханики, бортрадисты самолетов и вертолетов любого класса, признанные во ВЛЭК негодными к летной работе.
г) Пилоты коммерческой авиации, линейные пилоты, штурманы, бортинженеры, бортмеханики, бортрадисты, признанные во ВЛЭК годными к летной работе при восстановлении (ранее признанные негодными к летной работе по состоянию здоровья).
д) лица летного состава, поступающие на работу в гражданскую авиацию из предприятий, не относящихся к гражданской авиации, а также восстанавливающиеся на летную работу, с обязательным предъявлением медицинской книжки, амбулаторной карты или выписки из нее.
(пункт 44 дополнен подпунктом «д» приказом начальника Государственной инспекции Республики Узбекистан по надзору за безопасностью полетов от 28 января 2010 г. № 11 (рег. № 1186-5 от 23.03.2010 г.) — Собрание законодательства Республики Узбекистан, 2010 г., № 12, ст. 88)
45. Для утверждения медицинского заключения в случаях, предусмотренных пунктом 44 настоящего Положения на освидетельствуемого в двух экземплярах заполняются:
«Направление в ЦВЛЭК» (приложение № 12);
«Выписка на авиаспециалиста» (приложение № 10).
Вся медицинская документация освидетельствуемого (медицинские книжки за все годы работы, результаты обследований, ЭКГ, ВЭП за три года и др.) направляется в ЦВЛЭК не позднее, чем через пять дней с момента вынесения медицинского заключения ВЛЭК.
(пункт 45 в редакции приказа начальника Государственной инспекции Республики Узбекистан по надзору за безопасностью полетов от 28 января 2010 г. № 11 (рег. № 1186-5 от 23.03.2010 г.) — Собрание законодательства Республики Узбекистан, 2010 г., № 12, ст. 88)
46. Другие категории освидетельствуемых (бортоператоры, бортпроводники, диспетчера УВД), при медицинском заключении ВЛЭК ГА признанные негодными к работе, подлежат контролю в ЦВЛЭК ГА с оформлением документов согласно пункту 45.
47. Контролю в ЦВЛЭК подлежат медицинские заключения на пилотов коммерческой авиации, линейных пилотов, штурманов, бортинженеров, бортмехаников, бортрадистов всех типов самолетов и вертолетов, допущенных ВЛЭК ГА к летной работе, по достижении 55 лет и далее ежегодно, на них свидетельство о болезни (приложение № 10) не заполняется, оформление документов проводится согласно пункту 45.
48. ЦВЛЭК ГА в течение трех дней, после получения медицинской документации авиаспециалиста должна вынести окончательное «Медицинское заключение». При необходимости освидетельствуемый может быть вызван на личный осмотр и дополнительное обследование в ЦВЛЭК ГА.
49. В сложных и спорных экспертных случаях ВЛЭК направляет освидетельствуемого с медицинской документацией на консультацию в ЦВЛЭК ГА.
50. В отдельных случаях в графе «Особые отметки» медицинского заключения председатель ВЛЭК указывает индивидуальные диапазоны освидетельствуемого: частоты сердечных сокращений (далее ЧСС), артериального давления (далее — АД). Данные заверяются печатью ВЛЭК ГА.
51. При вынесении окончательного «Медицинского заключения» в ЦВЛЭК ГА медицинская документация возвращается во ВЛЭК ГА, где освидетельствуемому выдается соответственно или «Медицинское заключение» (приложение № 5), или «Справка ВЛЭК» (приложение № 6).
52. ЦВЛЭК ГА направляет работодателю извещение установленной формы (приложение № 6) об отказе в выдаче медицинского заключения на авиаперсонал указанный в подпунктах «а», «б», «в» пункта 44 и пункта 46 настоящего Положения.
(пункт 52 в редакции приказа начальника Государственной инспекции Республики Узбекистан по надзору за безопасностью полетов от 29 апреля 2013 года № 20н (рег. № 1186-8 от 29.05.2013 г.) — СЗ РУ, 2013 г., № 22, ст. 288)
53. По завершении календарного года врач отряда (службы) в пятидневный срок составляет:
«Заключительный акт» (приложение № 13), который согласовывается с руководителем авиапредприятия и утверждается председателем ВЛЭК;
отчет установленной формы (приложение № 22) для «Анализа результатов медицинского освидетельствования авиационного персонала врачебно - летными экспертными комиссиями авиапредприятий гражданской авиации Республики Узбекистан».
Результаты освидетельствования, изложенные в заключительных актах и отчетах, обсуждаются на итоговом совещании, проводимом под руководством ЦВЛЭК совместно со специалистами ВЛЭК, а также с участием врачей и представителей командования летных отрядов.
(пункт 53 в редакции приказа начальника Государственной инспекции Республики Узбекистан по надзору за безопасностью полетов от 29 апреля 2013 года № 20н (рег. № 1186-8 от 29.05.2013 г.) — СЗ РУ, 2013 г., № 22, ст. 288)
§ 5. Организация медицинского наблюдения в межкомиссионный период
54. Наблюдение за летным, курсантским, диспетчерским составом, бортпроводниками и бортоператорами в межкомиссионный период ведется врачом авиационного отряда (службы), в учебном заведении — отрядно-курсовым врачом, врачами-экспертами ВЛЭК и другими специалистами медико-санитарной части (далее — МСЧ ГА) на основании Методического указания по диспансеризации авиаспециалистов гражданской авиации и нормативных документов Министерства здравоохранения Республики Узбекистан.
55. Лечебно-профилактические, оздоровительные мероприятия и контрольные исследования (назначения) летному, курсантскому, диспетчерскому составу, бортпроводникам и бортоператорам осуществляются в индивидуальном порядке в соответствии с предписаниями (рекомендациями) ВЛЭК ГА.
56. Медицинский осмотр у врача авиационного отряда пилотов коммерческой авиации, линейных пилотов, штурманов, бортмехаников, бортинженеров, бортрадистов проводится через шесть месяцев после освидетельствования, перед очередной ВЛЭК, чаще по медицинским показаниям.
57. Медицинский осмотр у врача службы диспетчеров, бортпроводников, бортоператоров проводится каждые 6 месяцев после освидетельствования, перед очередной ВЛЭК и по медицинским показаниям.
58. Медицинский осмотр у врача авиационного отряда (службы) летчиков-наблюдателей, пилотов-любителей, планеристов и других специалистов, выполняющих работу на борту воздушного судна, проводится через 6 месяцев после освидетельствования, перед очередной ВЛЭК и по медицинским показаниям.
(пункт 58 в редакции приказа начальника Госавианадзора Республики Узбекистан от 20 апреля 2007 г. № 62 (рег. № 1186-3 от 26.05.2007 г.) — Собрание законодательства Республики Узбекистан, 2007 г., № 22, ст. 229)
59. Медицинское наблюдение за курсантами учебных заведений ГА по подготовке пилотов, штурманов, бортинженеров, диспетчеров и бортпроводников осуществляется в соответствии с требованиями «Положения о медицинском освидетельствовании авиационного персонала гражданской авиации Республики Узбекистан».
60. Профилактические прививки и противоэпидемические мероприятия летному, курсантскому, диспетчерскому составу, бортпроводникам и бортоператорам проводятся в соответствии с требованиями, установленными Министерством здравоохранения Республики Узбекистан.
61. Лабораторные и функциональные исследования летному, курсантскому, диспетчерскому составу, бортпроводникам и бортоператорам в межкомиссионный период проводятся по назначению ВЛЭК или при наличии медицинских показаний; бортпроводникам проводятся исследования, регламентированные нормативными документами Минздрава Республики Узбекистан.
62. Кроме указанных в пунктах 56—58, врач авиационного отряда (службы) проводит медицинский осмотр авиаспециалистов после:
выздоровления от заболевания (травмы);
авиационных инцидентов;
командировок, отпусков, учебы (сроком более 30 дней).
63. По результатам медицинских осмотров врачом авиационного отряда (службы) могут быть приняты следующие заключения:
допущен к полетам (учебе, работе по УВД, бортоператором, бортпроводником);
нуждается в предоставлении внеочередного выходного дня (очередного отпуска);
нуждается в проведении консультации, лечении (амбулаторном, стационарном, санаторном, реабилитационном, профилактическом).
64. При наличии медицинских показаний врач авиационного отряда (службы) представляет председателю ВЛЭК обоснование о внеочередном освидетельствовании авиаспециалиста во ВЛЭК ГА.
65. Выпускники летного (диспетчерского) учебного заведения ГА и учебного заведения бортпроводников, специалисты летного (диспетчерского) состава, бортпроводники, бортоператоры, переведенные из другого авиапредприятия ГА Республики Узбекистан с действующим «Медицинским заключением», допускаются к полетам (работе) врачом авиационного отряда (службы) после личного осмотра.
66. При подготовке летного, курсантского, диспетчерского состава, бортпроводников и бортоператоров к очередной ВЛЭК врач авиационного отряда (службы, учебного заведения) проводит личный осмотр, оформляет эпикриз (результат наблюдения за авиаспециалистом в межкомиссионный период), организует (не ранее чем за месяц до начала освидетельствования) проведение лабораторных исследований в объеме, указанном в приложении № 12.
67. Предполетный (перед сменой), послерейсовый (после смены) медицинский осмотр летного, диспетчерского состава, бортпроводников и бортоператоров осуществляется периодически врачом отряда (службы).
§ 51. Организация медицинского осмотра членов экипажа гражданских воздушных судов
671. Предполетный (перед сменой) медицинский осмотр предусматривает освидетельствование состояния здоровья и работоспособности членов экипажа гражданских воздушных судов перед вылетом (диспетчеров УВД — перед заступлением на дежурство). Предполетный (перед сменой) медицинский осмотр членов экипажа гражданских воздушных судов (диспетчеров УВД) проводится медицинскими работниками ГА (врач, фельдшер) в помещении здравпункта аэропорта (эксплуатанта).
672. Члены экипажа гражданских воздушных судов (диспетчеры УВД), не прошедшие медицинское освидетельствование во ВЛЭК ГА, годовые медицинские осмотры у врача эксплуатанта, а также в случае установления факта употребления алкогольных напитков, нарушения предполетного (перед сменой) режима, а также при наличии жалоб на плохое самочувствие, к выполнению полета (к дежурству) не допускаются.
673. При проведении предполетного (перед сменой) медицинского осмотра члена экипажа гражданских воздушных судов (диспетчера УВД) присутствие других членов экипажа гражданских воздушных судов (диспетчеров УВД) и посторонних лиц не допускается. Перед проведением предполетного (перед сменой) медицинского осмотра дежурный медицинский работник ГА проверяет у членов экипажа гражданских воздушных судов (диспетчеров УВД) наличие и срок действия медицинского заключения ВЛЭК ГА.
674. Предполетный (перед сменой) медицинский осмотр проводится в следующем порядке:
а) предполетный опрос и осмотр должны проводиться индивидуально, занимать не более 1,5-2 минуты, носить непринужденный, но конкретный характер. В результате опроса должны быть выяснены наличие или отсутствие жалоб на состояние здоровья, условия предполетного (перед сменой) отдыха, продолжительность и качество сна, режим питания. Оценивается речь, мимика, эмоциональное состояние (спокойное, заторможенное, возбужденное);
б) во время осмотра медицинский работник ГА обращает внимание на поведение обследуемого (психологическая готовность к полету (дежурству)), внешний вид, окраску и состояние кожных покровов. Проводит осмотр миндалин, слизистой мягкого и твердого нёба задней стенки глотки, языка, реакцию зрачков на свет;
в) исследование пульса проводят пальпацией лучевой артерии. Определяют его частоту, ритм, напряжение, наполнение, величину, форму в течение 30 секунд с пересчетом на 1 минуту. Член экипажа гражданских воздушных судов допускается к полетам (диспетчер УВД — к дежурству) при частоте пульса не более 96 и не менее 55 ударов в минуту;
г) по медицинским показаниям дополнительно проводится измерение АД и температуры тела. Основанием более детального осмотра является определение отклонений от обычного поведения, нарушения сосудистого ритма, гиперемия, бледность, цианоз кожных покровов лица и слизистых, акроцианоз, отек век, отечность лица, желтушность склер и кожных покровов, сухой или влажный покрытый налетом язык. Необходимость в проведении специальных исследований заключается в установке диагноза, если выявленные симптомы являются началом или обострением заболевания и в выяснении причин нарушения режима.
Член экипажа гражданских воздушных судов допускается к полетам (диспетчер УВД — к дежурству) при АД не более 140/90 мм рт. ст. и не менее 100/60 мм рт. ст. Максимально допустимым для выполнения профессиональной деятельности у авиаперсонала является уровень АД не выше 160/95 мм. рт. ст. В случае, когда частота пульса и АД, выходящая за вышеуказанные пределы, является индивидуальным вариантом нормы, допуск к полетам (УВД) осуществляется на основании записи об этом председателя ВЛЭК ГА в разделе «Особые отметки» Медицинского заключения.
675. Результаты предполетного медицинского осмотра членов экипажа гражданских воздушных судов (диспетчеров УВД) фиксируются в журнале (приложение № 17) предполетного медицинского осмотра членов экипажа (в журнале (приложение № 18) — предсменного медицинского осмотра диспетчеров УВД). Оформление медицинской документации осуществляется в следующем порядке:
а) дежурный медицинский работник ГА лично заполняет соответствующие графы журналов, указанные в приложениях №№ 17, 18. Член экипажа гражданских воздушных судов (диспетчер УВД) расписывается в графе «Подпись члена экипажа гражданских воздушных судов (диспетчера УВД)» за отсутствие жалоб на состояние здоровья и продолжительность предшествующего отдыха. При отсутствии жалоб, объективных признаков заболевания в ходе медицинского осмотра, утомления и нарушения предполетного (перед сменой) режима отдыха дежурный медицинский работник ГА делает запись о допуске к полету (к дежурству) и расписывается. Журналы должны быть прошнурованы, страницы пронумерованы, подписаны руководителем медицинского учреждения ГА и скреплены печатью;
б) после прохождения медицинского осмотра последним членом экипажа гражданских воздушных судов, дежурный медицинский работник ГА в полетном задании ставит штамп с наименованием здравпункта аэропорта (эксплуатанта), вписывает число, месяц, часы и минуты (время местное) прохождения медицинского осмотра последним членом экипажа гражданских воздушных судов, указывает количество членов экипажа гражданских воздушных судов, допущенных к полету и расписывается. Медицинский работник ГА не имеет права делать дополнительные записи или исправления в задании на полет;
в) в случае отстранения от полета (дежурства) при наличии жалоб, заболевания, утомления, недостаточного предполетного (перед сменой) отдыха, медицинский работник ГА делает запись в журнале об отстранении от полетов (дежурств) членов экипажа гражданских воздушных судов (диспетчеров УВД) (приложение № 19) и выдает справку об отстранении от полета (дежурства) (приложение № 20). Отстраненный от полета (дежурства) член экипажа гражданских воздушных судов (диспетчер УВД) направляется к врачу авиационного отряда ГА;
г) в случае подозрения на употребление членом экипажа гражданских воздушных судов (диспетчером УВД) алкогольных напитков, медицинский работник ГА делает запись в журнале об отстранении от полетов (дежурств). После член экипажа гражданских воздушных судов (диспетчер УВД), отстраненный от полетов (дежурств), направляется на проведение соответствующего медицинского обследования в целях определения наличия алкоголя в крови.
676. Послеполетный (после смены) медицинский осмотр членов экипажей гражданских воздушных судов (диспетчеров УВД) проводится по медицинским показаниям путем опроса, целью которого является выявление степеней утомления или иных отклонений состояния здоровья членов экипажа гражданских воздушных судов (диспетчеров УВД) с выработкой в дальнейшем тактики профилактики и лечения.
677. Сведения о результатах предполетного (перед сменой) медицинского осмотра членов экипажей гражданских воздушных судов (диспетчеров УВД) в соответствии с приложением № 21 к настоящему Положению, ежегодно до 5 января представляются медицинским учреждением ГА в Агентство гражданской авиации при Министерстве транспорта Республики Узбекистан. Статистические данные изучаются с целью разработки оздоровительно-профилактических мероприятий по устранению причин отстранений членов экипажа гражданских ВС от полетов (диспетчеров УВД — от дежурств).
(пункт 677 в редакции приказа министра транспорта Республики Узбекистан от 22 июня 2023 года № 7 (рег. № 1186-12 от 17.07.2023 г.) — Национальная база данных законодательства, 17.07.2023 г., № 10/23/1186-12/0483)
§ 6. Заключительное положение
68. Настоящее Положение согласовано с министром здравоохранения Республики Узбекистан.
Министр здравоохранения Ф.Г. НАЗИРОВ
4 октября 2002 г.
ПРИЛОЖЕНИЕ № 1
к Положению о медицинском
освидетельствовании авиационного
персонала ГА Республики Узбекистан
ТРЕБОВАНИЯ
к состоянию здоровья, на основании которых определяется годность к летной работе, работе по управлению воздушным движением, работе бортпроводником, бортоператором, и к кандидатам, поступающим в учебные заведения ГА

‎‎‎‎Категория освидетельствуемых

Кандидаты к обучению на пилота, штурмана, бортинженера, диспетчера, бортпроводника. Курсанты, обучающиеся этим специальностям (кроме выпускного курса). Лица, поступающие на работу бортпроводником. ‎ Пилоты, штурманы, бортинженеры, бортмеханики самолетов и вертолетов всех классов. Лица, поступающие на работу бортинженером, бортмехаником. Курсанты летных училищ (выпускной курс). ‎ Бортрадисты, бортпроводники, бортоператоры транспортных воздушных судов. Летчики-наблюдатели; пилоты-любители; планеристы, пилоты аэростатов, пилоты сверхлегких летательных аппаратов, поступающие на бортрадиста, бортоператора, выпускной курс бортпроводников Руководители полетов и диспетчеры УВД. Курсанты выпускного курса по подготовке диспетчеров УВД. ‎
НАИМЕНОВАНИЕ БОЛЕЗНЕЙ И ФИЗИЧЕСКИХ НЕДОСТАТКОВ‎
ГРАФЫ ‎‎
I‎ II‎ III‎ IV‎

‎‎А. ПСИХИЧЕСКИЕ И НЕРВНЫЕ БОЛЕЗНИ

1. Шизофрения, аффективные психозы, паранойя ‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎
2. Психозы инфекционные, интоксикационные, реактивные; реактивные состояния (ипохондрические, депрессивные и др.); неврозы (неврастения, истерия и др.): ‎
2.1. При наличии нарушений психической деятельности, стойких резидуальных явлений или астенического синдрома после лечения ‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎
2.2. При полном восстановлении нервно-психической деятельности и легких сосудисто-вегетативных нарушениях ‎ Негодны‎ индив. оценка‎ индив. оценка‎ индив. оценка‎
3. Алкоголизм, лекарственная зависимость, наркомания. ‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎
4. Расстройства личности: ‎
4.1. Психопатия всех форм и другие расстройства личности непсихического характера. ‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎
4.2. Психический инфантилизм, акцентуация личности. ‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎
5. Эпилепсия. ‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎
6. Сосудистые поражения головного и спинного мозга. ‎
6.1. Острые нарушения мозгового кровообращения и их последствия. Хроническая сосудисто-мозговая недостаточность. ‎ Негодны‎‎ Негодны‎‎ Негодны‎‎ Негодны‎‎
6.2. Начальные поражения сосудов головного и спинного мозга ‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎
7. Органические заболевания центральной нервной системы различной этиологии. ‎
7.1. Прогрессирующего характера или с нарушением функции. ‎ Негодны‎ Негодны Негодны‎ Негодны‎
7.2. Остаточные явления, последствия перенесенного заболевания с достаточной компенсацией нервнопсихических функций ‎ Негодны‎ Индив. оценка ‎ Индив. оценка ‎ Индив. оценка ‎
8. Последствия черепно-мозговой травмы или травмы спинного мозга. ‎
8.1. При наличии выраженных нарушений нервно-психических функций, судорожного синдрома. ‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎
8.2. При наличии незначительно выраженных клинических проявлений ‎ Негодны‎ Индив. оценка‎ Годны‎ Годны‎
9. Заболевания вегетативной нервной системы. ‎
9.1. Пароксизмальные проявления или кризовое течение заболеваний вегетативной нервной системы, приводящее к угрозе или утрате работоспособности и отклонениям в выполнении профессиональных функций. ‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎
9.2. При легких и умеренных эмоционально-вегетативных нарушениях ‎ Индив. оценка‎ Годны‎ Годны‎ Годны‎
10. Заболевания и повреждения периферической нервной системы: ‎
10.1. Хронические с частыми обострениями, при наличии расстройства движения, чувствительности, трофики и стойкого болевого синдрома. ‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎
10.2. Хронические с редкими обострениями или остаточные явления с незначительными нарушениями функций, не препятствующими выполнению профессиональных обязанностей. ‎ Негодны (диспетчера—индив. оценка)‎ Годны‎ Годны‎ Годны‎
11. Синкопальные состояния (обмороки) не установленной этиологии. ‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎

‎‎Б. ВНУТРЕННИЕ БОЛЕЗНИ:‎

12.Хронические инфекционные и паразитарные болезни: ‎
12.1. Сопровождающиеся нарушением функции органов, общей астенизацией. ‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎
12.2. С незначительным нарушением функции органов, при бессимптомном течении и носительстве. ‎ Негодны‎ Годны‎ Годны‎ Годны‎
13. Болезни системы крови: ‎
13.1. Прогрессирующего течения. ‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎
13.2. Доброкачественного течения. ‎ Негодны‎ Индив. оценка‎ Годны‎ Годны‎
14. Аллергические состояния различной этиологии: ‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎
14.1. Часто рецидивирующие. Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎
14.2. Не склонные к рецидивам ‎ Негодны‎ Годны‎ Годны‎ Годны‎
15. Ожирение:‎
15.1. II степень ожирения Негодны‎ Индив. оценка Индив. оценка (бортпроводники негодны) Индив. оценка‎

15.2. I степень ожирения‎

Негодны ‎ Годны ‎ Годны (бортпроводники негодны) Годны ‎

15.3. Избыточная масса тела‎

Годны (бортпроводники негодны)

Годны‎

Годны (бортпроводники индив. оценка)

Годны

16. Болезни эндокринной системы: ‎
16.1. Выраженные формы. ‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎
16.2. Легкие формы. ‎ Негодны‎ Индив. оценка‎ Годны‎ Годны‎
17. Туберкулез органов дыхания: ‎
17.1. Активный или с выраженными остаточными изменениями ‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎
17.2. Излеченный с умеренным или незначительным нарушением функции дыхания. ‎ Негодны‎ Годны‎ Годны‎ Годны‎
18. Болезни органов дыхания: ‎
18.1. Склонные к обострению или с выраженным нарушением функции дыхания. ‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎
18.2. С умеренным и незначительным нарушением функции дыхания без склонности к обострению. ‎ Негодны‎ Годны‎ Годны‎ Годны‎
19. Нейроциркуляторная дистония по кардиальному типу:
19.1. При наличии болевого или астенического синдрома, выраженных нарушениях ритма и проводимости. ‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎ Индив. оценка
19.2. Компенсированные формы. ‎ Негодны (диспетчера—по индив. оценке) ‎ Индив. оценка‎ Годны‎ Годны‎
20. Артериальная гипертензия: ‎
20.1. Стойкое повышение АД. ‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎
20.2. Контролируемое повышение АД. ‎ Негодны‎ Индив. оценка‎ Индив. оценка‎ Годны‎
20.3. Транзиторное повышение АД. ‎ Негодны‎ Годны‎ Годны‎ Годны‎
21. Болезни сосудов и мышцы сердца атеросклеротического характера: ‎
21.1. Ишемическая болезнь сердца. ‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎
21.2. Без нарушения коронарного, общего кровообращения и без выраженного расстройства ритма и проводимости. ‎ Негодны‎ Индив. оценка‎ Индив. оценка‎ Годны‎
22. Болезни сердца не атеросклеротического происхождения: ‎
22.1. С признаками активности процесса, при увеличении размеров сердца, выраженных нарушениях ритма и проводимости, снижении функциональной способности, при наличии болевого синдрома. ‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎
22.2. Неактивные компенсированные формы. ‎ Негодны‎ Индив. оценка‎ Индив. оценка‎ Годны‎
23. Болезни желудка и кишечника: ‎
23.1. С частыми обострениями, умеренным или выраженным нарушением функции пищеварения. ‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎
23.2. Без обострений и при незначительном нарушении функции пищеварения. ‎ Негодны‎ Индив. оценка‎ Индив. оценка‎ Годны‎
24. Болезни печени, желчного пузыря и поджелудочной железы: ‎
24.1. С частыми обострениями, с умеренным и выраженным нарушением функции пищеварения, с болевым синдромом, наличием камня. ‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎
24.2. Без обострения и при достаточно сохраненной функции пищеварения. ‎ Негодны‎ Индив. оценка‎ Годны‎ Годны‎
25. Болезни почек: ‎
25.1. Острые и хронические заболевания с нарушением функции и гипертензионным синдромом. ‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎
25.2. Стойкая ремиссия или остаточные изменения после обострения без нарушения функции. ‎ Негодны‎ Индив. оценка‎ Индив. оценка‎ Годны‎
26. Болезни суставов и системные заболевания соединительной ткани: ‎
26.1. При остром и подостром течениях, признаках вовлечения в процесс внутренних органов, болевом или астеническом синдромах, необходимости приема систематической медикаментозной терапии. ‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎
26.2. В стойкой ремиссии, без выраженных нарушений функции органов. ‎ Негодны‎ Индив. оценка‎ Годны‎ Годны‎

‎‎В. ХИРУРГИЧЕСКИЕ БОЛЕЗНИ:‎

27. Непропорциональное развитие тела, несоответствие физического развития возрасту.‎ Негодны (диспетчера—индив. оценка) ‎ Индив. оценка‎ Индив. оценка‎ Годны‎
28. Туберкулез и грибковые поражения (актиномикоз и др.) периферических лимфоузлов. ‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎
29. Пороки развития, хронические болезни костей, суставов, хрящий, мышц и сухожилий, последствия травм и операций, рубцы после ожогов и отморожений: ‎
29.1. Часто обостряющиеся, сопровождающиеся нарушением функции в значительной степени, болевым синдромом, косметическим дефектом, склонностью к изъязвлению, мешающие ношению одежды и обуви. ‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎
29.2. Не прогрессирующие, с незначительным нарушением функции, без болевого синдрома, не мешающие ношению одежды и обуви. ‎ Негодны (диспетчера—индив. оценка) ‎ Индив. оценка‎ Индив. оценка‎ Годны‎
30. Опухоли злокачественные: ‎
30.1. При выявлении опухоли. ‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎
30.2. После лечения, при наличии опухоли в анамнезе. ‎ Негодны‎ Индив. оценка‎ Индив. оценка‎ Индив. оценка‎
31. Опухоли доброкачественные: ‎
31.1. Нарушающие функции органов, затрудняющие движения, ношение одежды, обуви, но не подлежащие оперативному лечению. ‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎
31.2. Не нарушающие функцию органов, без болевого синдрома, не мешающие движению, ношению одежды, обуви. ‎ Индив. оценка‎ Годны‎ Годны‎ Годны‎
32. Пороки развития, болезни грудной клетки и диафрагмы, последствия травм и операций: ‎
32.1. Деформирующие грудную клетку, нарушающие функцию ее органов. ‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎
32.2. Не деформирующие грудную клетку, не нарушающие функций ее органов.‎ Негодны (диспетчера—индив. оценка) ‎ Индив. оценка‎ Годны‎ Годны‎
33. Пороки развития, болезни пищевода: ‎
33.1. Нарушающие функцию, подлежащие оперативному лечению. ‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎
33.2. Не нарушающие функцию, не прогрессирующие, не требующие лечения ‎ Негодны (диспетчера—индив. оценка) ‎ Индив. оценка‎ Годны‎ Годны‎
34. Пороки развития, последствия повреждений брюшной стенки и органов брюшной полости, а также операции на них: ‎
34.1. Нарушающие функцию органов, рубцы со склонностью к изъязвлению, затрудняющие ношение одежды. ‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎
34.2. Не нарушающие функции органов ‎ Негодны (диспетчера—индив. оценка) ‎ Индив. оценка‎ Индив. оценка‎ Годны‎
35. Заболевания прямой кишки и параректальной клетчатки: ‎
35.1. Часто обостряющиеся, сопровождающиеся сужением заднепроходного отверстия с нарушением акта дефекации, недостаточностью анального жома, рецидивирующие после оперативного лечения. ‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎
35.2. С редкими обострениями, не прогрессирующие, без функциональных нарушений. ‎ Негодны (диспетчера—индив. оценка) ‎ Индив. оценка‎ Индив. оценка‎ Годны‎
36. Пороки развития, заболевания, последствия заболеваний и повреждения сосудов, а также операций на них: ‎
36.1. Сопровождающиеся нарушением кровообращения, лимфообращения, трофическими расстройствами, болевым синдромом. ‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎
36.2. С компенсацией крово- и лимфообращения, без болевого синдрома ‎ Негодны (диспетчера—индив. оценка) ‎ Индив. оценка‎ Индив. оценка‎ Годны‎
37. Пороки развития, последствия повреждений мочеполовых органов и операции на них. Опущение почек. Водянка яичка и семенного канатика. Расширение вен семенного канатика: ‎
37.1. Сопровождающиеся нарушением функции, с болевым синдромом. ‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны Негодны‎
37.2. Без нарушения функции и без болевого синдрома. ‎ Негодны (диспетчера—индив. оценка) ‎ Индив. оценка‎ Индив. оценка‎ Годны‎
38. Хронические воспалительные заболевания мочеполовых органов специфической и неспецифической этиологии: ‎
38.1. Фаза активного воспаления. ‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎
38.2. Излеченный туберкулез мочеполовых органов, фаза стойкой ремиссии неспецифического воспаления при отсутствии нарушения функции. ‎ Негодны‎ Индив. оценка‎ Индив. оценка‎ Годны‎
39. Мочекаменная болезнь: ‎
39.1. С наличием камней, с повторным камнеобразованием, повторными приступами почечной колики при отсутствии камней. ‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎
39.2. После однократного отхождения камня или однократной почечной колики без отхождения камней при отсутствии нарушения функции. ‎ Негодны‎ Индив. оценка‎ Индив. оценка‎ Годны‎

‎‎Г. КОЖНЫЕ И ВЕНЕРИЧЕСКИЕ БОЛЕЗНИ:

40. Проказа, пузырчатка, лимфома кожи. ‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎
41. Псориаз, псориазоподобные состояния, ихтиоз, красный плоский лишай, нейродерматозы (нейродермит, почесуха, крапивница и др.), экзема (различные формы), васкулиты кожи, коллагенозы (склеродермия и др.): ‎
41.1. Клинически выраженные, распространенные формы. ‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎ Годны‎
42. Венерические болезни и СПИД: ‎
42.1. СПИД. ‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎
42.2. Сифилис, хроническая гонорея и другие венерические болезни. ‎ Негодны‎ Индив. оценка‎ Индив. оценка‎ Годны ‎

‎‎Д. ЖЕНСКИЕ БОЛЕЗНИ И БЕРЕМЕННОСТЬ:

43. Пороки развития, хронические заболевания женской половой сферы, эндометриоз, последствия родов и оперативных вмешательств: ‎
43.1. С выраженными анатомическими дефектами, частыми обострениями, нарушающими функцию. ‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎
43.2. Не нарушающие функцию, без болевого синдрома. ‎ Негодны‎ Годны‎ Годны‎ Годны‎
44. Расстройства овариально-менструального цикла. ‎ Негодны‎ Индив. оценка‎ Индив. оценка‎ Годны‎
45. Беременность и послеродовой период. ‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎

‎‎Е. ГЛАЗНЫЕ БОЛЕЗНИ:

46. Заболевания век и конъюктивиты: ‎
46.1. Хронические, с частыми обострениями. ‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎
46.2. Нерезко выраженные, с редкими обострениями. ‎ Негодны (диспетчера и б/проводники индив. оценка) ‎ Индив. оценка‎ Годны‎ Годны‎
47. Заболевания слезных органов и слезоотводящих путей: ‎
47.1. С нарушением слезоотведения. ‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎
47.2. Без нарушения слезоотведения. ‎ Негодны‎ Индив. оценка‎ Индив. оценка‎ Годны‎
48. Заболевания глазного яблока: воспалительного, сосудистого, дегенеративного характера, после оперативных вмешательств, травмы, новообразования: ‎
48.1. С нарушением функций ‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎
48.2. С достаточной сохранностью функции органа зрения. ‎ Негодны (диспетчера и б/проводники индив. оценка) ‎ Индив. оценка‎ Индив. оценка‎ Индив. оценка‎
49. Глаукома: ‎
49.1. В стадии 1В, II, III, IV. ‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎
49.2. В стадии 1А открытоугольная ‎ Негодны‎ Индив. оценка‎ Индив. оценка‎ Индив. оценка‎

50. Нарушение цветового зрения: дихромазия, аномальная трихромазия: ‎

50.1. Тип «А»‎ ‎ Негодны‎ ‎ Негодны‎ Негодны‎ ‎ Негодны‎ ‎
50.2. Тип «В»‎ ‎ Негодны, (б/проводники — годны) ‎ ‎ Индив. оценка (для работы на воздушных судах, оснащенных дисплеями — не годны) ‎ Годны‎ Индив. оценка ‎
50.3.Тип «С»‎ ‎ Негодны (б/инж., дисп., б/пров.— годны)‎ ‎ Годны (для работы на воздушных судах, оснащенных дисплеями — не годны) ‎ Годны‎ Годны ‎
51. Нарушение двигательного аппарата глаз: ‎
51.1. Паралич мышц век, паралитическое содружественное косоглазие. ‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎
51.2. Гетерофории со сниженными фузионными резервами. ‎ Негодны‎ Индив. оценка‎ Индив. оценка‎ Индив. оценка‎
52. Острота зрения ‎ Годны на пилотов и штурманов 1.0 на каждый глаз без коррекции; на б/инженеров 0.8, на диспетчеров 0.6, на б/проводников 0.3 на каждый глаз без коррекции, с коррекцией 1.0; курсанты, обучающиеся на пилота и штурмана 0.8, б/инженера 0.6 на каждый глаз без коррекции, с коррекцией 1.0; на дисп. и б/проводника 0.3 на каждый глаз с коррекцией 1.0 ‎ Пилоты годны 0.6 на каждый глаз с коррекцией 1.0; инд. оценка 0.5 на худший глаз, с коррекцией 1.0. Штурманы, б/инженеры, б/механики годны 0.4 на каждый глаз, с коррекцией 1.0; индив. оценка 0.3 на худший глаз с коррекцией 0.8. Вновь поступающие б/инженеры, б/ механики годны 0.6 на каждый глаз, с коррекцией 1.0 ‎ Б/радисты годны 0.3 на каждый глаз с коррекцией 0.8; б/проводники, б/операторы, летчики-наблюдатели годны 0.1 на каждый глаз с коррекцией 0.8; 0.5 на каждый глаз с коррекцией 0.8; вновь поступающие б/радисты годны 0.5 на каждый глаз с коррекцией 1.0; пилоты-любители, планеристы и пилоты аэростатов годны 0.5 на каждый глаз с коррекцией 0.8 ‎ Годны 0.1 на каждый глаз с коррекцией 0.8‎
53. Рефракция‎ Годны: на пилотов при дальнозоркости не выше 1.0 Д, близорукости 0.5Д, астигматизме 0.5, анизометропии не выше 1.0Д. На штурманов, б/инженеров при дальнозоркости не выше 1.0Д, астигматизме 0.5Д, анизометропии не выше 1.0Д. На диспетчеров: при дальнозоркости или близорукости не выше 2.0Д, астигматизме 1.5Д, анизометропии не выше 1.0Д. На б/ проводников: при дальнозоркости или близорукости не выше 3.0Д, астигматизме 2.0 Д. ‎ Годны: при дальнозоркости и близорукости не выше 3.0Д, астигматизме 2.0Д, анизометропии не выше 1.0Д‎ Годны: б/радисты, пилоты-любители, планеристы, пилоты аэростатов при дальнозоркости и близорукости не выше 3.0Д, астигматизме 2.0Д. Остальные при дальнозоркости не выше 4.0Д, близорукости 5.0Д, астигматизме 2.5Д‎ Годны: при дальнозоркости не выше 3.0Д, близорукости 5.0Д, астигматизме (+) (-) 2.5Д ‎
54. Нарушение аккомадации пресбиопия в ст. 3.5Д ‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎

Ж. БОЛЕЗНИ УХА, ГОРЛА, НОСА, ПОЛОСТИ РТА И ЧЕЛЮСТЕЙ:‎‎

55. Хронические заболевания придаточных пазух носа: ‎
55.1. Гнойные синуситы с полипозом или дистрофией слизистой оболочки ‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎
55.2. Гнойные синуситы, не сопровождающиеся указанными осложнениями ‎ Негодны‎ Индив. оценка‎ Индив. оценка‎ Индив. оценка‎
55.3. Негнойные синуситы (катаральные, серозные, вазомоторные, аллергические, кисты гайморовых пазух) ‎ Негодны‎ Индив. оценка‎ Индив. оценка‎ Годны‎
56. Стойкие изменения полости носа и его придаточных пазух, полости рта, глотки, гортани, трахеи или уха после повреждений, заболеваний и оперативных вмешательств: ‎
56.1. Нарушающие функцию лор. органов и затрудняющие использование спецоборудования. ‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎
56.2. Незначительно нарушающие функцию лор. органов и не затрудняющие использование спецоборудования ‎ Негодны (диспетчера—индив. оценка) ‎ Индив. оценка‎ Индив. оценка‎ Годны‎
57. Хронический тонзиллит: ‎
57.1. Декомпенсированная форма ‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎
57.2. Компенсированная форма. ‎ Негодны (диспетчера—индив. оценка)‎ Годны‎ Годны‎ Годны‎
58. Волчанка, туберкулез, злокачественные опухоли лорорганов в любой стадии развития. ‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎
59. Дефекты речи: ‎
59.1. Резко выраженное заикание, косноязычие, делающие речь малопонятной. ‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎
59.2. Легко выраженные, не влияющие на разборчивость речи. ‎ Негодны‎ Индив. оценка‎ Индив. оценка‎ Индив. оценка‎
60. Хронические болезни среднего уха: ‎
60.1. Хронический гнойный эпитимпанит, хронический гнойный двухсторонний мезотимпанит, односторонний часто обостряющийся или сопровождающийся полипами, грануляциями, кариесом стенок барабанной полости или выраженными признаками дистрофии слизистой оболочки верхних дыхательных путей. ‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎
60.2. Хронический гнойный односторонний мезотимпанит, не сопровождающийся осложнениями.‎ Негодны‎ Индив. оценка (вновь поступающие негодны) ‎ Индив. оценка (вновь поступающие негодны) ‎ Годны‎
60.3. Стойкие остаточные явления перенесенного воспаления среднего уха (сухая перфорация барабанной перепонки), а также хроническое негнойное воспаление среднего уха. ‎ Негодны (диспетчера — индив. оценка)‎ Индив. оценка (вновь поступающие негодны) ‎ Индив. оценка (вновь поступающие негодны)‎ Индив. оценка‎
61. Нарушение барофункции хотя бы одного уха или придаточных пазух носа; повышенная чувствительность к перепадам атмосферного давления: ‎
61.1. Стойко и резко выраженные‎ Негодны (диспетчера—индив. оценка) ‎ Негодны‎ Негодны‎ Индив. оценка ‎
61.2. Нерезко выраженные.‎ Негодны (диспетчера—индив. оценка)‎ Индив. оценка (вновь поступающие негодны) ‎ Индив. оценка (вновь поступающие негодны)‎ Годны‎
62. Повышенная чувствительность к статокинетическим раздражителям.‎ Негодны (диспетчера—индив. оценка) ‎ Негодны‎ Негодны‎ Индив. оценка‎
63. Понижение остроты слуха: ‎
63.1. Стойкая полная глухота на одно ухо, понижение слуха на оба уха при повышении порогов слуха в области восприятия речевых частот (500,1000,2000Гц) от 20 до 30 дБ, на частоте 4000Гц до 65 дБ и при восприятии шепотной речи на расстоянии до 2 метров. ‎ Негодны Негодны‎ Негодны‎ Негодны‎
63.2. Стойкое понижение слуха на оба уха при повышении порогов слуха в области восприятия речевых частот (500,1000,2000 Гц) от 10 до 20 дБ, на частоте 4000 Гц до 60 дБ и восприятия шепотной речи на расстоянии до 3 метров и выше. ‎ Негодны‎ Индив. оценка (вновь поступающие негодны)‎ Индив. оценка (вновь поступающие — негодны)‎ Индив. оценка‎
63.3. Стойкое понижение слуха на одно ухо, при повышении порогов слуха в области восприятия речевых частот (500, 1000, 2000 Гц) от 20 до 30 дБ, на частоте 4000 Гц до 65дБ и при восприятии шепотной речи на расстоянии до 2 м, при повышении порогов слуха в области речевых частот (500, 1000, 2000 Гц) до 10дБ, на частоте 4000Гц до 50дБ и при восприятии шепотной речи на расстоянии до 5 метров на другое ухо. ‎ Негодны‎ Индив. оценка (вновь поступающие — негодны)‎ Индив. оценка (вновь поступающие — негодны)‎ Индив. оценка.‎
(приложение № 1 в редакции приказа начальника Государственной инспекции Республики Узбекистан по надзору за безопасностью полетов от 30 июля 2012 года № 5н (рег. № 1186-7 от 09.08.2012 г.) — СЗ РУ, 2012 г., № 32, ст. 383)
ПРИЛОЖЕНИЕ № 2
к Положению о медицинском
освидетельствовании авиационного
персонала ГА Республики Узбекистан
ПОЯСНЕНИЯ
к статьям «Требований к состоянию здоровья»
«Требования к состоянию здоровья» разработаны с учетом характера заболеваний, особенностей течения, степени функциональных нарушений, влияния заболеваний на профессиональную работоспособность. «Требования к состоянию здоровья» дают основу для вынесения медицинского заключения о степени годности освидетельствуемых лиц к работе (обучению) и учитывают возможность применения в каждом конкретном случае принципа индивидуального подхода.
Психические и нервные болезни
Наблюдение за психическим состоянием лиц летного, диспетчерского состава и бортпроводников осуществляется врачами авиационных отрядов (служб, отрядно-курсовыми), психологами и невропатологами ВЛЭК.
При выявлении психических нарушений, подозрении на психическое заболевание, данные лица отстраняются от полетов (дежурств, занятий) и направляются на обследование к психиатру.
Статья 1.
Экспертное заключение при шизофрении, паранойе, аффектных психозах (маниакально-депрессивный психоз, циклотимия и др.) выносится только после стационарного обследования в специализированном учреждении. Лица с данными заболеваниями восстановлению не подлежат независимо от течения, формы, срока заболевания, длительности ремиссии и снятия с диспансерного учета.
Статья 2.
Статья объединяет группу инфекционных, интоксикационных психозов (за исключением алкогольных), а также функциональных реактивных психозов; неврозов (неврастения, психастения, невроз навязчивых состояний), возникающих в ответ на психотравмирующую ситуацию (семейно-бытовую, производственную и др.) или острую психогенную травму; суицидальные попытки.
Лица, перенесшие острые психозы, неврозы, признаются негодными к работе по статье 2.1. Вопрос о восстановлении на работу может быть рассмотрен не ранее, чем через два года после стационарного обследования в специализированном учреждении. Длительная компенсация нервно-психической деятельности может служить основанием для рассмотрения вопроса о восстановлении на работу по специальности с учетом характера психического состояния в период психоза (невроза), его особенностей, структуры, глубины и течения.
Суицидальные попытки относятся к статье 2.1. При проведении обследования и изучения обстоятельств, послуживших причиной суицидальной попытки, врач обязан опросить очевидцев, уточнить личный и семейный анамнез, повод и мотивы аутоагрессивных действий. Консультация психиатра обязательна. Лица с суицидальной попыткой в анамнезе восстановлению не подлежат.
Статья 2.2 применяется при астеническом состоянии или неврастеническом синдроме, ситуационно обусловленном. Повторное освидетельствование проводится через четыре — шесть месяцев при положительных результатах наблюдения, клинического обследования и хорошей переносимости нагрузочных проб.
Лица, перенесшие кратковременные психические соматогенно-обусловленные расстройства, после выздоровления от основного заболевания и при полной компенсации нервно-психических функций без применения поддерживающей терапии, могут быть признаны годными к летной работе по статье 2.2.
Статья 3.
Алкоголизм представляет собой заболевание, возникающее вследствие злоупотребления спиртными напитками и характеризующееся болезненным влечением к алкоголю, потерей чувства меры, контроля над количеством потребляемого спиртного, появлением психических и соматических расстройств и нарушением социальных норм поведения.
Лица с подозрением на алкоголизм, перенесшие острый (подострый) алкогольный психоз (алкогольный делирий, параноид, галлюциноз, бред ревности и др.), подлежат консультации у нарколога. При бытовом пьянстве статья не применяется, а вопрос о возможности использования на работе решается командованием.
Лекарственная зависимость или злоупотребление лекарствами означает их употребление не по медицинским показаниям. Эти состояния являются абсолютным противопоказанием к работе и обучению.
Лица с лекарственной зависимостью (токсикоманией) и наркоманией в анамнезе восстановлению не подлежат независимо от срока отстранения от работы.
При получении сведений об употреблении освидетельствуемым наркотических, лекарственных, летучих химических и других одурманивающих веществ врач составляет акт с описанием состояния наркотического опьянения, факта и мотивов употребления наркотических веществ и других обстоятельств. Освидетельствуемый в сопровождении медицинского работника должен быть направлен на консультацию к наркологу для уточнения диагноза с представлением в опечатанном виде медицинской документации и вещественных доказательств (шприц, остатки лекарственных веществ и т. п.)
Статья 4.
Статья включает социопатические расстройства личности от психопатии до дисгармонического психического инфантилизма, акцентуации личности.
Несоблюдение правил поведения, установленных обществом (постоянные конфликты, алкоголизация, правонарушения и пр.), которые выявляют из семейного и личного анамнеза, являются главными признаками социопатических расстройств.
Диагноз и заключение выносятся после стационарного обследования в специализированном учреждении.
К статье 4.1 относятся психопатии (независимо от формы и выраженности) и расстройства личности непсихотического характера (паранойяльного, аффективного, шизоидного, возбудимого и других типов).
Статья 4.2 применяется к лицам, обнаруживающим психический инфантилизм, акцентуацию характера, профессионально неблагоприятные психологические отклонения личности.
Отдельные, невыраженные признаки инфантилизма, акцентуации личности при хорошей социальной и профессиональной компенсации нервно-психической деятельности не являются основанием для отрицательного экспертного заключения.
Появление неадекватных поведенческих реакций, ранее не отмеченных у освидетельствуемого, является основанием для консультации психолога и психиатра. При отсутствии диагноза статья не применяется.
При выявлении психологом отклонений в индивидуально-психологических особенностях личности проводится стационарное обследование в неврологическом стационаре. По показаниям назначается консультация психиатра.
При сочетании стойких, выраженных личностных отклонений с отрицательными данными медицинского наблюдения выносится заключение о негодности.
При незначительных отклонениях заключение о годности выносится с учетом профессиональных качеств: стажа, опыта работы, качества выполняемой работы и др.
Статья 5.
Статья включает эпилепсию с любыми формами клинического проявления, в том числе с однократным припадком.
Лица с подозрением на эпилепсию направляются на стационарное обследование в неврологическое отделение. При направлении необходимо составить акт с описанием особенностей припадка за подписью очевидцев, заверенный медицинским работником. Диагноз выносится после полного неврологического обследования, ЭЭГ и консультации психиатра. Эпилептоидная активность на ЭЭГ подтверждает диагноз эпилепсии, а ее отсутствие не исключает диагноза.
К статье относятся однократные эпилептиформные припадки не уточненной этиологии. При симптоматической эпилепсии экспертная оценка зависит от основного заболевания. При обследовании необходимо исключить: объемный процесс головного мозга, сосудистые нарушения, экзогенные интоксикации, глистную инвазию и др.
Лица с впервые выявленной пароксизмальной активностью на ЭЭГ подлежат обследованию в неврологическом отделении. Лица с впервые выявленной эпилептоидной активностью на ЭЭГ (типа «пик — медленная волна») при отсутствии других признаков эпилепсии или органического заболевания центральной нервной системы подлежат обследованию в неврологическом отделении. Стабильность указанных изменений на ЭЭГ (в течение 3 — 6 месяцев) является основанием для признания негодными к летной, диспетчерской работе при повторном стационарном обследовании.
При выявлении пароксизмальной, эпилептойдной активности и значительно выраженных изменений на ЭЭГ у пилотов, штурманов, бортинженеров и кандидатов, поступающих в летные и диспетчерские учебные заведения, выносится заключение о негодности.
Статья 6.
Освидетельствуются лица с патологией сосудов головного и спинного мозга различной этиологии. В эту группу входят первичные заболевания сосудов головного и спинного мозга (васкулиты, аномалии развития, аневризмы, атеросклероз и др.) и вторичные изменения сосудов соматогенной, вертеброгенной и другой этиологии.
Клиническими проявлениями указанной патологии являются острое нарушение мозгового кровообращения или хроническая недостаточность кровообращения головного мозга с кризовым течением, нарушением функций центральной и периферической нервной систем, изменениями психики, затрудняющими или исключающими возможность выполнения профессиональных обязанностей.
Наиболее распространенным видом сосудистой патологии, ведущей к дисквалификации лиц летного состава, является атеросклероз сосудов головного мозга. При выявлении легкой рассеянной микро-симптоматики в неврологическом статусе или отклонений в данных дополнительных методах обследования необходим тщательный анализ анамнеза жизни, перенесенных и сопутствующих заболеваний в целях исключения гипер-диагностики церебрального атеросклероза.
Экспертиза всех видов сосудистой патологии головного и спинного мозга проводится с учетом этиологии, течения заболевания, переносимости нагрузочных проб, психологического обследования, а также прогноза возникновения острых состояний, влияющих на безопасность полетов.
По статье 6.1 освидетельствуются лица, перенесшие острое нарушение мозгового кровообращения, геморрагического или ишемического генеза, преходящую ишемию головного мозга, субарахноидальное кровоизлияние или церебральный сосудистый криз, а также лица с хронической недостаточностью мозгового кровообращения.
По статье 6.2 освидетельствуются лица с легко или умеренно выраженными проявлениями атеросклеротического поражения сосудов головного или спинного мозга, подтвержденными клиническими и инструментальными методами обследования.
Заключение выносится на основании оценки выраженности неврологических нарушений, степени стенозирования основных артериальных стволов, состояния профессионально важных психологических функций, течения заболевания, факторов риска, прогноза и переносимости нагрузочных проб.
По этому же пункту освидетельствуются лица, перенесшие инфекционное или токсико-аллергическое поражение сосудов головного или спинного мозга (васкулиты) в сроки не ранее двух лет после завершения лечения.
Статья 7.
Лица, у которых впервые выявлено органическое поражение нервной системы, подлежат стационарному обследованию в неврологическом отделении.
К статье 7.1 относятся органические заболевания нервной системы:
опухоли, сирингомиелия, рассеянный склероз и другие заболевания прогрессирующего характера;
острые и хронические формы инфекционных заболеваний ЦНС: энцефалит, арахноидит, менингит, миелит, нейросифилис, остаточные явления инфекций или интоксикаций нервной системы с нарушением функции, ликвородинамическими нарушениями, судорожными припадками;
заболевания нервно-мышечного аппарата: миастения, миопатия, миотония, миоплегия.
Лица, освидетельствуемые по статье 7.1 признаются негодными к летной и диспетчерской работе и восстановлению не подлежат.
По статье 7.2 освидетельствуются лица, перенесшие инфекционное или интоксикационное заболевание ЦНС с полным восстановлением нервно-психической деятельности или легкими остаточными явлениями в виде органических микро-симптомов без нарушения функций.
Вопрос о восстановлении на летную работу решается: после гриппозного энцефалита не ранее чем через один-два года, острого энцефаломиелита — через два года, острого клещевого энцефалита — через три года.
Лица, переболевшие эпидемическим цереброспинальным менингитом, признаются негодными. Вопрос о допуске к летной и диспетчерской работе (учебе) может быть рассмотрен через один год после перенесенного заболевания.
Лица, перенесшие стертую менингококковую инфекцию, менингококковый ринит, фарингит освидетельствуются по статье 12.
Статья 7.2 применяется к лицам с заболеванием нервно-мышечного аппарата и наследственно-дегенеративными заболеваниями в начальной стадии с медленным прогредиентным течением, с достаточной сохранностью профессионально важных функций.
Статья 8.
Освидетельствование лиц, перенесших травмы головы с повреждением ЦНС, проводится после клинического обследования и лечения. При оценке механизма и обстоятельства травмы следует учесть возможность бесконтактной черепно-мозговой травмы (смещение мозга, разрыв сосудов) и травмы вследствие повреждения структур атланто-окципитального сочленения.
При вынесении экспертного решения необходимо учитывать длительность периода измененного сознания и амнезии.
Прогнозируя возможность развития поздней посттравматической эпилепсии, кроме характера и степени тяжести травмы, необходимо учитывать и другие факторы риска. Экспертная оценка проводится с учетом анамнеза, динамики ЭЭГ, степени компенсации утраченных функций и результатов переносимости нагрузочных проб, психологического обследования.
К статье 8.1 относятся:
открытая ЧМТ (проникающая или непроникающая);
последствия открытой или закрытой черепно-мозговой травмы с выраженными органическими изменениями ЦНС, с нарушением психики, гипертензионным или судорожным синдромом;
последствия травмы спинного мозга с двигательными, чувствительными нарушениями или тазовыми расстройствами.
Лица, перенесшие ЧМТ с повреждением твердой мозговой оболочки, вдавленным или оскольчатым переломом костей свода черепа, с дефектом костей черепа (кроме диагностических фрезевых отверстий), внутричерепными гематомами и ликворреей в остром периоде, восстановлению не подлежат.
Обследования с целью восстановления на работу лиц, перенесших ушиб головного мозга средней или тяжелой степени с линейным переломом костей свода, основания черепа (без ликворреи) или субарахноидальным кровоизлиянием, можно проводить не ранее чем через два года после травмы, при положительных результатах наблюдения.
Статья 8.2 применяется к лицам, перенесшим сотрясение или легкую степень ушиба головного мозга. Вопрос о восстановлении на летную работу рассматривается не ранее трех — шести месяцев после травмы при отсутствии или констатации легко выраженных изменений на ЭЭГ, в неврологическом или вегетативном статусе и при хорошей переносимости нагрузочных проб. Диспетчера допускаются к работе по выздоровлении.
Статья 9.
Клинические проявления патологии вегетативной нервной системы могут быть следствием первичного поражения различных структур, уровней ВНС или являться вторичными синдромами неврологических, соматических, эндокринных, психических, аллергических заболеваний и интоксикаций. Все это делает необходимым особо тщательный сбор анамнеза и всестороннего клинического обследования.
По статье 9.1 проводится медицинское обследование вегетативно-сосудистых расстройств, имеющих пароксизмальные проявления хронических заболеваний ВНС, часто рецидивирующие обострения и кризовые реакции (ваговазального, симпатического, смешанного характера, висцерального симпатологического диэнцефального типа).
В эту группу включаются следующие заболевания: мигрень, солярит, синдром Меньера и позвоночной артерии, диэнцефальный синдром, ангиотрофоневрозы (болезнь Рейно, эритромелалгии и другие), отек Квинке и ортостатическая эссенциальная гипотония.
Вопрос о восстановлении на работу может рассматриваться не ранее двух лет с момента излечения.
Экспертное решение при периферических нейроваскулярных синдромах и ганглионитах выносится по статье 10.
По статье 9.2 освидетельствуются лица с дисфункцией конституционально-наследственного генеза, а также возникшей на фоне гормональной перестройки или после перенесенной соматической патологии в стадии стойкой ремиссии на момент обследования (два-три месяца после излечения основного заболевания).
Экспертная оценка зависит от степени выраженности вегетативно-сосудистых расстройств, результатов клинического обследования и переносимости нагрузочных проб (ортостатическая проба, вестибулярная проба и другие).
В случаях вегетативно-сосудистых нарушений с доминированием в клинической картине функциональных кардиоваскулярных проявлений экспертный вопрос решается по статье 19.
Статья 10.
В статью включаются заболевания периферической нервной системы различной этиологии:
острые и хронические заболевания, травматические повреждения корешков спинного мозга, сплетений, нервных стволов, ганглиев; периферические нейроваскулярные синдромы;
корешковые компрессии при заболеваниях позвоночника;
последствия оперативных вмешательств на позвоночнике, корешках спинного мозга, сплетениях и нервных стволах.
Лица с указанными заболеваниями в период обострения подлежат лечению (амбулаторному, стационарному, санаторному).
После удаления грыжи межпозвонкового диска освидетельствование проводится не ранее шести месяцев после выписки из стационара, с учетом характера операции и послеоперационного периода.
При обострении хронического радикулита более двух раз в год применяется статья 10.1.
При нарушении подвижности, не сопровождающейся корешковыми явлениями, освидетельствование проводится по статье 29 (заболевания позвоночника).
Статья 11.
Лица, перенесшие обмороки (синкопальные состояния), отстраняются от учебы, работы и после осмотра терапевта и невропатолога направляются на стационарное обследование в неврологическое отделение. Врач обязан представить акт с полным описанием обстоятельств и проявлений потери сознания за подписью очевидцев и своей подписью.
Заключение основывается на изучении обстоятельств обморока, его клинических проявлений, на всесторонней оценке состояния здоровья, результатах инструментального обследования и функциональных проб. При установлении причин, вызвавших обморок, решение принимается по основному заболеванию с учетом прогноза и повторных обмороков.
При однократном обмороке на эмоционально-болевой раздражитель или острую гипоксию у здорового лица статья не применяется.
При повторных обмороках, независимо от этиологии, выносится заключение о негодности.
Внутренние болезни
Статья 12.
В статью включаются тифы, малярия, бруцеллез, геморрагические лихорадки, дизентерия, инфекционный гепатит, паразитарные и глистные инвазии.
После лечения острых инфекций и инвазий, освидетельствуемые допускаются к работе.
Лица с хронической стадией описторхоза освидетельствуются по статье 12.2, повторные курсы лечения проводятся по результатам наблюдения врача инфекциониста.
Летный состав и бортпроводники, перенесшие инфекционный гепатит, геморрагическую лихорадку, отстраняются от работы на три — шесть месяцев в зависимости от тяжести заболевания и результатов лечения.
К авиационно-химическим работам пилоты допускаются не ранее, чем через двенадцать месяцев. Диспетчера допускаются после закрытия листа.
Бортпроводники, имеющие бактерионосительство кишечной инфекции, освидетельствуются по статье 12.1.
Статья 13.
Статья 13.1 применяется при лейкозах, миеломной болезни, лимфогрануломатозе, злокачественных анемиях, тяжелых формах геморрагического диатеза.
К статье 13.2 относятся анемии доброкачественного характера (постгеморрагические, железодефицитные) при стойких положительных результатах лечения (гемоглобин не менее 12,0 гр.%), компенсированные гемоглобинопатии и случаи геморрагического диатеза без склонности к рецидивам.
Статья 14.
По статье 14.1 освидетельствуются лица с тяжелыми проявлениями аллергии, с неуточненным аллергеном, склонные к рецидивам более двух раз в году.
По статье 14.2 освидетельствуются лица, у которых нет повторных аллергических проявлений в течение трех месяцев, а аллерген установлен и устранен.
Статья 15.
Освидетельствуются лица, имеющие экзогенно-конституциональную форму ожирения.
Степень ожирения устанавливается в соответствии с индексом массы тела — (ИМТ) по Кетле (к статьям 15 и 27 приложения № 2).
По статье 15.1 освидетельствуется авиационный персонал с экзогенно-конституциональной формой ожирения II степени.
По статье 15.2 освидетельствуется авиационный персонал с экзогенно-конституциональной формой ожирения I степени. Бортпроводники подлежат оздоровлению сроком до 60 дней. При повторном освидетельствовании бортпроводников и наличии ожирения выносится экспертное решение о негодности к работе.
При расчете массы тела необходимо учитывать соотношение мышц и жировой ткани, а в отдельных случаях следует определять количество жира в организме при установлении диагноза ожирения.
При симптоматическом (вторичном) ожирении эндокринного, церебрального генеза освидетельствование проводится по основному заболеванию.
По статье 15.3 решение о допуске к работе у бортпроводников принимается с учетом наблюдения эндокринолога (контроль массы тела каждые 6 месяцев), при нормальных показателях холестерина, липидов, сахара крови и хорошей переносимости нагрузочных проб.
Лицам с избыточной массой тела проводится клиническое обследование для установления характера ожирения.
Степень ожирения определяется по индексу массы тела (ИМТ ВОЗ, 1997 г.) и рассчитывается по формуле:
(статья 15 в редакции приказа начальника Государственной инспекции Республики Узбекистан по надзору за безопасностью полетов от 28 января 2010 г. № 11 (рег. № 1186-5 от 23.03.2010 г.) — Собрание законодательства Республики Узбекистан, 2010 г., № 12, ст. 88)
Статья 16.
Включает сахарный диабет, заболевания паращитовидных желез, различные формы гиперинсулинизма (инсулинома, функциональный гиперинсулинизм), заболевание надпочечников, половых желез, гипоталамо-гипофизарные заболевания с эндокринной патологией и др.
По статье 16.1 освидетельствуются лица:
с сахарным диабетом I типа, инсулинозависимым и сахарным диабетом II типа, средней тяжести и тяжелой формой, требующего постоянного лечения инсулином или другими гипогликемическими лекарственными препаратами;
с токсическим зобом (тиреотоксикозом) любой формы.
При впервые выявленной легкой форме сахарного диабета II типа летный состав и бортпроводники подлежат наблюдению и лечению до трех месяцев.
Допуск к летной работе по статье 16.2 осуществляется при полной компенсации углеводного обмена без применения медикаментозных средств. Диспетчера при легкой форме сахарного диабета от работы не отстраняются. Решение о допуске к летной работе после излечения токсического зоба (тиреотоксикоза) принимается после проведения реабилитационного лечения (без применения медикаментозных средств) не ранее чем через 12 месяцев. Диффузное эутиреоидное увеличение щитовидной железы I и II степени и нарушение толерантности к углеводам не дают оснований для установления статьи.
Статья 17.
По статье 17.2 рассматриваются лица с клиническим излечением или остаточными явлениями после перенесенного туберкулеза (ограниченный фиброз, очаги обызвествления, междолевые и плевральные спайки) без смещения органов средостения и нарушения функции внешнего дыхания.
При восстановлении на работу необходимо заключение тубдиспансера с указанием группы учета.
Статья 18.
К статье 18.1 относятся: бронхиальная астма, бронхоэктатическая болезнь, активный саркоидоз, хронические пневмонии, диффузный пневмосклероз и эмфизема легких с нарушением функций внешнего дыхания.
По статье 18.2 освидетельствуются лица с хроническим бронхитом в стадии ремиссии, ограниченным пневмосклерозом, последствиями операций, ранений, травм с сохранением функции дыхания.
При хроническом бронхите с осложненным течением летный состав и бортпроводники отстраняются от работы на весь период лечения до восстановления функций дыхания.
Лица, перенесшие спонтанный пневмоторакс, могут быть восстановлены на работу не ранее трех месяцев после выздоровления при условии, что обследование не выявило причины для его повторного возникновения; повторный пневмоторакс восстановление исключает.
Статья 19.
Относятся заболевания сердца, связанные с нарушением регуляции. Диагноз «нейроциркуляторная дистония по кардиальному типу» впервые устанавливается после тщательного клинического, лабораторного и инструментального обследования с использованием функциональных проб. Необходимо исключить текущий воспалительный процесс, органические изменения сердца и экстракардиальную патологию. Для дифференциальной диагностики с ишемической болезнью сердца используется ортостатическая и фармакологическая ЭКГ — пробы, ВЭП, сцинтиграфия миокарда с нагрузкой, в сомнительных случаях — коронарография.
По статье 19.1 освидетельствуются лица с выраженными нарушениями ритма сердца, синдромом слабости синусового узла, нарушениями проводимости, сопровождающимися повторными выпадениями сердечных сокращений (на два сокращения и более), с приступами мерцательной аритмии, трепетанием предсердий, суправентрикулярной тахикардией (четыре и более комплексов, с частотой 120 и более в мин.), желудочковой экстрасистолией с повторными периодами би-, тригеминии, с повторными эпизодами спаренных желудочковых экстрасистол, с эпизодами желудочковой тахикардии (по три и более комплексов, с частотой 120 ударов и более в минуту), с синдромом Вольфа - Паркинсона - Уайта при наличии спонтанной суправентрикулярной тахикардии.
При значительных суправентрикулярных нарушениях ритма проводится электрофизиологическое исследование. Его результаты считаются неблагоприятными, если провоцируются перечисленные выраженные нарушения ритма.
Для оценки выраженности ритма проводится суточное ЭКГ - мониторирование.
При успешном лечении нарушений ритма сердца проводится повторное освидетельствование.
По статье 19.2 освидетельствуются лица, не предъявляющие жалоб, с нарушениями ритма и проводимости сердца, не перечисленными в статье 19.1, с лабильными изменениями конечной части желудочкового комплекса ЭКГ (ST и Т), поддающиеся нормализации при приеме В-блокаторов.
При исчезновении лабильности ЭКГ и неэффективности В-андреноблокаторов в нормализации ЭКГ принимается экспертное заключение о негодности к летной работе.
Статья 20.
Статья 20.1. включает артериальную гипертензию с АД 160/95 мм рт.ст. и выше, имеющую стойкий характер, или при меньших величинах АД, сопровождающуюся существенным увеличением левого желудочка сердца, изменениями на ЭКГ в покое или при физической нагрузке. Сюда же относятся транзиторные гипертонические кризы, протекающие с временными нарушениями мозгового кровообращения.
По статье 20.2 освидетельствуются лица, у которых поддержание АД на цифрах не выше 160/95 мм рт. ст. удается с помощью немедикаментозной или разрешенной для применения без отрыва от работы медикаментозной терапии.
Подбор медикаментозной терапии проводится в течение 2-3 месяцев. При допуске к работе учитывается стойкость эффекта от проводимых мероприятий, переносимости нагрузочных проб и факторов риска.
К статье 20.3 относятся: транзиторное повышение АД, нормализующееся без применения медикаментозных средств. Решение о допуске принимается с учетом результатов нагрузочных проб, суточного АД — мониторирования.
Для кандидатов к обучению на пилота, штурмана, бортинженера АД не должно превышать 140/90 мм ртутного столба.
Статья 21.
К статье 21.1 относятся: инфаркт миокарда, стенокардия, тяжелые нарушения ритма и проводимости. Сюда же относятся изменения на ЭКГ в покое и при тестах с физической нагрузкой, которые после дополнительного обследования с наибольшей вероятностью могут быть связаны с нарушением коронарного кровообращения. Достаточным основанием для диагноза ишемической болезни сердца служит сочетание положительного ЭКГ — теста с физической нагрузкой, с выявленной при нагрузочной сцинтиграфии локальной ишемией миокарда или стенозированием одной из основных венечных артерий сердца более чем на 50%, или стенозированием трех артерий более чем на 30% при аортокоронарографии.
К статье 21.2 относятся случаи атеросклеротического поражения сосудов и мышцы сердца, не сопровождающиеся нарушением коронарного и общего кровообращения, выраженными нарушениями сердечного ритма и проводимости. Допуск к летной работе возможен после углубленного клинического обследования сердечно-сосудистой системы при хорошей переносимости нагрузочных проб.
Допуск к работе лиц, перенесших инфаркт миокарда, по специальности «диспетчер УВД» возможен только после двухлетнего наблюдения при хорошем функциональном состоянии сердечно-сосудистой системы, нормальной ЭКГ без лечения антиангинальными средствами.
Статья 22.
К статье относятся: врожденные и приобретенные пороки сердца, пролабирование митрального клапана, текущие воспалительные процессы в мышце сердца, миокардиодистрофии, миокардитический кардиосклероз, кардиомиопатии и другие.
При наличии клинических признаков этих заболеваний заключение выносится на основании изучения анамнеза заболевания, всестороннего клинического и кардиологического обследования, проведения функционально-диагностических исследований, течения заболеваний и его прогноза.
К статье 22.1 относятся: острые вялотекущие заболевания или последствия перенесенных заболеваний с выраженным нарушением ритма, проводимости, признаками сердечной недостаточности и болевого синдрома; умеренные и значительно выраженные комбинированные пороки сердца и пролабирование митрального клапана более 6 мм; дилятационные, гипертрофические и рестриктивные кардиомиопатии.
(абзац третий статьи 22 в редакции приказа начальника Государственной инспекции Республики Узбекистан по надзору за безопасностью полетов от 30 июля 2012 года № 5н (рег. № 1186-7 от 09.08.2012 г.) — СЗ РУ, 2012 г., № 32, ст. 383)
К статье 22.2 относятся: миокардитический кардиосклероз, пролапс митрального клапана от 3 до 6 мм, незначительно выраженные, изолированные и стойко компенсированные пороки сердца, ассиметрическая гипертрофия межжелудочковой перегородки без признаков обструкции путей оттока, апикальная форма гипертрофической кардиомиопатии. Все эти заболевания не должны сопровождаться симптоматикой, указанной в статье 22.1.
(абзац четвертый статьи 22 в редакции приказа начальника Государственной инспекции Республики Узбекистан по надзору за безопасностью полетов от 30 июля 2012 года № 5н (рег. № 1186-7 от 09.08.2012 г.) — СЗ РУ, 2012 г., № 32, ст. 383)
Лица, прошедшие лечение по поводу воспалительных заболеваний сердца, могут быть повторно освидетельствованы не ранее чем через три месяца.
Статья 23.
По этой статье освидетельствуются лица с язвенной болезнью, гастритами, колитами. Результаты лечения острых случаев и обострений заболеваний должны контролироваться эндоскопически. При хороших результатах лечения гастритов (в том числе эрозивных) и колитов освидетельствуемые допускаются к работе по специальности.
При неосложненной язвенной болезни летный состав и бортпроводники подлежат лечению до трех месяцев. При осложнениях язвенной болезни, после оперативного лечения повторное освидетельствование возможно через шесть — двенадцать месяцев в зависимости от типа операции и результатов лечения.
Диспетчеры допускаются к работе после закрытия листка нетрудоспособности. Лица, у которых впервые выявлена рубцовая деформация 12-перстной кишки без клинических проявлений, от летной работы не отстраняются.
Статья 24.
По статье 24.1 освидетельствуются лица с гепатитом в активной стадии, циррозом печени, обострением хронического холецистита, желчно-каменной болезнью, панкреатитами.
Восстановление на летную работу проводится по статье 24.2 при условии стойкой ремиссии и сохранности функций органа. Диспетчеры УВД допускаются к работе по выздоровлении.
Вопрос о восстановлении на летную работу после литотрипсии и холецистэктомии рассматривается не ранее чем через шесть месяцев. А после неосложненной лапароскопической холецистэктомии не ранее чем через три месяца.
Лица с доброкачественной функциональной билирубинемией после обследования признаются годными к летной работе, но без допуска к АХР.
Авиаперсонал после перенесенного гепатита типа В и С признается годным к работе через 6 месяцев после наступления стойкой ремиссии.
При носительстве вируса гепатита типа В и С без признаков заболевания (хронический неактивный гепатит), авиаперсонал признается годным к выполнению профессиональных обязанностей.
(статья 24 дополнена абзацами приказом начальника Государственной инспекции Республики Узбекистан по надзору за безопасностью полетов от 30 июля 2012 года № 5н (рег. № 1186-7 от 09.08.2012 г.) — СЗ РУ, 2012 г., № 32, ст. 383)
Статья 25.
Включает в себя заболевания почек. Лица, перенесшие острый гломерулонефрит, признаются негодными и подлежат наблюдению в течение года. Вопрос о допуске к летной работе рассматривается после стационарного обследования с выполнением нагрузочных проб и хорошими показателями функции почек. При признаках хронического нефрита или пиелонефрита заключение о годности выносится индивидуально в зависимости от течения процесса и сохранности функции почек, выраженности вторичного гипертензионного синдрома. В случаях, когда пиелонефрит носит вторичный характер, освидетельствование проводится с учетом основного заболевания.
Статья 26.
Освидетельствуются лица с воспалительными, аллергическими, обменными заболеваниями суставов, системными поражениями соединительной ткани.
По статье 26.1 при остром и подостром течении заболевания признаются негодными к летной, диспетчерской работе и работе бортпроводника. Лица с острыми инфекционными, инфекционно-аллергическими артритами, полиартритами подлежат лечению с последующим восстановлением через 3 — 6 месяцев. По статье 26.2 при хроническом артрите, полиартрите заключение выносится в зависимости от функционального состояния суставов. При обострении хронического процесса более двух раз в год экспертное решение выносится по статье 26.1.
Хирургические болезни
Статья 27.
Кандидаты к обучению на пилота должны иметь рост: — не ниже 160 см и не выше 190 см, длину ноги не менее 73 см; на штурмана, бортинженера — не ниже 160 см и не выше 190 см; на бортпроводника — не ниже 157 см и не выше 175 см для женщин; — не ниже 165 см и не выше 185 см для мужчин. Масса тела должна соответствовать росту (к статьям 15 и 27 приложения 2).
Для лиц, поступающих на диспетчерские отделения, при пропорциональном развитии тела ограничений по росту, массе тела и длине ноги нет.
При оценке физического развития кандидатов на обучение в учебные заведения ГА учитывается возраст (в период интенсивного развития организма масса тела может отставать от роста), дефицит массы тела не более 25% не расценивается как проявление недостаточного физического развития. При инфантилизме вопрос о годности к обучению решается после консультации эндокринолога.
Статья 28.
При поражении лимфоузлов освидетельствуемый подлежит обследованию у специалистов.
При туберкулезе лимфоузлов обследование с целью восстановления на летную работу (диспетчерскую) работу возможно при полном клиническом излечении и снятии с учета в противотуберкулезном диспансере. При актиномикозе восстановление на летную, диспетчерскую работу возможно при полном клиническом выздоровлении с учетом заключения дерматолога (миколога), но не ранее чем через год после окончания лечения.
Статья 29.
В статью включаются заболевания костей черепа, опорно-двигательного аппарата специфической и неспецифической этиологии: туберкулез костей и суставов, остеомиелиты, дегенеративно-дистрофические процессы (деформирующие артрозы, остеохондропатии, асептические некрозы и др.), пяточные шпоры, калькулезный бурсит, контрактура Дюпюитрена, эозинофильная гранулема, ксантома, гемангиома, фиброзная дисплазия, а также хронические болезни лицевого скелета. При травмах головы, последствиях операций на костях черепа и головном мозге экспертное заключение выносит невропатолог.
При установлении специфической этиологии заболевания, наличии секвестральных полостей, свищей освидетельствуемые признаются негодными к работе независимо от степени нарушения функции. При положительных результатах лечения (закрытие свища, отсутствие по данным рентгенологического контроля секвестров) и ремиссии не менее 6 месяцев, может рассматриваться вопрос о допуске к работе.
Оценка функции суставов проводится по статье 29 (приложение № 2). При дегенеративно-дистрофических процессах в костях позвоночника (остеохондроз, спондилоартроз) с незначительным ограничением функции и без болевого синдрома заключение выносится по статье 29.2. При корешковом синдроме экспертное заключение выносит невропатолог.
После перелома тел позвонков с подвывихом, при туберкулезе позвоночника (независимо от фазы процесса и функционального состояния) освидетельствуемые признаются негодными. После компрессионного перелома тел одного или двух позвонков освидетельствование проводится не ранее чем через 12 месяцев после травмы, операции.
При переломах поперечных, остистых отростков освидетельствуемые после выздоровления допускаются к работе и обучению по восстановлении функций и исчезновении болевого синдрома.
После ламинэктомии по поводу грыжи диска годность к летной работе определяется не ранее чем через 6 месяцев, к диспетчерской работе — по закрытии листка нетрудоспособности. Все виды патологического кифоза определяют негодность к летной работе и обучению. К патологическому кифозу не относятся «круглая спина» (разновидность осанки). Для дифференциальной диагностики необходима рентгенография позвоночника.
Юношеский сколеоз I степени при нормальном физическом развитии, врожденная сакрализация, люмбализация, расщепление дужек позвонков, не сопровождающиеся нарушением функции позвоночника, тазовых органов, болевым синдромом, не являются препятствием для обучения летной и диспетчерской специальностям. Угол сколиоза определяется методом Кобба по рентгенограмме позвоночника, произведенной стоя. При I степени угол сколиоза не превышает 10 градусов.
При консолидированных переломах костей таза освидетельствование проводится по статье 29.2 не ранее чем через шесть месяцев после травмы.
Годность к летной и диспетчерской работе при заболеваниях, травмах позвоночника и костей таза определяется хирургом совместно с невропатологом. Спондилоартриты инфекционно-аллергического генеза (болезнь Бехтерева, Рейтера и др.) относятся к терапевтическому разделу стандартов годности.
Морфологические изменения в позвоночнике в виде разрастания краев тел позвонков, единичных шиповидных разрастаний на них, уплотнения продольной связки и др., обнаруженные рентгенологически, но без клинических проявлений, не являются основанием для применения статьи.
Мышечная сила у лиц летного состава и поступающих в учебные заведения ГА при динамометрии должна быть на правой руке не менее 35 кгс., на левой — 30 кгс (у левши может быть наоборот).
Для поступающих в летные училища ГА, в службу бортпроводников — варусное (О - образное) искривление ног при расстоянии между внутренними мыщелками бедренных костей не более пяти сантиметров и вальгусное (Х - образное) искривление ног при расстоянии между внутренними лодыжками большеберцовых костей не более пяти сантиметров — классифицируются как незначительное. Для остальных освидетельствуемых как незначительное расценивается варусное и вальгусное искривление ног при расстоянии между соответствующими точками до девяти сантиметров. Показатели, превышающие указанные, расцениваются как значительные и определяют негодность.
После операций на мышцах, сухожилиях, связках, костях и суставах годность к летному обучению, летной (диспетчерской) работе определяется после восстановления функций. Допустимо укорочение руки или ноги не более двух сантиметров, но длина ноги у пилота при этом должна быть не менее 73 см.
В случае отказа от операции, при показаниях к оперативному лечению привычного вывиха, ложного сустава, освидетельствуемые признаются негодными по статье 29.1.
Применяемые при остеосинтезе мелкие танталовые конструкции (шурупы, кольца, пластинки Лэна и др.), если отсутствуют признаки металлоза, не являются препятствием для продолжения летной, диспетчерской работы и обучения.
Другие металлические конструкции, введенные внутрикостно (стержни ЦИТО, Богданова, Дуброва и другие) к моменту восстановления на летную работу должны быть удалены.
Отсутствие кисти, отсутствие, полное сведение или неподвижность двух пальцев на одной руке, первого или второго пальцев на правой руке, а также первого пальца на левой руке относится к статье 29.1.
Отсутствие ногтевой фаланги на первом пальце и двух фаланг на других приравнивается к отсутствию пальца.
Оценка годности при других дефектах пальцев рук, кисти определяется степенью сохранности функции кисти.
Лицам летного состава с дефектами пальцев рук в спорных случаях заключение выносится после проверки на тренажере (заключение инструктора тренажера о результатах прилагается).
По статье 29.1 помимо отсутствия стопы относится врожденная или приобретенная патология стопы, нарушающая ее функцию и затрудняющая ходьбу (косолапость, варусная или вальгусная деформация стопы, плоскостопие III степени, молоткообразные пальцы, латеральное отклонение первого пальца более чем на 15 градусов). Отсутствие первого пальца на стопе является препятствием для летного обучения и работы бортпроводником.
Отсутствие одного (кроме первого) пальца, сращение двух пальцев при сохранности функции стопы не является препятствием к летному обучению.
Плоскостопие I степени и начальная форма II степени не являются препятствием для обучения. Плоскостопие с высотой подошвенного свода ниже 20 мм (при рентгенографии стопы в упоре) определяет негодность к летному обучению. Для оценки степени плоскостопия основное диагностическое значение придается рентгенологическому обследованию.
(абзац двадцать третий статьи 29 в редакции приказа начальника Государственной инспекции Республики Узбекистан по надзору за безопасностью полетов от 28 января 2010 г. № 11 (рег. № 1186-5 от 23.03.2010 г.) — Собрание законодательства Республики Узбекистан, 2010 г., № 12, ст. 88)
При обширных плоских рубцах кожи (более 20% поверхности тела) независимо от их состояния и степени нарушения функции кандидаты в учебные заведения ГА и поступающие на работу бортпроводниками признаются негодными.
Статья 30.
Исключением из статьи 30.1 является рак кожи и нижней губы I стадии. На период лечения определяется временная нетрудоспособность. Вопрос о профессиональной трудоспособности решается хирургом с учетом заключения онколога и нормализации показателей периферической крови.
Восстановление на работу с применением индивидуальной оценки по статье 30.2 возможно после лечения опухолей I стадии (TI NOMO) или 2-а стадии (T2 NOMO) щитовидной железы, молочной железы, мягких тканей, желудка, кишечника (исключая прямую кишку), шейки матки.
При отсутствии у освидетельствуемого рецидива или генерализации опухолевого процесса при полной и стабильной компенсации функций организма вопрос о восстановлении на летную, диспетчерскую работу и работу бортпроводником рассматривается в следующие сроки: при раке желудка и кишечника не ранее чем через три года после операции; при злокачественных опухолях молочной железы, щитовидной железы, почек, яичка, шейки матки не ранее, чем через два года после окончания лечения (оперативного, лучевой терапии, комбинированного). В документах, предоставляемых во ВЛЭК, должны быть отражены: стадия опухоли, развернутое патоморфологическое заключение (анатомический тип роста опухоли, ее морфологическая характеристика, состояние регионарных лимфоузлов) и проведенное лечение (для хирургического — дата, характер операции и течение послеоперационного периода; для лучевого — сроки и методика облучения, суммарная очаговая доза, общая и местная лучевая реакция).
При патоморфологическом заключении «c-r in situ» независимо от локализации опухоли экспертное заключение выносится в зависимости от характера проведенного лечения (операции).
К статье не относятся опухоли глаза, центральной и периферической, нервной системы и лор. органов.
Статья 31.
Помимо истинных опухолей к статье относятся костно-хрящевые экзостозы, узловой зоб, кистозные образования (независимо от их природы), аденома предстательной железы, мастопатии.
Статья 31.1 применяется при опухолях, не подлежащих оперативному лечению в связи с их локализацией, размерами, анатомическим взаимоотношением с соседними органами, возможностью нарушения функции окружающих органов и органов, из которых они исходят.
Сроки допуска к работе после удаления доброкачественных опухолей определяются масштабами и исходом операции.
При доброкачественных опухолях небольших размеров без тенденции к росту, не мешающих ношению одежды и обуви, статья не применяется.
Поступающие в учебные заведения и на работу бортпроводником, оперированные ранее по поводу доброкачественных опухолей, представляют во ВЛЭК выписку с описанием характера проведенной операции и данными гистологического исследования опухоли.
При доброкачественных опухолях желудочно-кишечного тракта (в подавляющем большинстве полипы) и органов дыхания определяется негодность к работе с ядохимикатами. Вопрос о лечебной тактике при этих опухолях решается онкологом (проктологом).
Вопрос о восстановлении на летную (диспетчерскую) работу и обучение этим специальностям после удаления узлового зоба рассматривает терапевт не ранее чем через три месяца после операции.
При аденоме предстательной железы I стадии без дизурических расстройств, если по заключению уролога не показано оперативное лечение, лица летного и диспетчерского состава годны по статье 31.2. При II-III стадии аденомы, а также при I стадии, если она осложнилась острой задержкой мочеиспускания, освидетельствуемые признаются негодными.
Вопрос об удалении доброкачественных опухолей наружных половых органов решается после консультации гинеколога (уролога). Обследуемые, у которых выявлены миомы матки, протекающие бессимптомно, подлежат диспансерному наблюдению. Кандидаты к обучению на бортпроводника и вновь поступающие на эту работу признаются негодными. В случае роста миомы, нарушения овариально-менструальной функции и развития болевого синдрома показано оперативное лечение. Допуск к работе после операции разрешается в указанные сроки в статье 34.
Кандидаты в учебные заведения ГА с множественными пигментными невусами размерами от 2 х 3 см и более, расположенными на участках тела, подверженных постоянному давлению одеждой, обувью, признаются негодными.
К статье не относятся опухоли глаза, центральной и периферической, нервной системы и лор. органов.
Статья 32.
После операции по поводу заболеваний органов грудной полости и средостения освидетельствуемые признаются негодными к летной (диспетчерской) работе и обучению. При благоприятных результатах лечения вопрос о годности к работе (обучению) решается совместно с терапевтом не ранее чем через 6 месяцев после операции.
При наличии инородных тел в грудной стенке и ткани легких, отдаленных от крупных сосудов сердца, не дающих клинических проявлений, и хорошей функции внешнего дыхания экспертное заключение выносится по статье 32.2. Кандидаты к обучению в учебные заведения ГА признаются негодными.
При травматическом пневмотораксе экспертное решение принимается после окончания лечения и клинического обследования.
При проникающем ранении грудной клетки без повреждения внутренних органов вопрос о годности решается после выздоровления. При диафрагмальных грыжах со склонностью к ущемлению или вызывающих функциональные расстройства пищевода и желудка и осложненных рефлекс - эзофагитом выносится заключение о негодности. При благоприятном исходе оперативного лечения вопрос о летной (диспетчерской) работе рассматривается не ранее чем через шесть месяцев после операции.
Статья 33.
Статья включает дивертикулы, рубцовые изменения, кардиоспазм, ахолазию кардии. При благоприятном исходе оперативного лечения дивертикула вопрос о годности к летной (диспетчерской) работе рассматривается не ранее чем через шесть месяцев после операции. Статья 33.2. применяется при дивертикулах размерами не более 2-2,5 см, не задерживающих контрастную массу, не сопровождающихся дивертикулитом и нарушением функции пищевода.
Статья 34.
Кандидаты к обучению и лица, поступающие на летную (диспетчерскую) работу в ГА и службу бортпроводников, при наличии у них послеоперационных рубцов на брюшной стенке представляют во ВЛЭК документы о характере перенесенной операции. После операций по поводу аномалий развития, повреждений органов брюшной полости, неопухолевых заболеваний, в том числе по поводу язвенной болезни, холецистита, желчно-каменной болезни, острого и хронического панкреатита, странгуляционной непроходимости и заворота кишечника, кандидаты к обучению и лица, поступающие на работу в ГА, признаются негодными.
(абзац первый статьи 34 в редакции приказа начальника Государственной инспекции Республики Узбекистан по надзору за безопасностью полетов от 30 июля 2012 года № 5н (рег. № 1186-7 от 09.08.2012 г.) — СЗ РУ, 2012 г., № 32, ст. 383)
При аппендикулярном инфильтрате освидетельствуемые признаются негодными. Восстановление на работу возможно только после оперативного лечения.
При благоприятном исходе допуск к летной (диспетчерской) работе и работе бортпроводником и продолжению обучения разрешается в следующие после операции сроки:
при проникающих ранениях брюшной полости без повреждения внутренних органов, аппендэктомии по поводу острого аппендицита, удаления Меккелева дивертикула, диагностической лапаротомии (если по данным интраоперационной ревизии не показано углубленное обследование или длительное, консервативное лечение) не ранее чем через шесть недель;
(абзац четвертый статьи 34 в редакции приказа начальника Государственной инспекции Республики Узбекистан по надзору за безопасностью полетов от 30 июля 2012 года № 5н (рег. № 1186-7 от 09.08.2012 г.) — СЗ РУ, 2012 г., № 32, ст. 383)
при проникающих ранениях с повреждением внутренних органов, а также заболеваний, не осложненных перитонитом, не ранее чем через четыре — шесть месяцев;
при повреждениях или заболеваниях органов брюшной полости, осложненных разлитым перитонитом, — не ранее чем через двенадцать месяцев.
При спаечной болезни, неустраненной причине заворота кишечника и после операции на поджелудочной железе освидетельствуемые восстановлению не подлежат. Долихосигма без клинических проявлений не является основанием для заключения о негодности.
Медицинское заключение после операции по поводу язвенной болезни желудка, 12-перстной кишки и ее осложнений, холецистэктомии, спленэктомии по поводу системного заболевания выносится хирургом совместно с терапевтом.
Грыжи брюшной стенки подлежат оперативному лечению. Освидетельствуемые допускаются к работе (обучению) не ранее чем через пять-шесть недель после операции. При прямых паховых грыжах диаметром до 4 см и отсутствии болевого синдрома допускается оперативное лечение в межкомиссионный период. При пупочных грыжах диаметром не более 1 см показанием для оперативного лечения является болевой синдром. При диастазе прямых мышц без грыжевого выпячивания выносится заключение о негодности к поступлению в учебные заведения ГА и к работе бортпроводником. Летная (диспетчерская) работа разрешается.
Восстановление на летную (диспетчерскую) работу авиаперсонала после органосохраняющих операций при осложнениях язвенной болезни (ваготомия в сочетании с иссечением прободной или кровоточащей язвы или антрумэктомией, ваготомия с пилоропластикой – при пилородуоденальном рубцовом стенозе) с благоприятным течением послеоперационного периода проводится через 6 месяцев, послеоперационными осложнениями и после типичной резекции желудка – через 12 месяцев.
(пункт 34 дополнен абзацем приказом начальника Государственной инспекции Республики Узбекистан по надзору за безопасностью полетов от 30 июля 2012 года № 5н (рег. № 1186-7 от 09.08.2012 г.) — СЗ РУ, 2012 г., № 32, ст. 383)
Медицинское заключение авиаперсоналу (из числа женщин) после оперативного лечения на органах малого таза выносится хирургом-экспертом совместно с гинекологом. После оперативного вмешательства в связи с доброкачественной патологией, после лапароскопической миомэктомии и других эндоскопических операций, авиаперсонал признается негодными к летной (диспетчерской) работе не более 4 месяцев. При этом допуск к работе возможен при условии, что у освидетельствуемого авиаперсонала отсутствуют какие-либо осложнения заболевания, которые могли бы повлиять на безопасное выполнение ими своих профессиональных обязанностей.
(статья 34 дополнена абзацем приказом начальника Государственной инспекции Республики Узбекистан по надзору за безопасностью полетов от 1 июня 2015 года № 62-Н (рег. № 1186-9 от 08.06.2015 г.) — СЗ РУ, 2015 г., № 23, ст. 306)
Статья 35.
При обнаружении эпителиального копчикового хода с признаками острого воспаления, а также при свищевой форме в холодном периоде показано оперативное лечение. При благоприятных результатах лечения разрешается продолжение работы (учебы). При оперативном лечении геморроя, хронического парапроктита, эпителиального копчикового хода вопрос о годности рассматривается после выздоровления, но не ранее, чем через 4 недели после операции; при выпадении прямой кишки и недостаточности анального жома — не ранее чем через шесть месяцев.
Частыми обострениями геморроя считаются однократные обострения в течение трех лет или более двух обострений в течении одного года.
Кондиломатоз промежности рассматривается по статье 35.2 после консультации дерматовенеролога. При полипах и полипозе прямой кишки применяются требования статьи 31.
Статья 36.
Статья включает в себя облитерирующие заболевания артерий (эндартериит, атеросклероз), атеросклеротические окклюзии, аневризмы, варикозное расширение вен, тромбофлебит, флеботромбоз, посттромбофлебическую болезнь, слоновую болезнь, последствия ранения сосудов и операций на них.
При благоприятном исходе оперативного лечения посттравматических артериальных аневризм решение о годности к летной и диспетчерской работе принимается не ранее чем через год после операции по результатам клинического обследования.
При варикозном расширении вен с признаками трофических расстройств декомпенсации кровообращения, при истончении кожи над узлами с угрозой их разрыва, освидетельствуемые признаются негодными.
Вопрос о допуске к летной, диспетчерской работе после оперативного лечения варикозного расширения вен нижних конечностей решается не ранее чем через 3 месяца после операции. При рецидиве варикозной болезни бортпроводники признаются негодными, к остальным освидетельствуемым применяется индивидуальная оценка с учетом степени расстройства кровообращения. При посттромбофлебической болезни в стадии компенсации диспетчеры признаются годными, а остальные освидетельствуемые — негодными независимо от стадии заболевания.
Статья 37.
Вопрос о восстановлении на работу после оперативного вмешательства на почках, мочеточниках, мочевом пузыре и уретре рассматривается не ранее чем через 6 месяцев после операции. Нарушение паренхиматозной функции почек легкой степени, выявляемое лишь радиоизотопным методом, не является препятствием для восстановления на летную (диспетчерскую) работу по статье 37.2.
К лицам летного состава, перенесшим нефрэктомию или имеющим от рождения единственную почку, в зависимости от состояния функции почки применяется индивидуальная оценка.
Нефроптоз I-II степени при отсутствии нарушений, относящихся к статье 37.1, не является препятствием для продолжения летной работы. При нефроптозе III степени летный состав признается негодным, к диспетчерскому составу применяется индивидуальная оценка.
Бортпроводники и бортоператоры при наличии нефроптоза любой степени признаются негодными.
При всех видах крипторхизма (задержка или эктопия яичка) выносится заключение о негодности к обучению. Лица, перенесшие операцию по удалению яичка (при брюшной задержке, низведении яичка, эктопии), признаются годными к обучению. Годность к летному обучению после оперативного лечения крипторхизма с низведением яичка определяется не ранее чем через шесть месяцев после операции, при условии, что яичко находится в мошонке, а не у корня.
При водянке яичка, семенного канатика показано оперативное лечение. Курсанты, летный состав и бортпроводники допускаются к обучению (работе) через 5-6 недель после операции, диспетчера после закрытия больничного листа.
При умеренном расширении вен семенного канатика (без выраженного конгломерата вен, значительного увеличения их при напряжении брюшного пресса) кандидаты к обучению признаются годными. При головочной форме гипоспадии кандидаты к обучению, летный состав, диспетчера и бортпроводники признаются негодными.
При водянке яичка и семенного канатика, расширении вен семенного канатика для лиц, направляемых на работу в полярные экспедиции и в страны с жарким климатом, предусматривается индивидуальная оценка.
Статья 38.
Статья включает туберкулез почек и мочеполовых органов, пиелонефрит, цистит, уретрит, простатит, недержание мочи. При активной форме туберкулеза принимается решение о негодности. При остром неспецифическом воспалении освидетельствуемые подлежат лечению. После излечения (консервативного, оперативного) туберкулеза яичка, придатка и снятия с учета в противотуберкулезном диспансере разрешается допуск к летной (диспетчерской) работе.
Лица, перенесшие нефрэктомию по поводу туберкулеза, признаются негодными.
При обострении хронических неспецифических заболеваний, чаще 2-х раз в течение года или однократных ежегодных обострениях в течение 3-х лет подряд, освидетельствуемые признаются негодными.
Освидетельствуемые, имеющие камни предстательной железы без клинического проявления, годны к летной (диспетчерской) работе. Лица, страдающие недержанием мочи, негодны по всем графам.
Статья 39.
При установлении диагноза мочекаменной болезни показано клиническое обследование и применяется статья 39.1. При отсутствии морфологических и функциональных изменений мочевыводящих путей применяется статья 39.2. При нарушении функции почек, обусловленном перенесенной почечной коликой (с отхождением камня или без него), освидетельствуемые подлежат лечению до 3-х месяцев с последующим освидетельствованием. Лица, пролеченные методом экстракорпоральной литотрипсии и чрескожной литотомии, при отсутствии послеоперационных осложнений допускаются к работе не ранее, чем через 2-3 месяца после операции, после открытой операции – через 6 месяцев.
(пункт 39 в редакции приказа начальника Государственной инспекции Республики Узбекистан по надзору за безопасностью полетов от 30 июля 2012 года № 5н (рег. № 1186-7 от 09.08.2012 г.) — СЗ РУ, 2012 г., № 32, ст. 383)
Кожные и венерические болезни
Статья 41.
Хроническая рецидивирующая экзема (в том числе ограниченная: в области ушной раковины, кистей рук, лица, шеи, половых органов) служит основанием для заключения о негодности по всем графам. При легких формах экземы освидетельствуемые подлежат лечению. Освидетельствуемые с тяжелыми распространенными формами пиодермии, трудно поддающимися лечению, переходящими в хроническую микробную экзему, признаются негодными.
При легких формах ихтиоза, чешуйчатом лишае в легкой форме с ограниченной локализацией, при хорошем общем состоянии применяется статья 41.2.
Лица, с грибковыми поражениями кожи, пиодермиями, паразитарными заболеваниями (лейшманиоз, чесотка) подлежат лечению. После лечения выносится заключение о годности к работе.
Кандидаты в учебные заведения ГА и на бортпроводников с витилиго открытых участков тела (лицо, шея, кисти рук), гнездной алопецией к обучению негодны.
Статья 42.
Вопрос о годности освидетельствуемых по статье 42.2 рассматривается после излечения с учетом заключения венеролога. Курсанты восстановлению не подлежат.
После излечения от острой и подострой гонореи освидетельствуемые признаются годными. При осложнениях (эпидермит, простатит, артриты, воспаление придатков матки) заключение о годности выносится по статье, соответствующей заболеванию.
Женские болезни и беременность
Статья 43.
При хронических гинекологических заболеваниях с остаточными анатомическими дефектами, функциональными расстройствами и болевым синдромом или при частых обострениях воспалительного процесса (два раза в год и более) освидетельствуемые признаются негодными. При обострении хронических заболеваний женской половой сферы показано лечение, по окончании которого проводятся наблюдения в течение двух менструальных циклов для решения вопроса о стойкости ремиссии (без отстранения от работы).
Болезни шейки матки (эрозия, эндоцервицит, эрозированный эктропион), трихомонадный кольпит, трихомониаз подлежат лечению с переводом женщин на наземную работу через ВКК сроком до 3-х недель. Обследование бортпроводников проводится без отстранения от летной работы.
Спаечный процесс в малом тазу, отсутствие тела матки, придатков с одной стороны, отсутствие фаллопиевых труб с обеих сторон не являются основанием для отстранения от работы.
При выпадении и опущении половых органов III степени, мочеполовых и кишечно-половых свищах, разрыва промежности с нарушением функции сфинктера заднего прохода освидетельствуемые признаются негодными к работе.
Опущение стенок влагалища и матки I-II степени без функциональных расстройств не является основанием для дисквалификации. Кандидаты к обучению и поступающие на работу бортпроводниками признаются негодными.
Вопрос о восстановлении после хирургического лечения рассматривается не ранее чем через шесть месяцев.
При неправильном положении матки, ее недоразвитии, двурогой матке с функциональными нарушениями (метроррагия, боли) выносится заключение о негодности.
Врожденное отсутствие матки, отсутствие и недоразвитие влагалища, не сопровождающееся функциональными нарушениями, не является основанием для дисквалификации. При гермофрадитизме кандидаты к обучению и поступающие на работу бортпроводниками признаются негодными.
Статья 44.
Дисфункциональные маточные кровотечения подлежат лечению. Альго-дисменоррея является противопоказанием для летной работы.
Статья 45.
С момента установления беременности освидетельствуемые признаются негодными к летной, диспетчерской работе и работе бортпроводником.
При беременности, закончившейся абортом или преждевременными родами, вопрос о допуске к работе решает гинеколог. Отстранение от работы в связи с беременностью и допуск к работе после родов осуществляет ВЛЭК по заключению акушера-гинеколога.
Глазные болезни
Статья 46.
К статье 46.1 относятся недостаточность и выворот век, частичный трихиаз, трахома I-III степени, язвенные блефариты, хронические конъюнктивиты, не поддающиеся лечению, злокачественные новообразования, доброкачественные опухоли, нарушающие функцию органа зрения и не подлежащие оперативному лечению.
К статье 46.2 относятся простые блефариты, нерезко выраженные конъюнктивиты, трахома IV степени с незначительными анатомическими изменениями, конъюнктивиты век, рак кожи век I степени после излечения (по заключению онколога), доброкачественные опухоли небольших размеров, рубцовые изменения век, не нарушающие функцию органов зрения.
При острых или обострениях хронического заболевания век и конъюнктивитов проводится лечение.
Ложная крыловидная плева, пингвекула, небольшой халазион, единичные поверхностные фолликулы на конъюнктиве не препятствуют поступлению в летные учебные заведения.
Статья 47.
К статье 47.1 относятся: сужение, неправильное положение слезных точек, структура слезно-носовых канальцев и ходов, воспаление слезного мешка, слезной железы, травматические повреждения и другие заболевания, вызывающие слезотечение.
При восстановлении функции слезоотведения, а также в случаях отсутствия нижней, слезной точки и канальцев (оцениваются канальцевая и носовая пробы) экспертное заключение выносится по статье 47.2.
Статья 48.
К статье 48.1 относятся: отслойка сетчатки, пигментные ретиниты, тяжелые заболевания сосудов, травмы, злокачественные новообразования глаза.
После перенесенного острого заболевания: конъюнктивита, склерита, кератита, ирита, иридоциклита, легких контузий глаза заключение о допуске к работе выносится после выздоровления.
При увеитах, длительнотекущих, рецидивирующих иридоциклитах, кератитах, хориоретинитах, невритах, травматических повреждениях глазного яблока с исходом в выздоровление летный состав и бортпроводники подлежат лечению, с последующим освидетельствованием по статье 48.2 через три — шесть месяцев.
Диспетчера УВД допускаются к работе после закрытия больничного листа и использования очередного отпуска.
Лица с начальной возрастной катарактой без прогрессирования, ограниченным помутнением хрусталика, стекловидного травматического характера, макулодистрофией, начальной непрогрессирующей атрофией зрительного нерва с достаточной сохранностью функции зрения освидетельствуются по статье 48.2.
За достаточную сохранность функций органа зрения принимаются: острота зрения на худшем глазу для пилотов 0.6 без коррекции, штурманов, бортинженеров, бортмехаников — 0.4 без коррекции, для остальных профессий — не ниже 0.3 без коррекции, нормальное поле зрения, темновая адаптация, устойчивое бинокулярное зрение. Зрительные функции другого глаза должны отвечать требованиям статьи 52.
Лица летного состава и бортпроводники, перенесшие операцию экстракции катаракты с последующей имплантацией интраокулярной линзы, подлежат восстановлению на летную работу по индивидуальной оценке, допуск к работе диспетчеров УВД при односторонней артифакии решается не ранее чем через шесть месяцев после операции. С двусторонней артифакией диспетчеры к работе по УВД допускаются по индивидуальной оценке.
После кераторефракционных операций лица освидетельствуемые по графе I (кроме бортпроводников и диспетчеров) и вновь поступающие на летную работу признаются негодными, по графам II, III, IV медицинское заключение о профессиональной пригодности принимается индивидуально.
Вопрос о допуске к обучению на диспетчера УВД и бортпроводника решается индивидуально с учетом степени близорукости до операции не выше 3.5 Д количества кератомических насечек не более 10 и изменений глазного дна.
Годность к летной работе решается по статье 48.2 не ранее 12 месяцев после операции, диспетчеров УВД — не ранее шести месяцев после операции. При этом проводится обследование на сохранность частотно-контрастных характеристик глаза и чувствительности к ослеплению.
Врожденные осложнения единичного, мелкого пигмента на капсуле хрусталика, остатки артерии стекловидного тела, миелиновые волокна сетчатки не являются препятствием для поступления в летные учебные заведения.
Врожденные колобомы радужки и сосудистой оболочки, поликория, врожденные катаракты, офтальмологические изменения диска зрительного нерва являются противопоказанием к обучению на летные специальности.
Темновая адаптация исследуется при каждом освидетельствовании всем лицам по графам I-IV, результаты исследования должны соответствовать нормам, указанным в инструкции используемого прибора.
Статья 49.
При подозрении на глаукому проводится обследование в специализированном отделении. Лица с доброкачественной гипертензией от летной работы не отстраняются. При впервые установленной открытоугольной I-а стадии глаукомы, с полным сохранением всех зрительных функций глаза и минимальном приеме гипотензивных лекарственных препаратов (до двух раз в день), лица летного состава и диспетчеры отстраняются от работы, сроком не менее месяца, для проведения лечебно-оздоровительных мероприятий и наблюдения с последующим освидетельствованием по статье 49.2. Перед освидетельствованием проводится консультация специалиста по глаукоме.
(абзац второй статьи 49 исключен приказом начальника Государственной инспекции Республики Узбекистан по надзору за безопасностью полетов от 1 июня 2015 года № 62-Н (рег. № 1186-9 от 08.06.2015 г.) — СЗ РУ, 2015 г., № 23, ст. 306)
Статья 50.
Диагноз расстройства цветового зрения выносится с указанием вида, формы и степени нарушения по принятой классификации. Расстройства цветового зрения являются противопоказанием для работы на воздушных судах, оснащенных дисплеями.
Статья 51.
При каждом медицинском освидетельствовании по графе I — IV исследуется наличие истинного и скрытого косоглазия. Определяется вид и степень гетерофории.
У кандидатов к обучению на летную и диспетчерскую специальность по графе I — угол гетерофории по горизонтали не должен превышать 3 градусов, по вертикали — 1 градус, у освидетельствуемых по графе II и IV — по горизонтали не более 4 градусов, по вертикали — 1 градус, по графе III — соответственно 8 градусов и 1 градус. Лица летного состава, работающие на воздушных судах, оснащенных дисплеями, признаются негодными при гетерофории более 2 градусов.
При наличии гетерофории исследуются фузионные резервы. В норме отрицательные фузионные резервы составляют 5 — 6 градусов (10-12 призменных диоптрий), положительные — 15 — 20 градусов (15 — 20 призменных диоптрий). При уменьшении фузионных резервов показаны лечебно-тренировочные мероприятия.
Статья 52.
Острота зрения исследуется на проекторе испытательных знаков или по таблицам Головина - Сивцева в аппарате Ротта без коррекции и с коррекцией. Указывается истинная острота зрения (2.0-1.5-1.0).
Пилоты при остроте зрения не ниже 0.6, штурманы, бортинженеры, бортмеханики не ниже 0.4 на каждый глаз без коррекции и с коррекцией 1.0 признаются годными к летной работе.
При понижении остроты зрения на худшем глазу у пилотов не ниже 0.5 (бинокулярная острота зрения не ниже 0.6), у штурманов, бортинженеров, бортмехаников не ниже 0.3 без коррекции и с коррекцией 1.0 с объемом аккомодации, соответствующей возрастной норме, применяется индивидуальная оценка, с учетом профессиональной подготовки и опыта работы.
Лица летного состава с пониженной остротой зрения при наличии пресбиопии должны выполнять полеты в коррегирующих бифокальных очках или контактных линзах и иметь при себе запасной комплект. При авиахим. работах коррекция контактными линзами не допускается. Наличие и качество очков (линз) контролируется при врачебных осмотрах и очередном освидетельствовании.
При близорукости в степени 0.5Д, дальнозоркости в степени 1.0 Д, астигматизме 0.5 и остроте зрения 1.0 без коррекции в медицинских документах в строке «диагноз» указывается «здоров», а в строке «рефракция» делается соответствующая запись. В случаях понижения остроты зрения ниже 1.0 в результате аномалии рефракции освидетельствование проводится по статье 52.
Статья 53.
У лиц, поступающих в учебные заведения гражданской авиации (графа I) определяется вид и степень рефракции в условиях циклоплегии объективным способом (закапывается 1%-ый раствор атропина 2 раза через 5 мин). Вновь поступающим бортпроводникам и диспетчерам УВД, указанным в графе I, при остроте зрения 1,0 на оба глаза и лицам, указанным в графах II, III, IV, для определения рефракции циклоплегия проводится при наличии медицинских показаний.
(абзац первый статьи 53 в редакции приказа начальника Государственной инспекции Республики Узбекистан по надзору за безопасностью полетов от 28 января 2010 г. № 11 (рег. № 1186-5 от 23.03.2010 г.) — Собрание законодательства Республики Узбекистан, 2010 г., № 12, ст. 88)
Статья не применяется, если у освидетельствуемого степень рефракции не превышает допустимые нормы.
Летный состав, работающий на воздушных судах, оснащенных дисплеями, годен: при дальнозоркости в степени 2.0 Д, близорукости в степени 3.0 Д, астигматизме +1.0 Д, анизометропии не выше 1.0 Д.
Статья 54.
Степень пресбиопии определяется силой сферической линзы, необходимой деятельности с учетом рабочего расстояния (60 — 80 см).
Болезни уха, горла, носа, полости рта и челюстей
Статья 55.
При кистах гайморовых пазух, кистах и остеомах лобных пазух кандидаты, поступающие в учебные заведения ГА по подготовке пилотов, штурманов, бортинженеров, бортпроводников, признаются негодными. Остеомы лобных пазух у лиц летного состава при хорошей переносимости полетов и барокамерного обследования не являются противопоказанием к летной работе. Пристеночное утолщение слизистой гайморовых пазух, если диагностическая пункция с контрастным веществом не выявила патологических изменений и кандидат, поступающий в учебное заведение ГА, хорошо перенес обследование в барокамере на перепады барометрического давления, не является препятствием к летному обучению. При поллинозе, риноконъюнктивальном синдроме вопрос годности к продолжению летной работы решается после заключения аллерголога.
Статья 56.
Статья включает искривление носовой перегородки с полным отсутствием или резким затруднением носового дыхания, дистрофию слизистой верхних дыхательных путей, изменения, вызывающие нарушения дыхательной и речевой функции (гипертрофия носовых раковин, аденоидные вегетации, доброкачественные новообразования после лечения), экзостазы наружного слухового прохода, остеомы околоушной области и хронический гнойный мезо- и эпитимпанит после радикальной операции. После оперативного лечения по поводу указанных заболеваний вопрос о годности к работе и обучению решается с учетом восстановления функций по статье 56.2.
После радикальной операции при полной и стойкой эпидермизации послеоперационной полости и сохранности слуховой функции освидетельствуемые признаются годными.
Лица, перенесшие слуховосстанавливающие операции (тимпанопластика, стапедопластика), признаются негодными по графе I, II, III.
К этой статье относятся заболевания пародонта, множественное отсутствие зубов, съемные протезы, гингивиты, лейкоплакии, аномалии прикуса. При наличии съемных протезов функции речи оцениваются при снятых протезах. При множественном отсутствии зубов с умеренным нарушением функции жевания рекомендуется протезирование в межкомиссионный период. При аномалии прикуса III степени (расстояние между резцами верхней и нижней челюсти в вертикальном и сагиттальном направлении более 10 мм) и II степени (от 6 до 10 мм) экспертное заключение выносится по статье 56.1.
Аномалия прикуса I степени (расстояние между резцами менее 5 мм) относится к статье 56.2.
Статья 57.
Лица с декомпенсированным тонзиллитом подлежат лечению. Лица летного состава после оперативного лечения хронического декомпенсированного тонзиллита при отсутствии осложнений допускаются к летной работе не ранее чем через месяц после операции.
Компенсированный хронический тонзиллит подлежит наблюдению отоларинголога и лечению по показаниям.
Статья 58.
Лица с заболеваниями, указанными в статье, подлежат специальному лечению. Вопрос о восстановлении на работу после лечения по поводу злокачественных образований рассматривается через 2 года с учетом заключения онколога.
Статья 59.
Статья предусматривает расстройства речи: нарушение звукопроизношения и заикания. При любой степени заикания кандидаты к обучению на пилота, штурмана, бортинженера, диспетчера, бортпроводников признаются негодными.
При нарушении произношения отдельных звуков, но с четкой разборчивой речью кандидаты признаются годными. Экспертное заключение выносится после консультации логопеда.
Статья 60.
Статья 60.1 предусматривает состояние после радикальной операции с неполной эпидермизацией операционной полости (при наличии в ней гноя, полипов, грануляций или холестеатомы).
При одностороннем хроническом доброкачественно протекающем эпитимпаните (без грануляций, полипов, кариеса кости, признаков раздражения лабиринта), мезотимпаните вопрос о годности рассматривается по пункту 60.2.
К статье 60.3 относится хронический катар среднего уха (хронический туботит) с редким обострением и умеренным нарушением слуха и барофункции, что не является препятствием к летной работе. Экспертное заключение выносится с учетом остроты слуха. Небольшие рубцы без истончения на месте перфорации, известковые отложения на барабанной перепонке (при хорошей ее подвижности, нормальном слухе, подтвержденном аудиограммой и сохранности барофункции) не дают основания для установления диагноза.
Статья 61.
Стойкость и выраженность нарушения барофункций уха должна быть подтверждена ушной манометрией, отоскопированием, продуванием ушей или катетеризацией. Расстройство барофункции уха может быть следствием нарушения проходимости евстахиевой трубы или результатом недостаточности бароаккомодационных механизмов уха к действию перепада давления воздуха.
Экспертное заключение по статье 61.2 выносится после лечения с учетом формы нарушения барофункции (органическая или функциональная). Кандидатам к летному обучению по показаниям проводится барокамерное исследование на переносимость перепадов давления. Легкая гиперемия барабанных перепонок, инъекция сосудов по ходу рукоятки молоточка при хороших данных отометрии и отсутствии патологии лорорганов не препятствует летному обучению.
Статья 62.
О состоянии статокинетической чувствительности у лиц летного состава судят по вестибулярному анамнезу, результатам вестибулометрии (исследования на вращающемся кресле), по переносимости длительных полетов.
Легкие вестибуловегетативные реакции (незначительное побледнение, небольшой гипергидроз) во время вестибулометрии при хорошей переносимости полетов и отсутствии отклонений в состоянии здоровья не являются основанием для установления диагноза.
Статья 63.
Кандидаты, поступающие в учебные заведения ГА, и лица из числа наземного состава, поступающие на летную работу бортинженером, бортмехаником, бортрадистом, бортпроводником, должны воспринимать шепотную речь на басовую и дискантную группу слов с расстояния не менее 6 метров и иметь пороги слуха до 10 дБ по всему диапазону частот при аудиометрии.
К данной статье относится и отосклероз. Лица, страдающие отосклерозом и перенесшие слуховосстанавливающую операцию, признаются негодными по всем графам независимо от результата лечения.
При определении слуховой функции применяются методы исследования: акуметрия шепотом, исследование камертонами, тональная, пороговая аудиометрия, речевая аудиометрия, ультразвуковое исследование.
При вынесении экспертного заключения за основу принимаются худшие показатели остроты слуха, независимо от того, относятся они к басовой или дискантовой группе слов. При этом нужно дифференцировать кохлеарный неврит от других заболеваний органа слуха и при возможности указать этиологию неврита (постинфекционный, постинтоксикационный, посттравматический, шумовой, на фоне общего атеросклероза, гипертонической болезни и др.). Изолированное повышение порогов для частот 4000-8000 Гц до 30-40 дБ не служит основанием для установления клинического диагноза. Эти лица подлежат наблюдению у отоларинголога.
Летному составу с кохлеарным невритом любой этиологии запрещается продление месячной санитарной нормы летного времени.
При допуске к летной работе авиаспециалиста с пониженной остротой слуха освидетельствуемый должен предоставить врачу отоларингологу производственную характеристику с данными ведения двустороннего радиообмена.
ПРИЛОЖЕНИЕ № 3
к Положению о медицинском
освидетельствовании авиационного
персонала ГА Республики Узбекистан
ОБЪЕМ ОБСЛЕДОВАНИЯ
в целях врачебно-летной экспертизы
1. Терапевтическое обследование:
полость рта, зев, кожные покровы, видимые слизистые, лимфатические узлы и щитовидная железа, соответствие общего вида возрасту;
органы дыхания, кровообращения (определение функциональной способности), пищеварения и мочевыделения.
2. Хирургическое обследование:
антропометрия (рост, масса тела, окружность груди, спирометрия, динамометрия кистей);
общий осмотр (телосложение, развитие мускулатуры и подкожно-жирового слоя, осанка, походка);
состояние кожи, лимфатических узлов, щитовидной железы, молочных желез, периферических сосудов, костей, суставов, органов брюшной полости, наружных половых органов, области заднего прохода, пальцевое исследование прямой кишки и предстательной железы с 30 лет.
3. Неврологическое обследование:
внешний осмотр (кожные рубцы, атрофия, фибриллярные и фасцикулярные подергивания);
черепно-мозговые нервы;
двигательная, рефлекторная, чувствительная сферы, статика и координация;
вегетативно-нервная система (дермографизм, акроцианоз, гипергидроз, тремор, ортоклиностатическая проба);
эмоционально-психическая сфера.
4. Осмотр дерматовенеролога (проводится при освидетельствовании лиц, поступающих в учебные заведения ГА по подготовке бортпроводников; осмотр бортпроводников — 2 раза в год).
5. Осмотр гинеколога авиаспециалистов-женщин — два раза в год, женщин-бортпроводников — ежеквартально.
6. Обследование лорорганов:
внешний осмотр;
внутренний осмотр (эндоскопия), передняя и задняя риноскопия, отоскопия, фарингоскопия, ларингоскопия, определение носового дыхания и обоняния;
акуметрия (шепотной речью);
барофункция уха;
исследование статокинетической устойчивости (вестибулометрия) проводится методом непрерывной кумуляции ускорений Кориолиса (НКУК) в течение 3 мин. или методом прерывистой кумуляции ускорений Кориолиса (ПКУК) в течение 2 мин. кандидатам, поступающим в учебные заведения ГА по подготовке пилотов, штурманов, бортинженеров, диспетчеров, бортпроводников; летному составу и бортпроводникам;
тональная аудиометрия проводится кандидатам, поступающим в учебные заведения ГА по подготовке пилотов, штурманов, бортинженеров, бортпроводников; лицам из числа наземного состава, переучивающимся на бортмехаников, бортрадистов и бортпроводников; курсантам учебных заведений ГА по подготовке пилотов, штурманов, бортинженеров перед выпуском из училища; лицам летного состава через каждые пять лет летной работы, по достижении 40 лет — один раз в два года, а при установлении заболевания органа слуха — ежегодно.
7. Стоматологическое обследование:
состояние зубов, слизистой оболочки полости рта, десен;
прикус, зубная формула, наличие коронок, мостов и протезов.
8. Исследование органов зрения:
острота зрения;
цветовое зрение;
бинокулярное зрение;
ночное зрение;
ближайшая точка конвергенции;
ближайшая точка ясного зрения;
анатомическое состояние органа зрения;
рефракция субъективным методом исследования (скиоскопия или рефрактометрия);
внутриглазное давление (измеряется обладателям медицинских заключений первого и третьего класса по достижении 40 - летнего возраста один раз в три года, по достижении 50 - летнего возраста — один раз в два года, а также обладателям медицинских заключений второго класса по достижении 40 - и 50 — летнего возраста - единожды. Выявление в анамнезе у авиаперсонала случаев наследственной предрасположенности к глаукоме, является показанием к измерению внутриглазного давления ежегодно).
(абзац десятый пункта 8 в редакции приказа начальника Государственной инспекции Республики Узбекистан по надзору за безопасностью полетов от 1 июня 2015 года № 62-Н (рег. № 1186-9 от 08.06.2015 г.) — СЗ РУ, 2015 г., № 23, ст. 306)
9. Психологическое обследование проводится:
кандидатам для обучения по специальностям: пилот, штурман, бортинженер, диспетчер УВД, бортпроводник;
лицам летного состава и диспетчерам УВД после окончания обучения в учебных заведениях, при приеме на работу;
лицам летного состава и диспетчерам УВД в возрасте 50 лет; с 55 лет каждые 2 года;
лицам летного состава при переучивании на новую технику;
при выдвижении на должности командира воздушного судна, пилота-инструктора, руководителя полетов, старшего диспетчера;
при направлении в полярные экспедиции и в командировки в страны с жарким климатом;
при стационарном обследовании;
лицам диспетчерского состава при повышении квалификации;
по медицинским показаниям.
Психологическое обследование проводится не ранее чем через 3 дня после введения препаратов, расширяющих зрачок.
10. Лабораторные исследования.
а) Клинический анализ крови (гемоглобин, количество эритроцитов, лейкоцитарная формула, скорость оседания эритроцитов);
б) Клинический анализ мочи (в том числе реакции на билирубин, уробилиновые тела, ацетон);
в) Сахар крови натощак;
г) Биохимические исследования крови на билирубин и его фракции, ферменты АСТ, АЛТ, ГГТП, ЩФ проводятся летному составу, выполняющему АХР с ядохимикатами;
д) Цитологическое исследование мазков — проводится женщинам с 17 лет ежегодно;
е) Исследование крови на ВИЧ-инфекцию проводится авиаперсоналу при первичном освидетельствовании во ВЛЭК и далее ежегодно.
(абзац первый подпункта «е» пункта 10 в редакции приказа начальника Государственной инспекции Республики Узбекистан по надзору за безопасностью полетов от 14 сентября 2016 года № 84-н (рег. № 1186-11 от 21.09.2016 г.) — СЗ РУ, 2016 г., № 38, ст. 454)
Исследование крови на сифилис (экспресс-методом с забором крови из пальца) проводится при освидетельствовании поступающим в учебные заведения по подготовке бортпроводников, работающим бортпроводникам — один раз в год (территориальными органами здравоохранения кратность исследований может быть увеличена по эпид. показаниям);
ж) Исследование кала на яйца глистов и дизентерийную группу проводится лицам, поступающим на отделение бортпроводников при первичном освидетельствовании; далее бортпроводникам — ежегодно (территориальными органами здравоохранения кратность исследований может быть увеличена по эпид. показаниям);
з) Прочие лабораторные исследования проводятся по медицинским показаниям.
11. Рентгенологические исследования:
а) Рентгеноскопия (крупнокадровая флюорография) органов грудной клетки;
лицам, поступающим в учебные заведения ГА, при первичном освидетельствовании;
летному составу, диспетчерам УВД, курсантам учебных заведений по подготовке пилотов, штурманов, бортинженеров, диспетчеров —1 раз в 2 года;
бортпроводникам и лицам, обучающимся на бортпроводников ежегодно.
ПРИМЕЧАНИЕ: Территориальными органами здравоохранения частота рентгенологических исследований может быть увеличена по эпид. показаниям.
б) Рентгенография (крупнокадровая флюрография) придаточных пазух носа проводится кандидатам, поступающим в учебные заведения ГА по подготовке пилотов, штурманов, бортинженеров, бортпроводников.
12. Электроэнцефалография проводится:
кандидатам, поступающим в учебные заведения ГА по подготовке пилотов, штурманов, бортинженеров и диспетчеров УВД;
летному составу, диспетчерам УВД и бортоператорам в 50 лет; с 55 лет каждые три года;
по медицинским показаниям.
13. Методы ультразвуковой диагностики поражений артерий шеи и головы проводятся для авиаспециалистов гражданской авиации по медицинским показаниям.
(пункт 13 в редакции приказа начальника Государственной инспекции Республики Узбекистан по надзору за безопасностью полетов от 28 января 2010 г. № 11 (рег. № 1186-5 от 23.03.2010 г.) — Собрание законодательства Республики Узбекистан, 2010 г., № 12, ст. 88)
14. Электрокардиография в покое (12 отведений по Вильсону) проводится:
а) Поступающим в учебные заведения ГА по подготовке пилотов, штурманов, бортинженеров, диспетчеров УВД, бортпроводников (с нагрузкой в 20 приседаний);
б) Летному составу 1 раз в год, а по достижению 40 лет — 1 раз в 6 месяцев;
в) Диспетчерам УВД, бортпроводникам, бортоператорам, летчикам-наблюдателям, пилотам-любителям, планеристам, пилотам свободного аэростата, пилотам сверхлегких летательных аппаратов — 1 раз в год.
(подпункт «в» пункта 14 в редакции приказа начальника Государственной инспекции Республики Узбекистан по надзору за безопасностью полетов от 28 января 2010 г. № 11 (рег. № 1186-5 от 23.03.2010 г.) — Собрание законодательства Республики Узбекистан, 2010 г., № 12, ст. 88)
г) курсантам учебных заведений гражданской авиации — один раз в год.
(пункт 14 дополнен подпунктом «г» приказом начальника Государственной инспекции Республики Узбекистан по надзору за безопасностью полетов от 28 января 2010 г. № 11 (рег. № 1186-5 от 23.03.2010 г.) — Собрание законодательства Республики Узбекистан, 2010 г., № 12, ст. 88)
15. Функциональные нагрузочные пробы:
а) Велоэргометрическое исследование или исследование на тредмиле проводится:
(абзац первый подпункта «а» пункта 15 в редакции приказа начальника Госавианадзора Республики Узбекистан от 27 октября 2006 г. № 118 (рег. № 1186-2 от 06.12.2006 г.) — Собрание законодательства Республики Узбекистан, 2006 г., № 48-50, ст. 496)
пилотам, штурманам, бортинженерам, бортмеханикам при достижении возраста 40 лет и далее через каждые три года; в возрасте 50 лет и старше — ежегодно;
(абзац второй подпункта «а» пункта 15 в редакции приказа начальника Государственной инспекции Республики Узбекистан по надзору за безопасностью полетов от 28 января 2010 г. № 11 (рег. № 1186-5 от 23.03.2010 г.) — Собрание законодательства Республики Узбекистан, 2010 г., № 12, ст. 88)
(абзац третий подпункта «а» пункта 15 исключен приказом начальника Государственной инспекции Республики Узбекистан по надзору за безопасностью полетов от 28 января 2010 г. № 11 (рег. № 1186-5 от 23.03.2010 г.) — Собрание законодательства Республики Узбекистан, 2010 г., № 12, ст. 88)
пилотам-испытателям старше 40 лет — при ежегодном освидетельствовании;
лицам летного и диспетчерского состава, направляемым в полярные экспедиции и в страны с жарким климатом, сроком более трех месяцев;
по медицинским показаниям: изменение ЭКГ в динамике, нарушения ритма и проводимости сердца, признаки кардиомиопатии, пролапс митрального клапана, компенсированные пороки сердца, артериальная гипертензия, нарушения липидного и углеводного обмена и другие факторы риска.
б) Эхокардиографическое исследование проводится абитуриентам, курсантам и авиаспециалистам гражданской авиации по медицинским показаниям;
(подпункт «б» пункта 15 в редакции приказа начальника Государственной инспекции Республики Узбекистан по надзору за безопасностью полетов от 28 января 2010 г. № 11 (рег. № 1186-5 от 23.03.2010 г.) — Собрание законодательства Республики Узбекистан, 2010 г., № 12, ст. 88)
16. Глюкозотолерантный тест при нарушении липидного обмена, ожирении, увеличения сахара в крови назначается эндокринологом. При стационарном обследовании проводится гликемический профиль или проба с гликозилированным гемоглобином.
17. Ортостатическая проба (терапевтическая и неврологическая) проводится по медицинским показаниям.
18. Дополнительные обследования проводятся один раз в три года:
летному составу по достижении 40 лет;
бортоператорам, бортпроводникам, диспетчерам УВД, планеристам по достижении 45 лет:
а) биохимические исследования крови: общий белок и белковые фракции; холестерин, альфа-холестерин, триглицериды; С-реактивный белок; билирубин и его фракции; ферменты АСТ, АЛТ;
б) эзофагогастродуоденоскопия или рентгеноскопия желудка и 12-перстной кишки;
в) ультразвуковые исследования внутренних органов (печени, желчного пузыря, поджелудочной железы, селезенки, почек);
г) ректороманоскопия по медицинским показаниям.
Кандидаты, поступающие в учебные заведения ГА по подготовке пилотов, штурманов, бортинженеров и диспетчеров УВД подлежат обследованию, предусмотренному подпунктом «в» настоящего пункта по медицинским показаниям.
(пункт 18 в редакции приказа начальника Государственной инспекции Республики Узбекистан по надзору за безопасностью полетов от 28 января 2010 г. № 11 (рег. № 1186-5 от 23.03.2010 г.) — Собрание законодательства Республики Узбекистан, 2010 г., № 12, ст. 88)
19. Прочие исследования авиаспециалистам проводятся при наличии медицинских показаний.
20. Медицинское освидетельствование и биохимический контроль на употребление наркотических средств, психотропных и психоактивных веществ авиационного персонала проводится при приеме на работу (выборочно), по медицинским показаниям, при наличии обоснованного подозрения, при авиационном происшествии (инциденте) по решению председателя комиссии по расследованию авиационного происшествия (инцидента).
(пункт 20 введен приказом начальника Государственной инспекции Республики Узбекистан по надзору за безопасностью полетов от 1 июня 2015 года № 62-Н (рег. № 1186-9 от 08.06.2015 г.) — СЗ РУ, 2015 г., № 23, ст. 306)
ПРИЛОЖЕНИЕ № 4
к Положению о медицинском
освидетельствовании авиационного
персонала ГА Республики Узбекистан
Заполняется кандидатом на получение «Медицинского заключения» перед освидетельствованием во ВЛЭК
ЗАЯВЛЕНИЕ
ДЛЯ МЕДИЦИНСКОГО ОСВИДЕТЕЛЬСТВОВАНИЯ
‎‎Фамилия, имя, отчество _________________________________________________________
‎‎_____________________________________________________________________________
‎‎Домашний адрес ______________________________________________________________
‎‎Дата рождения _______________________пол______________________________________‎
‎‎Вид медицинского заключения ___________________________________________________
‎‎Место работы _________________________________________________________________
‎‎Занимаемая должность _________________________________________________________

‎‎(для лиц летного состава - тип воздушного судна)

‎‎Общее летное время _________________ час,
‎‎за последний год _____________________час.
‎‎Длительность работы по данной профессии ________ лет
‎‎Дата предыдущего освидетельствования во ВЛЭК ____________________________________
‎‎Имелись ли за предшествующий межкомиссионный период: случаи отстранения от работы по состоянию здоровья? («Да» или «Нет» подчеркнуть). ‎

Да‎

‎Нет‎

Дата отстранения‎

‎‎факты применения лекарственных средств? («Да» или «Нет»подчеркнуть).

Да‎

‎Нет‎‎

Тип лекарства?
‎цель (причина) ‎

Оборотная сторона‎

‎‎МЕДИЦИНСКИЙ АНАМНЕЗ
‎ЗА ПРЕДШЕСТВУЮЩИЙ МЕЖКОМИССИОННЫЙ ПЕРИОД

‎‎(Заполняется освидетельствуемым путем подчеркивания слов – «Да» или «Нет». При необходимости подробное изложение ответа делается в «Примечании»)

‎‎Примечание‎

‎‎Наличие частых или сильных головных болей‎ Да‎ Нет‎
‎‎Приступы головокружения или случаи обморока‎ Да‎ Нет‎
‎‎Аллергическая реакция (на какой аллерген?)‎ Да‎ Нет‎
‎‎Зрительное нарушение или иллюзии‎ Да‎ Нет‎
‎‎Нарушение сердечной деятельности‎ Да‎ Нет‎
‎‎Потеря сознания по любой причине‎ Да‎ Нет‎
‎‎‎Расстройство органов слуха Да‎ Нет‎
‎‎Повышение или понижение артериального давления ‎ Да‎ Нет‎
‎‎Расстройства функции желудка или кишечника‎ Да‎ Нет‎
Расстройства функции мочевыделения‎‎‎ Да‎ Нет‎
‎‎Нервные расстройства любого типа‎ Да‎ Нет‎
‎‎Расстройства других органов или систем‎ Да‎ Нет‎
Госпитализация или амбулаторное лечение‎ Да‎ Нет‎
‎‎по поводу заболевания (какого?)‎ Да‎ Нет‎

‎‎_____________________________________________________________________________

‎‎Я, __________________________________________________________________________

‎‎(фамилия, имя, отчество освидетельствуемого)

‎‎свидетельствую, что все данные и ответы, изложенные в настоящем заявлении, являются достоверными и полными в пределах моей осведомленности и могут быть основанием для проведения медицинского освидетельствования и вынесении медицинского заключения ВЛЭК.

«____» _____________200__г. ‎‎‎

______________________________________‎‎‎

‎‎(личная подпись)

ПРИЛОЖЕНИЕ № 5
к Положению о медицинском освидетельствовании
авиационного персонала ГА Республики Узбекистан

‎‎Республика Узбекистан
‎(The Republic of Uzbekistan)
‎ Агентство гражданской авиации при Министерстве транспорта Республики Узбекистан (Civil aviation Agency under the Ministry of transport of the Republic of Uzbekistan)
‎ Серия АА № 000000

‎‎
‎‎Медицинское заключение
‎Medical Conclusion
‎ _______________________
‎ (класс/class)


‎группа крови ______
‎blood group

‎резус фактор______
‎ rhesus factor ‎
‎‎
‎‎Фамилия _____________________________________________________________________
‎Surname
‎‎Имя _________________________________________________________________________
‎Name
_‎‎Отчество ____________________________________________________________________
‎ Second name
‎‎Год рождения _________________________________________________________________
‎Date of birth
‎‎_____________________________________________________________________________

‎‎(наименование ВЛЭК ГА
‎Medical Aviation Center)

‎‎
от «___» ______________ 200 __ г.
‎Date of issue
‎‎Согласно ПМО ГА - 2002
‎In accordance with RME CA of Uzbekistan - 2002
‎‎ПРИЗНАН ГОДНЫМ к _______________________________________________
‎Approved for flight operating
‎‎Медицинское заключение действительно до «___» _____________ 20___ г.
‎‎‎If renewed in ______ months Conclusion is valid till
Председатель ВЛЭК ГА (ЦВЛЭК) _______________________________________
The Chairman of the Commission ‎

‎(подпись/signature)


‎М.П.‎
‎Stamp


‎………………………………………………………………………………………………………………………‎‎
‎(линия отреза)

Медицинское заключение ‎ серия АА № 000000‎
‎‎Выдано: ______________________________________________________________________

(Ф.И.О.)

‎‎_____________________________________________________________________________

(должность)‎‎

Дата выдачи: «___» _________ 20___ г. ‎‎ ‎Подпись в получении: ______

‎‎
Оборотная сторона‎‎

Периодические медицинские осмотры
‎Periodical Medical Examinations

Дата медицинского осмотра
‎Date of medical examination ‎

Заключение о продлении срока действия Медицинского заключения
‎Validation mark ‎

Подпись врача авиационного предприятия
‎Signature
‎Печать (stamp) ‎


‎Особые отметки:‎

Примечание: Размер бланка 11 х 8 см.
(приложение № 5 в редакции приказа министра транспорта Республики Узбекистан от 22 июня 2023 года № 7 (рег. № 1186-12 от 17.07.2023 г.) — Национальная база данных законодательства, 17.07.2023 г., № 10/23/1186-12/0483)
ПРИЛОЖЕНИЕ № 6
к Положению о медицинском
освидетельствовании авиационного
персонала ГА Республики Узбекистан
СПРАВКА ВЛЭК
о медицинском освидетельствовании № _______
‎‎Выдана ______________________________________________________________

‎‎(Ф.И.О., год рождения)

‎‎в том, что ему (ей) отказано в выдаче «Медицинского заключения» _________________________________
‎‎_______________________________________из-за несоответствия «Требованиям к состоянию здоровья»
‎‎ПМО ГА-2002 статья ___________________________‎‎‎
‎‎Диагноз: ____________________________________________________________________
‎‎____________________________________________________________________________
‎‎Рекомендации: ________________________________________________________________
‎‎Повторное освидетельствование не рекомендовано,
‎рекомендовано через ________ месяцев
(ненужное вычеркнуть)
‎‎Отказ о выдаче «Медицинского заключения» может быть опротестован в установленном порядке.
‎‎Дата выдачи справки «____» _____________200__г.‎
‎‎Председатель ВЛЭК ГА

‎Печать ВЛЭК ГА‎

‎‎(подпись)

‎‎

‎‎В отдел кадров ________________________________________

(наименование авиапредприятия)‎‎‎

‎‎ИЗВЕЩЕНИЕ № _______

‎‎об отказе в выдаче «Медицинского заключения»

‎‎Гр-ну _______________________________________________________________________

‎‎‎‎(фамилия, имя, отчество освидетельствуемого)‎

‎‎отказано в выдаче «Медицинского заключения» о годности к летной работе из-за несоответствия «Требованиям к состоянию здоровья» ПМО ГА-2002 статья_________ «____»_______________200__г.
‎‎Председатель ЦВЛЭК ГА

‎Печать ЦВЛЭК ГА‎

(подпись)

ПРИЛОЖЕНИЕ № 7
к Положению о медицинском
освидетельствовании авиационного
персонала ГА Республики Узбекистан
МЕДИЦИНСКИЕ ПРОТИВОПОКАЗАНИЯ
к работе в полярных экспедициях, странах с жарким климатом сроком свыше 3-х месяцев и авиационно-химическим работам (АХР)
Авиационные специалисты, направленные на работу в полярные экспедиции, страны с жарким климатом на срок свыше 3-х месяцев, подлежат внеочередному медицинскому освидетельствованию.
Противопоказания:
1. Для работы в полярных экспедициях:
2.2., 4.2., 6.2., 10.2., 11., 12.2., 13.2., 14.2., 16.2., 17.2., 18.2., 21.2., 25.2., 30.2., 34.2., 35.2., 36.2., 37.2., 38.2., 39.2., 41.2., 43.2., 44., 46.2., 47.2., 48.2., 49.2., 52 (не ниже 0,6; с коррекцией 1,0), 55.2., 55.3., 56.2., 57.2., 60.2., 60.3., 63.3;
2. Для работы в странах с жарким климатом:
2.2., 4.2., 6.2., 9.2., 11., 12.2., 13.2., 14.2., 16.2., 21.2., 30.2., 31.2., 34.2., 37.2., 38.2., 39.2., 41.2., 43.2., 44., 55.2., 55.3., 56.2., 60.2., 60.3., 63.3;
3. Для авиационно-технических работ (с применением ядохимикатов):
2.2., 9.2., 11., 12.2., 13.2., 14.2., 16.2., 23.2., 24.2., 25.2., 30.2., 31.2., 38.2., 39.2., 41.2., 43.2., 44., 46.2., 47.2., 48.2., 49.2., 63.2., 63.3.
Примечание: по статьям «Требований к состоянию здоровья», предусматривающим негодность к работе с ядохимикатами, ВЛЭК имеет право допускать авиаспециалистов к работе с минеральными удобрениями и биопрепаратами.
ПРИЛОЖЕНИЕ № 8
к Положению о медицинском
освидетельствовании авиационного
персонала ГА Республики Узбекистан
ЖУРНАЛ ПРОТОКОЛОВ
врачебно-летной экспертной комиссии
Протокол заседания ВЛЭК № ________________ от «____» ___________ 200__г.
‎‎Председатель _____________________ Члены _____________________________‎
‎‎__________________
‎‎__________________
‎‎__________________


‎п/п ‎

Фамилия, имя, отчество ‎

Год рожд. ‎

Должность, место работы, общее летное время (час)‎

Повод для освидетельствования‎

Жалобы, клинический диагноз‎

«Медицинское заключение», лечебно- оздоровительные мероприятия, группа диспансерного учета‎

1‎ 2‎ 3‎ 4‎ 5‎ 6‎ 7‎

8‎

‎‎Председатель ВЛЭ‎ ____________‎‎(подпись)‎
‎‎Члены: ‎ ____________‎‎(подпись)‎
_________
_________

М.П.‎

Примечание:
1. На кандидатов, поступающих в учебные заведения гражданской авиации, ведется отдельный журнал протоколов, в графе 4 указывается наименование учебного заведения гражданской авиации.
2. Номера протоколов ведутся с 01.01 каждого года, порядковые номера в графе 1 указываются дробью: в числителе — номер с начала года, в знаменателе — номер на каждый день освидетельствования во ВЛЭК.
3. В графе 7 указываются все рекомендации и предписания ВЛЭК, вынесенные по результатам освидетельствования.
4. Страницы журнала нумеруются и прошнуровываются. Журнал хранится у председателя ВЛЭК как документ ДСП.
5. Журнал протоколов ВЛЭК хранится 30 лет, а на кандидатов, поступающих в учебные заведения — 3 года.
6. В журнале протокола ЦВЛЭК предусматривается графа 8, в которой указывается «Медицинское заключение» вынесенное в ЦВЛЭК, рекомендации и предписания.
ПРИЛОЖЕНИЕ № 9
к Положению о медицинском
освидетельствовании авиационного
персонала ГА Республики Узбекистан
ПЕРЕЧЕНЬ
медицинской техники и медицинских изделий врачебно-летной экспертной комиссии
(наименование приложение № 9 в редакции приказа начальника Государственной инспекции Республики Узбекистан по надзору за безопасностью полетов от 8 апреля 2016 года № 73-Н (рег. № 1186-10 от 25.04.2016 г.) — СЗ РУ, 2016 г., № 17, ст. 179)
Для кабинета хирурга:
1. Ростомер
2. Весы медицинские
3. Спирометр
4. Динамометр ручной
5. Лента сантиметровая
6. Угломер
7. Перчатки хирургические
8. Кушетка медицинская
9. Негатоскоп
10. Столик манипуляционный
Для кабинета терапевта:
1. Сфигмоманометр (тонометр)
2. Стетофонендоскоп
3. Секундомер
4. Шпатели металлические или деревянные
5. Термометры медицинские
6. Кушетка медицинская
Для кабинета невропатолога:
1. Сфигмоманометр (тонометр)
2. Стетофонендоскоп
3. Секундомер
4. Шпатели металлические
5. Термометры медицинские
6. Молоток для неврологических исследований
7. Динамометр ручной
8. Кушетка медицинская
9. Лента сантиметровая
Для кабинета отоларинголога:
1. Шкаф стеклянный для инструментария
2. Столик для инструментария
3. Лампа настольная с гибким штативом
4. Кресло вращающееся, для исследования вестибулярного анализатора
5. Аудиометр (с бланками)
6. Рефлектор лобный
7. Шпатели металлические для языка
8. Воронки ушные
9. Зеркала носовые
10. Зеркала гортанные
11. Зеркала носоглоточные
12. Баллоны Полицера с оливой
13. Зонды ушные с нарезкой
14. Зонды глоточные
15. Зонды аттиковые
16. Зонды носовые пуговчатые
17. Воронка Зигля ушная с оптической системой
18. Камертоны (набор)
19. Секундомер
20. Трещотка Барани (заглушитель)
21. Отоскопы
22. Набор трахеостомический
23. Шприцы гортанные с изогнутыми наконечниками
24. Шприцы Жанне
25. Шприцы медицинские
26. Шприцы изогнутые, для удаления инородных тел
27. Щипцы ушные Гартмана
28. Манометры ушные
29. Пинцеты коленчатые ушные
30. Пинцеты анатомические
31. Канюли для промывания аттика
32. Катетеры металлические
33. Наборы для задней тампонады носа
34. Зонды носовые с нарезкой
35. Корнцанги
36. Ножницы хирургические с одним острым концом
37. Иглы для прокола гайморовой пазухи
38. Порошковдуватели
39. Банки с притертыми пробками
40. Ручки для гортанных зеркал
41. Штангласы с притертыми пробками для пахучих веществ
42. Лоточки почкообразные
43. Стерилизатор
44. Спиртовка
45. Биксы
46. Кушетка медицинская
Для кабинета офтальмолога:
1. Аппарат для освещения таблицы (Рота)
2. Таблицы Головина — Сивцева
3. Таблицы Рабкина полихроматические (издание 8,9)
4. Набор стекол с пробными оправами
5. Рефрактометр
6. Линейки скиаскопические
7. Офтальмоскоп простой (зеркальный) и электрический
8. Периметр шаровой
9. Прибор для определения бинокулярного зрения (цветотест ПБИ-1, синоптофер)
10. Прибор для исследования остроты ночного зрения и темновой адаптации
11. Лампа настольная с гибким штативом
12. Лампа щелевая
13. Тонометр Маклакова
14. Гониоскоп
15. Шкала Меддокса
16. Экзофтальмометр
17. Аккомодоконвергенцтренер (АКТ-02)
18. Набор для промывания слезных путей
19. Кампиметр
20. Кушетка медицинская
Для кабинета психолога
1. Секундомер
2. Набор бланков (тесты)
3. Аппарат Пиюрковского
4. Аппарат «Абитуриент» (2 шт.) или персональная ЭВМ с набором программ для психологического обследования
ПРИЛОЖЕНИЕ № 10
к Положению о медицинском
освидетельствовании авиационного
персонала ГА Республики Узбекистан
ВЫПИСКА НА АВИАСПЕЦИАЛИСТА №_______
(наименование приложения № 10 в редакции приказа начальника Государственной инспекции Республики Узбекистан по надзору за безопасностью полетов от 28 января 2010 г. № 11 (рег. № 1186-5 от 23.03.2010 г.) — Собрание законодательства Республики Узбекистан, 2010 г., № 12, ст. 88)
‎‎«___» ______________200___г.‎ ‎‎Врачебно-летной экспертной комиссией ‎
‎‎_____________________________________________________________ освидетельствован

‎‎‎(полное наименование ВЛЭК)

‎‎Фамилия, имя, отчество _________________________________________________________

‎‎(полностью)

‎‎Год рождения _____________________ авиапредприятие ГА __________________________
‎‎Должность ____________ Тип самолета ___________ Общий налет _____________________
‎‎Место постоянного жительства ___________________________________________________
‎‎С какого времени на летной работе ________________________________________________
‎‎Когда и какое учебное заведение закончил __________________________________________
‎‎Дата предыдущего освидетельствования и заключение ВЛЭК ___________________________
‎‎Рост _____________ Вес тела ___________ Окружность груди_________________________
‎‎Жалобы______________________________________________________________________
‎‎Анамнез _____________________________________________________________________

‎‎‎(указать, при каких обстоятельствах и когда получена данная травма, заболевание)

‎‎Перенесенные заболевания ______________________________________________________
‎‎Находился на лечении, обследовании ______________________________________________
____________________________________________________________________________

‎‎‎‎‎(указать лечебные учреждения и время пребывания в них) ‎

‎‎Применявшиеся лечебные мероприятия ____________________________________________
‎‎Находился на санаторном лечении в межкомиссионный период_________________________
‎‎____________________________________________________________________________

‎‎‎(указать, где, когда и результаты лечения)

Находился на больничном листе в межкомиссионный период ___________________________
_____________________________________________________________________________‎‎

‎‎‎(указать какое заболевание или травма и количество дней)

‎‎Данные объективного обследования (по всем органам и системам)_______________________‎
‎‎Данные объективного исследования (продолжение)___________________________________
_____________________________________________________________________________

‎‎‎(заполняет врач, который при обследовании авиаспециалиста изменил степень годности)

‎‎Результаты специальных исследований (лабораторного,рентгенологического и других) _____________________________________________________________________________
‎‎Диагноз (его обоснование - основной и сопутствующий) _______________________________‎
‎‎Заключение врачебно-летной экспертной комиссии:
‎‎«Требований к состоянию здоровья» ______________________________________________

‎‎‎(полностью указать заключение ВЛЭК)

‎‎Лечебно-профилактические и другие рекомендации ВЛЭК _____________________________
____________________________________________________________________________‎‎
М.П.‎ ‎‎Председатель ВЛЭК ГА________________________‎

(подпись) ‎

‎‎Почтовый адрес Центральной врачебно-летной экспертной комиссии Агентства гражданской авиации______ _____________________________________________________________________________‎

‎Заключение Центральной врачебно-летной экспертной комиссии Республики ‎Узбекистан ____ _____________________________________________________________________________

(приложение № 10 в редакции приказа министра транспорта Республики Узбекистан от 22 июня 2023 года № 7 (рег. № 1186-12 от 17.07.2023 г.) — Национальная база данных законодательства, 17.07.2023 г., № 10/23/1186-12/0483)
ПРИЛОЖЕНИЕ № 11
к Положению о медицинском
освидетельствовании авиационного
персонала ГА Республики Узбекистан
ТИПОВОЕ ПОЛОЖЕНИЕ
о врачебно-летной экспертной комиссии гражданской авиации Республики Узбекистан
Общее положение
Врачебно-летная экспертная комиссия гражданской авиации (ВЛЭК ГА) является структурным подразделением медико-санитарной части предприятий гражданской авиации. Организационно-методическое руководство работой врачебно-летных экспертных комиссий осуществляет Центральная врачебно-летная экспертная комиссия гражданской авиации Республики Узбекистан (ЦВЛЭК ГА).
ВЛЭК в своей работе руководствуется законодательством Республики Узбекистан, Воздушным кодексом Республики Узбекистан, приказами и нормативными документами Министерства здравоохранения Республики Узбекистан, Положением о медицинском освидетельствовании авиационного персонала гражданской авиации Республики Узбекистан (ПМО ГА — 2002) и методическими указаниями ЦВЛЭК ГА.
В состав ВЛЭК входят: председатель (заместитель начальника МСЧ) и эксперты: терапевт, невропатолог, окулист, отоларинголог, хирург, психоневролог (психолог), два средних медицинских работника (секретарь ВЛЭК и кабинетная медсестра).
Кандидатура врача, назначаемого на должность председателя ВЛЭК, согласовывается с начальником МСС и председателем ЦВЛЭК.
Примечание: Обязанности председателя ВЛЭК на время его отсутствия возлагаются на наиболее опытного эксперта.
В исключительных случаях разрешается привлекать для работы в составе ВЛЭК квалифицированных специалистов медсанчасти авиапредприятий и лечебных учреждений органов здравоохранения Республики Узбекистан, предварительно ознакомив их с требованиями ПМО ГА — 2002.
ВЛЭК оснащается согласно приложению № 9.
Расходы, связанные с выездом, относятся на счет авиапредприятия, в которое оно выезжает.
(абзац девятый раздела «Общего положения» приложения № 11 исключен приказом начальника Государственной инспекции Республики Узбекистан по надзору за безопасностью полетов от 28 января 2010 г. № 11 (рег. № 1186-5 от 23.03.2010 г.) — Собрание законодательства Республики Узбекистан, 2010 г., № 12, ст. 88)
Проведение и освидетельствование при неполном составе ВЛЭК запрещается; совместительство по должностям врачей-экспертов и председателя ВЛЭК не разрешается.
Задачи ВЛЭК ГА
Определение годности авиационного персонала к выполнению профессиональных обязанностей согласно «Требованиям к состоянию здоровья...» ПМО ГА-2002.
Контроль за организацией лечебно-оздоровительных, профилактических, реабилитационных мероприятий летному, диспетчерскому, курсантскому составу, бортпроводникам, бортоператорам в целях сохранения здоровья и профессиональной работоспособности.
Функциональные обязанности ВЛЭК ГА
Проводить очередное и внеочередное медицинское освидетельствование: пилотам коммерческой авиации, линейным пилотам, штурманам, бортинженерам, бортмеханикам, бортрадистам (самолетов и вертолетов), бортпроводникам, бортоператорам, планеристам, пилотам-любителям, летчикам-наблюдателям, пилотам аэростата, пилотам легких и сверхлегких летательных аппаратов, абитуриентам и курсантам ГА, диспетчерам УВД.
(абзац в редакции приказа начальника Госавианадзора Республики Узбекистан от 20 апреля 2007 г. № 62 (рег. № 1186-3 от 26.05.2007 г.) — Собрание законодательства Республики Узбекистан, 2007 г., № 22, ст. 229)
Проводить осмотр авиаспециалистов, находящихся в стационаре в первые три дня, а по окончании обследования или лечения выносить «Медицинское заключение» авиаспециалистам ГА из любого региона Республики Узбекистан согласно ПМО ГА-2002.
Примечание: на авиаспециалистов, находящихся в стационаре, оформляется выписка из истории болезни, которая вклеивается в медицинскую книжку.
Контролировать работу врачей летных отрядов, стационара, диагностических кабинетов по выполнению рекомендаций ВЛЭК, проведению врачебно-оздоровительных мероприятий и осуществлять методическое руководство этих подразделений.
Изучать дисквалификацию, заболеваемость, причины летных происшествий и предпосылок к ним, связанных с изменением в состоянии здоровья членов экипажа.
Разрабатывать совместно с командованием мероприятия по физической подготовке и укреплению здоровья авиаспециалистов.
Направлять медицинские документы на утверждение и контроль в ЦВЛЭК в случаях, предусмотренных в ПМО ГА-2002.
Направлять освидетельствуемых, по согласованию с ЦВЛЭК, на консультацию к ведущим врачам-экспертам ЦВЛЭК.
Направлять авиаспециалистов на консультации в специализированные учреждения Министерства здравоохранения или Министерства обороны Республики Узбекистан.
Представлять годовые отчеты о работе ВЛЭК ГА в ЦВЛЭК ГА по установленной форме до 10 января календарного года.
Права и обязанности ВЛЭК
Выносить «Медицинское заключение»:
пилотам коммерческой авиации, линейным пилотам, штурманам, бортинженерам, бортмеханикам, бортрадистам самолетов и вертолетов любого класса (годности к АХР), диспетчерам УВД, летчикам-наблюдателям, бортпроводникам, бортоператорам, пилотам-любителям, пилотам аэростата, пилотам легких и сверхлегких летательных аппаратов, курсантам и абитуриентам, поступающим в учебные заведения ГА;
(абзац в редакции приказа начальника Госавианадзора Республики Узбекистан от 20 апреля 2007 г. № 62 (рег. № 1186-3 от 26.05.2007 г.) — Собрание законодательства Республики Узбекистан, 2007 г., № 22, ст. 229)
лицам, направляемым на работу в полярные экспедиции и в страны с жарким климатом.
Запрашивать у руководителей авиапредприятий, учебных заведений ГА, медицинских учреждений Республики Узбекистан дополнительные материалы, необходимые для вынесения экспертного заключения.
Направлять обследуемых по медицинским показаниям на стационарное и другие виды обследования, консультации в ЦВЛЭК.
Направлять на утверждение в ЦВЛЭК не позднее чем через пять дней после вынесения экспертного решения медицинскую документацию авиаспециалистов (медицинскую книжку, свидетельство о болезни, направление в ЦВЛЭК с указанием цели, ЭКГ, ВЭП за три года и другие обследования) согласно пункту 44 ПМО ГА-2002.
Направлять на контроль в ЦВЛЭК медицинскую документацию авиаспециалистов согласно пунктам 46, 47 ПМО ГА-2002.
В сложных диагностических и экспертных случаях, при разногласии мнений членов ВЛЭК и при обжаловании авиаспециалистом экспертного решения ВЛЭК ГА направлять авиаспециалистов с медицинской документацией в ЦВЛЭК ГА.
Стационарное обследование проводится:
летному составу по достижении 55 лет и старше ежегодно;
по медицинским показаниям всем авиаспециалистам, независимо от возраста;
при восстановлении на летную, диспетчерскую работу.
Врачи ВЛЭК обязаны повышать свою квалификацию в соответствии с Положением о порядке повышения квалификации и переподготовки медицинских работников, утвержденным постановлением Кабинета Министров от 18 декабря 2009 года № 319.
(абзац тринадцатый в редакции приказа начальника Государственной инспекции Республики Узбекистан по надзору за безопасностью полетов от 8 апреля 2016 года № 73-Н (рег. № 1186-10 от 25.04.2016 г.) — СЗ РУ, 2016 г., № 17, ст. 179)
Ответственность врачей-экспертов ВЛЭК ГА
Врачи-эксперты ВЛЭК ГА несут ответственность за полноту и качество обследования, обоснованность и правильность экспертного заключения по их специальностям.
Председатель ВЛЭК ГА несет ответственность:
за организацию работы ВЛЭК ГА в целом;
за окончательное экспертное решение врачей — экспертов ВЛЭК;
за своевременную отчетность в вышестоящие структуры;
за соблюдение сотрудниками трудовой дисциплины и техники безопасности;
за уровень экспертной подготовки врачей-экспертов;
за методическое руководство врачей летных отрядов;
за сохранность специалистами ВЛЭК ГА врачебной тайны.
Реквизиты ВЛЭК ГА
ВЛЭК ГА имеет круглую печать и угловой штамп с ее наименованием.
ПРИЛОЖЕНИЕ № 12
к Положению о медицинском
освидетельствовании авиационного
персонала ГА Республики Узбекистан
НАПРАВЛЕНИЕ
на ЦВЛЭК (госпитализацию, консультацию) лиц летного, диспетчерского состава, обслуживающего персонала, курсантов (слушателей) учебных заведений гражданской авиации
Фамилия ______________________________________________________________________‎‎
Имя _____________________________ Отчество ____________________________________
Год рождения ______________________Должность___________________________________
‎‎Тип воздушного судна ___________________________________________________________‎
‎‎Авиапредприятие ГА ____________________________________________________________
‎‎Домашний адрес ________________________________________________________________‎
‎‎Направляется лично (мед. документация) _____________________________________________‎
‎‎______________________________________________________________________________

‎‎(куда)

‎‎Цель направления_______________________________________________________________
‎‎Диагноз _______________________________________________________________________
‎‎______________________________________________________________________________
Заключение последней ВЛЭК от «_____» ______________200___г.
______________________________________________________________________________
Приложения:‎ ‎‎Медицинская книжка ____________________________________ экз.
‎‎Медицинские карты _____________________________________ экз.
‎‎Свидетельство о болезни _________________________________ экз
Выписки, консультативные листы и другие обследования ________
‎‎‎___________________________ на ______________________ листах
‎‎ЭКГ пленки и ВЭП за три года ___________________________ шт.
‎‎Подпись врача__________________________________________________________________‎‎

‎‎(должность, фамилия)

‎‎«_____» _________________200____г.‎
‎‎Данные консультации (решение о госпитализации)
______________________________________________________________________________
‎‎Подпись ______________________________________________________________________________
ПРИЛОЖЕНИЕ № 13
к Положению о медицинском
освидетельствовании авиационного
персонала ГА Республики Узбекистан

СОГЛАСОВАНО
Руководитель авиапредприятия ‎‎

УТВЕРЖДАЮ
‎ Председатель ВЛЭК‎‎‎

‎‎_______________________‎

‎‎_______________________‎

‎‎« ____» ___________ 200 г.

‎‎« ____» ___________ 200 г.‎

‎‎ЗАКЛЮЧИТЕЛЬНЫЙ АКТ‎

по результатам медицинского освидетельствования летного, диспетчерского состава, обслуживающего персонала авиапредприятия _______________________________ ‎курсантов __________________________________, проведенного ВЛЭК __________________________
‎‎в период с «____» ____________200 ___г. по «____» ___________200____г.

‎‎Признаны негодными к летной (диспетчерской) работе: ________________________________‎
‎_____________________________________________________________________________

№№‎

Фамилия, имя, отчество‎

Должность‎

‎‎Причина отстранения от летной (диспетчерской) работы‎

‎‎______________________________________________________________________________
‎‎Подлежат лечению (оздоровлению) с последующим освидетельствованием:

№№‎

Фамилия, имя, отчество‎

Должность‎

‎‎Диагноз, по которому назначено
‎ лечение, и рекомендации ВЛЭК ГА‎

‎‎______________________________________________________________________________
Подлежат направлению в стационар:

№№‎

Фамилия, имя, отчество‎

Должность‎

Повод для госпитализации‎

Дата
‎ направления в стационар‎

‎‎______________________________________________________________________________
‎‎Подлежат лечению (оздоровлению) в межкомиссионный период:

№№‎

Фамилия, имя, отчество‎

Должность‎

‎‎Назначение ВЛЭК ГА‎

‎‎______________________________________________________________________________
Врач отряда (службы) ___________________________________________________________

(подпись)‎

ПРИМЕЧАНИЕ: заключительный акт составляется в 4-х экземплярах: председателю ЦВЛЭК, руководителю авиапредприятия, председателю ВЛЭК ГА и врачу отряда (службы). На курсантов заключительный акт составляется отдельно. Заключительные акты составляются 1 раз в год на период с 1 сентября истекшего года по 31 мая текущего года.
(приложение № 13 в редакции приказа начальника Государственной инспекции Республики Узбекистан по надзору за безопасностью полетов от 28 января 2010 г. № 11 (рег. № 1186-5 от 23.03.2010 г.) — Собрание законодательства Республики Узбекистан, 2010 г., № 12, ст. 88)
ПРИЛОЖЕНИЕ № 14
к Положению о медицинском
освидетельствовании авиационного
персонала ГА Республики Узбекистан
ТАБЛИЦА
ДЛЯ ОЦЕНКИ ВЕСА ТЕЛА ПО ВЕЛИЧИНЕ ИНДЕКСА МАССЫ ТЕЛА (КЕТЛЕ)
Типы массы тела‎ ИМТ (кг/м2)‎ Риск сопутствующих заболеваний‎
Дефицит массы тела‎ <18,5‎ Низкий (повышен риск других заболеваний)‎
Нормальная масса тела‎ 18,5—24,9‎ Обычный ‎
Избыточная масса тела (предожирение)‎ 25,0—29,9‎ Повышенный ‎
Ожирение I степени ‎ 30,0—34,9‎ Высокий ‎
Ожирение II степени‎ 35,0—39,9‎ Очень высокий‎
Ожирение III степени‎ >40‎ Чрезвычайно высокий‎
(приложение № 14 в редакции приказа начальника Госавианадзора Республики Узбекистан от 20 апреля 2007 г. № 62 (рег. № 1186-3 от 26.05.2007 г.) — Собрание законодательства Республики Узбекистан, 2007 г., № 22, ст. 229)
ПРИЛОЖЕНИЕ № 15
к Положению о медицинском
освидетельствовании авиационного
персонала ГА Республики Узбекистан
ТАБЛИЦА
ПО ИЗМЕРЕНИЮ ОБЪЕМА ДВИЖЕНИЙ В СУСТАВАХ
СУСТАВ

Направление движения

Исходное положение для измерения; угол, от которого ведется отчет

Объем движения (угол, градус)

в норме‎ ограничение квалифицируемое как незначительное‎
ПЛЕЧЕВОЙ‎‏
‎‏

Сгибание (движение вперед) с участием плечевого сустава ‎

Стоя. Рука опущена вдоль туловища, выпрямлена, в среднем положении между супинацией и пронацией (0)‎ 175-180‎ до 120‎

Разгибание (движение назад) ‎

То же‎

45-50‎ до 20‎
Отведение (с участием плечевого пояса) ‎ Стоя. Рука выпрямлена, супинирована (0)‎ 180‎ до 120‎
ЛОКТЕВОЙ‎‏
Сгибание‎ Стоя. Рука опущена, разогнута, в среднем положении (180) ‎ 27-30‎ до 80‎
Разгибание‎ То же ‎ 180‎ до 160‎
ЛУЧЕЛОКТЕВОЙ ‎‏
Пронация‎ Стоя или сидя. Рука согнута под углом 90, предплечье в среднем положении, кисть и пальцы в одной плоскости с предплечьем (0) ‎ 90‎ до 60‎
Супинация‎ То же ‎ 90‎ до 60‎
ЛУЧЕЗАПЯСТНЫЙ ‎‏
‎‏
‎‏
Сгибание‎ Стоя. Рука перед грудью, согнута в локтевом суставе под прямым углом предплечье пронирование (180) ‎ 80‎ до 30‎
Разгибание‎ То же ‎ 70‎ до 15‎
Отведение‎ То же предплечье супинировано, кисть в одной плоскости с предплечьем (180) ‎ 160-135‎ до 175‎
Приведение‎ То же ‎ 140‎ до 165‎
ПЯСТНО ФАЛАНГОВЫЕ ‎ Сгибание‎ Сидя, локоть на опоре, предплечье вертикально, пальцы выпрямлены (180)‎ Первого пальца до 135 ‎ I пальца до 155 ‎
Остальные 90-95 ‎ до 60‎

Разгибание‎

То же‎ 180-210 ‎ 165-170‎

‎‎При наличии ограничения движения в межфаланговых суставах должна оставаться хватательная функция кисти и противопоставление 1-го пальца остальным.

ТАЗОБЕДРЕННЫЙ ‎‏
‎‏
‎‏
‎‏
‎‏
Сгибание‎ Лежа на спине. Колено сгибается. Таз фиксирован (0) ‎ 120‎ 100‎
Разгибание‎ Лежа на животе или здоровом боку. Колено разогнуто. Таз фиксирован (0) ‎ 15-20‎ 10‎
Отведение‎ Лежа на спине. Таз фиксирован. Стопа в среднем положении, под углом 90 к голени (0) ‎ 50-90‎ 30‎
Приведение‎ То же ‎ 20-30‎ 10‎
Супинация (ротация к наружи) ‎ То же, колено разогнуто (0)‎ 60‎ 40‎
Пронация (ротация кнутри) ‎ То же‎ 40‎ до 20‎
КОЛЕННЫЙ ‎‏
Сгибание‎ Лежа на спине. Колено разогнуто в суставе, расположено на одной плоскости с туловищем, надколенник обращен вперед (180) ‎ 40‎ до 90‎
Разгибание голени‎ То же ‎ 180‎ 170‎
ГОЛЕНОСТОПНЫЙ ‎‏
Сгибание стопы‎ Лежа на спине или боку. Стопа под углом 90к голени ‎ 130‎ 110‎
Разгибание стопы ‎ То же‎ 70‎ 80‎
ВИСОЧНОЧЕЛЮСТНОЙ‎ Вертикальное движение‎ Измеряет в см, при широко открытом рте, по расстоянию между свободными краями верхних и нижних резцов‎ Нормальное раскрытие рта от 3 до 6 см ‎ 3 см‎
ПРИЛОЖЕНИЕ № 16
к Положению о медицинском
освидетельствовании авиационного
персонала ГА Республики Узбекистан
СПРАВКА
стационарного обследования авиаспециалиста
‎‎Дана:_________________________________________________________________________

‎‎(фамилия, имя, отчество,

______________________________________________________________________________

‎‎год рождения, должность, место работы)

‎‎Находился на обследовании в стационаре, в связи с очередной годовой ВЛЭК:
‎‎с _________________________________ по ________________________________________
‎‎Диагноз:_______________________________________________________________________
‎‎______________________________________________________________________________
‎‎Врач-ординатор: _______________________________________________________________
‎‎Зав. стационаром: _______________________________________________________________
‎‎Печать медицинского учреждения гражданской авиации Республики Узбекистан
Регистрация изменений и дополнений

№№ изменения, дополнения

Дата начало применения‎

‎‎Номер страницы‎‎

Номер документа, дата утверждения изменения дополнения‎новой‎

Дата внесения, кем внесено‎‏
изъятой‎

изменяемой ‎ новой‎ изъятой‎

‎‎
Сокращение слов и словосочетаний.
ПМО ГА - 2002 — Положение о медицинском освидетельствовании авиационного персонала, курсантов и кандидатов, поступающих в учебные заведения гражданской авиации Республики Узбекистан.
ЦВЛЭК — Центральная врачебно-летная экспертная комиссия
ВЛЭК — Врачебно-летная экспертная комиссия
МСЧ — Медсанчасть
МС — Медицинская служба
РЭГ — Реоэнцефалография
ЭЭГ — Электроэнцефалография
ЭКГ— Электрокардиография
ВЭП — Велоэргометрическая проба
ВСД — Вегето-сосудистая дистония
НЦД — Нейроциркуляторная дистония
ЧМТ — Черепно-мозговая травма
АХР — Авиационно-химические работы
ГА — Гражданская авиация
УВД — Управление воздушным движением
ВТЭК — Врачебно-трудовая экспертная комиссия
ПРИЛОЖЕНИЕ № 17
к Положению о медицинском освидетельствовании авиационного персонала ГА Республики Узбекистан
Аэропорт ___________________________________________________________
Организация ________________________________________________________
Структурное подразделение ___________________________________________‎


‎ЖУРНАЛ № _____‎

предполетного медицинского осмотра членов экипажа гражданских воздушных судов ‎

Начало ведения журнала _________________________‎
Окончание ведения журнала ______________________‎
‎Внутренняя сторона журнала:
п\п Дата и время осмотра‎ Ф.И.О. Должность Номер рейса, авиапредприятие, время вылета Время прилета (со слов членов экипажа) Жалобы Подпись члена экипажа Частота пульса Состояние видимых слизистых и зева Определяются по показаниям Заключение Подпись медицинского работника ГА
носовое дыхание‎ температура тела‎ артериальное давление‎
1‎ 2‎ 3‎ 4‎ 5‎ 6‎ 7‎ 8‎ 9‎ 10‎ 11‎ 12‎ 13‎ 14‎ 15‎

‎‎В этой книге пронумеровано и прошнуровано ____________________________‎ страниц и скреплены печатью.

‎(прописью)

‎____________________________________________________________________

(Ф.И.О. должность, подпись)


‎‎«____» _________________ 20___ г.
М.П.‎‎
(приложение № 17 введено приказом начальника Государственной инспекции Республики Узбекистан по надзору за безопасностью полетов от 5 октября 2010 года № 114 (рег. № 1186-6 от 06.11.2010 г.) — СЗ РУ, 2010 г., № 44-45, ст. 392)
ПРИЛОЖЕНИЕ № 18
к Положению о медицинском освидетельствовании авиационного персонала ГА Республики Узбекистан
Аэропорт ___________________________________________________________
Организация ________________________________________________________
Структурное подразделение ___________________________________________‎


‎ЖУРНАЛ № _____‎

предсменного медицинского осмотра диспетчеров УВД

Начало ведения журнала _________________________‎
Окончание ведения журнала ______________________‎
Внутренняя сторона журнала:
№ п\п‎ Дата и время осмотра‎ Ф.И.О.‎ Должность‎ Жалобы‎ Подпись диспетчера УВД Частота пульса‎ Состояние видимых слизистых и зева‎ Заключение‎ Подпись медицинского работника ГА‎
1‎ 2‎ 3‎ 4‎ 5‎ 6‎ 7‎ 8‎ 9‎ 10‎

‎В этой книге пронумеровано и прошнуровано _____________________страниц и скреплены печатью.‎

(прописью)

‎‎________________________________________________________________

(Ф.И.О. должность, подпись)

‎«____» _________________ 20___ г.‎
М.П.‎
(приложение № 18 введено приказом начальника Государственной инспекции Республики Узбекистан по надзору за безопасностью полетов от 5 октября 2010 года № 114 (рег. № 1186-6 от 06.11.2010 г.) — СЗ РУ, 2010 г., № 44-45, ст. 392)
ПРИЛОЖЕНИЕ № 19
к Положению о медицинском освидетельствовании авиационного персонала ГА Республики Узбекистан
Аэропорт ___________________________________________________________
Организация ________________________________________________________
Структурное подразделение ___________________________________________‎


‎ЖУРНАЛ № _____‎

отстранения от полетов (дежурств) членов экипажа гражданских воздушных судов (диспетчеров УВД)

Начало ведения журнала _________________________‎
Окончание ведения журнала ______________________‎
Внутренняя сторона журнала:
№ п\п Дата и время осмотра Ф.И.О.‎ Должность‎ Авиапредприятие, подразделение Причина отстранения от полетов (дежурств) Должность и подпись медицинского работника ГА Куда направлен отстраненный Когда и кому сообщено об отстранении Когда и кем допущен к летной работе (дежурству)
1‎ 2‎ 3‎ 4‎ 5‎ 6‎ 7‎ 8‎ 9‎ 10‎

‎В этой книге пронумеровано и прошнуровано _____________________страниц и скреплены печатью.‎

(прописью)

‎‎________________________________________________________________

(Ф.И.О. должность, подпись)

‎«____» _________________ 20___ г.‎
М.П.‎
(приложение № 19 введено приказом начальника Государственной инспекции Республики Узбекистан по надзору за безопасностью полетов от 5 октября 2010 года № 114 (рег. № 1186-6 от 06.11.2010 г.) — СЗ РУ, 2010 г., № 44-45, ст. 392)
ПРИЛОЖЕНИЕ № 20
к Положению о медицинском освидетельствовании авиационного персонала ГА Республики Узбекистан
Штамп медицинского учреждения‎


‎СПРАВКА № _______‎

об отстранении от полета (дежурства)‎

____________________________________________________________________‎

(Ф.И.О., должность, структурное подразделение)‎

отстранен от полета (дежурства) на предполетном (перед сменой) медицинском осмотре «____» ________________ 20___ г. _______ ч. _______ мин.‎
Предварительный диагноз ____________________________________________
‎____________________________________________________________________
Краткие объективные данные__________________________________________
‎____________________________________________________________________
‎____________________________________________________________________
‎____________________________________________________________________
‎____________________________________________________________________
Дата явки к врачу ______________ «___» ______________ 20___ г.,
‎____________________________________________________________________‎

(Ф.И.О., должность, подпись)‎

«_____» ____________________ 20___ г.‎
М.П.‎
(приложение № 20 введено приказом начальника Государственной инспекции Республики Узбекистан по надзору за безопасностью полетов от 5 октября 2010 года № 114 (рег. № 1186-6 от 06.11.2010 г.) — СЗ РУ, 2010 г., № 44-45, ст. 392)
ПРИЛОЖЕНИЕ № 21
к Положению о медицинском освидетельствовании авиационного персонала ГА Республики Узбекистан

Организация ______________________

‎Структурное подразделение ____________________

«___» _________ 20___ г.


‎С В Е Д Е Н И Я
о результатах предполетного медицинского осмотра членов экипажей гражданских воздушных судов (диспетчеров УВД) за 20___ г.
Наименование показателя‎ Командно-летный состав Самолеты вертолеты Штурманы Бортинженеры, бортмеханики, бортрадисты Всего летного состава Бортпроводники Бортоператоры Диспетчеры УВД
командир воздушного судна‎ 2-е пилоты‎‎ командир воздушного судна‎ 2-е пилоты‎
1‎ 2‎ 3‎ 4‎ 5‎ 6‎ 7‎ 8‎ 9‎ 10‎ 11‎ 12‎
Осмотрено, чел.‎
Отстранено, чел.‎
всего‎
Из них в связи с:‎
острым заболеванием‎
обострение хронического заболевания‎
недостаточным предполетным отдыхом‎
непрохождением периодического медицинского осмотра‎
употреблением алкоголя‎
прочие причины‎

‎‎Руководитель подразделения _________________________________________».

‎(Ф.И.О., подпись)

(приложение № 21 введено приказом начальника Государственной инспекции Республики Узбекистан по надзору за безопасностью полетов от 5 октября 2010 года № 114 (рег. № 1186-6 от 06.11.2010 г.) — СЗ РУ, 2010 г., № 44-45, ст. 392)
ПРИЛОЖЕНИЕ № 22
к Положению о медицинском освидетельствовании авиационного персонала ГА Республики Узбекистан

Отчет по диспансерному наблюдению авиаперсонала ГА за___________год.‎‎

‎‎Летный отряд (служба)___________________________

‎‎ГДН — I___________(количество лиц)

‎‎Ф.И.О. врача____________________________________

‎‎ГДН — II__________(количество лиц)

‎‎Всего лиц___________________‎

‎‎ГДН — III А_________(количество лиц)

‎У них заболеваний, всего (шифр по МКБ-Х-А00-Т98)__________________________

‎‎ГДН — III Б_________(количество лиц)

‎‎

№‎

Наименование классов и болезней‎‏

Шифр по
‎МКБ
‎X пересмотра

Состояло на
‎ДН до начало отчетного года ‎

В отчетном периоде‎‎‎‎

Состоит под
‎ДН на конец отчетного периода ‎‏

Из них женщины‎‏

взято под ДН‎‎

снято с ДН‎‎

всего‎‏

из них впервые установленным
‎диагнозом‎‏

всего‎‏

‎‎в том числе

с выздоровлением ‎

со смертью ‎

1‎

2‎

3‎

4‎

5‎

6‎

7‎

8‎

9‎

10‎

11‎

‎1.

‎Некоторые инфекционные и паразитарные
‎болезни

‎А00-В99

2.‎ Новообразования, из них:
‎доброкачественные ‎

С00-D48
‎D10-D36 ‎

3‎.

Болезни эндокринной системы, расстройства
‎питания, нарушение обмена веществ, из них:‎‏
тиреотоксикоз‎‏
сахарный диабет‎
Е00-Е90‎‏

‎‎Е05 ‎‏
Е10-Е14‎
‎‏ ‎‏ ‎‏
4.‎ Болезни нервной системы
‎из них эпилепсия
‎болезни периферической нервной системы ‎
G00-G99
‎G 40-41
‎G50-73 ‎
5.‎ Болезни глаз и его придаточного аппарата
‎из низ глаукома
‎близорукость ‎

Н00-Н59
‎Н40-Н42
‎Н52.1 ‎

6.‎ Болезни уха и сосцевидного отростка‎ Н60-Н95‎
7.‎

Болезни системы кровообращения, из них болезни,
‎характеризующиеся повышенным кровяным
‎давлением
‎цереброваскулярные болезни

I00-I99
‎‎‎
‎‎I10-I13
‎I60- I69
8.‎ Болезни органов дыхания, из них:
‎хронический фарингит, нозофарингит, ринит,
‎синусит
‎хронические болезни миндалин, аденоидов,
‎перитонзилярный абсцесс
‎аллергический ринит
‎хронический и неуточненный бронхит ‎
J00-J99

‎J31-J32
‎J35
‎J30
‎J‎40-43 ‎
9.‎ Болезни органов пищева�ения, из них:
‎язвенная болезнь желудка и 12-перстной кишки;
‎гастрит, дуоденит;
‎хронический гепатит;
‎желчно-каменная болезнь;
‎болезни желчного пузыря, желчевыводящих путей
К00-К93
‎К25-26
‎К29
‎К73
‎К80
‎К81-83 ‎
10.‎ Болезни мочеполовой системы, из них:
‎гломерулярные, тубулоинтерстициальные и другие
‎болезни почек и мочеточника;
‎мочекаменная болезнь;
‎болезни предстательной железы;
‎сальпингит, оофорит
‎эндометриоз;
‎эрозия и эктропион матки;
‎расстройства менструации
N00-N99
‎N00-16
‎N25-28
‎N20-23
N40-42
‎N70
‎N80
‎N86
‎N91-94
11.‎ Беременность, роды, послеродовой период‎ О00-О99‎
12.‎ Болезни кожи и подкожной клетчатки‎ L00-L99‎
13.‎ Болезни костно-мышечной системы и соединительной ткани М00-М99‎
14.‎ Травмы, отравления и некоторые другие последствия воздействия внешних причин‎ S00-T98‎
15.‎ Прочие заболевания (указать согласно МКБ-X)‎
16.‎
17.‎

18.‎

Приложение к отчету:
1. Список лиц с временной утратой трудоспособности свыше 30 дней (Ф.И.О., год рождения, диагноз, общее количество дней нетрудоспособности).
2.Список лиц старше 55 лет.
3. Сведения о проведенных лечебно-оздоровительных мероприятиях (вид оздоровления, количество лиц по каждому виду).
4. Список лиц, признанных негодными к работе за отчетный период (Ф.И.О., должность, указать диагноз, статью по которому «негоден»).
5. Список лиц, умерших в отчетном году (Ф.И.О., год рождения, должность, дата смерти, заключение судебно-медицинской экспертизы, причина смерти).
Примечание: ГДН-группа диспансерного наблюдения, ДН-диспансерное наблюдение.
(приложение № 22 введено приказом начальника Государственной инспекции Республики Узбекистан по надзору за безопасностью полетов от 29 апреля 2013 года № 20н (рег. № 1186-8 от 29.05.2013 г.) — СЗ РУ, 2013 г., № 22, ст. 288)
(Бюллетень нормативных актов министерств, государственных комитетов и ведомств Республики Узбекистан, 2002 г., № 21; Собрание законодательства Республики Узбекистан, 2004 г., № 48-49, ст. 498; 2006 г., № 48-50, ст. 496; 2007 г., № 22, ст. 229; 2008 г., № 14-15, ст. 113; 2010 г., № 12, ст. 88, № 44-45, ст. 392; 2012 г., № 32, ст. 383; 2013 г., № 22, ст. 288; 2015 г., № 23, ст. 306; 2016 г., № 17, ст. 179, № 38, ст. 454; Национальная база данных законодательства, 17.07.2023 г., № 10/23/1186-12/0483)