14.01.2009 yildagi O‘RQ-199-son
Oʻzbekiston Respublikasining Qonuni
IJRO IShI YURITISh TAKOMILLAShTIRILIShI MUNOSABATI BILAN OʻZBEKISTON RESPUBLIKASINING AYRIM QONUN HUJJATLARIGA OʻZGARTISh VA QOʻShIMChALAR KIRITISh TOʻGʻRISIDA
Qonunchilik palatasi tomonidan 2008-yil 19-noyabrda qabul qilingan
Senat tomonidan 2008-yil 4-dekabrda maʼqullangan
1-modda. Oʻzbekiston Respublikasining 1994-yil 22-sentabrda qabul qilingan 2012-XII-sonli Qonuni bilan tasdiqlangan Oʻzbekiston Respublikasining Jinoyat kodeksiga (Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Kengashining Axborotnomasi, 1995-yil, № 1, 3-modda; Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisining Axborotnomasi, 1996-yil, № 9, 144-modda; 1997-yil, № 2, 56-modda, № 9, 241-modda; 1998-yil, № 5-6, 102-modda, № 9, 181-modda; 1999-yil, № 1, 20-modda, № 5, 124-modda, № 9, 229-modda; 2000-yil, № 5-6, 153-modda; 2001-yil, № 1-2, 23-modda, № 9-10, 165-modda; 2002-yil, № 9, 165-modda; 2003-yil, № 1, 8-modda, № 9-10, 149-modda; 2004-yil, № 1-2, 18-modda, № 9, 171-modda; Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisi palatalarining Axborotnomasi, 2005-yil, № 9, 314-modda, № 12, 417, 418-moddalar; 2006-yil, № 6, 261-modda, № 12, 656-modda; 2007-yil, № 4, 158, 166-moddalar, № 6, 248-modda, № 9, 416, 422-moddalar, № 12, 607-modda; 2008-yil, № 4, 187, 188, 189-moddalar, № 7, 352-modda, № 9, 485, 487, 488-moddalar) quyidagi oʻzgartish va qoʻshimcha kiritilsin:
1) 232-modda quyidagi tahrirda bayon etilsin:
“232-modda. Sud hujjatini ijro etmaslik
Muayyan harakatlarni sodir etish yoxud ularni sodir etishdan oʻzini tiyish majburiyatini yuklovchi sud hujjatini bajarishdan boʻyin tovlashni maʼmuriy jazo qoʻllanilganidan keyin davom ettirish, shuningdek sud hujjatining ijro etilishiga toʻsqinlik qilish, —
eng kam oylik ish haqining yuz baravarigacha miqdorda jarima yoki uch yilgacha axloq tuzatish ishlari yoxud uch oygacha qamoq bilan jazolanadi.
Oʻsha qilmishlar mansabdor shaxs tomonidan sodir etilgan boʻlsa, —
eng kam oylik ish haqining yuz baravaridan ikki yuz baravarigacha miqdorda jarima yoki besh yilgacha muayyan huquqdan mahrum qilish yoki uch oydan olti oygacha qamoq yoxud besh yilgacha ozodlikdan mahrum qilish bilan jazolanadi”;
2) 233-modda birinchi qismining dispozitsiyasi “xuddi shuningdek bank yoki boshqa kredit tashkiloti xodimi tomonidan band solingan pul mablagʻlari (omonatlari) bilan bank operatsiyalarini amalga oshirish” degan soʻzlar bilan toʻldirilsin.
2-modda. Oʻzbekiston Respublikasining 1994-yil 22-sentabrda qabul qilingan 2013-XII-sonli Qonuni bilan tasdiqlangan Oʻzbekiston Respublikasining Jinoyat-protsessual kodeksiga (Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Kengashining Axborotnomasi, 1995-yil, № 2, 5-modda; Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisining Axborotnomasi, 1995-yil, № 12, 269-modda; 1997-yil, № 2, 56-modda, № 9, 241-modda; 1998-yil, № 5-6, 102-modda, № 9, 181-modda; 1999-yil, № 1, 20-modda, № 5, 124-modda, № 9, 229-modda; 2000-yil, № 5-6, 153-modda, № 7-8, 217-modda; 2001-yil, № 1-2, 11, 23-moddalar, № 9-10, 165, 182-moddalar; 2002-yil, № 9, 165-modda; 2003-yil, № 5, 67-modda; 2004-yil, № 1-2, 18-modda, № 9, 171-modda; Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisi palatalarining Axborotnomasi, 2005-yil, № 12, 418-modda; 2006-yil, № 6, 261-modda; 2007-yil, № 4, 166-modda, № 6, 248, 249-moddalar, № 9, 422-modda, № 12, 594, 595, 607-moddalar; 2008-yil, № 4, 177, 187-moddalar, № 9, 482, 484, 487-moddalar) quyidagi oʻzgartish va qoʻshimchalar kiritilsin:
1) 38-modda quyidagi mazmundagi 9-band bilan toʻldirilsin:
“9) Oʻzbekiston Respublikasi Adliya vazirligi huzuridagi Sud qarorlarini ijro etish, sudlar faoliyatini moddiy-texnika jihatidan va moliyaviy taʼminlash departamenti hamda uning hududiy boshqarmalari — voyaga yetmagan yoki mehnatga layoqatsiz shaxslarni, ota-onani moddiy taʼminlashdan boʻyin tovlashga, sud qarorini bajarmaslikka, shuningdek band solingan mol-mulkni qonunga xilof ravishda tasarruf etishga doir ishlar boʻyicha”;
2) 286-moddadagi “fuqaroviy-protsessual” degan soʻzlar chiqarib tashlansin;
3) quyidagi mazmundagi 5391-modda bilan toʻldirilsin:
“5391-modda. Hukmlar, ajrimlar va qarorlarni ijro etishda fuqaroviy daʼvo hamda boshqa mulkiy undiruvlarga oid qismi boʻyicha yuzaga keladigan masalalarni hal etish
Hukmlar, ajrimlar va qarorlarni ijro etishda fuqaroviy daʼvo hamda boshqa mulkiy undiruvlarga oid qismi boʻyicha yuzaga keladigan masalalar fuqarolik protsessual qonun hujjatlari hamda sud hujjatlari va boshqa organlar hujjatlarini ijro etish toʻgʻrisidagi qonun hujjatlarida belgilangan tartibda hal etiladi”;
4) 541-moddaning birinchi qismi “toʻxtatish toʻgʻrisidagi” degan soʻzlardan keyin “fuqaroviy daʼvo hamda boshqa mulkiy undiruvlarga oid qismi boʻyicha” degan soʻzlar bilan toʻldirilsin.
3-modda. Oʻzbekiston Respublikasining 1994-yil 22-sentabrda qabul qilingan 2015-XII-sonli Qonuni bilan tasdiqlangan Oʻzbekiston Respublikasining Maʼmuriy javobgarlik toʻgʻrisidagi kodeksiga (Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Kengashining Axborotnomasi, 1995-yil, № 3, 6-modda; Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisining Axborotnomasi, 1995-yil, № 9, 193-modda, № 12, 269-modda; 1996-yil, № 5-6, 69-modda, № 9, 144-modda; 1997-yil, № 2, 56-modda, № 4-5, 126-modda, № 9, 241-modda; 1998-yil, № 3, 38-modda, № 5-6, 102-modda, № 9, 181-modda; 1999-yil, № 1, 20-modda, № 5, 124-modda, № 9, 229-modda; 2000-yil, № 5-6, 153-modda, № 7-8, 217-modda; 2001-yil, № 1-2, 23-modda, № 9-10, 165, 182-moddalar; 2002-yil, № 1, 20-modda, № 9, 165-modda; 2003-yil, № 1, 8-modda, № 5, 67-modda, № 9-10, 149-modda; 2004-yil, № 1-2, 18-modda, № 5, 90-modda, № 9, 171-modda; 2005-yil, № 1, 18-modda; Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisi palatalarining Axborotnomasi, 2005-yil, № 9, 312-modda, № 12, 413, 417, 418-moddalar; 2006-yil, № 6, 261-modda, № 9, 498-modda, № 10, 536-modda, № 12, 656, 659-moddalar; 2007-yil, № 4, 158, 159, 164, 165-moddalar, № 9, 416, 421-moddalar, № 12, 596, 604, 607-moddalar; 2008-yil, № 4, 181, 189, 192-moddalar, № 9, 486, 488-moddalar) quyidagi oʻzgartish va qoʻshimchalar kiritilsin:
1) quyidagi mazmundagi 1981 va 1982-moddalar bilan toʻldirilsin:
“1981-modda. Qarzdorning ijro hujjatini ijro etmasligi
Qarzdorning ijro hujjatini uning ixtiyoriy ravishda ijro etilishi uchun belgilangan muddatda uzrsiz sabablarga koʻra ijro etmasligi yoki uning zimmasiga muayyan harakatlarni sodir etish yoxud ularni sodir etishdan oʻzini tiyish majburiyatini yuklovchi ijro hujjatini uzrsiz sabablarga koʻra sud ijrochisi belgilagan muddatda ijro etilmasligi, —
fuqarolarga eng kam ish haqining besh baravaridan oʻn baravarigacha, mansabdor shaxslarga esa — oʻn baravaridan oʻn besh baravarigacha miqdorda jarima solishga sabab boʻladi.
1982-modda. Sud hujjatlari va boshqa organlar hujjatlarini ijro etish toʻgʻrisidagi qonun hujjatlarini buzganlik
Sud hujjatlari va boshqa organlar hujjatlarini ijro etish toʻgʻrisidagi qonun hujjatlarini buzganlik, yaʼni qarzdorning daromadlari va mulkiy ahvoli haqida notoʻgʻri maʼlumotlar berganlik, ijro hujjatini yoʻqotganlik, undiruvni qarzdorning ish haqidan hamda unga tenglashtirilgan toʻlovlardan ushlab qolish uchun yuborilgan ijro hujjatlarini ijro etish, ularning hisobini yuritish va ularni saqlash tartibini buzganlik, shuningdek qarzdor oʻzining yangi ish, oʻqish joyi, pensiya va boshqa daromadlar olish joyi haqida maʼlum qilmaganligi, —
fuqarolarga eng kam ish haqining besh baravaridan oʻn baravarigacha, mansabdor shaxslarga esa — oʻn baravaridan oʻn besh baravarigacha miqdorda jarima solishga sabab boʻladi”;
2) quyidagi mazmundagi 2453-modda bilan toʻldirilsin:
“2453-modda. Oʻzbekiston Respublikasi Adliya vazirligi huzuridagi Sud qarorlarini ijro etish, sudlar faoliyatini moddiy-texnika jihatidan va moliyaviy taʼminlash departamenti organlari
Oʻzbekiston Respublikasi Adliya vazirligi huzuridagi Sud qarorlarini ijro etish, sudlar faoliyatini moddiy-texnika jihatidan va moliyaviy taʼminlash departamenti organlariga ushbu Kodeksning 1981 va 1982-moddalarida nazarda tutilgan maʼmuriy huquqbuzarlik toʻgʻrisidagi ishlar taalluqlidir.
Oʻzbekiston Respublikasi Adliya vazirligi huzuridagi Sud qarorlarini ijro etish, sudlar faoliyatini moddiy-texnika jihatidan va moliyaviy taʼminlash departamenti nomidan maʼmuriy huquqbuzarlik toʻgʻrisidagi ishlarni koʻrib chiqish hamda maʼmuriy jazo qoʻllashga Departament organlarining sud hujjatlari va boshqa organlar hujjatlari majburiy ijrosini amalga oshirish vakolatiga ega boʻlgan mansabdor shaxslari haqlidir”;
3) 332-moddaning uchinchi qismidagi “Oʻzbekiston Respublikasi jamgʻarma banki” degan soʻzlar “tegishli bank” degan soʻzlar bilan almashtirilsin;
birinchi qismidagi “fuqarolik-protsessual qonun hujjatlarida belgilab qoʻyilgan qoidalarga muvofiq” degan soʻzlar “sud hujjatlari va boshqa organlar hujjatlarini ijro etish toʻgʻrisidagi qonun hujjatlarida belgilab qoʻyilgan qoidalarga muvofiq” degan soʻzlar bilan almashtirilsin;
ikkinchi qismidagi “tuman (shahar) sudining” va “shaxsiy” degan soʻzlar chiqarib tashlansin;
5) 336-moddaning birinchi qismi quyidagi tahrirda bayon etilsin:
“Haqini toʻlash sharti bilan olib qoʻyish toʻgʻrisidagi qaror asosida olib qoʻyilgan narsalar belgilangan tartibda shartnoma-vositachilik asosida yoxud auksion shaklidagi kimoshdi savdosida realizatsiya qilinadi”;
6) 337-moddadagi “departamenti sud ijrochilari hududiy boʻlimlari tuman (shahar) boʻlinmalarining sud ijrochisi” degan soʻzlar “departamenti organlari sud ijrochilari tomonidan” degan soʻzlar bilan almashtirilsin;
7) 339-moddaning birinchi xatboshisi quyidagi tahrirda bayon etilsin:
“Maʼmuriy huquqbuzarlikni sodir etish quroli hisoblangan narsani yoki bevosita maʼmuriy huquqbuzarlik narsasini musodara qilish toʻgʻrisidagi qaror ijro etilganidan soʻng sud ijrochisi ijro ishi yuritishni tamomlash toʻgʻrisida qaror chiqaradi va uning bir nusxasi quyidagilarga yuboriladi”;
8) 348-moddaning matni quyidagi tahrirda bayon etilsin:
“Qarorning mulkiy zararni undirib olishga oid qismi ushbu Kodeks 347-moddasining uchinchi qismida belgilangan muddatda ijro etilmasa, u qonun hujjatlarida belgilangan tartibda majburiy ijro uchun sud ijrochisiga yuboriladi”.
(4-modda Oʻzbekiston Respublikasining 2018-yil 29-yanvardagi OʻRQ-463-sonli Qonuniga asosan 2018-yil 1-apreldan oʻz kuchini yoʻqotadi — Qonun hujjatlari maʼlumotlari milliy bazasi, 30.01.2018-y., 03/18/463/0634-son)
(5-modda Oʻzbekiston Respublikasining 2018-yil 29-yanvardagi OʻRQ-463-sonli Qonuniga asosan 2018-yil 1-apreldan oʻz kuchini yoʻqotadi — Qonun hujjatlari maʼlumotlari milliy bazasi, 30.01.2018-y., 03/18/463/0634-son)
6-modda. Oʻzbekiston Respublikasining 1998-yil 30-aprelda qabul qilingan 598-I-sonli Qonuni bilan tasdiqlangan Oʻzbekiston Respublikasi Yer kodeksining (Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisining Axborotnomasi, 1998-yil, № 5-6, 82-modda; 2003-yil, № 9-10, 149-modda; 2004-yil, № 5, 90-modda; 2005-yil, № 1, 18-modda; Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisi palatalarining Axborotnomasi, 2007-yil, № 12, 608-modda) 36-moddasi uchinchi qismi quyidagi mazmundagi 4-band bilan toʻldirilsin:
“4) ijro hujjatlari boʻyicha undiruv yer uchastkasiga qaratilganda”.
(7-modda Oʻzbekiston Respublikasining 2021-yil 1-apreldagi OʻRQ-680-sonli Qonuniga asosan oʻz kuchini yoʻqotgan – Qonun hujjatlari maʼlumotlari milliy bazasi, 02.04.2021-y., 03/21/680/0263-son)
(8-modda Oʻzbekiston Respublikasining 2023-yil 13-sentabrdagi OʻRQ-868-sonli Qonuniga asosan oʻz kuchini yoʻqotgan — Qonunchilik maʼlumotlari milliy bazasi, 13.09.2023-y., 03/23/868/0699-son)
9-modda. Oʻzbekiston Respublikasining 2001-yil 29-avgustda qabul qilingan “Sud hujjatlari va boshqa organlar hujjatlarini ijro etish toʻgʻrisida”gi 258-II-sonli Qonuniga (Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisining Axborotnomasi, 2001-yil, № 9-10, 169-modda; Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisi palatalarining Axborotnomasi, 2007-yil, № 8, 367-modda, № 12, 598-modda; 2008-yil, № 4, 184, 187-moddalar) quyidagi oʻzgartish va qoʻshimchalar kiritilsin:
1) 3-moddaning birinchi qismi quyidagi tahrirda bayon etilsin:
“Sud hujjatlari va boshqa organlar hujjatlarini majburiy ijro etish Oʻzbekiston Respublikasi Adliya vazirligi huzuridagi Sud qarorlarini ijro etish, sudlar faoliyatini moddiy-texnika jihatidan va moliyaviy taʼminlash departamenti (bundan buyon matnda Sud departamenti deb yuritiladi) organlarining sud ijrochilari zimmasiga yuklatiladi, ularning vakolatlari ushbu Qonun va boshqa qonun hujjatlari bilan belgilanadi”;
2) 9-moddaning uchinchi qismi quyidagi tahrirda bayon etilsin:
“Ijro hujjatida nazarda tutilgan pul mablagʻlari yoki boshqa mol-mulkni undiruvchiga berish yoxud muayyan harakatlarni amalga oshirish yoki ularni amalga oshirishdan oʻzini tiyish majburiyati zimmasiga yuklatilgan shaxs qarzdor hisoblanadi”;
3) 13-modda birinchi qismining uchinchi jumlasi quyidagi tahrirda bayon etilsin:
“Agar ijro hujjati boʻyicha qarzdor zimmasiga faqat uning oʻzi shaxsan ijro etishi mumkin boʻlgan majburiyatlar yuklatilgan boʻlsa, shuningdek ijro hujjatining xususiyati undiruvchining shaxsan ishtirokini talab qilgan hollarda ularni ijro etishda qarzdor yoki undiruvchi oʻz vakili orqali harakat qilishga haqli emas”;
4) 18-modda birinchi qismining birinchi jumlasi quyidagi tahrirda bayon etilsin:
“Qarzdorning xonalari va omborlarini ochish, mol-mulkini koʻzdan kechirish, xatlash, olib qoʻyish va berish bilan bogʻliq ijro harakatlarini amalga oshirishda xolislar ishtirok etishi shart”;
5) 21-modda quyidagi tahrirda bayon etilsin:
“21-modda. Sud ijrochilarining davlat organlari, kredit tashkilotlari va boshqa tashkilotlar bilan hamkorligi
Sud ijrochilari oʻz zimmalariga yuklatilgan vazifalarni davlat organlari, kredit tashkilotlari va boshqa tashkilotlar bilan oʻzaro hamkorlikda amalga oshiradi. Mazkur organlar hamda tashkilotlar sud hujjatlari va boshqa organlar hujjatlarining majburiy ijrosini taʼminlashda sud ijrochilariga koʻmaklashishi shart.
Sud hujjatlari va boshqa organlar hujjatlarining majburiy ijrosini taʼminlash maqsadida:
1) ichki ishlar organlari:
sud ijrochisining qarori asosida qarzdor jismoniy shaxsni, olib qoʻyilishi lozim boʻlgan bolani, shuningdek avtomototransport vositalarini qidirishni amalga oshiradi;
sud ijrochisi huzuriga kelishdan boʻyin tovlayotgan shaxslarning belgilangan tartibda majburiy keltirilishini taʼminlaydi;
ijro harakatlarini amalga oshirishda, shu jumladan sud ijrochisi tomonidan ijro harakatlarining amalga oshirilishida biron-bir toʻsiq boʻlganda, jamoat tartibi saqlanishini taʼminlaydi;
qonunda belgilangan majburiy ijro etish choralarini amalga oshirish uchun, shu jumladan undiruvni avtomototransport vositasiga qaratish uchun ushbu avtomototransport vositasining majburiy toʻxtatilishini sud ijrochisining topshirigʻi asosida taʼminlaydi;
avtomototransport vositasi egasi toʻgʻrisidagi, tegishli qarzdorlar nomiga roʻyxatga olingan avtomototransport vositalari haqidagi axborotni, shuningdek avtomototransport vositalariga boʻlgan mulk huquqi va boshqa ashyoviy huquqlar davlat roʻyxatidan oʻtkazilganligi toʻgʻrisidagi boshqa maʼlumotni sud ijrochisining yozma soʻrovi asosida uch kunlik muddatda taqdim etadi, sud ijrochilarining avtomototransport vositalarini roʻyxatdan oʻtkazish yoki qayta roʻyxatdan oʻtkazishga oid belgilagan taqiqlarini ijro etadi;
qonun hujjatlarida belgilangan hollarda ijro harakatlarini amalga oshirish davomida roʻyxatga olingan avtomototransport vositalarini koʻzdan kechirishda ishtirok etadi;
sudning yoki sud ijrochisining qarzdor jismoniy shaxsning Oʻzbekiston Respublikasidan chiqishini vaqtincha cheklash toʻgʻrisidagi qarori ijrosini taʼminlaydi;
2) Oʻzbekiston Respublikasi Yer resurslari, geodeziya, kartografiya va davlat kadastri davlat qoʻmitasining organlari:
koʻchmas mulkka, shu jumladan yer uchastkasiga boʻlgan mulk huquqi va boshqa ashyoviy huquqlarning davlat roʻyxatidan oʻtkazilganligi toʻgʻrisidagi, huquq egalari haqidagi maʼlumotlarni, shuningdek oʻzga kadastr maʼlumotlarini sud ijrochisining yozma soʻroviga koʻra uch kunlik muddatda taqdim etadi;
sudning yoki sud ijrochisining qarori yoxud sud ijrochisi tomonidan tasdiqlangan undiruvchi va qarzdor oʻrtasidagi koʻchmas mulkni topshirish dalolatnomasi asosida koʻchmas mulkka, shu jumladan yer uchastkasiga boʻlgan mulk huquqi va boshqa ashyoviy huquqlarni davlat roʻyxatidan oʻtkazadi;
qonun hujjatlarida belgilangan tartibda, sud ijrochisining yozma topshirigʻi asosida kadastr ishini shakllantiradi hamda koʻchmas mulkka, shu jumladan yer uchastkasiga boʻlgan mulk huquqi va boshqa ashyoviy huquqlarni davlat roʻyxatidan oʻtkazadi;
koʻchmas mulkni va yer uchastkasiga boʻlgan huquqlarni boshqa shaxsga oʻtkazishga sud ijrochisi tomonidan belgilangan taqiqlarni ijro etadi;
yer uchastkasini olib qoʻyish va berish toʻgʻrisidagi ijro harakatlarini amalga oshirishda, qonun hujjatlarida belgilangan hollarda esa, ijro harakatlarini amalga oshirish davomida roʻyxatga olingan boshqa koʻchmas mulkni koʻzdan kechirishda ishtirok etadi;
3) Oʻzbekiston Respublikasi Markaziy banki Oʻzbekiston Respublikasi Adliya vazirligi bilan birgalikda qarzdorlarning bank hisobvaraqlarini aniqlash uchun Bank depozitorlarining milliy axborot bazasidan foydalanish tartibini belgilaydi;
4) banklar va boshqa kredit tashkilotlari:
sud ijrochisining muayyan bank mijozining (vakilining) pul mablagʻlari va oʻzga mol-mulkiga undiruv qaratish yoki ularni xatlash haqidagi sudning qonuniy kuchga kirgan hal qiluv qarori asosida bergan yozma soʻroviga koʻra unga bank sirini tashkil etuvchi maʼlumotlarni taqdim etadi;
sud ijrochisining yozma soʻroviga koʻra qarzdorning banki va xatlash mumkin boʻlgan hisobvaragʻini aniqlaydi hamda bu haqda keyingi ish kunidan kechiktirmay sud ijrochisiga maʼlum qiladi;
sud ijrochilarining qarzdordan ijro hujjati boʻyicha tegishli qarzni, shu jumladan ijro yigʻimini, sud ijrochisi tomonidan qarzdorga solingan jarimalarni va ijro xarajatlarini nizosiz tartibda undirish toʻgʻrisidagi topshiriqlarini qonun hujjatlarida belgilangan tartibda bajaradi;
sud ijrochisining qaroriga muvofiq qarzdorning chet el valyutasini, shu jumladan naqd chet el valyutasini sotadi yoki sotib oladi;
qarzdorning hisobvaragʻida saqlanayotgan pul mablagʻlarini xatlash haqidagi sud ijrochisining qarorini, shuningdek sud ijrochisining qarorida koʻrsatilgan qarzdorning hisobvaragʻidan foydalanishga oid boshqa cheklovlar ijrosini taʼminlaydi;
ijro harakatlarini amalga oshirish davomida qarzdordan olib qoʻyilgan yoki undirilgan, shuningdek mol-mulkni sotishdan tushgan pul mablagʻlari Sud departamenti organining depozit hisobvaragʻida vaqtinchalik saqlanishini taʼminlaydi, sud ijrochisining qaroriga asosan bu mablagʻlarni tegishli undiruvchiga, Oʻzbekiston Respublikasi Davlat budjetiga, davlat maqsadli jamgʻarmalariga, shuningdek ijro yigʻimini, sud ijrochisi tomonidan qarzdorga solingan jarimalarni va ijro xarajatlarini toʻlash uchun oʻtkazadi (beradi);
5) davlat soliq xizmati organlari:
budjetga va davlat maqsadli jamgʻarmalariga majburiy toʻlovlar boʻyicha qarzdorlikni qarzdorning mol-mulki hisobidan undirishni nazarda tutuvchi ijro hujjatlarining majburiy ijrosini taʼminlashda sud ijrochilariga yordam koʻrsatadi;
sud ijrochisining topshirigʻiga koʻra, qarzdorning soliqlar va budjetga boshqa majburiy toʻlovlar boʻyicha qarzdorlik hisob-kitobini amalga oshiradi hamda ularni sud ijrochisiga taqdim etadi;
davlat soliq xizmati organlarining maʼlumotlar bazasida qarzdor soliq toʻlovchi toʻgʻrisida mavjud boʻlgan axborotni sud ijrochisining yozma soʻroviga koʻra uch kunlik muddatda taqdim etadi;
soliqlar va boshqa majburiy toʻlovlarni toʻlashdan boʻyin tovlayotgan qarzdorning hisobga olinmagan daromadlarini aniqlashda sud ijrochilariga koʻmaklashadi;
realizatsiya qilinmagan mol-mulkning arzonlashtirilishida qonun hujjatlarida belgilangan hollarda ishtirok etadi;
6) gʻaznachilik organlari:
Oʻzbekiston Respublikasi Davlat budjetidan yoki yagona gʻaznachilik hisobvaragʻidan pul mablagʻlarini ijro hujjati talablarini bajarish uchun sud ijrochisining qarori asosida oʻn kunlik muddatda oʻtkazadi;
sud ijrochisining qarzdor budjet tashkilotining yagona gʻaznachilik hisobvaragʻida saqlanayotgan pul mablagʻlarini xatlash toʻgʻrisidagi qarorining, shuningdek qarzdorning mablagʻlaridan foydalanishga nisbatan sud ijrochisining qarorida nazarda tutilgan boshqa cheklovlarning ijrosini taʼminlaydi;
7) Davlat chegarasini qoʻriqlash organlari:
sudning yoki sud ijrochisining qarzdor jismoniy shaxsning Oʻzbekiston Respublikasidan chiqishini vaqtincha cheklash toʻgʻrisidagi qarori ijrosini taʼminlaydi, sud hujjati yoki boshqa organ hujjati talablarini bajarishdan boʻyin tovlayotgan qarzdor jismoniy shaxslar Oʻzbekiston Respublikasidan chiqib ketishining oldini olish choralarini koʻradi;
Oʻzbekiston Respublikasidan chiqishiga vaqtincha cheklov joriy qilingan yoki bunday cheklov olib tashlangan qarzdor jismoniy shaxslar toʻgʻrisida axborotlarning tezkor almashinuvini Sud departamenti organlari bilan birga belgilangan tartibda amalga oshiradi.
Qonun hujjatlarida sud ijrochilarining davlat organlari, kredit tashkilotlari va boshqa tashkilotlar bilan hamkorligining boshqa shakllari ham belgilanishi mumkin”;
beshinchi qismidagi “Oʻzbekiston Respublikasi Adliya vazirligi huzuridagi Sud qarorlarini ijro etish, sudlar faoliyatini moddiy-texnika jihatidan va moliyaviy taʼminlash departamentining tegishli hududiy boʻlimi” degan soʻzlar “Sud departamentining tegishli hududiy boshqarmasi” degan soʻzlar bilan almashtirilsin;
oltinchi qismidagi “sudga” degan soʻz chiqarib tashlansin;
7) quyidagi mazmundagi 221-modda bilan toʻldirilsin:
“221-modda. Ijro ishi yuritishda xabarnomalar va chaqiruvlar
Ijro ishi yuritishda ishtirok etuvchi shaxslar sud ijrochisi tomonidan chiqarilgan qarorlar haqida, qonunda nazarda tutilgan hollarda esa ijro harakatlari toʻgʻrisida va majburiy ijro etish choralari haqida xabardor qilinadi, shuningdek sud ijrochisining huzuriga yoxud ijro harakatlarini amalga oshirish joyiga chaqiruv qogʻozi, boshqa xabarnoma, telefonogramma, telegramma yoki boshqa aloqa vositalari (bundan buyon matnda chaqiruv qogʻozi, boshqa xabarnoma deb yuritiladi) orqali chaqirtiriladi.
Ijro hujjati darhol ijro etilishi lozim boʻlgan hollarda sud ijrochisi ijro ishi yuritishda ishtirok etuvchi shaxslarni oldindan xabardor qilmasdan ijro harakatlarini amalga oshirishga va majburiy ijro etish choralarini qoʻllashga haqli.
Agar ijro ishi yuritishda ishtirok etuvchi shaxs yoki uning vakili boshqa manzilni koʻrsatmagan boʻlsa, ijro ishi yuritishda ishtirok etuvchi shaxsga chaqiruv qogʻozi, boshqa xabarnoma ijro hujjatida koʻrsatilgan manzilga yuboriladi. Chaqiruv qogʻozi, boshqa xabarnoma ijro ishi yuritishda ishtirok etayotgan shaxsning ish, oʻqish joyiga yuborilishi mumkin.
Jismoniy shaxsga yoʻllangan chaqiruv qogʻozi, boshqa xabarnoma, qoida tariqasida, Sud departamentining boʻlinmasiga qaytarilishi lozim boʻlgan topshirganlik toʻgʻrisidagi bildirishnomaga ushbu shaxsning imzosi qoʻydirilgan holda unga shaxsan topshiriladi. Yuridik shaxsga yuborilgan chaqiruv qogʻozi, boshqa xabarnoma yuridik shaxsning xodimiga topshiriladi, u topshirganlikni tasdiqlovchi bildirishnomaga chaqiruv qogʻozini, boshqa xabarnomani olganligi haqida familiyasi, ismi va otasining ismi hamda lavozimini koʻrsatgan holda imzo qoʻyadi.
Agar chaqiruv qogʻozini, boshqa xabarnomani yetkazib beruvchi shaxs chaqirilayotgan jismoniy shaxsni topa olmasa, chaqiruv qogʻozi, boshqa xabarnoma u bilan birga yashovchi voyaga yetgan oila aʼzolaridan biriga topshiriladi, ular yoʻqligida esa fuqarolarning oʻzini oʻzi boshqarish organiga yoki ish beruvchiga (oʻquv muassasasi maʼmuriyatiga) topshiriladi. Chaqiruv qogʻozini, boshqa xabarnomani qabul qilib olgan shaxs uni imkoniyat boʻlishi bilan darhol chaqiriluvchiga topshirishi shart.
Adresat vaqtincha biror joyga ketgan boʻlsa, chaqiruv qogʻozini, boshqa xabarnomani yetkazib beruvchi shaxs uning ikkinchi nusxasiga chaqiriluvchi qayerga ketganligi va qachon kelishi kutilayotganligi toʻgʻrisida belgi qoʻyadi. Bu maʼlumotlar fuqarolarning oʻzini oʻzi boshqarish organi tomonidan yoki ish beruvchining (oʻquv muassasasi maʼmuriyatining) imzosi bilan tasdiqlanishi va guvohlantirilishi lozim.
Adresat chaqiruv qogʻozini, boshqa xabarnomani qabul qilishdan bosh tortganda, ularni yetkazib beruvchi shaxs sud ijrochisiga qaytariladigan chaqiruv qogʻoziga, boshqa xabarnomaga belgi qoʻyadi.
Ijro ishi yuritishda ishtirok etuvchi shaxslar quyidagi hollarda xabardor qilingan hisoblanadi, agar:
chaqiruv qogʻozi, boshqa xabarnoma adresatga ushbu modda talablariga muvofiq yetkazib berilgan (yuborilgan) boʻlsa;
adresat chaqiruv qogʻozini, boshqa xabarnomani olishdan bosh tortsa;
pochta xabarnomasini olgan boʻlishiga qaramasdan adresat oʻz nomiga yuborilgan chaqiruv qogʻozini, boshqa xabarnomani olish uchun kelmasa.
Majburiy ijro etish choralari toʻgʻrisida xabardor qilingan shaxslarning hozir boʻlmasligi mazkur choralarning bajarilishiga toʻsqinlik qilmaydi.
Agar ijro hujjati boʻyicha qarzdor zimmasiga faqat shaxsan oʻzi bajarishi mumkin boʻlgan majburiyatlar yuklatilgan boʻlsa, sud ijrochisining chaqiruvi boʻyicha kelishdan boʻyin tovlayotgan qarzdor sud ijrochisining qarori asosida majburiy keltirilishi mumkin.
Chaqiruv qogʻozlari, boshqa xabarnomalar shakllarining namunalari, shuningdek ularning mazmuniga qoʻyiladigan talablar Oʻzbekiston Respublikasi Adliya vazirligi tomonidan belgilanadi”;
birinchi qismi quyidagi jumla bilan toʻldirilsin:
“Agar qonun hujjatlarida ijro hujjatlarining ayrim turlariga majburiy ilovalar nazarda tutilgan boʻlsa, ular sud ijrochisiga ijro hujjati bilan birga taqdim etilishi kerak”;
uchinchi qismi quyidagi tahrirda bayon etilsin:
“Sud ijrochisi ijro ishi yuritishni qoʻzgʻatish toʻgʻrisidagi qarorda ijro hujjatidagi talablarni ixtiyoriy ravishda bajarish uchun ijro ishi yuritish qoʻzgʻatilgan kundan eʼtiboran koʻpi bilan besh kun muddat belgilaydi va qarzdorni mazkur muddat tugaganidan keyin ijro hujjatidagi talablar undan ijro yigʻimi, sud ijrochisi tomonidan qarzdorga solingan jarimalar, shuningdek ijro xarajatlari undirilgan holda majburiy ijro etilishi toʻgʻrisida xabardor qiladi”;
oltinchi qismidagi “sudga” degan soʻz chiqarib tashlansin;
birinchi qismi “boʻlmasa” degan soʻzdan keyin “yoxud zarur hujjatlarni ularga qoʻyiladigan talablarga muvofiq holda rasmiylashtirib ijro hujjatiga ilova qilish toʻgʻrisidagi talabga rioya qilinmagan boʻlsa” degan soʻzlar bilan toʻldirilsin;
uchinchi qismi “Qonunning 8-moddasida” degan soʻzlardan keyin “va boshqa qonun hujjatlarida” degan soʻzlar bilan toʻldirilsin;
beshinchi qismidagi “sudga” degan soʻz chiqarib tashlansin;
10) 25-moddaning yettinchi qismidagi “Oʻzbekiston Respublikasi Adliya vazirligi huzuridagi Sud qarorlarini ijro etish, sudlar faoliyatini moddiy-texnika jihatidan va moliyaviy taʼminlash departamenti yoki uning hududiy boʻlimi” degan soʻzlar “Sud departamenti yoki uning hududiy boshqarmasi” degan soʻzlar bilan almashtirilsin;
11) quyidagi mazmundagi 251-modda bilan toʻldirilsin:
“251-modda. Yigʻma ijro ishi yuritish
Bitta qarzdorga nisbatan qoʻzgʻatilgan mulkiy tusga ega boʻlgan bir nechta ijro hujjati, shuningdek solidar javobgar boʻlgan bir nechta qarzdorga nisbatan bir undiruvchi foydasiga undiruv boʻyicha qoʻzgʻatilgan ijro ishi yuritishlar yigʻma ijro ishi yuritishga birlashtiriladi.
Sud departamentining bir nechta hududiy boshqarmasi boʻlinmalariga kelib tushgan bir qarzdorga yoki solidar javobgar boʻlgan bir nechta qarzdorga nisbatan undiruv boʻyicha ijro hujjatlari yuzasidan yigʻma ijro ishi yuritish Sud departamenti direktori yoxud uning oʻrinbosari belgilaydigan boʻlinma tomonidan qoʻzgʻatiladi va yuritiladi.
Sud departamenti bitta hududiy boshqarmasining bir nechta boʻlinmasiga kelib tushgan bir qarzdorga yoki solidar javobgar boʻlgan bir nechta qarzdorga nisbatan undiruv boʻyicha ijro hujjatlari yuzasidan yigʻma ijro ishi yuritish Sud departamenti hududiy boshqarmasi boshligʻi yoxud uning oʻrinbosari belgilaydigan hududiy boʻlinma tomonidan qoʻzgʻatiladi va yuritiladi.
Yigʻma ijro ishi yuritish qoʻzgʻatilganidan keyin kelib tushgan va yigʻma ijro ishi yuritilayotgan qarzdorga nisbatan mulkiy tusdagi talablar koʻrsatilgan ijro hujjatlari yigʻma ijro ishini yuritayotgan sud ijrochisiga topshiriladi. Bu haqda undiruvchi, qarzdor, sud yoki ijro hujjatini bergan boshqa organ xabardor qilinadi”;
12) 30-modda quyidagi mazmundagi uchinchi va toʻrtinchi qismlar bilan toʻldirilsin:
“Ushbu moddaning birinchi qismida koʻrsatilgan muddatga:
ijro hujjati ijrosini kechiktirish yoki boʻlib-boʻlib ijro qilish vaqti;
ijro harakatlarini keyinga qoldirish vaqti;
ijro ishi yuritishni toʻxtatib turish vaqti;
mutaxassis tayinlash haqidagi qaror mutaxassisga yuborilgan kundan to uning xulosasi yoki ish natijalari toʻgʻrisidagi boshqa hujjat sud ijrochisiga kelib tushgunigacha boʻlgan vaqt;
mol-mulk realizatsiya qilishga topshirilgan kundan to bu mol-mulkni realizatsiya qilishdan tushgan pul mablagʻlari Sud departamenti organining depozit hisobvaragʻiga kelib tushgunigacha boʻlgan vaqt kirmaydi.
Ijro harakatlarini amalga oshirish muddatining oʻtishi ijro ishi yuritishni tugatish yoki tamomlash uchun asos boʻlmaydi”;
13) 31-moddaning ikkinchi qismi quyidagi mazmundagi jumla bilan toʻldirilsin:
“Sud ijro hujjatiga tushuntirish berish toʻgʻrisida ajrim chiqaradi, ijro hujjatini bergan boshqa organ esa qaror chiqaradi”;
14) 32-modda quyidagi mazmundagi ikkinchi—toʻrtinchi qismlar bilan toʻldirilsin:
“Ijro hujjatini ijro etish kechiktirilgan taqdirda, ijro etishni kechiktirgan sud yoki boshqa organ tomonidan belgilangan muddat ichida ijro harakatlari amalga oshirilishiga yoʻl qoʻyilmaydi.
Qarzdorning hisobvaraqlariga qoʻyilgan xatlov kechiktirish toʻgʻrisidagi qarorda nazarda tutilgan taqdirda kechiktirish muddatiga olib tashlanadi.
Ijro hujjati boʻlib-boʻlib ijro etilgan taqdirda, ijro hujjati uni boʻlib-boʻlib ijro etish toʻgʻrisidagi qarorda belgilangan qism va muddatlar boʻyicha ijro etiladi”;
15) 33-moddaning matni quyidagi tahrirda bayon etilsin:
“Sud ijrochisi ijro harakatlari amalga oshirilishini undiruvchining arizasiga koʻra keyinga qoldirishga haqli. Arizada ijro harakatlarini keyinga qoldirishning soʻralayotgan muddati koʻrsatilishi kerak.
Ijro harakatlarini amalga oshirishga toʻsqinlik qiluvchi holatlar mavjud boʻlganda sud ijrochisi ijro harakatlarini qarzdorning arizasiga koʻra yoki oʻz tashabbusiga koʻra koʻpi bilan oʻn kun muddatga kechiktirishi mumkin.
Ijro harakatlari keyinga qoldirilgan taqdirda sud ijrochisi ijro harakatlarini keyinga qoldirish asosini va ijro harakatlari qaysi muddatga qoldirilganligini koʻrsatgan holda qaror chiqaradi. Chiqarilgan qaror haqida ijro ishi yuritishdagi taraflar, ijro hujjatini bergan sud yoki boshqa organ xabardor qilinadi.
Sud ijrochisining ijro harakatlarini keyinga qoldirish toʻgʻrisidagi qarori ustidan shikoyat qilinishi yoki protest bildirilishi mumkin”;
16) 34-moddaning matni quyidagi tahrirda bayon etilsin:
“Ijro ishi yuritish quyidagi hollarda sud tomonidan toʻxtatib turilishi shart:
1) agar sud tomonidan aniqlangan huquqiy munosabat huquqiy vorislikka yoʻl qoʻysa, qarzdor vafot etganda, u vafot etgan deb eʼlon qilinganda yoki bedarak yoʻqolgan deb topilganda;
2) qarzdor muomalaga layoqatsiz deb topilganda;
3) agar qonun hujjatlarida nizolashishga yoʻl qoʻyilgan boʻlsa, qarzdor ijro hujjati yuzasidan sud tartibida nizolashganda;
4) maʼmuriy huquqbuzarlik toʻgʻrisidagi ishlarni koʻrib chiqish vakolatiga ega organlarning qarorlari (mansabdor shaxslarning harakatlari) ustidan sudga shikoyat berilganda;
5) ijro hujjati boʻyicha undiruv qaratilgan mol-mulkni roʻyxatdan chiqarish (xatlashdan ozod qilish) toʻgʻrisida sudga daʼvo arizasi berilganda;
6) ushbu moddaning ikkinchi qismida nazarda tutilgan boshqa asoslar vujudga kelganda.
Ijro ishi yuritish quyidagi hollarda sud ijrochisi tomonidan toʻxtatib turilishi shart:
1) qarzdor muddatli harbiy xizmatda boʻlganda yoki muddatli harbiy xizmatda boʻlgan undiruvchi iltimos qilganda;
2) qarzdorning nochorligi (bankrotligi) toʻgʻrisidagi ish boʻyicha xoʻjalik sudi tomonidan ish yuritish qoʻzgʻatilganda, shu jumladan kuzatuvni joriy etish toʻgʻrisida, sud sanatsiyasini yoki tashqi boshqaruvni joriy etish va (yoki) ularning muddatini uzaytirish toʻgʻrisida xoʻjalik sudi tomonidan ajrim qabul qilinganda, “Bankrotlik toʻgʻrisida”gi Oʻzbekiston Respublikasi Qonuniga muvofiq ijro etilishi toʻxtatib turilishi mumkin boʻlmagan ijro hujjatlari bundan mustasno;
3) ijro hujjatini berish uchun asos boʻlgan sud hujjati yoki boshqa organ hujjatini ijro etishni toʻxtatib turish huquqi qonunda qaysi mansabdor shaxsga berilgan boʻlsa, oʻsha mansabdor shaxs tomonidan qaror chiqarilganda”;
17) 35-moddaning matni quyidagi tahrirda bayon etilsin:
“Ijro ishi yuritish quyidagi hollarda sud tomonidan toʻxtatib turilishi mumkin:
1) qarzdor yoki undiruvchi ijro hujjatini bergan tegishli sudga yoki boshqa organga ijro hujjatini kechiktirib yoki boʻlib-boʻlib ijro etish, ijro etish usuli va tartibini oʻzgartirish toʻgʻrisidagi ariza bilan murojaat qilganda;
2) qarzdor uzoq muddatli xizmat safarida boʻlganda;
3) qarzdor statsionar davolash muassasasida davolanayotganda;
4) sud ijrochisining harakatlari (qarorlari) ustidan shikoyat berilganda;
5) roʻyxatga olingan mol-mulkni baholash natijalari yuzasidan nizolashilganda;
6) undiruvchi iltimos qilganda.
Ijro ishi yuritish quyidagi hollarda sud ijrochisi tomonidan toʻxtatib turilishi mumkin:
1) sud ijrochisi ijro etilishi lozim boʻlgan sud hujjati yoki boshqa organ hujjatini tushuntirish toʻgʻrisidagi, ijro hujjatini kechiktirib yoki boʻlib-boʻlib ijro etish haqidagi, ijro etish usuli va tartibini oʻzgartirish toʻgʻrisidagi arizalar bilan ijro hujjatini bergan tegishli sudga yoki boshqa organga murojaat qilganda;
2) qarzdor jismoniy shaxs, uning mol-mulki yoki olib qoʻyilishi lozim boʻlgan bola qidirilayotganda;
3) sud ijrochisi tomonidan jarima tariqasidagi jinoiy jazoni boshqa jazo turiga almashtirish toʻgʻrisida sudga taqdimnoma kiritilganda.
Oʻzbekiston Respublikasining Bosh sud ijrochisi, Qoraqalpogʻiston Respublikasi, viloyatlar va Toshkent shahar bosh sud ijrochilari ularga boʻysunuvchi sud ijrochilarining harakatlari (harakatsizligi) va qarorlari ustidan shikoyat kelib tushganda, zarur boʻlgan hollarda, ijro ishi yuritishni toʻxtatib turishga haqli”;
18) 36-moddaning matni quyidagi tahrirda bayon etilsin:
“Ijro ishi yuritish quyidagi hollarda toʻxtatib turiladi:
1) qarzdor vafot etganda, u vafot etgan deb eʼlon qilinganda yoki bedarak yoʻqolgan, muomalaga layoqatsiz deb topilganda — qarzdorning huquqiy vorislari aniqlanguniga, bedarak yoʻqolganning mol-mulki sud tomonidan homiylik va vasiylik organlari belgilagan ishonchli boshqaruvchiga topshirilguniga yoki muomalaga layoqatsiz qarzdorga homiy tayinlanguniga qadar;
2) qarzdorning nochorligi (bankrotligi) toʻgʻrisidagi ish boʻyicha xoʻjalik sudi tomonidan ish yuritish qoʻzgʻatilganda, kuzatuvni joriy etish toʻgʻrisida sud sanatsiyasi yoki tashqi boshqaruv taomilini joriy etish va (yoki) muddatini uzaytirish toʻgʻrisida xoʻjalik sudi tomonidan ajrim qabul qilinganda — qarzdorning nochorligi (bankrotligi) toʻgʻrisidagi ish boʻyicha qaror qabul qilinguniga qadar;
3) undiruvchi yoki qarzdor muddatli harbiy xizmatni oʻtayotganda, qarzdor kasal boʻlib qolganda, xizmat safarida boʻlganda yoki qarzdor jismoniy shaxs, uning mol-mulki yoki olib qoʻyilishi lozim boʻlgan bola qidirilayotganda, — muddatli harbiy xizmatdan boʻshatilguniga yoki statsionar davolash muassasasidan chiqquniga, xizmat safaridan qaytguniga yoki qarzdor jismoniy shaxs, uning mol-mulki yoki olib qoʻyilishi lozim boʻlgan bola qidirib topilguniga qadar;
4) ijro harakatlari, ijro hujjati yoki uni berishga asos boʻlgan hujjat yuzasidan, shuningdek roʻyxatga olingan mol-mulkni baholash natijalari yuzasidan nizolashilayotganda — masala mazmunan uzil-kesil koʻrib chiqilguniga qadar;
5) sud ijrochisining harakatlari (qarorlari) ustidan shikoyat berilganda — shikoyat koʻrib chiqilguniga qadar.
Ijro ishi yuritish boshqa hollarda ham ijro ishi yuritishni toʻxtatib turishga asos boʻlgan holatlar tugaguniga qadar toʻxtatib turilishi mumkin.
Ijro ishi yuritishni toʻxtatib turishga sabab boʻlgan holatlar bartaraf qilinganidan keyin ijro ishi yuritish uni toʻxtatib turgan sud yoki sud ijrochisi tomonidan undiruvchining arizasiga yoki sud ijrochisining tashabbusiga koʻra tiklanadi.
Ijro ishi yuritishni toʻxtatib turishning ushbu moddaning birinchi va ikkinchi qismlarida belgilangan muddatlari sud tomonidan qisqartirilishi mumkin”;
19) 37-moddaning matni quyidagi tahrirda bayon etilsin:
“Ijro ishi yuritish quyidagi hollarda sud tomonidan tugatiladi:
1) undiruvchi yoki qarzdor vafot etganda, u vafot etgan deb eʼlon qilinganda, bedarak yoʻqolgan deb topilganda, agar sud hujjati yoxud boshqa organning hujjatida qoʻyilgan talablar yoki majburiyatlar huquqiy vorisga yoki bedarak yoʻqolganning mol-mulkini ishonchli boshqarib turgan shaxsga oʻtishi mumkin boʻlmasa;
2) muayyan harakatlarni amalga oshirish yoxud bunday harakatlarni amalga oshirishdan oʻzini tiyish majburiyatini yuklovchi ijro hujjatini ijro etish imkoniyati yoʻqolganda.
Ijro ishi yuritish quyidagi hollarda sud ijrochisi tomonidan tugatiladi:
1) undiruvchi undiruvdan voz kechganda, agar voz kechish sud tomonidan qabul qilingan boʻlsa;
2) undiruvchi va qarzdor oʻrtasida sud tomonidan tasdiqlangan kelishuv bitimi tuzilganda;
3) jarima tariqasidagi jinoiy jazoni boshqa jazo turiga almashtirish yoxud jarima tariqasidagi jinoiy jazodan amnistiya aktiga asosan ozod qilish toʻgʻrisida sud tomonidan ajrim chiqarilganda;
4) ijro hujjatini berishga asos boʻlgan sud hujjati yoki boshqa organning hujjati bekor qilinganda yoxud qonunga koʻra ijro hujjati boʻlgan hujjat bekor qilinganda yoki haqiqiy emas deb topilganda”;
20) 38-modda quyidagi tahrirda bayon etilsin:
“38-modda. Ijro ishi yuritishni toʻxtatib turish va tugatish toʻgʻrisidagi masalalarning sud yoki sud ijrochisi tomonidan koʻrib chiqilishi
Xoʻjalik sudi tomonidan berilgan ijro hujjati asosida qoʻzgʻatilgan ijro ishi yuritishni toʻxtatib turish va tugatish oʻsha xoʻjalik sudi yoki sud ijrochisi turgan joydagi xoʻjalik sudi tomonidan amalga oshiriladi. Ijro ishi yuritishni toʻxtatib turish va tugatish quyidagi hollarda ham xoʻjalik sudi tomonidan amalga oshiriladi:
ijro xatlari ijro etilganda, agar undiruvchi va qarzdor yuridik shaxslar yoki yuridik shaxs tashkil etmagan holda tadbirkorlik faoliyatini amalga oshirayotgan fuqarolar boʻlsa;
sud ijrochisining ijro yigʻimini va ijro xarajatlarini undirish toʻgʻrisidagi qarorlari ijro etilganda, agar qarzdor yuridik shaxs yoki yuridik shaxs tashkil etmagan holda tadbirkorlik faoliyatini amalga oshirayotgan fuqaro boʻlsa.
Ushbu moddaning birinchi qismida nazarda tutilmagan ijro hujjatlari boʻyicha ijro ishi yuritishni toʻxtatib turish va tugatish sud ijrochisi turgan joydagi umumiy yurisdiksiya sudi tomonidan amalga oshiriladi.
Agar Oʻzbekiston Respublikasining Fuqarolik protsessual, Xoʻjalik protsessual yoki Jinoyat-protsessual kodekslarida boshqa tartib belgilanmagan boʻlsa, ijro ishi yuritishdagi taraflarning yoki sud ijrochisining ijro ishi yuritishni toʻxtatib turish haqidagi yoki tugatish toʻgʻrisidagi arizasi u kelib tushgan kundan eʼtiboran oʻn kunlik muddatda sud tomonidan koʻrib chiqiladi.
Ijro ishi yuritishni toʻxtatib turish va tugatish, ushbu Qonun 34-moddasining ikkinchi qismi, 35-moddasining ikkinchi qismi va 37-moddasining ikkinchi qismida nazarda tutilgan hollarda, ijro hujjati qaysi sud ijrochisining ish yuritishida boʻlsa, oʻsha sud ijrochisi tomonidan amalga oshiriladi.
Ijro ishi yuritishdagi taraflarning ijro ishi yuritishni toʻxtatib turish yoki tugatish toʻgʻrisidagi arizasi u kelib tushgan kundan eʼtiboran oʻn kunlik muddatda sud ijrochisi tomonidan koʻrib chiqiladi. Arizani koʻrib chiqish natijalariga koʻra sud ijrochisi ijro ishi yuritishni toʻxtatib turish yoki tugatish haqida yoxud ijro ishi yuritishni toʻxtatib turishni yoki tugatishni rad qilish toʻgʻrisida qaror chiqaradi.
Ijro ishi yuritishni toʻxtatib turish yoki tugatish haqidagi sud hujjati yoxud boshqa organning hujjati sud ijrochisi tomonidan olingan paytdan eʼtiboran darhol ijro etilishi kerak. Sud ijrochisi ijro ishi yuritishni toʻxtatib turish yoki tugatish toʻgʻrisida bu haqda unga maʼlum boʻlgan vaqtdan eʼtiboran uch kunlik muddatda ijro ishi yuritishdagi taraflarga, sudga (agar masala ijro hujjatini bergan sud tomonidan emas, boshqa sud tomonidan hal qilingan boʻlsa) yoki ijro hujjatini bergan oʻzga organga maʼlum qiladi.
Toʻxtatilgan ijro ishi yuritish boʻyicha u tiklanguniga qadar majburiy ijro choralari qoʻllanilishiga yoʻl qoʻyilmaydi.
Sud yoki boshqa organning ijro ishi yuritishni toʻxtatib turish yoxud tugatish toʻgʻrisidagi hujjati ustidan oʻn kunlik muddatda shikoyat qilinishi yoki protest bildirilishi mumkin”;
21) 39-moddaning matni quyidagi tahrirda bayon etilsin:
“Sud ijrochisi sudning ijro ishi yuritishni tugatish toʻgʻrisidagi ajrimi asosida, shuningdek sud ijrochisining ijro ishi yuritishni tugatish toʻgʻrisidagi qarorida ijro etish boʻyicha oʻzi tayinlagan barcha majburiy ijro choralarini, shu jumladan mol-mulkni xatlashni, shuningdek qarzdor uchun belgilangan cheklovlarni bekor qiladi. Ayni vaqtda sud ijrochisi qarzdorning hisobvaraqlariga qoʻyilgan inkasso topshiriqnomalarini chaqirib oladi, shuningdek cheklovlarni ijro etayotgan organlarni ushbu cheklovlar bekor qilinganligi toʻgʻrisida yozma shaklda xabardor qiladi.
Ijro ishi yuritish tugatilganidan soʻng sud ijrochisi qarzdorga sud ijrochisi tomonidan solingan jarimalarni va ijro xarajatlarini undirish toʻgʻrisida ilgari chiqarilgan hamda ijro etilmagan qarorlar ijrosini davom ettiradi.
Ijro ishi yuritish tugatilgan taqdirda, ijro yigʻimi ijro hujjatining faqat majburiy tartibda ijro etilgan qismi boʻyicha undiriladi. Bunda ijro ishi yuritish ushbu Qonun 37-moddasi ikkinchi qismining 4-bandida koʻrsatilgan asoslar boʻyicha tugatilgan taqdirda ijro yigʻimi sud ijrochisi tomonidan amalga oshirilgan majburiy ijro etish choralaridan qatʼi nazar, toʻliq hajmda qaytariladi.
Ijro ishi yuritish tugatilgan ijro hujjati ijro ishi yuritish materiallarida qoladi va takroran ijroga qaratilishi mumkin emas”;
22) 40-modda quyidagi tahrirda bayon etilsin:
“40-modda. Ijro ishi yuritish qoʻzgʻatilganidan keyin ijro hujjatlarini qaytarish
Ijro hujjatlarida koʻrsatilgan undiruv amalga oshirilmagan yoki qisman amalga oshirilgan boʻlsa, bunday ijro hujjatlari quyidagi hollarda undiruvchiga qaytariladi:
1) undiruvchining arizasiga koʻra;
2) agar qarzdorning manzilini yoki uning mol-mulki turgan joyni aniqlash yoxud banklar yoki boshqa kredit tashkilotlaridagi hisobvaraqlar va omonatlarda qarzdorga qarashli pul mablagʻlari hamda boshqa qimmatliklar turganligi yoki saqlanayotganligi toʻgʻrisidagi maʼlumotlarni olish mumkin boʻlmasa (ushbu Qonunga muvofiq qarzdorni yoki uning mol-mulkini qidirish nazarda tutilgan hollar bundan mustasno);
3) agar qarzdorning undiruv qaratilishi mumkin boʻlgan mol-mulki yoki daromadlari boʻlmasa va uning mol-mulki yoki daromadlarini qidirish yuzasidan sud ijrochisi tomonidan qonunda yoʻl qoʻyiladigan doirada koʻrilgan barcha choralar natijasiz boʻlsa;
4) agar undiruvchi ijro hujjati ijro etilayotganda qarzdorning sotilmagan mol-mulkini oʻziga olishdan voz kechsa yoxud qarzdorlik hisobidan ushbu mol-mulkni oʻziga olish toʻgʻrisidagi sud ijrochisining taklifi boʻyicha oʻz qarorini belgilangan muddatda taqdim etmagan boʻlsa;
5) agar undiruvchi oʻz harakatlari (harakatsizligi) bilan ijro hujjatining ijro etilishiga toʻsqinlik qilayotgan boʻlsa, shu jumladan ijro hujjatida koʻrsatilgan, qarzdordan olib qoʻyilgan muayyan ashyolarni olishdan voz kechsa.
Ushbu modda birinchi qismining 3, 4 va 5-bandlarida koʻrsatilgan asoslar boʻyicha undiruvni amalga oshirish mumkin boʻlmagan taqdirda, sud ijrochisi bu haqda tegishli dalolatnoma tuzadi, dalolatnomani katta sud ijrochisi tasdiqlaydi.
Ushbu modda birinchi qismining 2 va 3-bandlarida koʻrsatilgan asoslar boʻyicha undiruvni amalga oshirish mumkin boʻlmagan taqdirda, budjetga hamda davlat maqsadli fondlariga soliq va boshqa majburiy toʻlovlar boʻyicha boqimanda qarzdorlikni undirishni nazarda tutuvchi ijro hujjati davlat soliq xizmati organiga, davlat daromadiga oʻzga undiruvni nazarda tutuvchi ijro hujjati esa tegishincha ushbu hujjatni bergan sudga yoki boshqa organga qaytariladi.
Ijro hujjatining undiruvchiga qaytarilishi mazkur hujjatni ushbu Qonunning 27-moddasiga muvofiq hisoblab chiqariladigan muddat doirasida yangidan ijroga topshirish uchun toʻsiq boʻlmaydi.
Ijro hujjati ushbu modda birinchi qismining 1-bandida koʻrsatilgan asos boʻyicha qaytarilganda, undiruvchiga ushbu Qonunning 76-moddasida nazarda tutilgan boʻnak badali toʻliq qaytariladi.
Ijro hujjati ushbu modda birinchi qismining 3, 4 va 5-bandlarida koʻrsatilgan asoslar boʻyicha qaytarilgan hollarda boʻnak badalining qaytarilayotgan ijro hujjatini ijro etish yuzasidan sud ijrochisi qilgan xarajatlardan ortiqcha qismigina qaytariladi. Undiruvchiga ijro hujjati va boʻnak badalini qaytarish toʻgʻrisida sud ijrochisi tomonidan katta sud ijrochisi tasdiqlaydigan qaror chiqariladi”;
23) 41-moddaning matni quyidagi tahrirda bayon etilsin:
“Ijro ishi yuritish quyidagi hollarda tamomlanadi:
ijro hujjati amalda ijro etilganda;
yigʻma ijro ishi yuritishga birlashtirilgan ijro hujjatlaridagi undiruv toʻgʻrisidagi talablar bir yoki bir nechta solidar javobgar qarzdor hisobidan amalda ijro etilganda;
ijro hujjati uni bergan sudning yoki boshqa organning talabiga binoan ijro etilmasdan qaytarilganda;
ijro hujjati ushbu Qonunning 40-moddasida koʻrsatilgan asoslar boʻyicha qaytarilganda;
ijro hujjati ijro etish uchun ushbu Qonun 25-moddasining toʻrtinchi qismiga muvofiq boshqa sud ijrochisiga yuborilganda;
ijro hujjati ijro etish uchun tugatish komissiyasiga (tugatuvchiga, tugatish boshqaruvchisiga) yuborilganda.
Ijro ishi yuritish tamomlanganda sud ijrochisi bu haqda qaror chiqaradi. Ijro ishi yuritishni tamomlash toʻgʻrisidagi qarorda qarzdor jismoniy shaxsni, uning mol-mulkini, olib qoʻyilishi lozim boʻlgan bolani qidirish, shuningdek qarzdor uchun belgilangan cheklovlar, shu jumladan Oʻzbekiston Respublikasidan chiqishga oid cheklashlar va qarzdorning oʻz mol-mulkiga boʻlgan huquqlariga doir cheklovlar bekor qilinadi.
Ijro ishi yuritish ushbu Qonunning 25-moddasi asosida boshqa sud ijrochisiga yuborilishi munosabati bilan tamomlanayotganda qarzdor jismoniy shaxsni, uning mol-mulkini, olib qoʻyilishi lozim boʻlgan bolani qidirish, shuningdek qarzdor uchun belgilangan cheklovlar bekor qilinmaydi. Mazkur vakolatlar ijro ishi yuritish yuborilgan sud ijrochisiga oʻtadi.
Sud ijrochisi qarorining koʻchirma nusxalari u chiqarilgan kunning ertasidan kechiktirmay undiruvchiga va qarzdorga, shuningdek ijro hujjatini bergan sudga yoki boshqa organga yuboriladi. Ayni vaqtda sud ijrochisi qarzdorning hisobvaraqlariga qoʻyilgan inkasso topshiriqnomalarini chaqirib oladi, shuningdek cheklovlarni ijro etayotgan organlarni ushbu cheklovlarning bekor qilinganligi toʻgʻrisida yozma shaklda xabardor qiladi.
Ijro ishi yuritish tamomlanganidan soʻng sud ijrochisi qarzdordan ijro yigʻimini, sud ijrochisi tomonidan qarzdorga solingan jarimalarni hamda ijro xarajatlarini undirish toʻgʻrisida ilgari chiqarilgan va ijro etilmagan qarorlarning ijrosini davom ettiradi. Bunda qarzdorga nisbatan ijro ishi yuritish jarayonida belgilangan cheklovlar mazkur qarorlar ijrosi uchun zarur boʻlgan miqdorda saqlab qolinadi. Ijro ishi yuritish tamomlangan taqdirda, ijro yigʻimi faqat ijro hujjatining majburiy tartibda ijro etilgan qismi boʻyicha undiriladi, nomulkiy xususiyatdagi ijro hujjatlari bundan mustasno.
Ijro ishi yuritish, ushbu modda birinchi qismining ikkinchi va uchinchi xatboshilarida nazarda tutilgan asoslarga koʻra tamomlanganda ijro hujjatining asl nusxasi, boshqa hollarda esa ijro hujjatining koʻchirma nusxasi ijro ishi yuritish materiallarida qoladi”;
birinchi qismi “zararni toʻlash” degan soʻzlardan keyin “zararni davlat foydasiga undirish” degan soʻzlar bilan toʻldirilsin;
toʻrtinchi va beshinchi qismlari quyidagi tahrirda bayon etilsin:
“Qarzdor jismoniy shaxsni va olib qoʻyilishi lozim boʻlgan bolani qidirish ichki ishlar organlari tomonidan amalga oshiriladi. Qarzdor yuridik shaxsni va shuningdek qarzdorning (jismoniy yoki yuridik shaxsning) mol-mulkini qidirish sud ijrochisi tomonidan amalga oshiriladi. Avtomototransport vositasini qidirish sud ijrochisining qaroriga koʻra ichki ishlar organlari zimmasiga yuklatilishi mumkin.
Qarzdorni, uning mol-mulkini va olib qoʻyilishi lozim boʻlgan bolani qidirish xarajatlari qarzdordan undiriladi, sud ijrochisi bu haqda qaror chiqaradi, qarorni katta sud ijrochisi tasdiqlaydi. Qarzdor jismoniy shaxsni, avtomototransport vositasini yoxud olib qoʻyilishi lozim boʻlgan bolani qidirish boʻyicha xarajatlar ichki ishlar organining arizasiga koʻra, qarzdor yuridik shaxsni va qarzdorning (jismoniy yoki yuridik shaxsning) mol-mulkini qidirish xarajatlari boʻyicha esa, tegishli sud ijrochisi tomonidan qilingan xarajatlar hisob-kitobi asosida aniqlanadi”;
oltinchi qismidagi “sudga” degan soʻz chiqarib tashlansin;
25) quyidagi mazmundagi 421-modda bilan toʻldirilsin:
“421-modda. Qarzdor jismoniy shaxsning Oʻzbekiston Respublikasidan chiqishini vaqtincha cheklash
Sud hujjati asosida berilgan ijro hujjatidagi yoki ijro hujjati boʻlgan sud hujjatidagi talablar belgilangan muddatda qarzdor jismoniy shaxs tomonidan uzrsiz sabablarga koʻra ijro etilmaganda, sud ijrochisi undiruvchining arizasi boʻyicha yoki oʻz tashabbusi bilan qarzdor jismoniy shaxsning Oʻzbekiston Respublikasidan chiqishini vaqtincha cheklash toʻgʻrisida qaror chiqarishga haqli.
Sud ijrochisining qarzdor jismoniy shaxsning Oʻzbekiston Respublikasidan chiqishini vaqtincha cheklash toʻgʻrisidagi qarori katta sud ijrochisi tomonidan tasdiqlanadi. Mazkur qarorning koʻchirma nusxalari qarzdor jismoniy shaxsga (agar uning turgan joyi maʼlum boʻlsa), ichki ishlar organlarining kirish, chiqish va fuqarolik boʻlimiga (boshqarmasiga) hamda Davlat chegarasini qoʻriqlash organlariga yuboriladi.
Agar ijro hujjati sud hujjati boʻlmasa va sud hujjati asosida berilmagan boʻlsa, undiruvchi qarzdor jismoniy shaxsning Oʻzbekiston Respublikasidan chiqishini vaqtincha cheklashni belgilash toʻgʻrisidagi ariza bilan sudga murojaat qilishga haqli.
Sud ijrochisining qarzdor jismoniy shaxsning Oʻzbekiston Respublikasidan chiqishini vaqtincha cheklash toʻgʻrisidagi qarori ustidan shikoyat qilinishi yoki protest keltirilishi mumkin.
Qarzdor jismoniy shaxsning Oʻzbekiston Respublikasidan chiqishini vaqtincha cheklashga asos boʻlgan ijro hujjatining talablari amalda ijro etilganda yoxud u boʻyicha ijro ishi yuritish ushbu Qonunda belgilangan asoslarga koʻra tugatilganda yoki tamomlanganda, sud ijrochisi keyingi kundan kechiktirmasdan qarzdor jismoniy shaxsni, ichki ishlar organlarini va Davlat chegarasini qoʻriqlash organlarini qarzdor jismoniy shaxsning Oʻzbekiston Respublikasidan chiqishini cheklash olib tashlanganligi toʻgʻrisida yozma shaklda xabardor qiladi.
Qarzdor jismoniy shaxsning Oʻzbekiston Respublikasidan chiqishini vaqtincha cheklashni taʼminlash yuzasidan sud ijrochilarining, ichki ishlar organlari va Davlat chegarasini qoʻriqlash organlarining hamkorligi tartibi Oʻzbekiston Respublikasi Adliya vazirligi, Ichki ishlar vazirligi va Milliy xavfsizlik xizmati tomonidan belgilanadi”;
1-bandining matni quyidagi tahrirda bayon etilsin:
“undiruvni qarzdorning pul mablagʻlariga va boshqa mol-mulkiga qaratish”;
2-bandidagi “mol-mulkiga va pul mablagʻlariga” degan soʻzlar “pul mablagʻlariga va boshqa mol-mulkiga” degan soʻzlar bilan almashtirilsin;
quyidagi mazmundagi 21 va 22-bandlar bilan toʻldirilsin:
“21) undiruvni qarzdorning debitorlik qarziga, shu jumladan qarzdor undiruvchi sifatida ishtirok etayotgan ijro hujjati boʻyicha unga tegishli boʻlgan mablagʻlarga qaratish;
22) undiruvni qarzdorga tegishli boʻlgan alohida mulkiy huquqlarga qaratish”;
27) 47-moddaning matni quyidagi tahrirda bayon etilsin:
“Undiruvni qarzdorning mol-mulkiga qaratish qarzdorning mol-mulkini xatlash va majburiy realizatsiya qilishdan iboratdir.
Ijro hujjatlari boʻyicha jismoniy va yuridik shaxslardan undiruv birinchi navbatda qarzdorning soʻmdagi va chet el valyutasidagi pul mablagʻlariga hamda boshqa qimmatliklariga, shu jumladan banklardagi va boshqa kredit tashkilotlaridagi pul mablagʻlariga hamda oʻzga qimmatliklariga qaratiladi.
Qarzdor jismoniy shaxsdan topilgan soʻmdagi va chet el valyutasidagi naqd pul mablagʻlari darhol olib qoʻyilishi lozim.
Olib qoʻyilgan soʻmdagi naqd pul mablagʻlari keyingi ish kunidan kechiktirmay Sud departamenti organining depozit hisobvaragʻiga oʻtkazish uchun bankka topshiriladi, keyin uch kunlik muddatda belgilangan tartibda taqsimlanadi.
Qarzdorning banklardagi yoki boshqa kredit tashkilotlaridagi barcha hisobvaraqlarida hamda omonatlarida turgan yoki saqlashga qoʻyilgan pul mablagʻlari va oʻzga qimmatliklari toʻgʻrisida axborot boʻlganda, ular xatlanadi. Qarzdorning aniqlangan tegishlicha soʻmdagi naqd puli yoxud banklardagi yoki boshqa kredit tashkilotlaridagi soʻmdagi mablagʻlari yetarli boʻlmasa, undiruv qarzdordagi aniqlangan naqd chet el valyutasiga yoxud uning banklardagi yoki oʻzga kredit tashkilotlaridagi hisobvaraqlarida, omonatlarida turgan yoki saqlanayotgan valyutasiga qaratiladi.
Sud ijrochisida qarzdorning xatlash mumkin boʻlgan hisobvaragʻi mavjudligi toʻgʻrisida axborot boʻlmaganda, sud ijrochisi bunday hisobvaraqni aniqlash toʻgʻrisida bank yoki boshqa kredit tashkilotiga yozma soʻrov yuboradi.
Sud ijrochisining yozma soʻrovi kelib tushganda bank yoki boshqa kredit tashkiloti qonun hujjatlariga muvofiq tegishli hisobvaraqni aniqlaydi va bu haqda keyingi ish kunidan kechiktirmay sud ijrochisiga maʼlum qiladi.
Qarzdor undiruv birinchi navbatda qaratilishi lozim boʻlgan mol-mulk turlari yoki ashyolarni oʻzi koʻrsatishga haqli.
Qarzdor mol-mulkining u yoki bu turiga undiruvni qaratish navbati sud ijrochisi tomonidan mazkur mol-mulkning likvidligini inobatga olgan holda belgilanadi.
Qarzdorning undiruvchi talablarini qanoatlantirish uchun yetarli pul mablagʻlari boʻlmasa, sud ijrochisi oʻz qarori bilan qarzdor hisobvaraqlarining xarajatlar qismini qarz toʻliq uzilguniga qadar qonun hujjatlarida belgilangan tartibda xatlaydi. Bank yoki boshqa kredit tashkiloti qarzdorning pul mablagʻlarini xatlash haqidagi qarorni darhol ijro etadi va sud ijrochisiga qarzdorning hisobvaraqlari rekvizitlari hamda har bir hisobvaraq boʻyicha xatlangan pul mablagʻlari miqdorini maʼlum qiladi. Ayni bir vaqtda undiruv qarzdorga tegishli boʻlgan boshqa mol-mulkka qaratiladi, ushbu Qonunning 52-moddasiga muvofiq ijro hujjatlari boʻyicha undiruv qaratilishi mumkin boʻlmagan mol-mulk bundan mustasno.
Qarzdorning mol-mulkiga, shu jumladan naqd pul mablagʻlariga va banklardagi yoki boshqa kredit tashkilotlaridagi hisobvaraqlarida hamda omonatlarida turgan yoki saqlashga qoʻyilgan pul mablagʻlariga undiruv ijro yigʻimi, sud ijrochisi tomonidan qarzdorga solingan jarimalar va ijro xarajatlari hisobga olingan holda, ijro hujjatini ijro etish uchun zarur boʻlgan miqdorda va hajmda qaratiladi.
Qarzdor boshqa shaxslar bilan umumiy mulk huquqi asosida tegishli mol-mulkka ega boʻlgan hollarda undiruv uning qonun hujjatlariga muvofiq aniqlanadigan ulushiga qaratiladi”;
28) 48-moddaning ikkinchi qismi “zimmasiga” degan soʻzdan keyin “ijro yigʻimini, sud ijrochisi tomonidan qarzdorga solingan jarimalarni” degan soʻzlar bilan toʻldirilsin;
29) quyidagi mazmundagi 481—487-moddalar bilan toʻldirilsin:
“481-modda. Qarzni chet el valyutasida hisoblab chiqarishda undiruvni qarzdorning pul mablagʻlariga qaratish tartibi
Qarzdordan topilgan va olib qoʻyilgan, ijro hujjatida koʻrsatilgan naqd chet el valyutasini sud ijrochisi olib qoʻyilgan kundan keyingi ish kunidan kechiktirmay Sud departamenti organining depozit hisobvaragʻiga topshiradi, ijro hujjatida koʻrsatilganidan boshqa chet el valyutasini yoki soʻmdagi naqd pul mablagʻlarini sotish (ijro hujjatida koʻrsatilgan tegishli chet el valyutasini sotib olish) uchun chet el valyutasida operatsiyalarni amalga oshirish huquqidan foydalanuvchi bankka topshiradi.
Qarzdorning bank hisobvaragʻida, omonatida turgan yoki bankda saqlanayotgan, ijro hujjatida koʻrsatilganidan boshqa chet el valyutasidagi yoki soʻmdagi pul mablagʻlari xatlanganida, sud ijrochisi oʻz qarori bilan vakolatli bank zimmasiga ijro hujjatini ijro etish uchun zarur boʻlgan miqdorda ijro hujjatida koʻrsatilgan tegishli chet el valyutasini sotib olish majburiyatini yuklaydi.
Agar bank Oʻzbekiston Respublikasining ichki valyuta bozorida chet el valyutasi sotish yoki sotib olish huquqidan foydalanmayotgan boʻlsa, sud ijrochisi uning zimmasiga chet el valyutasi yoki soʻmni shunday huquqdan foydalanuvchi bankka oʻtkazish majburiyatini yuklaydi.
Vakolatli banklar tomonidan chet el valyutasida sotib olingan pul mablagʻlari ular tomonidan Sud departamentining tegishli hududiy boshqarmasi depozit valyuta hisobvaragʻiga oʻtkaziladi.
Qarz chet el valyutasida hisoblab chiqarilayotganda sud ijrochisi ijro yigʻimi, shuningdek u tomonidan qarzdorga solingan jarimalarni va ijro xarajatlarini tegishli qaror chiqarilgan kundagi Oʻzbekiston Respublikasi Markaziy banki tomonidan belgilangan chet el valyutasi kursidan kelib chiqqan holda hisoblab chiqilgan miqdorda soʻmda hisoblab chiqaradi.
482-modda. Undiruvni qimmatli qogʻozlar bozori professional ishtirokchisining va uning mijozlarining pul mablagʻlariga hamda qimmatli qogʻozlariga qaratish xususiyatlari
Qimmatli qogʻozlar bozori professional ishtirokchisining qarzlari boʻyicha undiruv uning mijozlarining qimmatli qogʻozlar bozorining professional ishtirokchisi tomonidan kredit tashkilotida ochilgan alohida hisobvaragʻidagi mavjud pul mablagʻlariga qaratilishi mumkin emas.
Qimmatli qogʻozlar bozorining professional ishtirokchisi qarzlari boʻyicha undiruv uning mijozlarining tegishli reyestr yuritish tizimidagi shaxsiy hisobvaraqlarida va qimmatli qogʻozlar bozorining professional ishtirokchisi tomonidan depozitariylarda ochilgan depo hisobvaraqlarida saqlanayotgan qimmatli qogʻozlariga qaratilishi mumkin emas.
483-modda. Undiruvni ayrim yuridik shaxslarning, ular mulkdorlarining, muassislarining va aʼzolarining (ishtirokchilarining) mol-mulkiga qaratish xususiyatlari
Yuridik shaxsning qarzlari boʻyicha, shu jumladan uning mol-mulki ijro hujjatidagi talablarni ijro etish uchun yetarli boʻlmaganda, undiruv sud hujjati asosida, qonunda belgilangan shartlarda va tartibda ushbu yuridik shaxs mulkdorlarining, muassislarining va aʼzolarining (ishtirokchilarining) pul mablagʻlariga hamda boshqa mol-mulkiga qaratilishi mumkin.
Tegishli qarzdor yuridik shaxslarga nisbatan ijro harakatlarini amalga oshirishda undiruvni xususiy korxona mulkdori, muassasa mulkdori, fermer xoʻjaligining rahbari, dehqon xoʻjaligining aʼzolari, ishlab chiqarish kooperativining aʼzolari, qoʻshimcha masʼuliyatli jamiyat ishtirokchilari, toʻliq shirkat ishtirokchilari, shuningdek kommandit shirkatdagi toʻliq sheriklar pul mablagʻlariga va boshqa mol-mulkiga qaratish ijro hujjatini ijro etish tartibi hamda usulini oʻzgartirish orqali amalga oshiriladi.
Qarzdorning ijro hujjatidagi talablarni ijro etish uchun yetarli mol-mulki boʻlmaganda, undiruv sud qarori asosida qarzdorning masʼuliyati cheklangan jamiyat, qoʻshimcha masʼuliyatli jamiyat, toʻliq shirkat, kommandit shirkat ustav fondidagi (ustav kapitalidagi) ulushiga, qarzdorning ishlab chiqarish kooperatividagi payiga qaratiladi.
484-modda. Undiruvni qarzdorga tegishli boʻlgan mulkiy huquqlarga qaratish
Ijro hujjatlari boʻyicha undiruv qarzdorga tegishli mulkiy huquqlarga, xususan quyidagi huquqlarga qaratilishi mumkin:
koʻchmas mulkni uzoq muddatli ijaraga olish huquqi;
yer uchastkasiga doimiy yoki umrbod egalik qilish huquqi, yer uchastkasidan doimiy foydalanish huquqi yoki yer uchastkasini uzoq muddatli ijaraga olish huquqi;
intellektual mulk obyektlariga nisbatan mutlaq huquq;
qarzdorga litsenziat sifatida oddiy nomutlaq litsenziya asosida tegishli boʻlgan intellektual faoliyat natijalaridan va shaxsiylashtirish vositalaridan foydalanish huquqi.
Qarzdorga tegishli boʻlgan boshqa shaxslarga nisbatan mulkiy huquqlarga undiruv Oʻzbekiston Respublikasining Fuqarolik kodeksida belgilangan qoidalarga rioya etgan holda qaratiladi.
485-modda. Undiruvni debitorlik qarziga qaratish
Undiruvni qarzdorning debitorlik qarziga qaratish amalda yetkazib berilgan tovarlar, bajarilgan ishlar yoki koʻrsatilgan xizmatlar boʻyicha, shu jumladan mulk ijarasi shartnomasi va boshqa shartnomalar boʻyicha, shuningdek qarzdor undiruvchi sifatida ishtirok etayotgan ijro hujjati boʻyicha qarzdorga toʻlanishi lozim boʻlgan pul mablagʻlarini debitor qarzdorning hisobvaraqlaridan nizosiz tartibda hisobdan chiqarish orqali amalga oshiriladi.
Sud ijrochisi tomonidan qarzdor undiruvchi sifatida ishtirok etayotgan pul mablagʻlarini undirish toʻgʻrisidagi boshqa ijro hujjati mavjudligi aniqlansa, sud ijrochisi undiruvni debitorning ijro hujjati boʻyicha qarzdorga toʻlanishi lozim boʻlgan pul mablagʻlariga qaratish toʻgʻrisida qaror chiqaradi. Ushbu qaror asosida sud ijrochisi debitorning hisobvaraqlariga qarzdorning qarzi summalarini undirish toʻgʻrisida debitorning qarzdor oldidagi qarzidan oshib ketmaydigan miqdorda inkasso topshiriqnomasini taqdim etadi.
Undiruvni qarzdorga amalda yetkazib berilgan tovarlar, bajarilgan ishlar yoki koʻrsatilgan xizmatlar boʻyicha debitor toʻlashi lozim boʻlgan pul mablagʻlariga qaratish qarzdor oʻz debitori bilan oʻzaro hisob-kitoblarning solishtirma dalolatnomasini taqdim etgan taqdirda amalga oshiriladi.
Debitor oʻzaro hisob-kitoblarning solishtirma dalolatnomasini imzolashdan asossiz bosh tortgan taqdirda, qarzdor bir tomonlama imzolangan solishtirma dalolatnomalarini debitorlik qarzi mavjudligini tasdiqlovchi hujjatlarni ilova qilgan holda sud ijrochisiga taqdim etishga haqli. Qarzdor tomonidan bir tomonlama tartibda imzolangan oʻzaro hisob-kitoblarning solishtirma dalolatnomasi taqdim etilganda, sud ijrochisi qarzdorning debitoriga uning kreditorlik qarzi mavjudligi haqida imzolash uchun solishtirma dalolatnomani va qarzdor tomonidan taqdim etilgan, ushbu qarzning mavjudligini tasdiqlaydigan hujjatlarning koʻchirma nusxalarini ilova qilgan holda bildirishnoma yuboradi.
Qarzdorning debitori bildirishnomani olgan kundan eʼtiboran uch kunlik muddatda oʻzaro hisob-kitoblarning solishtirma dalolatnomasini imzolashi yoxud solishtirma dalolatnomada koʻrsatilgan qarzning mavjud emasligini asoslagan holda rad javobi taqdim etishi shart. Agar debitor tomonidan tan olingan qarz summasi solishtirma dalolatnomada koʻrsatilganidan farq qilsa, debitor oʻsha muddatda sud ijrochisiga oʻzi tan olgan summani koʻrsatgan holda solishtirma dalolatnomani taqdim etishi shart.
Qarzdor bilan uning debitori oʻrtasidagi oʻzaro hisob-kitoblarning solishtirma dalolatnomasida quyidagilar koʻrsatilishi kerak:
qarzdorning va uning debitorining nomi, ularning bankdagi hisobvaraqlari rekvizitlari;
debitorning qarzdor oldidagi qarzi summasi;
qarzdor va uning debitorining ular muhri bilan tasdiqlangan imzolari, ushbu moddaning beshinchi qismida nazarda tutilgan holda esa, debitorning oʻz muhri bilan tasdiqlangan imzosi;
solishtirma dalolatnoma tuzilgan sana.
Qarzdor va uning debitori oʻrtasidagi oʻzaro hisob-kitoblarning solishtirma dalolatnomasi u sud ijrochisiga taqdim etilguniga qadar uch oydan oʻtib ketmagan sanaga tuzilgan boʻlishi kerak.
Sud ijrochisi oʻzaro hisob-kitoblarning solishtirma dalolatnomasi asosida debitorning hisobvaraqlariga qarzdorning qarzi summasini debitorning qarzdor oldidagi qarzidan oshmaydigan miqdorda undirish toʻgʻrisida inkasso topshiriqnomasini taqdim etadi.
Undiruv quyidagi hollarda debitorlik qarziga qaratilmaydi:
uni undirish uchun daʼvo muddati oʻtgan boʻlsa;
qarzdor undiruvchi sifatida ishtirok etayotgan ijro hujjati Sud departamenti organining ish yuritishida boʻlsa yoki uni ijroga taqdim etish muddati oʻtgan boʻlsa yoxud ushbu ijro hujjati boʻyicha ijro harakatlari belgilangan tartibda toʻxtatib turilgan, tugatilgan yoki kechiktirilgan (boʻlib-boʻlib ijro etilgan) boʻlsa;
debitor huquqiy yordam toʻgʻrisida Oʻzbekiston Respublikasi bilan shartnoma tuzilmagan chet davlatda turgan boʻlsa;
debitor tugatilish jarayonida boʻlsa yoki unga nisbatan bankrotlik taomili joriy etilgan boʻlsa;
debitor oʻz faoliyatini tugatgan va yuridik shaxslarning davlat reyestridan chiqarilgan boʻlsa.
486-modda. Undiruvni surishtiruv, tergov organlarining yoki sudning depozit hisobvaraqlarida vaqtincha saqlanayotgan pul mablagʻlariga qaratish xususiyatlari
Surishtiruv, tergov organlarining yoki sudning depozit hisobvaraqlarida saqlanayotgan surishtiruv, dastlabki tergov yoki sud davomida xatlangan va olib qoʻyilgan, shu jumladan fuqaroviy javobgar tomonidan kiritilgan yoxud jinoiy yoʻl bilan orttirilgan mablagʻlar sifatida olib qoʻyilgan, shuningdek ayblanuvchi yoki sudlanuvchi tomonidan garov sifatida kiritilgan pul mablagʻlari sud tomonidan ijro hujjati berilgan kundan eʼtiboran uch ish kunidan kechiktirmay sudning tegishli qarori talablarini ijro etishga qaratilishi kerak.
Sud ijrochisining ish yuritishida boʻlgan ijro hujjatlari boʻyicha sud ijrochisi surishtiruv, tergov organlariga yoki sudga mazkur organlarning depozit hisobvaragʻida vaqtincha saqlanayotgan pul mablagʻlarini uch kunlik muddat ichida Sud departamenti organining depozit hisobvaragʻiga oʻtkazish toʻgʻrisida talabnoma yuboradi.
Ushbu moddaning ikkinchi qismida koʻrsatilgan talabnoma belgilangan muddatda bajarilmagan taqdirda, sud ijrochisi surishtiruv, tergov organlarining yoki sudning depozit hisobvaragʻida vaqtincha turgan pul mablagʻlarini ijro hujjati talablariga muvofiq keyinchalik taqsimlash uchun Sud departamenti organining depozit hisobvaragʻiga inkasso topshiriqnomasi orqali nizosiz tartibda hisobdan chiqarishi shart.
487-modda. Undiruvni Oʻzbekiston Respublikasi Davlat budjetining va budjet tashkilotlarining pul mablagʻlariga qaratish xususiyatlari
Undiruvni Oʻzbekiston Respublikasi Davlat budjetining va budjet tashkilotlarining pul mablagʻlariga qaratish Oʻzbekiston Respublikasi Vazirlar Mahkamasi tomonidan tasdiqlanadigan Ijro hujjatlari boʻyicha undiruvni Oʻzbekiston Respublikasi Davlat budjetining, budjet tashkilotlarining mablagʻlariga qaratish tartibi toʻgʻrisidagi nizomda belgilangan xususiyatlar hisobga olingan holda ushbu Qonunga muvofiq amalga oshiriladi”;
30) 49-moddaning matni quyidagi tahrirda bayon etilsin:
“Undiruvni qarzdorning boshqa shaxslarda turgan mol-mulkiga qaratish ushbu mol-mulkning qarzdorga tegishliligini tasdiqlovchi hujjatli maʼlumotlar boʻlganda, sud ijrochisining qaroriga muvofiq amalga oshiriladi. Qarzdorning oʻzga shaxslarda turgan mol-mulkining unga tegishliligini tasdiqlovchi hujjatli maʼlumotlar boʻlmaganda, undiruvni mazkur mol-mulkka qaratish sudning qaroriga koʻra amalga oshiriladi.
Sud ijrochisining ushbu moddaning birinchi qismida koʻrsatilgan asoslarga koʻra chiqarilgan qarori ustidan shikoyat berilishi yoki protest keltirilishi mumkin”;
31) 51-modda quyidagi mazmundagi uchinchi qism bilan toʻldirilsin:
“Agar undiruv garovga qoʻyilgan mol-mulkka garovga oluvchining talablarini qanoatlantirish uchun qaratilgan boʻlsa, undiruv qarzdorning boshqa mol-mulki boʻlishidan qatʼi nazar, birinchi navbatda garovga qoʻyilgan mol-mulkka qaratiladi”;
32) 52-moddaning matni quyidagi tahrirda bayon etilsin:
“Ijro hujjatlari boʻyicha undiruv qarzdor jismoniy shaxsga mulk huquqi asosida tegishli boʻlgan yoki uning umumiy mulkdagi ulushi boʻlgan yagona uyga (kvartiraga), agar qarzdor va (yoki) uning oila aʼzolari unda doimiy ravishda yashayotgan boʻlsa qaratilmaydi, ijro hujjatida undiruvni mazkur uyga (kvartiraga) qaratish nazarda tutilgan yoxud ushbu mol-mulk majburiyat boʻyicha garov narsasi boʻlgan hollar bundan mustasno. Undiruv boshqa uylarga (kvartiralarga), ularda qarzdor va (yoki) uning oila aʼzolari yoxud oʻzga shaxslar doimiy ravishda yashab turgan-turmaganligidan qatʼi nazar qaratilishi mumkin.
Undiruvchi yoki sud ijrochisining arizasiga koʻra, undiruv sud tomonidan qarzdorning yagona uyiga (kvartirasiga) yoxud uy hududidagi alohida turgan binoga yoki uyning muayyan qismiga, agar sud uyni (kvartirani), shu jumladan unga tutash hududni qismlarga boʻlish mumkin, qarzdor tasarrufida qolgan qismi esa qarzdor va uning oila aʼzolari normal turmush kechirishi uchun yetarli deb topgan taqdirda, qaratilishi mumkin.
Roʻyxati Oʻzbekiston Respublikasi Vazirlar Mahkamasi tomonidan belgilanadigan, qarzdor va uning oila aʼzolari normal turmush kechirishi uchun zarur boʻlgan uy anjomlari va jihozlari, kiyimlar hamda boshqa buyumlarga ijro hujjatlari boʻyicha undiruv qaratilishi mumkin emas.
Investor bilan davlat mulkini boshqarish boʻyicha vakolatli davlat organi oʻrtasida tuzilgan investitsiya shartnomasiga muvofiq investitsiya majburiyatlari sifatida kiritilayotgan mablagʻlar va boshqa mol-mulk investitsiya davri mobaynida qarzdorning ilgari yuzaga kelgan qarzini uzish hisobiga majburiy tartibda undirib olinmaydi”;
33) 53-moddaning beshinchi qismidagi “besh kundan” degan soʻzlar “uch ish kunidan” degan soʻzlar bilan almashtirilsin;
34) quyidagi mazmundagi 531-modda bilan toʻldirilsin:
“531-modda. Qimmatli qogʻozlarni xatlash
Hujjatli qimmatli qogʻozlar ularning turgan joyi boʻyicha xatlanadi. Hujjatsiz qimmatli qogʻozlar ushbu qogʻozlar egasining huquqlari roʻyxatga olingan joy boʻyicha xatlanadi.
Qimmatli qogʻozlar xatlanganda sud ijrochisi qaror chiqaradi. Hujjatli qimmatli qogʻozlar xatlanganligi toʻgʻrisida sud ijrochisi xatlangan qimmatli qogʻozlarning xatlov dalolatnomasini ham tuzadi.
Sud ijrochisining qimmatli qogʻozlar xatlanganligi toʻgʻrisidagi qarorida yoki dalolatnomasida xatlangan qimmatli qogʻozlarning umumiy soni, ularning turi va qimmatli qogʻozlar emitentlari toʻgʻrisidagi maʼlumotlar, qimmatli qogʻozlar chiqarilgan sana, ularni identifikatsiya qilish, shuningdek qimmatli qogʻozlarning qarzdorga tegishliligini aniqlash imkonini beruvchi boshqa maʼlumotlar koʻrsatiladi.
Qarzdorga tegishli boʻlgan qimmatli qogʻozlarning xatlanishi qarzdorga ularni tasarruf etish, shuningdek bunday qimmatli qogʻozlarni huquqlarni hisobga olish uchun boshqa depozitariyga topshirish taqiqlanganligini anglatadi. Oʻzga turdagi cheklovlarni belgilashda, shu jumladan qarzdorning qimmatli qogʻozlarda mustahkamlab qoʻyilgan daromad olish huquqi va boshqa huquqlarini cheklashda sud ijrochisi belgilangan cheklovlarni qimmatli qogʻozlarni xatlash toʻgʻrisidagi qarorda sanab oʻtishi shart”;
35) 54-moddaning matni quyidagi tahrirda bayon etilsin:
“Roʻyxatga olingan mol-mulkni baholash roʻyxatga olinishi lozim boʻlgan mol-mulk turlariga boʻlgan talab va taklifning bozor konyunkturasi holati toʻgʻrisidagi mavjud maʼlumotlar asosida, ijro etish kunida amalda boʻlgan narxlar boʻyicha sud ijrochisi tomonidan taʼminlanadi.
Sud ijrochisi mol-mulkni baholash uchun baholash faoliyati toʻgʻrisidagi qonun hujjatlari talablariga muvofiq keladigan mutaxassisni jalb etadi, ushbu moddaning uchinchi, toʻrtinchi va oltinchi qismlarida nazarda tutilgan hollar bundan mustasno.
Sud ijrochisi alohida koʻchar mol-mulkning shartnomaviy narxini faqat alohida olingan mol-mulkning qiymati eng kam ish haqining yigirma baravaridan, mol-mulkning jami qiymati esa eng kam ish haqining yuz baravaridan oshmagan taqdirdagina, mutaxassisni jalb etmagan holda mustaqil belgilashi mumkin, avtomototransport vositalari bundan mustasno.
Garovga qoʻyilgan mol-mulk bilan taʼminlangan majburiyatlarni ijro etishda undiruv ushbu mol-mulkka qaratilgan taqdirda, garovga qoʻyilgan mol-mulkning kimoshdi savdosi boshlanadigan boshlangʻich realizatsiya qilish narxi sud qarori bilan belgilanadi. Koʻrsatilgan narx sud tomonidan belgilangan boʻlmasa, mazkur mol-mulk garov (ipoteka) toʻgʻrisidagi shartnomada koʻrsatilgan narxda kimoshdi savdosiga qoʻyiladi.
Qimmatli qogʻozlar, valyuta qimmatliklari, qimmatbaho metallar va qimmatbaho toshlardan yasalgan zargarlik buyumlari va boshqa roʻzgʻor buyumlari, nodir buyumlar, asl tasviriy sanʼat hamda haykaltaroshlik asarlari mutaxassislar albatta ishtirok etgan holda baholanishi, keyin (uch ish kuni ichida) masʼuliyatli saqlash uchun bankka yoki depozitariyga topshirilishi kerak, muayyan turdagi qimmatliklar muzeyga yoki ularning saqlanish sharoitlarini taʼminlovchi boshqa ixtisoslashtirilgan muassasaga topshirilishi lozimligi toʻgʻrisida qonun hujjatlarida belgilangan hollar bundan mustasno.
Fond birjasining rasmiy listingiga kiritilgan qimmatli qogʻozlarning qiymati tegishli qimmatli qogʻozlar oʻzida rasmiy listingga kiritilgan va qonun hujjatlariga muvofiq markazlashtirilgan tartibda kotirovka qilinadigan fond birjasiga sud ijrochisi tomonidan yozma soʻrov berish orqali aniqlanadi.
Agar sud ijrochisi tomonidan roʻyxatga olingan qimmatli qogʻozlar fond birjasining rasmiy listingiga kiritilmagan va markazlashtirilgan tartibda kotirovka qilinmayotgan boʻlsa, sud ijrochisi qimmatli qogʻozlarni baholash uchun qonun hujjatlarida nazarda tutilgan tartibda mutaxassisni jalb etadi.
Sud ijrochisi tomonidan mol-mulkni yoki mulkiy huquqni baholash toʻgʻrisidagi hisobot olingan (chiqarilgan) paytdan eʼtiboran uch ish kunidan kechiktirmay ijro ishi yuritishdagi taraflarga baholash natijalari haqida bildirishnoma yuboriladi.
Baholash toʻgʻrisidagi hisobotda koʻrsatilgan baholash obyektining qiymati xususida ijro ishi yuritishdagi taraflar oʻtkazilgan baholash toʻgʻrisida oʻzlari xabardor qilingan kundan eʼtiboran oʻn kundan kechiktirmay sudda nizolashishi mumkin.
Ijro harakatlarini amalga oshirishda sud ijrochisi tomonidan xatlangan mol-mulkni baholashni amalga oshiruvchi mutaxassislarni tanlab olish tartibi Oʻzbekiston Respublikasi Adliya vazirligi tomonidan Oʻzbekiston Respublikasi Davlat mulkini boshqarish davlat qoʻmitasi bilan birgalikda belgilanadi”;
birinchi qismi quyidagi tahrirda bayon etilsin:
“Qarzdorning mol-mulki saqlash uchun qarzdorga yoki sud ijrochisi tayinlagan boshqa shaxslarga (bundan buyon matnda saqlovchi deb yuritiladi) mol-mulkni xatlash dalolatnomasiga imzo qoʻydirgan holda topshiriladi. Sud ijrochisi xatlangan mol-mulkni saqlash uchun qaysi saqlovchiga topshirgan boʻlsa, oʻsha saqlovchi sud ijrochisining yozma ravishdagi roziligisiz bu mol-mulkdan foydalanishi mumkin emas. Depozitariyga saqlash uchun topshirilgan qimmatli qogʻozlar boʻyicha, shuningdek mol-mulkning xossalariga koʻra, undan foydalanish uning yoʻq boʻlib ketishiga yoki qimmati pasayishiga olib kelgan taqdirda, sud ijrochisi bunday rozilikni berishga haqli emas. Agar mazkur mol-mulkdan foydalanish uning saqlanishini taʼminlash uchun zarur boʻlsa, sud ijrochisining roziligi talab etilmaydi”;
quyidagi tahrirdagi uchinchi qism bilan toʻldirilsin:
“Xatlangan avtomototransport vositasi auksion oʻtkazilguniga qadar sud ijrochisi tomonidan belgilanadigan, uning asralishi uchun tegishli sharoitlar taʼminlanadigan maxsus ajratilgan joylarda (saqlash joylarida, omborlarda, vakolatli organlar va boshqa tashkilotlarning jarima maydonlarida) saqlanadi”;
uchinchi qismi toʻrtinchi qism deb hisoblansin;
37) 56-moddaning matni quyidagi tahrirda bayon etilsin:
“Qarzdorning xatlangan mol-mulkini realizatsiya qilish, agar qonun hujjatlarida boshqacha hol nazarda tutilgan boʻlmasa, xatlash asoslari va mol-mulk turlaridan qatʼi nazar, xatlangan kundan eʼtiboran ikki oy ichida uni sotish orqali amalga oshiriladi, qonunga muvofiq muomaladan chiqarilgan mol-mulk bundan mustasno.
Qarzdorning mol-mulkini realizatsiya qilish shartnoma-vositachilik asoslarida yoxud kimoshdi savdosida amalga oshiriladi, ushbu moddaning uchinchi qismida koʻrsatilgan hollar bundan mustasno.
Avtomototransport vositalari, koʻchmas mulk, shu jumladan yer uchastkasi, qurilishi tugallanmagan obyektlar, koʻchmas mulkni uzoq muddatli ijaraga olish huquqlari, yer uchastkasiga boʻlgan mulkiy huquqlar, intellektual faoliyat natijalari va shaxsiylashtirish vositalariga aks ettiruvchi vositalarga boʻlgan mulkiy huquqlarni realizatsiya qilish qonun hujjatlarida belgilangan tartibda maxsus ajratilgan maydonchalarda birjalar tomonidan oʻtkaziladigan ochiq auksion shaklidagi kimoshdi savdosida amalga oshiriladi.
Savdo tashkilotlarini va birjalarni tanlash Oʻzbekiston Respublikasi Adliya vazirligi tomonidan belgilangan tartibda oʻtkaziladigan tanlov asosida amalga oshiriladi.
Agar realizatsiya qilish uchun auksion shaklidagi kimoshdi savdosiga qoʻyilgan mol-mulk auksion shaklidagi kimoshdi savdosi amalga oshmagan deb topilishi munosabati bilan realizatsiya qilinmasa, ushbu Qonun 63-moddasi sakkizinchi qismining uchinchi xatboshisida koʻrsatilgan asosga koʻra kimoshdi savdosining amalga oshmagan deb topilishi bundan mustasno, mazkur mol-mulk sud ijrochisi tomonidan quyidagi tartibda arzonlashtirilishi kerak:
davlat soliq xizmati organi va moliya organi vakillari ishtirokida mol-mulk narxining 10 foizidan oshmagan miqdorda — davlat daromadiga undirishni nazarda tutuvchi ijro hujjatlari boʻyicha;
mol-mulk qiymatining 10 foizi miqdorida — boshqa ijro hujjatlari boʻyicha.
Savdo tashkilotlariga realizatsiya qilish uchun topshirilgan mol-mulk ham, agar u savdo tashkilotlariga realizatsiya qilish uchun topshirilgan kundan eʼtiboran oʻttiz kun ichida realizatsiya qilinmagan boʻlsa, arzonlashtirilishi lozim. Bunda arzonlashtirish ushbu moddaning beshinchi qismida belgilangan tartibda va miqdorda amalga oshiriladi.
Mol-mulk arzonlashtirilganda sud ijrochisi belgilangan tartibda dalolatnoma tuzadi, shundan soʻng arzonlashtirilgan mol-mulk takroriy auksion shaklidagi kimoshdi savdolariga yoki savdo tashkilotlariga takroran realizatsiya qilish uchun qoʻyiladi. Bunda arzonlashtirilgan mol-mulk boʻyicha takroriy auksion shaklidagi kimoshdi savdolari oʻtkazilishi toʻgʻrisidagi xabar u oʻtkazilishidan kamida oʻn besh kun oldin ommaviy axborot vositalarida beriladi. Garovga qoʻyilgan mol-mulk bilan taʼminlangan qarzni undirish toʻgʻrisidagi ijro hujjatlari boʻyicha mazkur mol-mulkni realizatsiya qilishda, shuningdek ushbu Qonun 63-moddasining sakkizinchi qismi uchinchi xatboshisida koʻrsatilgan asosga koʻra dastlabki kimoshdi savdolari amalga oshmagan deb eʼlon qilinganda mol-mulk arzonlashtirilmaydi va birinchi baholangan narx boʻyicha takroriy auksion shaklidagi kimoshdi savdolariga yoki savdo tashkiloti tomonidan takroran realizatsiya qilishga qoʻyiladi.
Mol-mulk takroriy auksion shaklidagi kimoshdi savdolarida realizatsiya qilinmagan yoki takroran realizatsiya qilish uchun savdo tashkilotlariga topshirilgan boshqa mol-mulk oʻttiz kun mobaynida realizatsiya qilinmagan taqdirda, u ushbu moddaning beshinchi qismiga muvofiq arzonlashtirilgan narxda undiruvchiga taklif qilinadi, davlat daromadiga ijro hujjatlari boʻyicha undirish qaratilgan mol-mulk esa ushbu moddada belgilangan tartibda yana arzonlashtirilishi va realizatsiya qilishga qoʻyilishi lozim. Garovga qoʻyilgan mol-mulk bilan taʼminlangan qarzni undirish toʻgʻrisidagi ijro hujjatlari boʻyicha ushbu mol-mulk realizatsiya qilinmasa, sud ijrochisi garovga oluvchiga mol-mulkni takroriy auksion shaklidagi kimoshdi savdolaridagi yoki savdo tashkilotlarining takroriy realizatsiya qilishidagi boshlangʻich sotish narxidan 10 foizga kamaytirilgan summada oʻzida qoldirishni taklif qiladi.
Qimmatli qogʻozlar qimmatli qogʻozlarning birja bozorlarida va uyushgan birjadan tashqari bozorlarida realizatsiya qilinishi kerak. Ular sud ijrochisi bilan tuzilgan shartnoma asosida faoliyat yurituvchi investitsiya vositachisi — broker tomonidan kimoshdi savdosiga qoʻyiladi. Qimmatli qogʻozlar arzonlashtirilmaydi va ikki oy mobaynida bir necha marta kimoshdi savdosiga qoʻyiladi. Qimmatli qogʻozlar mazkur muddatda realizatsiya qilinmagan taqdirda, sud ijrochisi undiruvchiga ushbu qimmatli qogʻozlarni ularni broker tomonidan kimoshdi savdosiga qoʻyilgan oxirgi kimoshdi savdosi kunining oxirgi kimoshdi savdosi soatidagi oʻrtacha narxida oʻzida qoldirishni taklif etadi.
Sud ijrochisining realizatsiya qilinmagan mol-mulkni oʻzida qoldirish haqidagi ushbu moddaning sakkizinchi va toʻqqizinchi qismlarida nazarda tutilgan taklifi sud ijrochisi tomonidan tegishli mol-mulk realizatsiya qilinmaganligi toʻgʻrisidagi xabarnoma olingan kundan eʼtiboran uch ish kunidan kechiktirmay undiruvchiga yuborilishi lozim. Bir navbatdagi talablar boʻyicha bir nechta undiruvchi boʻlgan taqdirda, takliflar sud ijrochisi tomonidan Sud departamenti organlariga ijro hujjatlarining kelib tushishi navbatiga koʻra undiruvchilarga yuboriladi. Agar mol-mulkning sud ijrochisi tomonidan taklif qilingan bahosi ijro hujjati boʻyicha undiruvchiga toʻlanishi lozim boʻlgan summadan ortiq boʻlsa, undiruvchi realizatsiya qilinmagan mol-mulkni oʻzida qoldirishga tegishli farqni bir vaqtning oʻzida Sud departamenti organining depozit hisobvaragʻiga toʻlagan (oʻtkazgan) taqdirda haqli, bu haqda taklifda koʻrsatib oʻtiladi. Undiruvchi realizatsiya qilinmagan mol-mulkni oʻzida qoldirish toʻgʻrisidagi qarori haqida sud ijrochisini taklifni olgan kundan eʼtiboran besh kun ichida yozma shaklda xabardor qilishi shart.
Undiruvchi mol-mulkni oʻzida qoldirishdan voz kechgan taqdirda yoxud bu haqdagi oʻz qarorini belgilangan muddatda yozma shaklda taqdim etmasa, mol-mulk ijro xarajatlari, shu jumladan mol-mulkni olib qoʻyish, baholash va realizatsiya qilish boʻyicha qilingan xarajatlar undirilgan holda qarzdorga qaytariladi. Undiruvchi — garovga oluvchi realizatsiya qilinmagan garovga qoʻyilgan mol-mulkni oʻzida qoldirishdan voz kechganda yoxud belgilangan muddatda oʻz qarorini yozma shaklda taqdim etmaganda, ijro ishi yuritish ijro hujjatini undiruvchiga qaytarish bilan tamomlanadi, realizatsiya qilinmagan boshqa mol-mulk boʻyicha ijro ishi yuritish esa qarzdorda undiruvga qaratilishi mumkin boʻlgan oʻzga mol-mulk boʻlmasa, ijro hujjatini undiruvchiga qaytarish bilan tamomlanadi.
Olib qoʻyilgan va realizatsiya qilinmagan mol-mulk qarzdor qarzini va sud ijrochisi mol-mulkni olib qoʻyish, baholash va realizatsiya qilish bilan bogʻliq holda qilgan xarajatlarning oʻrni toʻliq qoplanganligini tasdiqlovchi hujjatlarni undiruvni amalga oshirayotgan sud ijrochisiga taqdim etgan taqdirda ham qarzdorga qaytariladi.
Realizatsiya qilingan mol-mulkni mol-mulkning bahosi toʻliq toʻlanguniga qadar xaridorlarga berib yuborish, shuningdek toʻlovni kechiktirish (boʻlib-boʻlib toʻlash) sharti bilan realizatsiya qilish savdo tashkilotlariga va sud ijrochilariga taqiqlanadi.
Davlat daromadiga oʻtkaziladigan mol-mulkni realizatsiya qilish xususiyatlari, shuningdek koʻchmas mulkni uzoq muddatga ijaraga olish huquqlarini, qarzdorning yer uchastkalariga, intellektual faoliyat natijalariga va shaxsiylashtirish vositalariga boʻlgan mulkiy huquqlarini realizatsiya qilish tartibi ushbu Qonun talablari hisobga olingan holda Oʻzbekiston Respublikasi Vazirlar Mahkamasi tomonidan belgilanadi”;
38) 57-moddaning matni quyidagi tahrirda bayon etilsin:
“Ijro hujjatida koʻrsatilgan ashyolar undiruvchiga topshirilgan taqdirda sud ijrochisi bu ashyolarni qarzdordan olib qoʻyadi va topshirish dalolatnomasini tuzib, ularni undiruvchiga topshiradi.
Olib berilishi lozim boʻlgan ashyolar yoʻqotilganligi yoki undiruvchi ularni olishdan bosh tortganligi yoxud hozir boʻlish haqida bir necha bor taklif qilinishiga qaramasdan uning ashyolarni olish uchun kelmaganligi sababli ijro etishning imkoni boʻlmagan taqdirda, ashyolar qarzdorga qaytariladi, ijro ishi yuritish esa undiruvchiga ijro hujjatini qaytarish bilan tamomlanadi.
Ijro hujjatida koʻrsatilgan hujjatsiz qimmatli qogʻozlar undiruvchiga topshirilgan taqdirda sud ijrochisi mazkur qimmatli qogʻozlarga boʻlgan huquqlarni hisobga oluvchi shaxs tomonidan qarzdorning hisobidan chiqarilishi va ularni undiruvchining hisobiga oʻtkazilishi toʻgʻrisida qaror chiqaradi”;
39) 58-modda:
birinchi qismi “uzish” degan soʻzdan keyin “ijro yigʻimi” degan soʻzlar bilan toʻldirilsin;
ikkinchi qismining ikkinchi jumlasi quyidagi tahrirda bayon etilsin:
“Ijro yigʻimi summalari, shuningdek ijro xarajatlarining oʻrnini qoplash uchun moʻljallangan summalar sud ijrochilarining depozit hisobvaragʻiga oʻtkazilib, soʻngra ijro xarajatlarining oʻrni ushbu summa hisobidan qoplanadi”;
40) 60-moddaning matni quyidagi tahrirda bayon etilsin:
“Qarzdor yuridik shaxsning mol-mulkini xatlash va realizatsiya qilish quyidagi ketma-ketlikda amalga oshiriladi:
birinchi navbatda — ishlab chiqarishda bevosita qatnashmaydigan koʻchar mol-mulkka (qimmatli qogʻozlarga, qarzdorning depozit va boshqa hisobvaraqlaridagi pul mablagʻlariga, valyuta qimmatliklari, yengil avtotransport, ofislar dizayni ashyolari, tayyor mahsulot (tovarlar), qimmatbaho metallar va qimmatbaho toshlarga, ulardan tayyorlangan buyumlarga, shuningdek bunday buyumlar parchalariga va boshqalarga) nisbatan;
ikkinchi navbatda — tovarlarni ishlab chiqarishda, ishlarni bajarishda va xizmatlar koʻrsatishda bevosita foydalanilmaydigan mulkiy huquqlarga, shuningdek ishlab chiqarishda bevosita qatnashmaydigan va bevosita qatnashishga moʻljallanmagan boshqa moddiy qimmatliklarga nisbatan;
uchinchi navbatda — tovarlar ishlab chiqirishda, ishlarni bajarishda yoki xizmatlar koʻrsatishda bevosita qatnashadigan mulkiy huquqlarga, koʻchmas mulk obyektlariga, shuningdek xomashyo va materiallar, dastgohlar, asbob-uskunalar, ishlab chiqarishda bevosita qatnashishga moʻljallangan boshqa asosiy vositalarga nisbatan.
Ushbu modda birinchi qismining qoidalari qarzdor jismoniy shaxsning tadbirkorlik faoliyati munosabati bilan sud yoki boshqa organ tomonidan berilgan ijro hujjatidagi talablar ijro etilgan taqdirda, undiruvni belgilangan tartibda yakka tartibdagi tadbirkor sifatida roʻyxatdan oʻtkazilgan qarzdor jismoniy shaxsning mol-mulkiga qaratishda ham qoʻllaniladi”;
41) 61-moddaning ikkinchi va uchinchi qismlari chiqarib tashlansin;
42) 62-moddaning ikkinchi va uchinchi qismlari quyidagi tahrirda bayon etilsin:
“Xoʻjalik sudining qarzdorni bankrot deb topish va tugatish ishini yuritishni ochish toʻgʻrisidagi qarorining koʻchirma nusxasi olinganda, shuningdek roʻyxatdan oʻtkazuvchi organdan qarzdorning ixtiyoriy tugatish jarayonida ekanligi toʻgʻrisida xabarnoma olinganda sud ijrochisi ijro ishi yuritishni tamomlaydi, bundan mulk huquqini eʼtirof etish toʻgʻrisidagi, maʼnaviy ziyonni kompensatsiya qilish haqidagi, mol-mulkni oʻzga shaxsning qonunsiz egaligidan talab qilib olish toʻgʻrisidagi, asossiz orttirilgan boylikni qaytarish toʻgʻrisidagi, bitimlarni haqiqiy emas deb topish va ularning haqiqiy emasligi oqibatlarini qoʻllash haqidagi ijro ishi yuritishlar mustasno. Ijro ishi yuritishni tugatish bilan bir vaqtda sud ijrochisi ijro ishi yuritish davomida qarzdorning mol-mulkiga oʻzi qoʻygan xatlovlarni va ushbu mol-mulkni tasarruf qilishga doir boshqa cheklovlarni olib tashlaydi.
Ijro ishi yuritish tamomlangan ijro hujjatlari sud ijrochisining ijro ishi yuritishni tamomlash toʻgʻrisidagi qarorining koʻchirma nusxasi bilan birgalikda ijro ishi yuritish tamomlangan kundan eʼtiboran uch ish kuni ichida tugatuvchiga yuboriladi. Sud ijrochisi ijro hujjati tugatuvchiga yuborilganligi haqida undiruvchiga maʼlum qiladi”;
43) 63-modda quyidagi tahrirda bayon etilsin:
“63-modda. Auksion shaklidagi kimoshdi savdolarini oʻtkazishga tayyorgarlik koʻrish va ularning asosiy shartlari
Mol-mulk va mulkiy huquqlarning ayrim turlarini realizatsiya qilish boʻyicha auksion shaklidagi kimoshdi savdolari birjalar tomonidan tashkil etiladi va oʻtkaziladi.
Tegishli birja bilan tuzilgan shartnoma va (yoki) kimoshdi savdosiga qoʻyiladigan mol-mulkning yoki mulkiy huquqlarning dastlabki (boshlangʻich) bahosi koʻrsatilgan buyurtma auksion shaklidagi kimoshdi savdosini oʻtkazish uchun asos boʻladi.
Buyurtmaga quyidagilar ilova qilinadi:
ijro hujjatining koʻchirma nusxasi;
sud ijrochisi tuzgan mol-mulkni yoki mulkiy huquqni xatlash dalolatnomasining koʻchirma nusxasi yoxud sud ijrochisining ularni xatlash toʻgʻrisidagi qarorining koʻchirma nusxasi;
mol-mulkni tavsiflovchi hujjatlar, shu jumladan baholash toʻgʻrisidagi xulosaning, avtomototransport vositasini yoki koʻchmas mulkni koʻzdan kechirish dalolatnomasining koʻchirma nusxalari;
mol-mulkka egalik huquqini va mol-mulkka boʻlgan boshqa ashyoviy huquqni tasdiqlovchi hujjatlarning koʻchirma nusxalari.
Koʻchmas mulkni uzoq muddatli ijaraga olish huquqini sotishda sud ijrochisi ushbu moddaning uchinchi qismida koʻrsatilgan hujjatlarga qoʻshimcha ravishda quyidagilarni ilova qiladi:
ijara shartnomasining koʻchirma nusxasi;
ijara shartnomasini roʻyxatdan oʻtkazganlik toʻgʻrisidagi guvohnomaning koʻchirma nusxasi;
ijaraga beruvchining undiruvni uzoq muddatli ijara huquqiga qaratishga roziligini tasdiqlovchi hujjat yoki agar ijara huquqi ijaraga oluvchi tomonidan auksion shaklidagi kimoshdi savdosi natijasida olingan boʻlsa, uzoq muddatli ijara huquqini ijaraga beruvchining roziligisiz oʻtkazish imkonini beruvchi hujjat.
Qurilishi tugallanmagan obyektni sotishda sud ijrochisi ushbu moddaning uchinchi qismida koʻrsatilgan hujjatlarga qoʻshimcha ravishda quyidagilarni ilova qiladi:
yer uchastkasi ajratib berish toʻgʻrisidagi qarorning koʻchirma nusxasi;
tegishli davlat organining qurilish uchun ruxsatnomasining koʻchirma nusxasi.
Yer uchastkasini va yer uchastkasiga boʻlgan mulkiy huquqlarni sotishda sud ijrochisi ushbu moddaning uchinchi qismida koʻrsatilgan hujjatlarga qoʻshimcha ravishda yer uchastkasiga boʻlgan huquqni tasdiqlovchi hujjatlarning va yer uchastkasi chizmasining koʻchirma nusxalarini ilova qiladi.
Auksion shaklidagi kimoshdi savdolari narxning oshib borishi tamoyili asosida oʻtkaziladi.
Quyidagi hollarda auksion shaklidagi kimoshdi savdosi amalga oshmagan deb topiladi, agar:
auksionga ikkitadan kam xaridor kelsa;
auksionning ishtirokchilaridan birontasi mol-mulkni yoxud mulkiy huquqni eʼlon qilingan dastlabki narxda sotib olish istagini bildirmasa;
auksion gʻolibi auksion natijalari toʻgʻrisidagi bayonnomani imzolashdan bosh tortsa yoki realizatsiya qilingan mol-mulkning yoxud mulkiy huquqning qiymatini belgilangan muddatda toʻliq toʻlamasa”;
44) 64-moddaning matni quyidagi tahrirda bayon etilsin:
“Undiruv quyidagi hollarda qarzdorning ish haqiga yoki boshqa unga tenglashtirilgan toʻlovlarga qaratiladi:
davriy toʻlovlarni undirish toʻgʻrisidagi qarorlarni ijro etishda;
eng kam ish haqining ikki baravaridan koʻp boʻlmagan miqdordagi, shu jumladan yigʻma ijro ishi yuritishga birlashtirilgan ijro hujjatlari boʻyicha ushbu miqdordagi pul summasini undirishda;
undirilayotgan summalarni toʻliq uzish uchun qarzdorning mol-mulki boʻlmaganda yoki uning mol-mulki yetarli boʻlmaganda.
Qarzdor jismoniy shaxsga ish haqi yoki boshqa unga tenglashtirilgan toʻlovlarni toʻlayotgan tashkilotlar yoki oʻzga shaxslar undiruvchidan yoxud sud ijrochisidan ijro hujjatini olgan kundan eʼtiboran qarzdor jismoniy shaxsning ish haqi va boshqa daromadlaridan pul mablagʻlarini ijro hujjatidagi talablarga muvofiq ushlab qolishi shart.
Qarzdorga ish haqi yoki boshqa unga tenglashtirilgan toʻlovlarni toʻlayotgan tashkilot yoki oʻzga shaxs ushlab qolingan pul mablagʻlarini undiruvchiga toʻlov amalga oshirilgan kundan eʼtiboran uch kun ichida toʻlashi yoki oʻtkazishi shart. Pul mablagʻlarini toʻlash va oʻtkazish qarzdor hisobidan amalga oshiriladi.
Qarzdor bilan tuzilgan mehnat shartnomasi bekor qilinganda, u oʻqishni bitirganda (boshqa joyga oʻtkazilganda), pensiya va boshqa daromadlar olish joyidan ketganda, qarzdor jismoniy shaxsga ish haqi yoki boshqa unga tenglashtirilgan toʻlovlarni toʻlayotgan tashkilot yoki oʻzga shaxs bu haqda darhol sud ijrochisiga xabar berishi va amalga oshirilgan undiruvlar toʻgʻrisida belgi qoʻyilgan ijro hujjatini unga qaytarishi shart.
Qarzdor jismoniy shaxs yangi ish, oʻqish joyi, pensiya va boshqa daromadlar olish joyi toʻgʻrisida darhol sud ijrochisiga va undiruvchiga xabar berishi shart.
Qarzdorga ish haqi yoki boshqa unga tenglashtirilgan toʻlovlarni toʻlayotgan tashkilot yoki oʻzga shaxs ijro hujjatlarining oʻz vaqtida va toʻgʻri ijro etilishini, ularning hisobini va saqlanishini Oʻzbekiston Respublikasi Adliya vazirligi tomonidan tasdiqlanadigan qarzdor jismoniy shaxsga ish haqi yoki boshqa unga tenglashtirilgan toʻlovlarni toʻlayotgan tashkilotlar yoki oʻzga shaxslar tomonidan ijro hujjatlarining ijro etilishi qoidalariga muvofiq holda taʼminlaydi.
Sud ijrochisi qarzdor jismoniy shaxsga ish haqi yoki boshqa unga tenglashtirilgan toʻlovlarni toʻlayotgan tashkilot yoki oʻzga shaxs tomonidan ijro hujjati talablari bajarilishi ustidan nazoratni amalga oshiradi, shu jumladan ijro hujjati boʻyicha pul mablagʻlarining toʻgʻri ushlab qolinishi va oʻz vaqtida oʻtkazilishi, ularning saqlanishiga va hisobga olinishiga doir belgilangan talablarga rioya etilishi yuzasidan undiruvchining arizasiga koʻra yoki oʻz tashabbusi bilan tekshirish oʻtkazadi. Bunday tekshirishni oʻtkazishda qarzdor jismoniy shaxsga ish haqi yoki boshqa unga tenglashtirilgan toʻlovlarni toʻlayotgan tashkilot yoki oʻzga shaxs tegishli buxgalteriya hujjatlarini va boshqa hujjatlarni sud ijrochisiga taqdim etishi shart”;
quyidagi mazmundagi oʻn birinchi xatboshi bilan toʻldirilsin:
“xizmat safari, boshqa joyga ishga oʻtkazilganligi, qabul qilinganligi yoki yuborilganligi munosabati bilan toʻlanadigan summalarga”;
oʻn birinchi xatboshisi oʻn ikkinchi xatboshi deb hisoblansin;
46) 71-moddaning ikkinchi qismi quyidagi mazmundagi ikkinchi va uchinchi qismlar bilan almashtirilsin:
“Sud ijrochisi ijro hujjatining oʻzi belgilagan muddatda ixtiyoriy ravishda ijro etilishi ustidan nazoratni amalga oshiradi.
Qarzdor ijro hujjatining talablarini sud ijrochisi tomonidan belgilangan muddatda uzrsiz sabablarga koʻra ijro etmagan taqdirda, sud ijrochisi qarzdorga nisbatan maʼmuriy jazo qoʻllaydi, sud hujjatini bajarishdan boʻyin tovlagan taqdirda esa uni jinoiy javobgarlik toʻgʻrisida yozma shaklda ogohlantiradi. Qarzdor shundan soʻng ham ijro hujjatini ijro etishdan boʻyin tovlagan taqdirda, sud ijrochisi qonunda belgilangan tartibda uni jinoiy javobgarlikka tortish choralarini koʻradi”;
beshinchi qismidagi ikkinchi va uchinchi jumlalar chiqarib tashlansin;
quyidagi mazmundagi oltinchi va yettinchi qismlar bilan toʻldirilsin:
“Agar qarzdor uydan koʻchirilgan kundan eʼtiboran olti oy ichida mazkur mol-mulkni olib ketmasa, sud ijrochisi qarzdorni yozma shaklda ogohlantirganidan soʻng mazkur mol-mulkni ushbu Qonunda belgilangan tartibda realizatsiya qilishga topshiradi.
Qarzdorning mol-mulkini realizatsiya qilishdan tushgan va ijro yigʻimi, sud ijrochisi tomonidan qarzdorga solingan jarimalar va ijro xarajatlarining oʻrni qoplanganidan keyin ortib qolgan pul mablagʻlari qarzdorga qaytariladi. Qarzdor tomonidan talab qilib olinmagan pul mablagʻlari Sud departamenti organining depozit hisobvaragʻida uch yil mobaynida saqlanadi. Mazkur pul mablagʻlari ushbu muddat oʻtganidan soʻng Oʻzbekiston Respublikasining Davlat budjetiga oʻtkaziladi”;
oltinchi qismi sakkizinchi qism deb hisoblansin;
48) quyidagi mazmundagi 731 va 732-moddalar bilan toʻldirilsin:
“731-modda. Imoratni buzib tashlash toʻgʻrisidagi ijro hujjatini ijro etish
Qarzdorning imoratini majburiy buzib tashlash xolislar ishtirokida va ichki ishlar organlarining xodimlari koʻmagida sud ijrochisi tomonidan amalga oshiriladi.
Sud ijrochisi imoratni majburiy buzib tashlash kuni va vaqti haqida qarzdorni xabardor qiladi. Imoratni majburiy buzib tashlash kuni va vaqti haqida xabardor qilingan qarzdorning kelmaganligi ijro hujjatini ijro etishga toʻsqinlik qilmaydi.
732-modda. Yer uchastkasini olib qoʻyish va oʻtkazish toʻgʻrisidagi ijro hujjatini ijro etish
Qarzdordan yer uchastkasini majburiy olib qoʻyish yer resurslari, geodeziya, kartografiya va davlat kadastri organi mutaxassisi albatta ishtirok etgan holda amalga oshiriladi.
Sud ijrochisi yer uchastkasini majburiy olib qoʻyish kuni va vaqti haqida qarzdorni xabardor qiladi. Yer uchastkasini majburiy olib qoʻyish kuni va vaqti haqida xabardor qilingan qarzdorning kelmaganligi ijro hujjatini ijro etishga toʻsqinlik qilmaydi.
Yer uchastkasini olib qoʻyish toʻgʻrisidagi ijro hujjatining ijrosi yer uchastkasi sud ijrochisining dalolatnomasi asosida undiruvchiga oʻtkazilgan paytdan eʼtiboran tamomlangan hisoblanadi.
Agar undiruvchining yer uchastkasiga boʻlgan tegishli huquqi roʻyxatga olinmagan boʻlsa, sud ijrochisi oʻz qarori bilan yer resurslari, geodeziya, kartografiya va davlat kadastri organiga undiruvchining ijro hujjatida koʻrsatilgan yer uchastkasiga boʻlgan huquqini davlat roʻyxatidan oʻtkazish majburiyatini yuklaydi. Bunda yer uchastkasini olib qoʻyish toʻgʻrisidagi ijro hujjatining ijrosi undiruvchining yer uchastkasiga boʻlgan huquqi davlat roʻyxatidan oʻtkazilgan paytdan eʼtiboran tamomlangan hisoblanadi”;
49) 74-moddaning uchinchi qismidagi “ushbu Qonunning 82-moddasida” degan soʻzlar “qonunda” degan soʻz bilan almashtirilsin;
50) 76-moddaning uchinchi qismi quyidagi tahrirda bayon etilsin:
“Ijro harakatlari tamomlanganda boʻnak badali (ushbu Qonunning 77-moddasiga muvofiq xarajatlarning qarzdor hisobidan amalga oshirilgan qismi) undiruvchiga toʻliq qaytariladi, ushbu Qonun 40-moddasining oltinchi qismida nazarda tutilgan hollar bundan mustasno”;
51) 77-moddaning ikkinchi qismi quyidagi tahrirda bayon etilsin:
“Ushbu Qonun 40-moddasining oltinchi qismida nazarda tutilgan hollarda ijro hujjatini ijro etish uchun qilingan xarajatlar undiruvchidan undiriladi. Koʻrsatilgan hollarda xarajatlarni undirish sud ijrochisining qarori asosida amalga oshiriladi”;
52) quyidagi mazmundagi 771-modda bilan toʻldirilsin:
“771-modda. Ijro yigʻimi
Sud ijrochisi tomonidan ijro hujjatlarini majburiy ijro etish boʻyicha harakatlar amalga oshirilganligi uchun qarzdordan ijro yigʻimi undiriladi.
Sud ijrochisining ijro yigʻimini undirish toʻgʻrisidagi qarori mazkur qaror qaysi ijro ishi yuritish yuzasidan chiqarilgan boʻlsa, oʻsha ijro ishiga qoʻshib qoʻyiladi va alohida ijro ishi yuritishni qoʻzgʻatmasdan ijro etiladi.
Ijro yigʻimining miqdori va undirilish tartibi qonun hujjatlarida belgilanadi”;
53) 78-modda birinchi qismining ikkinchi jumlasi “qanoatlantirish” degan soʻzdan keyin “va qarzdordan undirilgan pul summasiga mutanosib ravishda ijro yigʻimini qoplash” degan soʻzlar bilan toʻldirilsin;
54) 80-modda quyidagi mazmundagi yettinchi qism bilan toʻldirilsin:
“Qarzdorga bir necha talablar (ijro hujjatlari) boʻyicha solingan ijro yigʻimlari ushbu moddaning birinchi — oltinchi qismlarida belgilangan tegishli talabni qanoatlantirish uchun moʻljallangan ketma-ketlikka muvofiq undiriladi. Bunda qarzdorga nomulkiy xususiyatdagi ijro hujjatlari boʻyicha solingan ijro yigʻimlari, shuningdek qonunda belgilangan muddatda realizatsiya qilinmagan mol-mulk mulkiy xususiyatdagi ijro hujjatlari boʻyicha undiruvchiga oʻtkazilgan hollarda birinchi navbatdagi talablarga tenglashtiriladi”;
55) 81-moddadagi “sud” degan soʻz “xoʻjalik sudi” degan soʻzlar bilan almashtirilsin;
56) 82-modda quyidagi tahrirda bayon etilsin:
“82-modda. Ijro hujjatini ijro etmaganlik va uning ijrosiga toʻsqinlik qilganlik uchun javobgarlik
Ijro hujjatini ijro etmaganlik, shuningdek uning ijrosiga toʻsqinlik qilganlik qonunda nazarda tutilgan javobgarlikka sabab boʻladi”;
57) 83-moddaning matni quyidagi tahrirda bayon etilsin:
“Oʻrta maxsus (yuridik) yoki oliy (yuridik) maʼlumotga ega boʻlgan Oʻzbekiston Respublikasining fuqarosi sud ijrochisi boʻlishi mumkin. Qoida tariqasida, oliy yuridik maʼlumotga ega boʻlgan Oʻzbekiston Respublikasi fuqarosi katta sud ijrochisi boʻlishi mumkin.
Sud ijrochisi lavozimiga tayinlash uchun kadrlarni tanlab olish tanlov asosida amalga oshiriladi. Katta sud ijrochilari va sud ijrochilarini lavozimga tayinlash va lavozimdan ozod qilish Sud departamenti direktori bilan kelishilgan holda Sud departamentining hududiy boshqarmasi boshligʻi tomonidan amalga oshiriladi.
Sud ijrochisi hokimiyat vakili hisoblanadi va xizmat vazifalarini bajarayotganda Oʻzbekiston Respublikasi Adliya vazirligi tomonidan tasdiqlanadigan namunadagi formali kiyim-bosh kiyadi.
Sud ijrochilariga qonun hujjatlarida belgilangan tartibda adliya organlari xodimlarining mansab darajalari beriladi.
Sud departamentining direktori lavozimiga koʻra Oʻzbekiston Respublikasining Bosh sud ijrochisi, hududiy boshqarmalarning boshliqlari tegishincha Qoraqalpogʻiston Respublikasi, viloyatlar va Toshkent shahrining bosh sud ijrochisidir. Sud departamentining sud qarorlarini ijro etish boshqarmasi boshligʻi va hududiy boshqarmalarning sud qarorlarini ijro etish boʻlimlari boshliqlari lavozimiga koʻra tegishincha bosh sud ijrochilarining oʻrinbosarlaridir.
Sud departamentining sud qarorlarini ijro etish boshqarmasi va hududiy boshqarmalarning sud qarorlarini ijro etish boʻlimlari xodimlari sud ijrochilari maqomiga ega boʻladi”;
58) quyidagi mazmundagi 831-modda bilan toʻldirilsin:
“831-modda. Bosh sud ijrochilarining va ular oʻrinbosarlarining vakolatlari
Oʻzbekiston Respublikasining Bosh sud ijrochisi, Qoraqalpogʻiston Respublikasi, viloyatlar va Toshkent shahrining bosh sud ijrochilari, shuningdek ularning oʻrinbosarlari:
quyi turuvchi sud ijrochilaridan ijro ishi yuritish materiallarini, hujjatlar va ijro hujjatining ijro etilishi jarayoni toʻgʻrisidagi boshqa maʼlumotlarni tekshirish uchun talab qilib oladi;
ijro ishi yuritish, shu jumladan u yoki bu ijro harakatlarini amalga oshirish boʻyicha yozma koʻrsatmalar beradi;
sud ijrochilarining noqonuniy va asossiz qarorlarini bekor qiladi;
sud ijrochisi ijro ishi yuritish jarayonida qonun hujjatlari buzilishiga yoʻl qoʻygan taqdirda, uni ijro harakatlarini bundan buyon amalga oshirishdan chetlashtiradi;
sud ijrochilarining harakatlari (harakatsizligi) va qarorlariga doir shikoyatlarni koʻrib chiqadi.
Qonun hujjatlariga muvofiq Oʻzbekiston Respublikasining Bosh sud ijrochisi, Qoraqalpogʻiston Respublikasi, viloyatlar va Toshkent shahrining bosh sud ijrochilari, shuningdek ularning oʻrinbosarlari boshqa vakolatlarni ham amalga oshirishi mumkin”;
59) 84-moddaning matni quyidagi tahrirda bayon etilsin:
“Sud ijrochisi ijro harakatlarini amalga oshirishda:
davlat organlaridan va boshqa organlardan, tashkilotlardan hamda ularning mansabdor shaxslaridan zarur hujjatlar va maʼlumotlar olish;
davlat organlariga va boshqa organlarga, tashkilotlarga va ularning mansabdor shaxslariga, shuningdek fuqarolarga bajarilishi majburiy boʻlgan koʻrsatmalar berish;
ishlayotgan qarzdorlarga nisbatan korxonalar, muassasalar va tashkilotlarda sud hujjatlari va boshqa organlar hujjatlarining ijro etilishini hamda moliyaviy hujjatlarning yuritilishini ijro ishi yuritishga muvofiq tekshiruvdan oʻtkazish;
ijro ishi yuritishda ishtirok etayotgan shaxslarga muayyan ijro harakatlarini amalga oshirish masalalari yuzasidan topshiriqlar berish;
qarzdorlar egallab turgan yoki ularga qarashli boʻlgan, qarzdorga qarashli boʻlgan mol-mulk borligini tasdiqlovchi hujjatli maʼlumotlar mavjud boʻlganda esa boshqa shaxslar egallab turgan yoki ularga qarashli boʻlgan joylarga va shu jumladan turar joylarga va omborlarga kirish, zarur boʻlgan hollarda joylar hamda omborlarni majburan ochish va xolislar ishtirokida koʻzdan kechirish, oʻzga shaxslarda qarzdorga tegishli boʻlgan mol-mulk borligini tasdiqlovchi hujjatli maʼlumotlar mavjud boʻlmaganda esa bunday harakatlarni boshqa shaxslar egallab turgan yoki ularga qarashli boʻlgan joylar va omborlarda sud ajrimi asosida amalga oshirish;
qonun hujjatlariga muvofiq mol-mulkni xatlash, xatlangan mol-mulkni olib qoʻyish, saqlashga topshirish va realizatsiya qilish;
qarzdorning banklardagi va boshqa kredit tashkilotlaridagi hisobvaraqlarida, omonatlarida turgan yoki saqlash uchun qoʻyilgan pul mablagʻlari hamda oʻzga qimmatliklarini xatlash;
qarzdor va uning debitorlarining hisobvaraqlariga ijro hujjatlari boʻyicha qarz summalarni undirish haqida inkasso topshiriqnomalarini qoʻyish;
olib qoʻyilgan mol-mulkni vaqtincha saqlash uchun davlat mulkidagi yashash uchun moʻljallanmagan joylardan, mulkdorning roziligi bilan esa, xususiy mulkdagi joylardan foydalanish, bunday mol-mulkni saqlash majburiyatini tegishli shaxslar zimmasiga yuklash, undiruvchining yoki qarzdorning transport vositasidan mol-mulkni tashish uchun xarajatlarni qarzdorning hisobiga kiritgan holda foydalanish;
ijro harakatlari amalga oshirilayotganda asos boʻlgan ijro hujjatidagi talablarda noaniqlik boʻlgan taqdirda, ijro hujjatini bergan sud yoki boshqa organga uni ijro etish tartibini tushuntirib berishni soʻrab murojaat etish;
ijro ishi yuritishda ishtirok etuvchi shaxslarni chaqirish;
ijro yigʻimlarini, sud ijrochisi tomonidan solingan jarimalarni va ijro xarajatlarini undirish;
qarzdor jismoniy shaxsga, uning mol-mulkiga yoki olib qoʻyilishi lozim boʻlgan bolaga nisbatan qidiruv eʼlon qilish;
ijro harakatlarini amalga oshirishda yuzaga kelgan masalalar boʻyicha, shu jumladan ijro usuli va tartibini oʻzgartirish masalasida sudga yoki boshqa organga ariza bilan murojaat qilish;
ijro harakatlarini amalga oshirish davomida, zarur hollarda, ichki ishlar organlarining xodimlariga yordam soʻrab murojaat qilish;
ijro hujjatlari talablarini uzrsiz sabablarga koʻra ixtiyoriy ravishda bajarmagan, sud hujjatlari va boshqa organlar hujjatlarini ijro etish toʻgʻrisidagi qonun hujjatlarini buzgan qarzdorlarga nisbatan maʼmuriy jazo qoʻllash, shuningdek sud hujjatlarini ijro etishdan boʻyin tovlagan yoki sud hujjatining ijro etilishiga toʻsqinlik qilgan shaxslarni qonunda belgilangan tartibda jinoiy javobgarlikka tortish choralarini koʻrish;
ushbu Qonunda belgilangan tartibda mol-mulkni baholash;
mol-mulkni baholash uchun mutaxassislarni jalb etish;
qarzdor jismoniy shaxsning Oʻzbekiston Respublikasidan chiqib ketishiga vaqtincha cheklash belgilash huquqiga ega.
Sud ijrochisi ijro harakatlarini amalga oshirishda qonun hujjatlariga muvofiq boshqa huquqlarga ham ega boʻlishi mumkin”;
birinchi qismi quyidagi tahrirda bayon etilsin:
“Agar sud ijrochisining ijro harakatlarini amalga oshirishda qabul qiladigan qarorlari (ijro ishi yuritishni qoʻzgʻatish, ijro yigʻimini undirish, jarima solish va boshqalar) ijro ishini yuritishdagi taraflar va boshqa shaxslar manfaatlariga daxldor boʻlsa, sud ijrochisi tegishli qaror chiqaradi, u ijro ishiga qoʻshib qoʻyiladi”;
quyidagi mazmundagi uchinchi qism bilan toʻldirilsin:
“Sud ijrochisining maʼmuriy jazo qoʻllash toʻgʻrisidagi qarori maʼmuriy huquqbuzarlik haqida bayonnoma tuzilmagan holda chiqariladi va alohida ijro ishi yuritish qoʻzgʻatilmasdan ijro etiladi”;
uchinchi qismi toʻrtinchi qism deb hisoblansin;
toʻrtinchi qismidagi “qaror chiqarilgan kundan eʼtiboran oʻn kunlik muddat ichida sudga” degan soʻzlar chiqarib tashlansin;
61) quyidagi mazmundagi 861-modda bilan toʻldirilsin:
“861-modda. Sud ijrochisining qarorlari ustidan shikoyat berish va protest keltirish
Xoʻjalik sudi tomonidan berilgan ijro hujjati boʻyicha sud ijrochisining chiqargan qarori ustidan undiruvchi yoki qarzdor tomonidan ijro hujjatini bergan xoʻjalik sudiga yoki boʻysunuv tartibida yuqori turuvchi organga, mansabdor shaxsga, qaror chiqarilganligi haqida xabar qilingan kundan eʼtiboran oʻn kunlik muddatda shikoyat berilishi mumkin.
Ushbu moddaning birinchi qismida nazarda tutilmagan hollarda sud ijrochisining qarori ustidan qaror chiqarilganligi haqida xabar qilingan kundan eʼtiboran oʻn kunlik muddatda sud ijrochisi joylashgan erdagi umumiy yurisdiksiya sudiga yoki boʻysunuv tartibida yuqori turuvchi organga, mansabdor shaxsga shikoyat beriladi.
Sud ijrochisining qaroriga qonunda belgilangan tartibda prokuror tomonidan protest keltirilishi mumkin”;
62) quyidagi mazmundagi 891 va 892-moddalar bilan toʻldirilsin:
“891-modda. Sud departamentining faoliyatini tashkil etish
Sud departamenti organlarining faoliyatini tashkil etish, vazifalari va funksiyalari Oʻzbekiston Respublikasi Prezidenti tomonidan belgilanadi.
Sud departamenti organlarida xizmatni oʻtash, Sud departamenti organlari xodimlarini ragʻbatlantirish va intizomiy javobgarlikka tortish tartibi Oʻzbekiston Respublikasi Vazirlar Mahkamasi tomonidan belgilanadi.
Sud departamenti organlari ijro ishi yuritish hujjatlarini hisobga olish va saqlashni qonun hujjatlarida belgilangan talablarga muvofiq taʼminlaydi. Ijro ishi yuritishlardagi ijro hujjatlarining va boshqa hujjatlarning olib qoʻyilishiga faqat sud qarori asosida yoki Oʻzbekiston Respublikasining Jinoyat-protsessual kodeksida belgilangan tartibda yoʻl qoʻyiladi.
Ijro ishi yuritishlarni olib borish, shu jumladan ularni shakllantirish, hisobga olish va saqlash tartibi Oʻzbekiston Respublikasi Adliya vazirligi tomonidan belgilanadi.
Sud departamenti Sud departamenti organlari tomonidan qoʻzgʻatilgan ijro ishi yuritishlari toʻgʻrisidagi maʼlumotlarning elektron bazasini yuritadi.
892-modda. Ichki xavfsizlik inspeksiyasi
Sud departamenti tizimida Ichki xavfsizlik inspeksiyasi tashkil etiladi, u Sud departamenti organlari xodimlari tomonidan gʻayriqonuniy harakatlar sodir etilishining oldini olish boʻyicha ish olib boradi, xizmat tekshiruvlarini oʻtkazadi, Sud departamenti organlarini halol va kasbiy tayyorgarlikka ega boʻlgan kadrlar bilan toʻldirish uchun nomzodlarni oʻrganadi, Sud departamenti organlari xodimlarini ularning faoliyatiga noqonuniy aralashuvlardan, xodimlarning va ular oila aʼzolarining shaxsiy hayoti, sogʻligʻi va mol-mulkini tajovuzlardan himoya qilish choralarini koʻradi.
Ichki xavfsizlik inspeksiyasi oʻz faoliyatini qonun hujjatlariga muvofiq amalga oshiradi”;
birinchi qismidagi “Oʻzbekiston Respublikasi Adliya vazirligi huzuridagi Sud qarorlarini ijro etish, sudlar faoliyatini moddiy-texnika jihatidan va moliyaviy taʼminlash departamenti tomonidan respublika budjeti mablagʻlari” degan soʻzlar “Sud departamenti tomonidan Oʻzbekiston Respublikasi Davlat budjeti mablagʻlari va qonun hujjatlarida taqiqlanmagan boshqa mablagʻlar” degan soʻzlar bilan almashtirilsin;
quyidagi mazmundagi ikkinchi qism bilan toʻldirilsin:
“Sud departamenti organlari maxsus avtotransport vositalari, shu jumladan Sud departamentiga mansubligini anglatuvchi maxsus chiroqli signallarga, boʻyoqlarning rangli grafik sxemalariga ega boʻlgan avtotransport vositalari, shuningdek boshqa maxsus vositalar bilan taʼminlanadi”;
ikkinchi qismi uchinchi qism deb hisoblansin;
uchinchi qismidagi “Oʻzbekiston Respublikasi Adliya vazirligi huzuridagi Sud qarorlarini ijro etish, sudlar faoliyatini moddiy-texnika jihatidan va moliyaviy taʼminlash departamentida” degan soʻzlar chiqarib tashlansin.
(10-modda Oʻzbekiston Respublikasining 2022-yil 12-apreldagi OʻRQ-763-sonli Qonuniga asosan oʻz kuchini yoʻqotgan — Qonunchilik maʼlumotlari milliy bazasi, 13.04.2022-y., 03/22/763/0306-son)
11-modda. Ushbu Qonun rasmiy eʼlon qilingan kundan eʼtiboran kuchga kiradi.
Oʻzbekiston Respublikasi Prezidenti I. KARIMOV
Toshkent sh.,
2009-yil 14-yanvar,
OʻRQ-199-son
(Oʻzbekiston Respublikasi qonun hujjatlari toʻplami, 2009-y., 3-son, 9-modda; Qonun hujjatlari maʼlumotlari milliy bazasi, 30.01.2018-y., 03/18/463/0634-son; 02.04.2021-y., 03/21/680/0263-son; Qonunchilik maʼlumotlari milliy bazasi, 13.04.2022-y., 03/22/763/0306-son; 13.09.2023-y., 03/23/868/0699-son)
Закон Республики Узбекистан
О ВНЕСЕНИИ ИЗМЕНЕНИЙ И ДОПОЛНЕНИЙ В НЕКОТОРЫЕ ЗАКОНОДАТЕЛЬНЫЕ АКТЫ РЕСПУБЛИКИ УЗБЕКИСТАН В СВЯЗИ С СОВЕРШЕНСТВОВАНИЕМ ИСПОЛНИТЕЛЬНОГО ПРОИЗВОДСТВА
Принят Законодательной палатой 19 ноября 2008 года
Одобрен Сенатом 4 декабря 2008 года
Статья 1. Внести в Уголовный кодекс Республики Узбекистан, утвержденный Законом Республики Узбекистан от 22 сентября 1994 года № 2012-XII (Ведомости Верховного Совета Республики Узбекистан, 1995 г., № 1, ст. 3; Ведомости Олий Мажлиса Республики Узбекистан, 1996 г., № 9, ст. 144; 1997 г., № 2, ст. 56, № 9, ст. 241; 1998 г., № 5-6, ст. 102, № 9, ст. 181; 1999 г., № 1, ст. 20, № 5, ст. 124, № 9, ст. 229; 2000 г., № 5-6, ст. 153; 2001 г., № 1-2, ст. 23, № 9-10, ст. 165; 2002 г., № 9, ст. 165; 2003 г., № 1, ст. 8, № 9-10, ст. 149; 2004 г., № 1-2, ст. 18, № 9, ст. 171; Ведомости палат Олий Мажлиса Республики Узбекистан, 2005 г., № 9, ст. 314, № 12, ст.ст. 417, 418; 2006 г., № 6, ст. 261, № 12, ст. 656; 2007 г., № 4, ст.ст. 158, 166, № 6, ст. 248, № 9, ст.ст. 416, 422, № 12, ст. 607; 2008 г., № 4, ст.ст. 187, 188, 189, № 7, ст. 352, № 9, ст.ст. 485, 487, 488), следующие изменение и дополнение:
1) статью 232 изложить в следующей редакции:
«Статья 232. Неисполнение судебного акта
Уклонение от исполнения судебного акта, обязывающего совершить определенные действия либо воздержаться от их совершения, продолжаемое после применения административного взыскания, а равно воспрепятствование исполнению судебного акта, —
наказываются штрафом до ста минимальных размеров заработной платы или исправительными работами до трех лет либо арестом до трех месяцев.
Те же деяния, совершенные должностным лицом, —
наказываются штрафом от ста до двухсот минимальных размеров заработной платы или лишением определенного права до пяти лет, или арестом от трех до шести месяцев либо лишением свободы до пяти лет»;
2) диспозицию части первой статьи 233 дополнить словами «а равно осуществление работником банка или иной кредитной организации банковских операций с денежными средствами (вкладами), на которые наложен арест».
Статья 2. Внести в Уголовно-процессуальный кодекс Республики Узбекистан, утвержденный Законом Республики Узбекистан от 22 сентября 1994 года № 2013-XII (Ведомости Верховного Совета Республики Узбекистан, 1995 г., № 2, ст. 5; Ведомости Олий Мажлиса Республики Узбекистан, 1995 г., № 12, ст. 269; 1997 г., № 2, ст. 56, № 9, ст. 241; 1998 г., № 5-6, ст. 102, № 9, ст. 181; 1999 г., № 1, ст. 20, № 5, ст. 124, № 9, ст. 229; 2000 г., № 5-6, ст. 153, № 7-8, ст. 217; 2001 г., № 1-2, ст.ст. 11, 23, № 9-10, ст.ст. 165, 182; 2002 г., № 9, ст. 165; 2003 г., № 5, ст. 67; 2004 г., № 1-2, ст. 18, № 9, ст. 171; Ведомости палат Олий Мажлиса Республики Узбекистан, 2005 г., № 12, ст. 418; 2006 г., № 6, ст. 261; 2007 г., № 4, ст. 166, № 6, ст.ст. 248, 249, № 9, ст. 422, № 12, ст.ст. 594, 595, 607; 2008 г., № 4, ст.ст. 177, 187, № 9, ст.ст. 482, 484, 487), следующие изменение и дополнения:
1) статью 38 дополнить пунктом 9 следующего содержания:
«9) Департамент по исполнению судебных решений, материально-техническому и финансовому обеспечению деятельности судов при Министерстве юстиции Республики Узбекистан и его территориальные управления — по делам, связанным с уклонением от содержания несовершеннолетних или нетрудоспособных лиц, родителей, неисполнением судебного акта, а также незаконным распоряжением имуществом, подвергнутому аресту»;
2) из статьи 286 слова «гражданско-процессуальным» исключить;
3) дополнить статьей 5391 следующего содержания:
«Статья 5391. Разрешение вопросов, возникающих при исполнении приговоров, определений и постановлений в части гражданского иска и других имущественных взысканий
Вопросы, возникающие при исполнении приговоров, определений и постановлений в части гражданского иска и других имущественных взысканий, разрешаются в порядке, установленном гражданским процессуальным законодательством и законодательством об исполнении судебных актов и актов иных органов»;
4) часть первую статьи 541 после слова «наркоманией» дополнить словами «в части гражданского иска и иных имущественных взысканий».
Статья 3. Внести в Кодекс Республики Узбекистан об административной ответственности, утвержденный Законом Республики Узбекистан от 22 сентября 1994 года № 2015-XII (Ведомости Верховного Совета Республики Узбекистан, 1995 г., № 3, ст. 6; Ведомости Олий Мажлиса Республики Узбекистан, 1995 г., № 9, ст. 193, № 12, ст. 269; 1996 г., № 5-6, ст. 69, № 9, ст. 144; 1997 г., № 2, ст. 56, № 4-5, ст. 126, № 9, ст. 241; 1998 г., № 3, ст. 38, № 5-6, ст. 102, № 9, ст. 181; 1999 г., № 1, ст. 20, № 5, ст. 124, № 9, ст. 229; 2000 г., № 5-6, ст. 153, № 7-8, ст. 217; 2001 г., № 1-2, ст. 23, № 9-10, ст.ст. 165, 182; 2002 г., № 1, ст. 20, № 9, ст. 165; 2003 г., № 1, ст. 8, № 5, ст. 67, № 9-10, ст. 149; 2004 г., № 1-2, ст. 18, № 5, ст. 90, № 9, ст. 171; 2005 г., № 1, ст. 18; Ведомости палат Олий Мажлиса Республики Узбекистан, 2005 г., № 9, ст. 312, № 12, ст.ст. 413, 417, 418; 2006 г., № 6, ст. 261, № 9, ст. 498, № 10, ст. 536, № 12, ст.ст. 656, 659; 2007 г., № 4, ст.ст. 158, 159, 164, 165, № 9, ст.ст. 416, 421, № 12, ст.ст. 596, 604, 607; 2008 г., № 4, ст.ст. 181, 189, 192, № 9, ст.ст. 486, 488), следующие изменения и дополнения:
1) дополнить статьями 1981 и 1982 следующего содержания:
«Статья 1981. Неисполнение должником исполнительного документа
Неисполнение должником исполнительного документа без уважительных причин в срок, установленный для добровольного исполнения указанного документа, или неисполнение исполнительного документа без уважительных причин, обязывающего должника совершить определенные действия либо воздержаться от их совершения в срок, установленный судебным исполнителем, —
влечет наложение штрафа на граждан от пяти до десяти, а на должностных лиц — от десяти до пятнадцати минимальных размеров заработной платы.
Статья 1982. Нарушение законодательства об исполнении судебных актов и актов иных органов
Нарушение законодательства об исполнении судебных актов и актов иных органов, то есть представление недостоверных сведений о доходах и об имущественном положении должника, утрата исполнительного документа, нарушение порядка исполнения, учета и хранения исполнительных документов, направленных для удержания из заработной платы и приравненных к ней платежей, а также несообщение должником о новом месте работы, учебы, месте получения пенсии и иных доходов —
влечет наложение штрафа на граждан от пяти до десяти, а на должностных лиц — от десяти до пятнадцати минимальных размеров заработной платы»;
2) дополнить статьей 2453 следующего содержания:
«Статья 2453. Органы Департамента по исполнению судебных решений, материально-техническому и финансовому обеспечению деятельности судов при Министерстве юстиции Республики Узбекистан
Органам Департамента по исполнению судебных решений, материально-техническому и финансовому обеспечению деятельности судов при Министерстве юстиции Республики Узбекистан подведомственны дела об административных правонарушениях, предусмотренных статьями 1981 и 1982 настоящего Кодекса.
Рассматривать дела об административных правонарушениях и применять административные взыскания от имени Департамента по исполнению судебных решений, материально-техническому и финансовому обеспечению деятельности судов при Министерстве юстиции Республики Узбекистан вправе должностные лица органов Департамента, наделенные полномочием осуществлять принудительное исполнение судебных актов и актов иных органов»;
3) в части третьей статьи 332 слова «Сберегательного банка Республики Узбекистан» заменить словами «соответствующего банка»;
в части первой слова «в соответствии с правилами, установленными гражданским процессуальным законодательством» заменить словами «в соответствии с правилами, установленными законодательством об исполнении судебных актов и актов иных органов»;
из части второй слова «районного (городского) суда» и «личное» исключить;
5) часть первую статьи 336 изложить в следующей редакции:
«Изъятые на основании постановления о возмездном изъятии предметы в установленном порядке реализуются на договорно-комиссионных началах либо на аукционных торгах»;
6) в статье 337 слова «судебным исполнителем районных (городских) отделений судебных исполнителей территориальных отделов Департамента» заменить словами «судебными исполнителями органов Департамента»;
7) абзац первый статьи 339 изложить в следующей редакции:
«После исполнения постановления о конфискации предмета, явившегося орудием совершения или непосредственным предметом административного правонарушения, судебный исполнитель выносит постановление об окончании исполнительного производства, один экземпляр которого направляется»;
8) текст статьи 348 изложить в следующей редакции:
«В случае неисполнения постановления в части возмещения имущественного ущерба в срок, установленный частью третьей статьи 347 настоящего Кодекса, оно направляется судебному исполнителю для принудительного исполнения в порядке, установленном законодательством».
(статья 4 утратит силу c 1 апреля 2018 года Законом Республики Узбекистан от 29 января 2018 года № ЗРУ-463 — Национальная база данных законодательства, 30.01.2018 г., № 03/18/463/0634)
(статья 5 утратит силу c 1 апреля 2018 года Законом Республики Узбекистан от 29 января 2018 года № ЗРУ-463 — Национальная база данных законодательства, 30.01.2018 г., № 03/18/463/0634)
Статья 6. Часть третью статьи 36 Земельного кодекса Республики Узбекистан, утвержденного Законом Республики Узбекистан от 30 апреля 1998 года № 598-I (Ведомости Олий Мажлиса Республики Узбекистан, 1998 г., № 5-6, ст. 82; 2003 г., № 9-10, ст. 149; 2004 г., № 5, ст. 90; 2005 г., № 1, ст. 18; Ведомости палат Олий Мажлиса Республики Узбекистан, 2007 г., № 12, ст. 608), дополнить пунктом 4 следующего содержания:
«4) обращения взыскания на земельный участок по исполнительным документам».
(статья 7 утратила силу Законом Республики Узбекистан от 1 апреля 2021 года № ЗРУ-680 – Национальная база данных законодательства, 02.04.2021 г., № 03/21/680/0263)
(статья 8 утратила силу Законом Республики Узбекистан от 13 сентября 2023 года № ЗРУ-868 — Национальная база данных законодательства, 13.09.2023 г., № 03/23/868/0699)
Статья 9. Внести в Закон Республики Узбекистан от 29 августа 2001 года № 258-II «Об исполнении судебных актов и актов иных органов» (Ведомости Олий Мажлиса Республики Узбекистан, 2001 г., № 9-10, ст.169; Ведомости палат Олий Мажлиса Республики Узбекистан, 2007 г., № 8, ст. 367, № 12, ст. 598; 2008 г., № 4, ст.ст. 184, 187) следующие изменения и дополнения:
1) часть первую статьи 3 изложить в следующей редакции:
«Принудительное исполнение судебных актов и актов иных органов возлагается на судебных исполнителей органов Департамента по исполнению судебных решений, материально-техническому и финансовому обеспечению деятельности судов при Министерстве юстиции Республики Узбекистан (далее — Судебный департамент), полномочия которых устанавливаются настоящим Законом и другими актами законодательства»;
2) часть третью статьи 9 изложить в следующей редакции:
«Должником является лицо, обязанное передать взыскателю денежные средства или иное имущество либо совершить определенные действия, предусмотренные исполнительным документом, или воздержаться от их совершения»;
3) третье предложение части первой статьи 13 изложить в следующей редакции:
«Если по исполнительному документу на должника возложены обязанности, которые он может исполнить только лично, а также в случаях, когда характер исполнительного документа требует личного участия взыскателя, то при их исполнении должник или взыскатель не вправе действовать через своего представителя»;
4) первое предложение части первой статьи 18 изложить в следующей редакции:
«Участие понятых обязательно при производстве исполнительных действий, связанных со вскрытием помещений и хранилищ, осмотром, арестом, изъятием и передачей имущества должника»;
5) статью 21 изложить в следующей редакции:
«Статья 21. Взаимодействие судебных исполнителей с государственными органами, кредитными и иными организациями
Судебные исполнители исполняют возложенные на них задачи во взаимодействии с государственными органами, кредитными и иными организациями. Указанные органы и организации обязаны оказывать содействие судебным исполнителям в обеспечении принудительного исполнения судебных актов и актов иных органов.
В целях обеспечения принудительного исполнения судебных актов и актов иных органов:
1) органы внутренних дел:
осуществляют на основании постановления судебного исполнителя розыск должника — физического лица, ребенка, подлежащего отобранию, а также автомототранспортных средств;
обеспечивают в установленном порядке принудительный привод лиц, уклоняющихся от явки к судебному исполнителю;
обеспечивают охрану общественного порядка при производстве исполнительных действий, в том числе при наличии каких-либо препятствий к совершению судебным исполнителем исполнительных действий;
обеспечивают на основании поручения судебного исполнителя принудительную остановку автомототранспортного средства для совершения установленных законом мер принудительного исполнения, в том числе для обращения взыскания на это автомототранспортное средство;
представляют по письменному запросу судебного исполнителя в трехдневный срок информацию о владельце автомототранспортного средства, об автомототранспортных средствах, зарегистрированных за соответствующими должниками, а также иную информацию о государственной регистрации права собственности и иных вещных прав на автомототранспортные средства, исполняют установленные судебными исполнителями запреты на их регистрацию или перерегистрацию;
участвуют в случаях, установленных законодательством, в осмотре автомототранспортных средств, описанных в ходе совершения исполнительных действий;
обеспечивают исполнение решения суда или постановления судебного исполнителя о временном ограничении на выезд должника — физического лица из Республики Узбекистан;
2) органы Государственного комитета Республики Узбекистан по земельным ресурсам, геодезии, картографии и государственному кадастру:
представляют по письменному запросу судебного исполнителя в трехдневный срок сведения о государственной регистрации права собственности и иных вещных прав на недвижимое имущество, в том числе земельный участок, о правообладателях, а также иную кадастровую информацию;
осуществляют на основании решения суда или постановления судебного исполнителя либо акта передачи недвижимого имущества между взыскателем и должником, утвержденного судебным исполнителем, государственную регистрацию права собственности и иных вещных прав на недвижимое имущество, в том числе земельный участок;
осуществляют по письменному поручению судебного исполнителя формирование кадастрового дела и государственную регистрацию права собственности и иных вещных прав на недвижимое имущество, в том числе земельный участок, в порядке, установленном законодательством;
исполняют установленные судебным исполнителем запреты на отчуждение недвижимого имущества и права на земельный участок;
участвуют при совершении исполнительных действий об изъятии и передаче земельного участка, а в случаях, установленных законодательством, — в осмотре иного недвижимого имущества, описанного в ходе совершения исполнительных действий;
3) Центральный банк Республики Узбекистан совместно с Министерством юстиции Республики Узбекистан определяет порядок использования Национальной информационной базы банковских депозиторов для установления банковских счетов должников;
4) банки и иные кредитные организации:
представляют судебному исполнителю по его письменному запросу, поданному на основании вступившего в законную силу решения суда об обращении взыскания или наложении ареста на денежные средства и иное имущество клиента (корреспондента) данного банка, сведения, составляющие банковскую тайну;
определяют по письменному запросу судебного исполнителя банк и счет должника, на который возможно наложить арест, и не позднее следующего рабочего дня информируют об этом судебного исполнителя;
исполняют в установленном законодательством порядке поручения судебных исполнителей о бесспорном взыскании с должника соответствующей задолженности по исполнительному документу, в том числе исполнительского сбора, штрафов, наложенных судебным исполнителем на должника, и расходов по исполнению;
осуществляют по постановлению судебного исполнителя продажу или покупку иностранной валюты, в том числе наличной иностранной валюты должника;
обеспечивают исполнение постановления судебного исполнителя об аресте денежных средств, находящихся на счете должника, а также других ограничений на использование счета должника, предусмотренных в постановлении судебного исполнителя;
осуществляют временное хранение на депозитном счете органа Судебного департамента денежных средств, изъятых или взысканных у должника, а также поступивших от реализации в ходе исполнительных действий имущества, по постановлению судебного исполнителя перечисляют (выдают) эти средства соответствующему взыскателю, в Государственный бюджет Республики Узбекистан, государственные целевые фонды, а также для возмещения исполнительского сбора, штрафов, наложенных судебным исполнителем на должника, и расходов по исполнению;
5) органы государственной налоговой службы:
оказывают содействие судебным исполнителям при обеспечении принудительного исполнения исполнительных документов, предусматривающих взыскание задолженности по обязательным платежам в бюджет и государственные целевые фонды за счет имущества должника;
осуществляют по поручению судебного исполнителя расчет задолженности должника по налогам и другим обязательным платежам в бюджет и представляют их судебному исполнителю;
представляют по письменному запросу судебного исполнителя в трехдневный срок информацию о должнике — налогоплательщике, имеющуюся в базе данных органов государственной налоговой службы;
оказывают содействие судебным исполнителям в выявлении неучтенных доходов должника, уклоняющегося от уплаты налогов и других обязательных платежей;
в случаях, установленных законодательством, участвуют при уценке нереализованного имущества;
6) органы казначейства:
перечисляют на основании постановления судебного исполнителя в десятидневный срок денежные средства из Государственного бюджета Республики Узбекистан или с единого казначейского счета для исполнения требований исполнительного документа;
обеспечивают исполнение постановления судебного исполнителя об аресте денежных средств должника — бюджетной организации, находящихся в едином казначейском счете, а также других ограничений на использование средств должника, предусмотренных в постановлении судебного исполнителя;
7) органы по охране Государственной границы:
обеспечивают исполнение решения суда или постановления судебного исполнителя о временном ограничении на выезд должника — физического лица из Республики Узбекистан, принимают меры по предотвращению выезда из Республики Узбекистан должников — физических лиц, уклоняющихся от исполнения требований судебного акта или акта иного органа;
в установленном порядке осуществляют с органами Судебного департамента оперативный обмен информацией о должниках — физических лицах, в отношении которых введено либо снято временное ограничение на выезд из Республики Узбекистан.
Законодательством могут быть установлены и другие формы взаимодействия судебных исполнителей с государственными органами, кредитными и иными организациями»;
в части пятой слова «отделом Департамента по исполнению судебных решений, материально-техническому и финансовому обеспечению деятельности судов при Министерстве юстиции Республики Узбекистан» заменить словами «управлением Судебного департамента»;
в части шестой слова «в суд» исключить;
7) дополнить статьей 221 следующего содержания:
«Статья 221. Извещения и вызовы в исполнительном производстве
Лица, участвующие в исполнительном производстве, извещаются о принятых судебным исполнителем постановлениях, а в случаях, предусмотренных законом, — об исполнительных действиях и о мерах принудительного исполнения, также вызываются к судебному исполнителю либо на место совершения исполнительных действий повесткой, иным извещением, телефонограммой, телеграммой или другими средствами связи (далее — повестка, иное извещение).
В случаях, когда исполнительный документ подлежит немедленному исполнению, судебный исполнитель вправе совершать исполнительные действия и применять меры принудительного исполнения без предварительного уведомления об этом лиц, участвующих в исполнительном производстве.
Повестка, иное извещение, адресованное лицу, участвующему в исполнительном производстве, направляется по адресу, указанному в исполнительном документе, если лицо, участвующее в исполнительном производстве, или его представитель не указал иной адрес. Повестка, иное извещение может быть направлено по месту работы, учебы лица, участвующего в исполнительном производстве.
Повестка, иное извещение, адресованное физическому лицу, как правило, вручается ему лично под расписку на подлежащем возврату в подразделение Судебного департамента письменном уведомлении о вручении. Повестка, иное извещение, адресованное юридическому лицу, вручается работнику юридического лица, который расписывается в получении повестки, иного извещения на письменном уведомлении о вручении с указанием своих фамилии, имени, отчества и должности.
Если лицо, доставляющее повестку, иное извещение, не застанет вызываемого физического лица, то повестка, иное извещение вручается кому-либо из совместно проживающих совершеннолетних членов семьи, а при отсутствии их — органу самоуправления граждан или работодателю (администрации учебного заведения). Лицо, принявшее повестку, иное извещение, обязано при первой возможности без промедления вручить ее адресату.
При временном выбытии адресата лицо, доставляющее повестку, иное извещение, отмечает на втором ее экземпляре, куда выбыл адресат и когда ожидается его возвращение. Эти сведения должны быть подтверждены и удостоверены органом самоуправления граждан или подписью работодателя (администрации учебного заведения).
При отказе адресата принять повестку, иное извещение лицо, доставляющее их, делает отметку на повестке, ином извещении, которые возвращаются судебному исполнителю.
Лица, участвующие в исполнительном производстве, считаются извещенными, если:
повестка, иное извещение доставлены (направлены) адресату в соответствии с требованиями настоящей статьи;
адресат отказался от получения повестки, иного извещения;
несмотря на получение почтового извещения, адресат не явился за получением повестки, иного извещения, направленного ему.
Неявка лиц, извещенных о мерах принудительного исполнения, не является препятствием для их совершения.
В случае, если по исполнительному документу на должника возложены обязанности, которые он может исполнить только лично, должник, уклоняющийся от явки по вызову судебного исполнителя, может быть подвергнут приводу на основании постановления судебного исполнителя.
Образцы форм повестки, иных извещений, а также требования к их содержанию устанавливаются Министерством юстиции Республики Узбекистан»;
часть первую дополнить предложением следующего содержания:
«Если законодательством предусмотрены обязательные приложения к отдельным видам исполнительных документов, то они должны быть представлены судебному исполнителю вместе с исполнительным документом»;
часть третью изложить в следующей редакции:
«В постановлении о возбуждении исполнительного производства судебный исполнитель устанавливает срок для добровольного исполнения содержащихся в исполнительном документе требований, который не может превышать пяти дней со дня возбуждения исполнительного производства, и уведомляет должника о принудительном их исполнении по истечении установленного срока с взысканием с него исполнительского сбора, штрафов, налагаемых судебным исполнителем на должника, а также расходов по исполнению»;
в части шестой слова «в суд» исключить;
часть первую дополнить словами «либо не соблюдено требование о приложении к исполнительному документу необходимых документов, оформленных в соответствии с предъявляемыми к ним требованиями»;
часть третью после слов «статьей 8 настоящего Закона» дополнить словами «и другими актами законодательства»;
в части пятой слова «в суд» исключить;
10) в части седьмой статьи 25 слова «Департаментом по исполнению судебных решений, материально-техническому и финансовому обеспечению деятельности судов при Министерстве юстиции Республики Узбекистан или его территориальным отделом» заменить словами «Судебным департаментом или его территориальным управлением»;
11) дополнить статьей 251 следующего содержания:
«Статья 251. Сводное исполнительное производство
Возбужденные в отношении одного должника несколько исполнительных производств имущественного характера, а также возбужденное в отношении нескольких должников с солидарной ответственностью исполнительное производство по взысканию в пользу одного взыскателя объединяются в сводное исполнительное производство.
По исполнительным документам в отношении одного должника или нескольких должников с солидарной ответственностью по взысканию по поступившим в подразделения нескольких территориальных управлений Судебного департамента сводное исполнительное производство возбуждается и ведется подразделением, определяемым директором Судебного департамента либо его заместителем.
По исполнительным документам в отношении одного должника или нескольких должников с солидарной ответственностью по взысканию по поступившим в несколько подразделений одного территориального управления Судебного департамента сводное исполнительное производство возбуждается и ведется подразделением, определяемым начальником территориального управления Судебного департамента либо его заместителем.
Исполнительные документы, поступившие после возбуждения сводного исполнительного производства и содержащие требования имущественного характера к должнику, в отношении которого ведется сводное исполнительное производство, передаются судебному исполнителю, ведущему сводное исполнительное производство. Об этом извещаются взыскатель, должник, суд или иной орган, выдавший исполнительный документ»;
12) статью 30 дополнить частями третьей и четвертой следующего содержания:
«В срок, указанный в части первой настоящей статьи, не включается время:
отсрочки или рассрочки исполнения исполнительного документа;
отложения исполнительных действий;
приостановления исполнительного производства;
со дня направления специалисту постановления о назначении специалиста до дня поступления судебному исполнителю его заключения или иного документа о результатах работы;
со дня передачи имущества для реализации до дня поступления вырученных от реализации этого имущества денежных средств на депозитный счет органа Судебного департамента.
Истечение срока совершения исполнительных действий не является основанием для прекращения или окончания исполнительного производства»;
13) часть вторую статьи 31 дополнить предложением следующего содержания:
«О разъяснении исполнительного документа суд выносит определение, а иной орган, выдавший исполнительный документ, выносит постановление»;
14) статью 32 дополнить частями второй—четвертой следующего содержания:
«В случае отсрочки исполнения исполнительного документа производство исполнительных действий не допускается в течение срока, установленного судом или иным органом, предоставившим отсрочку.
Арест, наложенный на счета должника, снимается на срок отсрочки только в случае, если это предусмотрено в решении о предоставлении отсрочки.
В случае рассрочки исполнения исполнительный документ исполняется в той части и в те сроки, которые установлены в решении о предоставлении рассрочки»;
15) текст статьи 33 изложить в следующей редакции:
«Судебный исполнитель вправе отложить совершение исполнительных действий по заявлению взыскателя. В заявлении должен быть указан запрашиваемый срок отложения исполнительных действий.
При наличии обстоятельств, препятствующих совершению исполнительных действий, судебный исполнитель может отложить их на срок не более десяти дней по заявлению должника или по собственной инициативе.
В случае отложения исполнительных действий судебный исполнитель выносит постановление с указанием основания отложения исполнительных действий и срока, на который отлагаются исполнительные действия. О вынесенном постановлении уведомляются стороны исполнительного производства, суд или иной орган, выдавший исполнительный документ.
Постановление судебного исполнителя об отложении исполнительных действий может быть обжаловано или опротестовано»;
16) текст статьи 34 изложить в следующей редакции:
«Исполнительное производство подлежит обязательному приостановлению судом в случае:
1) смерти должника, объявления его умершим или признания безвестно отсутствующим, если установленное судом правоотношение допускает правопреемство;
2) признания должника недееспособным;
3) оспаривания должником исполнительного документа в судебном порядке, если такое оспаривание допускается законодательством;
4) подачи жалобы в суд на решение органов (действия должностных лиц), уполномоченных рассматривать дела об административных правонарушениях;
5) предъявления в суд иска об исключении из описи (освобождении от ареста) имущества, на которое обращено взыскание по исполнительному документу;
6) возникновения оснований, предусмотренных частью второй настоящей статьи.
Исполнительное производство подлежит обязательному приостановлению судебным исполнителем в случае:
1) пребывания должника на срочной военной службе или просьбы взыскателя, находящегося на срочной военной службе;
2) возбуждения хозяйственным судом производства по делу о несостоятельности (банкротстве) должника, в том числе принятия хозяйственным судом определения о введении наблюдения, введении и (или) продлении срока судебной санации или внешнего управления, за исключением исполнительных документов, исполнение которых не может быть приостановлено в соответствии с Законом Республики Узбекистан «О банкротстве»;
3) вынесения постановления должностным лицом, которому законом предоставлено право приостановления исполнения судебного акта или акта иного органа, на основании которого выдан исполнительный документ»;
17) текст статьи 35 изложить в следующей редакции:
«Исполнительное производство может быть приостановлено судом в случае:
1) обращения должника или взыскателя в соответствующий суд или иной орган, выдавший исполнительный документ, с заявлением об отсрочке или рассрочке исполнения исполнительного документа, изменении способа и порядка его исполнения;
2) нахождения должника в длительной служебной командировке;
3) нахождения должника на лечении в стационарном лечебном учреждении;
4) подачи жалобы на действия (постановления) судебного исполнителя;
5) оспаривания результатов оценки описанного имущества;
6) просьбы взыскателя.
Исполнительное производство может быть приостановлено судебным исполнителем в случае:
1) обращения судебного исполнителя в соответствующий суд или иной орган, выдавший исполнительный документ, с заявлениями о разъяснении судебного акта или акта иного органа, подлежащего исполнению, об отсрочке или рассрочке исполнения исполнительного документа, изменении способа и порядка его исполнения;
2) розыска должника — физического лица, его имущества или ребенка, подлежащего отобранию;
3) внесения судебным исполнителем в суд представления о замене уголовного наказания в виде штрафа другим видом наказания.
Главный судебный исполнитель Республики Узбекистан, главные судебные исполнители Республики Каракалпакстан, областей и города Ташкента при необходимости вправе приостановить исполнительное производство в случае поступления жалобы на действия (бездействие) и постановления подчиненных им судебных исполнителей»;
18) текст статьи 36 изложить в следующей редакции:
«Исполнительное производство приостанавливается в случае:
1) смерти должника, объявления его умершим или признания его безвестно отсутствующим, недееспособным — до определения его правопреемников, передачи судом имущества безвестно отсутствующего доверительному управляющему, определенному органами опеки и попечительства, или назначения недееспособному должнику опекуна;
2) возбуждения хозяйственным судом производства по делу о несостоятельности (банкротстве) должника, принятия хозяйственным судом определения о введении наблюдения, введении и (или) продлении срока судебной санации или внешнего управления — до принятия решения по делу о несостоятельности (банкротстве) должника;
3) прохождения взыскателем или должником срочной военной службы, в случае болезни, нахождения в командировке или розыске должника — физического лица, его имущества или ребенка, подлежащего отобранию, — до увольнения со срочной военной службы или выписки из стационарного лечебного учреждения, возвращения из командировки или до розыска должника — физического лица, его имущества или ребенка, подлежащего отобранию;
4) оспаривания исполнительных действий, исполнительного документа или акта, на основании которого он выдан, а также результатов оценки описанного имущества — до окончательного рассмотрения вопроса по существу;
5) подачи жалобы на действия (постановления) судебного исполнителя — до рассмотрения жалобы.
Исполнительное производство может быть приостановлено и в иных случаях — до прекращения обстоятельств, послуживших основанием к приостановлению исполнительного производства.
После устранения обстоятельств, вызвавших приостановление исполнения, исполнительное производство возобновляется судом или судебным исполнителем, его приостановившим, по заявлению взыскателя или по инициативе судебного исполнителя.
Установленные частями первой и второй настоящей статьи сроки приостановления исполнительного производства могут быть сокращены судом»;
19) текст статьи 37 изложить в следующей редакции:
«Исполнительное производство прекращается судом в случае:
1) смерти взыскателя или должника, объявления его умершим, признания безвестно отсутствующим, если установленные судебным актом либо актом иного органа требования или обязанности не могут перейти к правопреемнику или доверительному управляющему имуществом безвестно отсутствующего;
2) утраты возможности исполнения исполнительного документа, обязывающего совершить определенные действия или воздержаться от их совершения.
Исполнительное производство прекращается судебным исполнителем в случае:
1) отказа взыскателя от взыскания, если отказ принят судом;
2) заключения между взыскателем и должником мирового соглашения, утвержденного судом;
3) вынесения судом определения о замене уголовного наказания в виде штрафа другими видами наказания либо об освобождении от уголовного наказания в виде штрафа на основании акта амнистии;
4) отмены судебного акта или акта иного органа, на основании которого выдан исполнительный документ, либо отмены или признания недействительным документа, который в силу закона является исполнительным документом»;
20) статью 38 изложить в следующей редакции:
«Статья 38. Рассмотрение судом или судебным исполнителем вопросов о приостановлении и прекращении исполнительного производства
Приостановление и прекращение исполнительного производства, возбужденного на основании исполнительного документа, выданного хозяйственным судом, производятся тем же хозяйственным судом или хозяйственным судом по месту нахождения судебного исполнителя. Приостановление и прекращение исполнительного производства также производятся хозяйственным судом в случае:
исполнения исполнительных надписей, если взыскателем и должником являются юридические лица или граждане, осуществляющие предпринимательскую деятельность без образования юридического лица;
исполнения постановлений судебного исполнителя о взыскании исполнительского сбора и расходов по исполнению, если должником является юридическое лицо или гражданин, осуществляющий предпринимательскую деятельность без образования юридического лица.
По исполнительным документам, не предусмотренным в части первой настоящей статьи, приостановление и прекращение исполнительного производства осуществляются судом общей юрисдикции по месту нахождения судебного исполнителя.
Заявление сторон исполнительного производства или судебного исполнителя о приостановлении или о прекращении исполнительного производства рассматривается судом в десятидневный срок со дня его поступления, если иной порядок не установлен Гражданским процессуальным, Хозяйственным процессуальным или Уголовно-процессуальным кодексами Республики Узбекистан.
В случаях, предусмотренных частью второй статьи 34, частью второй статьи 35 и частью второй статьи 37 настоящего Закона, приостановление и прекращение исполнительного производства осуществляются судебным исполнителем, в производстве которого находится исполнительный документ.
Заявление сторон исполнительного производства о приостановлении или прекращении исполнительного производства рассматривается судебным исполнителем в десятидневный срок со дня его поступления. По результатам рассмотрения заявления судебный исполнитель выносит постановление о приостановлении или прекращении исполнительного производства либо об отказе в приостановлении или прекращении исполнительного производства.
Судебный акт или акт иного органа о приостановлении либо прекращении исполнительного производства подлежит немедленному исполнению с момента его получения судебным исполнителем. О приостановлении или прекращении исполнительного производства судебный исполнитель в трехдневный срок с момента, когда ему стало известно об этом, сообщает сторонам исполнительного производства, суду (если вопрос решался не тем судом, который выдал исполнительный документ) или иному органу, выдавшему исполнительный документ.
По приостановленному исполнительному производству до его возобновления применение мер принудительного исполнения не допускается.
На судебный акт или акт иного органа о приостановлении либо прекращении исполнительного производства может быть подана жалоба или принесен протест в десятидневный срок»;
21) текст статьи 39 изложить в следующей редакции:
«На основании определения суда о прекращении исполнительного производства, а также в постановлении судебного исполнителя о прекращении исполнительного производства судебный исполнитель отменяет все назначенные им меры принудительного исполнения, в том числе арест имущества, а также установленные для должника ограничения. Одновременно судебный исполнитель отзывает выставленные на счета должника инкассовые поручения, а также в письменной форме информирует об отмене ограничений органы, исполняющие данные ограничения.
После прекращения исполнительного производства судебный исполнитель продолжает исполнение по ранее вынесенным и неисполненным постановлениям о взыскании штрафов, наложенных судебным исполнителем на должника, и расходов по исполнению.
В случае прекращения исполнительного производства исполнительский сбор взыскивается только в части исполненного в принудительном порядке исполнительного документа. При этом, в случае прекращения исполнительного производства по основаниям, указанным в пункте 4 части второй статьи 37 настоящего Закона, исполнительский сбор возвращается в полном объеме, независимо от совершенных судебным исполнителем мер по принудительному исполнению.
Исполнительный документ, по которому исполнительное производство прекращено, остается в материалах исполнительного производства и не может быть повторно предъявлен к исполнению»;
22) статью 40 изложить в следующей редакции:
«Статья 40. Возвращение исполнительных документов после возбуждения исполнительного производства
Исполнительные документы, по которым взыскание не производилось или произведено частично, возвращаются взыскателю:
1) по заявлению взыскателя;
2) если невозможно установить адрес должника или место нахождения его имущества либо получить сведения о наличии принадлежащих ему денежных средств и иных ценностей, находящихся на счетах и во вкладах или на хранении в банках или иных кредитных организациях (кроме случаев, когда настоящим Законом предусмотрен розыск должника или его имущества);
3) если у должника отсутствует имущество или доходы, на которые может быть обращено взыскание, и принятые судебным исполнителем все допустимые законом меры по отысканию его имущества или доходов оказались безрезультатными;
4) если взыскатель отказался оставить за собой имущество должника, не проданное при исполнении исполнительного документа, либо в установленный срок не представил свое решение по предложению судебного исполнителя об оставлении за собой этого имущества в счет задолженности;
5) если взыскатель своими действиями (бездействием) препятствует исполнению исполнительного документа, в том числе отказывается от получения изъятых у должника определенных предметов, указанных в исполнительном документе.
В случае невозможности взыскания по основаниям, указанным в пунктах 3, 4 и 5 части первой настоящей статьи, судебный исполнитель составляет об этом соответствующий акт, который утверждает старший судебный исполнитель.
В случае невозможности взыскания по основаниям, указанным в пунктах 2 и 3 части первой настоящей статьи, исполнительный документ, предусматривающий взыскание недоимок по налогам и другим обязательным платежам в бюджет и государственные целевые фонды, возвращается в орган государственной налоговой службы, а исполнительный документ, предусматривающий иное взыскание в доход государства, — соответственно в суд либо в иной орган, его выдавший.
Возвращение исполнительного документа взыскателю не является препятствием для нового предъявления этого документа к исполнению в пределах срока, исчисляемого в соответствии со статьей 27 настоящего Закона.
При возвращении исполнительного документа по основанию, указанному в пункте 1 части первой настоящей статьи, взыскателю полностью возвращается авансовый взнос, предусмотренный статьей 76 настоящего Закона.
В случаях возвращения исполнительного документа по основаниям, указанным в пунктах 3, 4 и 5 части первой настоящей статьи, авансовый взнос возвращается лишь в части, превышающей произведенные судебным исполнителем расходы по исполнению возвращаемого исполнительного документа. О возвращении исполнительного документа взыскателю и возврате ему авансового взноса судебным исполнителем выносится постановление, которое утверждает старший судебный исполнитель»;
23) текст статьи 41 изложить в следующей редакции:
«Исполнительное производство оканчивается:
фактическим исполнением исполнительного документа;
фактическим исполнением за счет одного или нескольких должников с солидарной ответственностью требования о взыскании, содержащегося в исполнительных документах, объединенных в сводное исполнительное производство;
возвращением исполнительного документа без исполнения по требованию суда или иного органа, выдавшего документ;
возвращением исполнительного документа по основаниям, указанным в статье 40 настоящего Закона;
направлением исполнительного документа для исполнения другому судебному исполнителю в соответствии с частью четвертой статьи 25 настоящего Закона;
направлением исполнительного документа для исполнения в ликвидационную комиссию (ликвидатору, ликвидационному управляющему).
При окончании исполнительного производства судебный исполнитель выносит об этом постановление. В постановлении об окончании исполнительного производства отменяются розыск должника — физического лица, его имущества, ребенка, подлежащего отобранию, а также установленные для должника ограничения, в том числе ограничения на выезд из Республики Узбекистан и ограничения прав должника на его имущество.
При окончании исполнительного производства в связи с направлением исполнительного производства другому судебному исполнителю на основании статьи 25 настоящего Закона отмена розыска должника — физического лица, его имущества, ребенка, подлежащего отобранию, а также установленных для должника ограничений не производятся. Данные полномочия переходят судебному исполнителю, которому направлено исполнительное производство.
Копии постановления судебного исполнителя не позднее дня, следующего за днем его внесения, направляются взыскателю и должнику, а также в суд или иной орган, выдавший исполнительный документ. Одновременно судебный исполнитель отзывает выставленные на счета должника инкассовые поручения, а также в письменной форме информирует об отмене ограничений органы, исполняющие данные ограничения.
После окончания исполнительного производства судебный исполнитель продолжает исполнение по ранее вынесенным и неисполненным постановлениям о взыскании с должника исполнительского сбора, штрафов, наложенных судебным исполнителем на должника, и расходов по исполнению. При этом ограничения, установленные для должника в ходе исполнительного производства, сохраняются в размерах, необходимых для исполнения указанных постановлений. В случае окончания исполнительного производства исполнительский сбор взыскивается только в части исполненного в принудительном порядке исполнительного документа, за исключением исполнительных документов неимущественного характера.
При окончании исполнительного производства по основаниям, указанным в абзацах втором и третьем части первой настоящей статьи, подлинник исполнительного документа остается в материалах исполнительного производства, а в других случаях — копия исполнительного документа»;
часть первую после слова «кормильца» дополнить словами «взыскании ущерба в доход государства»;
части четвертую и пятую изложить в следующей редакции:
«Розыск должника — физического лица и розыск ребенка, подлежащего отобранию, осуществляются органами внутренних дел. Розыск должника — юридического лица, а также имущества должника (физического или юридического лица) осуществляется судебным исполнителем. Розыск автомототранспортного средства постановлением судебного исполнителя может быть возложен на органы внутренних дел.
Расходы по розыску должника, его имущества и ребенка, подлежащего отобранию, взыскиваются с должника, о чем судебный исполнитель выносит постановление, которое утверждает старший судебный исполнитель. Расходы по розыску должника — физического лица, автомототранспортного средства либо ребенка, подлежащего отобранию, определяются по заявлению органа внутренних дел, а по розыску должника — юридического лица и имущества должника (физического или юридического лица) — на основании расчета расходов, производимого соответствующим судебным исполнителем»;
в части шестой слова «в суд» исключить;
25) дополнить статьей 421 следующего содержания:
«Статья 421. Временные ограничения на выезд должника — физического лица из Республики Узбекистан
При неисполнении должником — физическим лицом в установленный срок без уважительных причин требований, содержащихся в исполнительном документе, выданном на основании судебного акта или судебного акта, являющегося исполнительным документом, судебный исполнитель вправе по заявлению взыскателя или собственной инициативе вынести постановление о временном ограничении на выезд должника — физического лица из Республики Узбекистан.
Постановление судебного исполнителя о временном ограничении на выезд должника — физического лица из Республики Узбекистан утверждается старшим судебным исполнителем. Копии указанного постановления направляются должнику — физическому лицу (если место пребывания его известно), в отдел (управление) въезда, выезда и гражданства органов внутренних дел и в органы по охране Государственной границы.
Если исполнительный документ не является судебным актом и выдан не на основании судебного акта, то взыскатель вправе обратиться в суд с заявлением об установлении для должника — физического лица временного ограничения на выезд из Республики Узбекистан.
Постановление судебного исполнителя о временном ограничении на выезд должника — физического лица из Республики Узбекистан может быть обжаловано или опротестовано.
При фактическом исполнении требований исполнительного документа, на основании которого было установлено временное ограничение должника — физического лица на выезд из Республики Узбекистан, либо прекращении или окончании по нему исполнительного производства по основаниям, установленным настоящим Законом, судебный исполнитель не позднее следующего дня в письменной форме информирует должника — физическое лицо, органы внутренних дел и органы по охране Государственной границы о снятии ограничения на выезд должника — физического лица из Республики Узбекистан.
Порядок взаимодействия судебных исполнителей, органов внутренних дел и органов по охране Государственной границы при обеспечении временного ограничения на выезд должника — физического лица из Республики Узбекистан определяется Министерством юстиции, Министерством внутренних дел и Службой национальной безопасности Республики Узбекистан»;
в пункте 1 слова «имущество должника путем наложения ареста и реализации имущества» заменить словами «денежные средства и иное имущество должника»;
в пункте 2 слова «имущество и денежные средства» заменить словами «денежные средства и иное имущество»;
дополнить пунктами 21 и 22 следующего содержания:
«21) обращение взыскания на дебиторскую задолженность должника, в том числе суммы, причитающиеся должнику по исполнительному документу, в котором он выступает в качестве взыскателя;
22) обращение взыскания на отдельные имущественные права, принадлежащие должнику»;
27) текст статьи 47 изложить в следующей редакции:
«Обращение взыскания на имущество должника состоит в аресте и принудительной реализации имущества должника.
Взыскание по исполнительным документам с физических и юридических лиц обращается в первую очередь на денежные средства должника в сумах и иностранной валюте и другие ценности, в том числе находящиеся в банках и иных кредитных организациях.
Наличные денежные средства в сумах и иностранной валюте, обнаруженные у должника — физического лица, подлежат незамедлительному изъятию.
Изъятые наличные денежные средства в сумах не позднее следующего рабочего дня сдаются в банк для зачисления на депозитный счет органа Судебного департамента, с которого затем в трехдневный срок распределяются в установленном порядке.
При наличии информации об имеющихся денежных средствах и иных ценностях должника, находящихся на всех счетах и во вкладах или на хранении в банках или иных кредитных организациях, на них налагается арест. На наличную иностранную валюту, обнаруженную у должника, либо валюту, находящуюся на его счетах, во вкладах или на хранении в банках или иных кредитных организациях, взыскание обращается при недостаточности средств в сумах, обнаруженных соответственно в наличности либо в банках или иных кредитных организациях.
При отсутствии информации у судебного исполнителя о наличии счета должника, на который возможно наложить арест, судебный исполнитель направляет письменный запрос в банк или иную кредитную организацию об установлении такого счета.
При поступлении письменного запроса судебного исполнителя банк или иная кредитная организация в соответствии с законодательством устанавливает соответствующий счет и информирует об этом судебного исполнителя не позднее следующего рабочего дня.
Должник вправе указать те виды имущества или предметы, на которые следует обратить взыскание в первую очередь.
Очередность обращения взыскания на те или иные виды имущества должника определяется судебным исполнителем с учетом ликвидности этого имущества.
При отсутствии у должника денежных средств, достаточных для удовлетворения требований взыскателя, судебный исполнитель своим постановлением налагает арест на расходную часть счетов должника до полного погашения задолженности в порядке, установленном законодательством. Банк или иная кредитная организация незамедлительно исполняет постановление о наложении ареста на денежные средства должника и сообщает судебному исполнителю реквизиты счетов должника и размер денежных средств должника, арестованных по каждому счету. Одновременно взыскание обращается на другое принадлежащее должнику имущество, за исключением имущества, на которое не может быть обращено взыскание по исполнительным документам в соответствии со статьей 52 настоящего Закона.
Взыскание на имущество должника, в том числе на наличные денежные средства и денежные средства, находящиеся на счетах и во вкладах или на хранении в банках или иных кредитных организациях, обращается в том размере и объеме, которые необходимы для исполнения исполнительного документа с учетом исполнительского сбора, штрафов, наложенных судебным исполнителем на должника, и расходов по исполнению.
В случаях, когда должник имеет имущество, принадлежащее ему на праве общей собственности с другими лицами, взыскание обращается на его долю, определяемую в соответствии с законодательством»;
28) часть вторую статьи 48 дополнить словами «исполнительского сбора, штрафов, наложенных судебным исполнителем на должника, и расходов по исполнению»;
29) дополнить статьями 481—487 следующего содержания:
«Статья 481. Порядок обращения взыскания на денежные средства должника при исчислении долга в иностранной валюте
Обнаруженную и изъятую у должника наличную иностранную валюту, указанную в исполнительном документе, судебный исполнитель не позднее следующего рабочего дня после дня изъятия сдает на депозитный счет органа Судебного департамента, а иную иностранную валюту, чем указана в исполнительном документе, или денежные средства в сумах сдает для продажи (покупки соответствующей иностранной валюты, указанной в исполнительном документе) в банк, пользующийся правом на проведение операций в иностранной валюте.
При аресте денежных средств должника в иной иностранной валюте, чем указанной в исполнительном документе, или в сумах, находящихся на банковском счете, во вкладе или на хранении в банке, судебный исполнитель своим постановлением обязывает уполномоченный банк осуществить покупку соответствующей иностранной валюты, указанной в исполнительном документе, в размере, необходимом для исполнения исполнительного документа.
В случае, если банк не пользуется правом продажи или покупки иностранной валюты на внутреннем валютном рынке Республики Узбекистан, судебный исполнитель обязывает его перевести иностранную валюту или сумы в банк, пользующийся таким правом.
Купленные уполномоченными банками денежные средства в иностранной валюте перечисляются ими на депозитный валютный счет соответствующего территориального управления Судебного департамента.
При исчислении долга в иностранной валюте судебный исполнитель исчисляет исполнительский сбор, а также штрафы, наложенные им на должника, и расходы по исполнению в сумах в размере, рассчитанном исходя из установленного Центральным банком Республики Узбекистан курса иностранной валюты на день вынесения соответствующего постановления.
Статья 482. Особенности обращения взыскания на денежные средства и ценные бумаги профессионального участника рынка ценных бумаг и его клиентов
По долгам профессионального участника рынка ценных бумаг не может быть обращено взыскание на денежные средства его клиентов, находящиеся на отдельном счете, открытом профессиональным участником рынка ценных бумаг в кредитной организации.
По долгам профессионального участника рынка ценных бумаг не может быть обращено взыскание на ценные бумаги его клиентов, находящиеся на лицевых счетах в системе ведения соответствующего реестра и счетах депо в депозитариях, открытых профессиональным участником рынка ценных бумаг.
Статья 483. Особенности обращения взыскания на имущество некоторых юридических лиц, их собственников, учредителей и членов (участников)
Взыскание по долгам юридического лица, в том числе при недостаточности его имущества для исполнения содержащихся в исполнительном документе требований, может быть обращено на денежные средства и иное имущество собственников, учредителей и членов (участников) этого юридического лица на основании судебного акта на условиях и в порядке, установленных законом.
При совершении исполнительных действий в отношении соответствующих должников — юридических лиц обращение взыскания на денежные средства и иное имущество собственника частного предприятия, собственника учреждения, главы фермерского хозяйства, членов дехканского хозяйства, членов производственного кооператива, участников общества с дополнительной ответственностью, участников полного товарищества, а также полных товарищей в коммандитном товариществе осуществляется путем изменения порядка и способа исполнения исполнительного документа.
При недостаточности у должника имущества для исполнения содержащихся в исполнительном документе требований взыскание на долю должника в уставном фонде (уставном капитале) общества с ограниченной ответственностью, общества с дополнительной ответственностью, полного товарищества коммандитного товарищества, пай должника в производственном кооперативе обращается на основании решения суда.
Статья 484. Обращение взыскания на принадлежащие должнику имущественные права
По исполнительным документам взыскание может быть обращено на принадлежащие должнику имущественные права, а именно:
право на долгосрочную аренду недвижимого имущества;
право постоянного или пожизненного владения земельным участком, право постоянного пользования или право долгосрочной аренды земельного участка;
исключительное право на объекты интеллектуальной собственности;
право использования результата интеллектуальной деятельности и средства индивидуализации, принадлежащее должнику как лицензиату на основании простой неисключительной лицензии.
Взыскание на принадлежащие должнику имущественные права в отношении других лиц обращается с соблюдением правил, установленных Гражданским кодексом Республики Узбекистан.
Статья 485. Обращение взыскания на дебиторскую задолженность
Обращение взыскания на дебиторскую задолженность должника производится путем бесспорного списания со счетов дебитора должника денежных средств, причитающихся должнику по фактически поставленным товарам, выполненным работам или оказанным услугам, в том числе по договору имущественного найма и иным договорам, а также по исполнительному документу, в котором должник выступает в качестве взыскателя.
При обнаружении судебным исполнителем наличия иного исполнительного документа о взыскании денежных средств, в котором должник участвует в качестве взыскателя, судебный исполнитель выносит постановление об обращении взыскания на денежные средства дебитора, причитающиеся должнику по исполнительному документу. На основании данного постановления судебный исполнитель выставляет на счета дебитора инкассовое поручение о взыскании сумм задолженности должника в размере, не превышающем задолженности дебитора перед должником.
Обращение взыскания на денежные средства, причитающиеся должнику от его дебитора по фактически поставленным товарам, выполненным работам или оказанным услугам, осуществляется в случае представления должником акта сверки взаимных расчетов с его дебитором.
В случае необоснованного отказа дебитора в подписании акта сверки взаимных расчетов должник вправе представить судебному исполнителю односторонне подписанные акты сверки с приложением документов, подтверждающих наличие дебиторской задолженности. При представлении должником акта сверки взаимных расчетов, подписанного в одностороннем порядке, судебный исполнитель направляет письменное уведомление дебитору должника о наличии у него кредиторской задолженности с приложением акта сверки для подписания и копий документов, представленных должником в подтверждение этой задолженности.
Дебитор должника обязан в трехдневный срок со дня получения письменного уведомления подписать акт сверки взаимных расчетов либо представить отказ с обоснованием отсутствия указанной в акте сверки задолженности. Если сумма задолженности, признанная дебитором, отличается от указанной в акте сверки, дебитор обязан в тот же срок представить судебному исполнителю акт сверки с указанием суммы, признанной им.
Акт сверки взаимных расчетов между должником и его дебитором должен содержать:
наименование должника и его дебитора, реквизиты их банковских счетов;
сумму задолженности дебитора перед должником;
подписи должника и его дебитора, заверенные их печатью, а в случае, предусмотренном частью пятой настоящей статьи, — подпись дебитора, заверенная его печатью;
дату составления акта сверки.
Акт сверки взаимных расчетов между должником и его дебитором должен быть составлен на дату не ранее трех месяцев до представления его судебному исполнителю.
На основании акта сверки взаимных расчетов судебный исполнитель выставляет на счета дебитора инкассовое поручение о взыскании сумм задолженности должника в размере, не превышающем задолженности дебитора перед должником.
Взыскание на дебиторскую задолженность не обращается в случаях, когда:
срок исковой давности для ее взыскания истек;
исполнительный документ, по которому должник участвует в качестве взыскателя, находится в производстве органа Судебного департамента или истек срок предъявления к его исполнению либо исполнение по данному исполнительному документу в установленном порядке приостановлено, прекращено или отсрочено (рассрочено);
дебитор находится в иностранном государстве, с которым Республикой Узбекистан не заключен договор о правовой помощи;
дебитор находится в процессе ликвидации или в отношении него введена процедура банкротства;
дебитор прекратил свою деятельность и исключен из государственного реестра юридических лиц.
Статья 486. Особенности обращения взыскания на денежные средства, временно хранящиеся на депозитных счетах органов дознания, следствия или суда
Денежные средства, хранящиеся на депозитных счетах органов дознания, следствия или суда, арестованные и изъятые в ходе дознания, предварительного следствия или суда, в том числе внесенные гражданским ответчиком либо изъятые в качестве средств, добытых преступным путем, а также внесенные обвиняемым или подсудимым в качестве залога, не позднее трех рабочих дней со дня выдачи судом исполнительного документа должны быть направлены для исполнения требований соответствующего решения суда.
По исполнительным документам, находящимся в производстве судебного исполнителя, судебный исполнитель направляет органу дознания, следствия или суду письменное требование о перечислении в трехдневный срок на депозитный счет органа Судебного департамента денежных средств, временно хранящихся на депозитном счете указанных органов.
В случае невыполнения в установленный срок требования, указанного в части второй настоящей статьи, судебный исполнитель обязан инкассовым поручением бесспорно списать денежные средства, временно находящиеся на депозитном счете органов дознания, следствия или суда, на депозитный счет органа Судебного департамента для дальнейшего распределения в соответствии с требованиями исполнительного документа.
Статья 487. Особенности обращения взыскания на денежные средства Государственного бюджета Республики Узбекистан и бюджетных организаций
Обращение взыскания на денежные средства Государственного бюджета Республики Узбекистан и бюджетных организаций осуществляется в соответствии с настоящим Законом, с учетом особенностей, установленных Положением о порядке обращения взыскания по исполнительным документам на средства Государственного бюджета Республики Узбекистан, бюджетных организаций, утверждаемым Кабинетом Министров Республики Узбекистан»;
30) текст статьи 49 изложить в следующей редакции:
«Обращение взыскания на имущество должника, находящееся у других лиц, производится в соответствии с постановлением судебного исполнителя при наличии документальных данных, подтверждающих принадлежность этого имущества должнику. При отсутствии документальных данных, подтверждающих принадлежность должнику имущества, находящегося у других лиц, обращение взыскания на это имущество производится по решению суда.
Постановление судебного исполнителя, вынесенное по основаниям, указанным в части первой настоящей статьи, может быть обжаловано или опротестовано»;
31) статью 51 дополнить частью третьей следующего содержания:
«Если взыскание на заложенное имущество обращено для удовлетворения требований залогодержателя, то взыскание обращается в первую очередь на заложенное имущество независимо от наличия у должника другого имущества»;
32) текст статьи 52 изложить в следующей редакции:
«Взыскание по исполнительным документам не может быть обращено на единственный жилой дом (квартиру), принадлежащий должнику — физическому лицу на праве собственности или являющийся его долей в общей собственности, если должник и (или) члены его семьи постоянно в нем проживают, за исключением случаев, когда в исполнительном документе предусмотрено обращение взыскания на данный жилой дом (квартиру) либо указанное имущество является предметом залога по обязательству. На другие жилые дома (квартиры) взыскание может быть обращено независимо от того, проживают ли в них постоянно должник и (или) члены его семьи либо иные лица.
По заявлению взыскателя или судебного исполнителя взыскание может быть обращено судом на единственный жилой дом (квартиру) должника либо на отдельно стоящее здание в пределах жилого дома или определенную часть жилого дома, в случае если суд сочтет возможным разделение жилого дома (квартиры), в том числе прилегающей к нему территории, на части, а остающейся в распоряжении должника части — достаточной для нормальной жизнеобеспеченности должника и его семьи.
Взыскание по исполнительным документам не может быть обращено на предметы домашней обстановки и утвари, одежду и другие предметы, необходимые для нормальной жизнеобеспеченности должника и его семьи, перечень которых определяется Кабинетом Министров Республики Узбекистан.
Средства и иное имущество, вносимые в качестве инвестиционных обязательств согласно инвестиционному договору, заключенному между инвестором и уполномоченным государственным органом по управлению государственным имуществом, в течение инвестиционного периода не подлежат взысканию в принудительном порядке в счет погашения ранее образовавшейся задолженности должника»;
33) в части пятой статьи 53 слова «пяти дней» заменить словами «трех рабочих дней»;
34) дополнить статьей 531 следующего содержания:
«Статья 531. Арест ценных бумаг
Арест на документарные ценные бумаги налагается по месту их нахождения. Арест на бездокументарные ценные бумаги налагается по месту учета прав владельца этих бумаг.
При наложении ареста на ценные бумаги судебный исполнитель выносит постановление. О наложении ареста на документарные ценные бумаги судебный исполнитель также составляет акт описи ценных бумаг, на которые наложен арест.
В постановлении или акте судебного исполнителя о наложении ареста на ценные бумаги указываются общее количество арестованных ценных бумаг, их вид и сведения об эмитентах ценных бумаг, дата их выпуска, другие данные, позволяющие идентифицировать ценные бумаги, а также установить принадлежность ценных бумаг должнику.
Наложение ареста на ценные бумаги, принадлежащие должнику, означает запрет для должника распоряжаться ими, а также передавать такие ценные бумаги для учета прав другому депозитарию. При установлении иных ограничений, в том числе ограничений права на получение дохода и других прав должника, закрепленных ценными бумагами, судебный исполнитель обязан перечислить установленные ограничения в постановлении о наложении ареста на ценные бумаги»;
35) текст статьи 54 изложить в следующей редакции:
«Оценка описанного имущества обеспечивается судебным исполнителем по ценам, действующим на день исполнения, на основе имеющихся данных о состоянии рыночной конъюнктуры спроса и предложения на виды имущества, подлежащего описи.
Судебный исполнитель для оценки имущества привлекает специалиста, соответствующего требованиям законодательства об оценочной деятельности, за исключением случаев, предусмотренных частями третьей, четвертой и шестой настоящей статьи.
Судебный исполнитель может самостоятельно устанавливать договорную цену отдельного движимого имущества, за исключением автомототранспортных средств, без привлечения специалиста только в случае, если стоимость отдельно взятого имущества не превышает сумму, равную двадцатикратному размеру минимальной заработной платы, а совокупная стоимость имущества не превышает сумму, равную стократному размеру минимальной заработной платы.
В случае обращения взыскания на заложенное имущество при исполнении обязательства, обеспеченного данным имуществом, начальная цена реализации заложенного имущества, с которой начинаются торги, определяется решением суда. В случае если указанная цена не была установлена судом, то данное имущество выставляется на торги по цене, указанной в договоре о залоге (ипотеке).
Ценные бумаги, валютные ценности, ювелирные и другие бытовые изделия из драгоценных металлов и драгоценных камней, антиквариат, произведения живописи и скульптуры в подлинниках подлежат оценке при обязательном участии специалистов с последующей (в течение трех рабочих дней) сдачей на ответственное хранение в банк или депозитарий, за исключением установленных законодательством случаев, когда ценности определенного рода подлежат сдаче в музей или иное специализированное учреждение, обеспечивающее условия их хранения.
Стоимость ценных бумаг, включенных в официальный листинг фондовой биржи, устанавливается судебным исполнителем путем запроса цены на ценные бумаги у фондовой биржи, у которой соответствующие ценные бумаги включены в официальный листинг и котируются в централизованном порядке в соответствии с законодательством.
Если описанные судебным исполнителем ценные бумаги не включены в официальный листинг фондовой биржи и не котируются в централизованном порядке, судебный исполнитель привлекает специалиста для оценки ценных бумаг в порядке, предусмотренном законодательством.
Судебным исполнителем не позднее трех рабочих дней с момента получения (вынесения) отчета об оценке имущества или имущественного права сторонам исполнительного производства направляется письменное уведомление о результатах оценки.
Стоимость объекта оценки, указанная в отчете об оценке, может быть оспорена в суде сторонами исполнительного производства не позднее десяти дней со дня их извещения о произведенной оценке.
Порядок отбора специалистов, осуществляющих оценку имущества, арестованного судебным исполнителем при совершении исполнительных действий, устанавливается Министерством юстиции Республики Узбекистан совместно с Государственным комитетом Республики Узбекистан по управлению государственным имуществом»;
часть первую изложить в следующей редакции:
«Имущество должника передается на хранение под роспись в акте ареста имущества должнику или другим лицам, назначенным судебным исполнителем (далее — хранитель). Хранитель, которому судебным исполнителем передано на хранение арестованное имущество, не может пользоваться этим имуществом без письменного согласия судебного исполнителя. Судебный исполнитель не вправе давать такое согласие в отношении ценных бумаг, переданных на хранение депозитарию, а также в случае, когда пользование имуществом в силу его свойств приведет к уничтожению или уменьшению ценности данного имущества. Согласие судебного исполнителя не требуется, если пользование указанным имуществом необходимо для обеспечения его сохранности»;
дополнить частью третьей следующего содержания:
«Арестованное автомототранспортное средство до проведения аукциона хранится в специально отведенных местах, определяемых судебным исполнителем (стоянках, складах, штрафных площадках уполномоченных органов и организаций), на которых обеспечиваются соответствующие условия его сохранности»;
часть третью считать частью четвертой;
37) текст статьи 56 изложить в следующей редакции:
«Реализация арестованного имущества должника, за исключением имущества, изъятого по закону из оборота, независимо от оснований ареста и видов имущества осуществляется путем его продажи в течение двух месяцев со дня наложения ареста, если иное не предусмотрено законодательством.
Реализация имущества должника, за исключением указанного в части третьей настоящей статьи, производится на договорно-комиссионных началах либо на торгах.
Реализация автомототранспортных средств, недвижимого имущества, в том числе земельного участка, объектов незавершенного строительства, прав на долгосрочную аренду недвижимого имущества, имущественных прав в отношении земельного участка, имущественных прав на результаты интеллектуальной деятельности и средства индивидуализации, осуществляется на открытых аукционных торгах, проводимых биржами на специально отведенных площадках в порядке, установленном законодательством.
Отбор торговых организаций и бирж осуществляется на конкурсной основе, проводимой в порядке, установленном Министерством юстиции Республики Узбекистан.
Если имущество, переданное для реализации на аукционных торгах, не будет реализовано в связи с признанием аукционных торгов несостоявшимися, за исключением признания торгов несостоявшимися по основанию, указанному в абзаце третьем части восьмой статьи 63 настоящего Закона, то данное имущество подлежит уценке судебным исполнителем:
с участием представителей органа государственной налоговой службы и финансового органа в размере не более чем на 10 процентов от стоимости имущества — по исполнительным документам, предусматривающим взыскание в доход государства;
в размере 10 процентов от стоимости имущества — по иным исполнительным документам.
Уценке также подлежит имущество, переданное торговым организациям для реализации, в случае если оно не реализовано в течение тридцати дней со дня передачи торговым организациям для реализации. При этом уценка производится в порядке и размере, установленных частью пятой настоящей статьи.
При уценке имущества судебным исполнителем в установленном порядке составляется акт, после чего уцененное имущество выставляется на повторные аукционные торги или для повторной реализации торговыми организациями. При этом извещение о проведении повторных аукционных торгов по уцененному имуществу размещается в средствах массовой информации не менее чем за пятнадцать дней до его проведения. При реализации заложенного имущества по исполнительным документам о взыскании задолженности, обеспеченной данным имуществом, а также при объявлении первичных торгов несостоявшимися по основанию, указанному в абзаце третьем части восьмой статьи 63 настоящего Закона, уценка имущества не производится и оно выставляется на повторные аукционные торги или на повторную реализацию торговой организацией по впервые оцененной цене.
В случае нереализации имущества на повторных аукционных торгах или нереализации в течение тридцати дней иного имущества, переданного торговым организациям для повторной реализации, оно предлагается взыскателю по уцененной в соответствии с частью пятой настоящей статьи цене, а имущество, на которое обращено взыскание по исполнительным документам в доход государства, подлежит последующей уценке и выставлению на реализацию в установленном настоящей статьей порядке. В случае нереализации заложенного имущества по исполнительным документам о взыскании задолженности, обеспеченной данным имуществом, судебный исполнитель предлагает залогодержателю оставить имущество за собой с оценкой его в сумме на 10 процентов ниже начальной продажной цены на повторных аукционных торгах или повторной реализации торговыми организациями.
Ценные бумаги подлежат реализации на биржевых и организованных внебиржевых рынках ценных бумаг. Они выставляются на торги инвестиционным посредником — брокером, действующим на основании договора, заключенного с судебным исполнителем. Ценные бумаги не подлежат уценке и неоднократно выставляются на торги в течение двух месяцев. В случае нереализации ценных бумаг в указанный срок судебный исполнитель предлагает взыскателю оставить ценные бумаги за собой по средневзвешенной цене этих ценных бумаг за последний час торгов последнего торгового дня, в который брокер выставлял их на торги.
Предложение судебного исполнителя об оставлении нереализованного имущества, предусмотренное в частях восьмой и девятой настоящей статьи, должно быть направлено взыскателю не позднее трех рабочих дней со дня получения судебным исполнителем извещения о нереализации соответствующего имущества. При наличии нескольких взыскателей по требованиям одной очереди предложения направляются судебным исполнителем взыскателям в соответствии с очередностью поступления исполнительных документов в органы Судебного департамента. Если цена предложенного судебным исполнителем имущества превышает сумму, подлежащую выплате взыскателю по исполнительному документу, то взыскатель вправе оставить нереализованное имущество за собой при условии одновременной выплаты (перечисления) соответствующей разницы на депозитный счет органа Судебного департамента, о чем указывается в предложении. Взыскатель в течение пяти дней со дня получения предложения обязан в письменной форме уведомить судебного исполнителя о решении оставить нереализованное имущество за собой.
В случае отказа взыскателя от оставления за собой имущества либо непредоставления в письменной форме своего решения в установленный срок имущество возвращается должнику с взысканием с него расходов по исполнению, в том числе по изъятию, оценке и реализации имущества. При отказе взыскателя — залогодержателя от оставления за собой нереализованного заложенного имущества либо непредоставлении в письменной форме своего решения в установленный срок исполнительное производство оканчивается возвращением исполнительного документа взыскателю, а по другому нереализованному имуществу исполнительное производство — возвращением исполнительного документа взыскателю при отсутствии у должника иного имущества, на которое может быть обращено взыскание.
Изъятое и нереализованное имущество также возвращается должнику в случае представления им судебному исполнителю, осуществляющему взыскание, документов, подтверждающих полное погашение задолженности и понесенных судебным исполнителем расходов, связанных с изъятием, оценкой и реализацией имущества должника.
Торговым организациям и судебным исполнителям запрещается передавать реализованное имущество покупателям до уплаты всей стоимости имущества, а также реализация имущества с условием отсрочки (рассрочки) платежа.
Особенности реализации имущества, обращенного в доход государства, а также порядок реализации прав на долгосрочную аренду недвижимого имущества, имущественных прав должника на земельные участки, на результаты интеллектуальной деятельности и средства индивидуализации определяются Кабинетом Министров Республики Узбекистан с учетом требований настоящего Закона»;
38) текст статьи 57 изложить в следующей редакции:
«В случае присуждения взыскателю предметов, указанных в исполнительном документе, судебный исполнитель изымает эти предметы у должника и передает их взыскателю, составляя акт передачи.
В случае невозможности исполнения в связи с утерей или отказа взыскателя от получения предметов либо его неявки, несмотря на неоднократные предложения явиться для получения предметов, они возвращаются должнику, а исполнительное производство оканчивается возвращением исполнительного документа взыскателю.
В случае присуждения взыскателю бездокументарных ценных бумаг, указанных в исполнительном документе, судебный исполнитель выносит постановление о списании соответствующих ценных бумаг лицом, осуществляющим учет прав на них, со счета должника и зачислении их на счет взыскателя»;
часть первую после слова «долга» дополнить словами «исполнительского сбора»;
второе предложение части второй изложить в следующей редакции:
«Суммы исполнительского сбора, а также суммы, предназначенные для покрытия расходов по исполнению, зачисляются на депозитный счет судебных исполнителей, с которого затем возмещаются эти расходы»;
40) текст статьи 60 изложить в следующей редакции:
«Арест и реализация имущества юридического лица — должника осуществляются в следующей очередности:
в первую очередь — движимого имущества, непосредственно не участвующего в производстве (ценные бумаги, денежные средства на депозитных и иных счетах должника, валютные ценности, легковой автотранспорт, предметы дизайна офисов, готовая продукция (товары), драгоценные металлы и драгоценные камни, изделия из них, а также лом таких изделий и другое);
во вторую очередь — имущественных прав, непосредственно не используемых в производстве товаров, выполнении работ или оказании услуг, а также иных материальных ценностей, непосредственно не участвующих и не предназначенных для непосредственного участия в производстве;
в третью очередь — непосредственно используемых в производстве товаров, выполнении работ или оказании услуг имущественных прав, объектов недвижимого имущества, а также сырья и материалов, станков, оборудования, других основных средств, предназначенных для непосредственного участия в производстве.
Положения части первой настоящей статьи применяются также при обращении взыскания на имущество должника — физического лица, зарегистрированного в установленном порядке в качестве индивидуального предпринимателя, в случае исполнения требований, содержащихся в исполнительном документе, выданном судом или иным органом в связи с предпринимательской деятельностью указанного физического лица»;
41) части вторую и третью статьи 61 исключить;
42) части вторую и третью статьи 62 изложить в следующей редакции:
«При получении копии решения хозяйственного суда о признании должника банкротом и открытии ликвидационного производства, а также получении от регистрирующего органа извещения о нахождении должника в процессе добровольной ликвидации судебный исполнитель оканчивает исполнительное производство, за исключением исполнительных производств о признании права собственности, компенсации морального вреда, об истребовании имущества из чужого незаконного владения, о возврате неосновательного обогащения, признании недействительными сделок и применении последствий их недействительности. Одновременно с окончанием исполнительного производства судебный исполнитель снимает наложенные им в ходе исполнительного производства аресты на имущество должника и иные ограничения по распоряжению этим имуществом.
Исполнительные документы, производство по которым окончено, вместе с копией постановления судебного исполнителя об окончании исполнительного производства в течение трех рабочих дней со дня его окончания направляются ликвидатору. О направлении исполнительного документа ликвидатору судебный исполнитель сообщает взыскателю»;
43) статью 63 изложить в следующей редакции:
«Статья 63. Подготовка к проведению и основные условия аукционных торгов
Аукционные торги по реализации отдельных видов имущества и имущественных прав организуются и проводятся биржами.
Основанием для проведения аукционных торгов является договор с соответствующей биржей и (или) заявка с указанием начальной (стартовой) цены имущества или имущественного права, выставляемого на торги.
К заявке прилагаются:
копия исполнительного документа;
копия акта ареста имущества или имущественного права, составленного судебным исполнителем, либо копия постановления судебного исполнителя об их аресте;
документы, характеризующие имущество, в том числе копии заключения об оценке, копии акта осмотра автомототранспортного средства или недвижимого имущества;
копии документов, подтверждающих право собственности и иные вещные права на имущество.
При продаже права долгосрочной аренды недвижимого имущества судебный исполнитель в дополнение к указанным в части третьей настоящей статьи документам прилагает:
копию договора аренды;
копию свидетельства о регистрации договора аренды;
документ, подтверждающий согласие арендодателя на обращение взыскания на право долгосрочной аренды, либо документ, из которого следует возможность передачи права долгосрочной аренды без согласия арендодателя, если право аренды было получено арендатором в результате аукционных торгов.
При продаже объекта незавершенного строительства судебный исполнитель в дополнение к указанным в части третьей настоящей статьи документам прилагает:
копию решения об отводе земельного участка;
копию письменного разрешения соответствующего государственного органа на строительство.
При продаже земельного участка и имущественных прав на земельный участок судебный исполнитель в дополнение к указанным в части третьей настоящей статьи документам прилагает копии документов, удостоверяющих право на земельный участок, и плана земельного участка.
Аукционные торги проводятся по принципу повышения цены.
Аукционные торги признаются несостоявшимися, если:
на аукцион явится менее двух покупателей;
никто из участников аукциона не изъявил желание купить имущество либо имущественное право по объявленной начальной цене;
победитель аукциона уклонился от подписания протокола о результатах аукциона или в течение установленного срока не внес полностью сумму за реализованное имущество либо имущественное право»;
44) текст статьи 64 изложить в следующей редакции:
«Взыскание на заработную плату должника или на приравненные к ней иные платежи обращается в случае:
исполнения решений о взыскании периодических платежей;
взыскания суммы, не превышающей двукратного минимального размера заработной платы, в том числе по исполнительным документам, объединенным в сводное исполнительное производство;
отсутствия у должника имущества или недостаточности его имущества для полного погашения взыскиваемых сумм.
Организации или другие лица, выплачивающие должнику — физическому лицу заработную плату или иные приравненные к ней платежи, со дня получения исполнительного документа от взыскателя либо судебного исполнителя обязаны удерживать денежные средства из заработной платы и иных доходов должника — физического лица в соответствии с требованиями, содержащимися в исполнительном документе.
Организация или другое лицо, выплачивающее должнику заработную плату или иные приравненные к ней платежи, в трехдневный срок со дня выплаты обязаны выплачивать или переводить удержанные денежные средства взыскателю. Перевод и перечисление денежных средств производятся за счет должника.
При прекращении трудового договора с должником, окончании (переводе) учебы, убытии из места получения пенсии и иных доходов организация или другое лицо, выплачивающее должнику — физическому лицу заработную плату или иные приравненные к ней платежи, обязаны незамедлительно сообщить об этом судебному исполнителю и возвратить ему исполнительный документ с отметкой о произведенных взысканиях.
Должник — физическое лицо обязан незамедлительно сообщить судебному исполнителю и взыскателю о новом месте работы, учебы, месте получения пенсии и иных доходов.
Организация или другое лицо, выплачивающее должнику заработную плату или иные приравненные к ней платежи, обеспечивают своевременное и правильное исполнение исполнительных документов, их учет и хранение в соответствии с утверждаемыми Министерством юстиции Республики Узбекистан правилами исполнения исполнительных документов организациями либо другими лицами, выплачивающими должнику — физическому лицу заработную плату или иные приравненные к ней платежи.
Судебный исполнитель осуществляет контроль над исполнением организацией или другим лицом, выплачивающим должнику — физическому лицу заработную плату или иные приравненные к ней платежи, требований исполнительного документа, в том числе проводит проверку правильности удержания и своевременности перечисления денежных средств по исполнительному документу, соблюдением установленных требований к их хранению и учету по заявлению взыскателя либо по собственной инициативе. При проведении такой проверки организация или другое лицо, выплачивающее должнику — физическому лицу заработную плату или иные приравненные к ней платежи, обязаны представить судебному исполнителю соответствующие бухгалтерские и иные документы»;
дополнить абзацем одиннадцатым следующего содержания:
«в связи со служебной командировкой, с переводом, приемом или направлением на работу в другую местность»;
абзац одиннадцатый считать абзацем двенадцатым;
46) часть вторую статьи 71 заменить частями второй и третьей следующего содержания:
«Судебный исполнитель осуществляет контроль над добровольным исполнением исполнительного документа в установленный им срок.
В случае невыполнения без уважительных причин должником требований исполнительного документа в установленный судебным исполнителем срок судебный исполнитель применяет к должнику административное взыскание, а в случае уклонения от исполнения судебного акта также в письменной форме предупреждает его об уголовной ответственности. В случае дальнейшего уклонения должника от исполнения судебного акта судебный исполнитель принимает меры по привлечению его к уголовной ответственности в порядке, установленном законом»;
из части пятой второе и третье предложения исключить;
дополнить частями шестой и седьмой следующего содержания:
«Если в течение шести месяцев со дня выселения должник не забрал указанное имущество, то судебный исполнитель после предупреждения должника в письменной форме передает указанное имущество на реализацию в порядке, установленном настоящим Законом.
Денежные средства, вырученные от реализации имущества должника и оставшиеся после возмещения исполнительского сбора, штрафов, наложенных судебным исполнителем на должника, и расходов по исполнению, возвращаются ему. Не востребованные должником денежные средства хранятся на депозитном счете органа Судебного департамента в течение трех лет. По истечении данного срока указанные денежные средства перечисляются в Государственный бюджет Республики Узбекистан»;
часть шестую считать частью восьмой;
48) дополнить статьями 731 и 732 следующего содержания:
«Статья 731. Исполнение исполнительного документа о сносе строения
Принудительный снос строения должника осуществляется судебным исполнителем в присутствии понятых и при содействии работников органов внутренних дел.
Судебный исполнитель извещает должника о дне и времени принудительного сноса строения. Отсутствие должника, извещенного о дне и времени принудительного сноса строения, не является препятствием для исполнения исполнительного документа.
Статья 732. Исполнение исполнительного документа об изъятии и передаче земельного участка
Принудительное изъятие земельного участка у должника осуществляется с обязательным участием специалиста органа по земельным ресурсам, геодезии, картографии и государственному кадастру.
Судебный исполнитель извещает должника о дне и времени принудительного изъятия земельного участка. Отсутствие должника, извещенного о дне и времени принудительного изъятия земельного участка, не является препятствием для исполнения исполнительного документа.
Исполнение исполнительного документа об изъятии земельного участка считается завершенным с момента передачи земельного участка взыскателю на основании акта судебного исполнителя.
В случае если соответствующее право взыскателя на земельный участок не было зарегистрировано, то судебный исполнитель своим постановлением обязывает орган по земельным ресурсам, геодезии, картографии и государственному кадастру произвести государственную регистрацию права взыскателя на указанный в исполнительном документе земельный участок. При этом исполнение исполнительного документа об изъятии земельного участка считается завершенным с момента государственной регистрации права взыскателя на земельный участок»;
49) в части третьей статьи 74 слова «статьей 82 настоящего Закона» заменить словом «законом»;
50) часть третью статьи 76 изложить в следующей редакции:
«При завершении исполнительных действий авансовый взнос полностью возвращается взыскателю (в части расходов, понесенных при их совершении за счет должника в соответствии со статьей 77 настоящего Закона), за исключением случаев, предусмотренных частью шестой статьи 40 настоящего Закона»;
51) часть вторую статьи 77 изложить в следующей редакции:
«В случаях, предусмотренных частью шестой статьи 40 настоящего Закона, расходы, понесенные при исполнении исполнительного документа, взыскиваются с взыскателя. Взыскание расходов в указанных случаях производится на основании постановления судебного исполнителя»;
52) дополнить статьей 771 следующего содержания:
«Статья 771. Исполнительский сбор
За совершение судебным исполнителем действий по принудительному исполнению исполнительных документов с должника взыскивается исполнительский сбор.
Постановление судебного исполнителя о взыскании исполнительского сбора приобщается к исполнительному производству, по которому вынесено данное постановление, и исполняется без возбуждения отдельного исполнительного производства.
Размер и порядок взыскания исполнительского сбора устанавливаются законодательством»;
53) часть первую статьи 78 дополнить словами «и погашения исполнительского сбора пропорционально взысканной с должника денежной сумме»;
54) статью 80 дополнить частью седьмой следующего содержания:
«Исполнительские сборы, наложенные на должника по нескольким требованиям (исполнительным документам), взыскиваются согласно очередности для удовлетворения соответствующего требования, установленной частями первой — шестой настоящей статьи. При этом исполнительские сборы, наложенные на должника по исполнительным документам неимущественного характера, а также в случаях передачи нереализованного в установленный законом срок имущества взыскателю по исполнительным документам имущественного характера, приравниваются к требованиям первой очереди»;
55) в статье 81 слова «налагается судом» заменить словами «хозяйственным судом налагается»;
56) статью 82 изложить в следующей редакции:
«Статья 82. Ответственность за неисполнение исполнительного документа и воспрепятствование его исполнению
Неисполнение исполнительного документа, а также воспрепятствование его исполнению влекут ответственность, предусмотренную законом»;
57) текст статьи 83 изложить в следующей редакции:
«Судебным исполнителем может быть гражданин Республики Узбекистан, имеющий среднее специальное (юридическое) или высшее (юридическое) образование. Старшим судебным исполнителем может быть гражданин Республики Узбекистан, как правило, имеющий высшее юридическое образование.
Отбор кадров для назначения на должность судебного исполнителя осуществляется на конкурсной основе. Назначение на должность и освобождение от должности старших судебных исполнителей и судебных исполнителей производятся начальником территориального управления Судебного департамента по согласованию с директором Судебного департамента.
Судебный исполнитель является представителем власти и при исполнении служебных обязанностей носит форменную одежду, образец которой утверждается Министерством юстиции Республики Узбекистан.
Судебным исполнителям присваиваются классные чины работников органов юстиции в порядке, установленном законодательством.
Директор Судебного департамента по должности является Главным судебным исполнителем Республики Узбекистан, начальники территориальных управлений — главными судебными исполнителями соответственно Республики Каракалпакстан, областей и города Ташкента. Начальник управления исполнения судебных решений Судебного департамента и начальники отделов исполнения судебных решений территориальных управлений по должности соответственно являются заместителями главных судебных исполнителей.
Работники управления исполнения судебных решений Судебного департамента и отделов исполнения судебных решений территориальных управлений имеют статус судебных исполнителей»;
58) дополнить статьей 831 следующего содержания:
«Статья 831. Полномочия главных судебных исполнителей и их заместителей
Главный судебный исполнитель Республики Узбекистан, главные судебные исполнители Республики Каракалпакстан, областей и города Ташкента, а также их заместители:
истребуют от нижестоящих судебных исполнителей для проверки материалы исполнительного производства, документы и иные сведения о ходе исполнения исполнительного документа;
дают письменные указания по исполнительному производству, в том числе о производстве тех или иных исполнительных действий;
отменяют незаконные и необоснованные постановления судебных исполнителей;
отстраняют судебного исполнителя от дальнейшего производства исполнительных действий в случае допущения им нарушений законодательства в ходе исполнительного производства;
рассматривают жалобы на действия (бездействие) и постановления судебных исполнителей.
Главный судебный исполнитель Республики Узбекистан, главные судебные исполнители Республики Каракалпакстан, областей и города Ташкента, а также их заместители могут осуществлять и иные полномочия в соответствии с законодательством»;
59) текст статьи 84 изложить в следующей редакции:
«Судебный исполнитель при совершении исполнительных действий имеет право:
получать из государственных и иных органов, организаций и их должностных лиц необходимые документы и информацию;
давать обязательные для исполнения указания государственным и иным органам, организациям и их должностным лицам, а также гражданам;
проводить на предприятиях, в учреждениях и организациях проверку исполнения судебных актов и актов иных органов в отношении работающих должников и ведения финансовой документации в соответствии с исполнительным производством;
давать лицам, участвующим в исполнительном производстве, поручения по вопросам совершения определенных исполнительных действий;
входить в помещения, в том числе жилые, и хранилища, занимаемые или принадлежащие должникам, при наличии документальных данных, подтверждающих нахождение у них принадлежащего должнику имущества, — в помещения и хранилища, занимаемые или принадлежащие другим лицам, в случае необходимости принудительно вскрывать помещения и хранилища и проводить осмотры в присутствии понятых, а при отсутствии документальных данных, подтверждающих нахождение у других лиц принадлежащего должнику имущества, на основании определения суда совершать указанные действия в отношении помещений и хранилищ, занимаемых другими лицами или принадлежащих им;
арестовывать, изымать, передавать на хранение и реализовывать арестованное имущество в соответствии с законодательством;
налагать арест на денежные средства и другие ценности должника, находящиеся на счетах, во вкладах или на хранении в банках и иных кредитных организациях;
выставлять инкассовые поручения о взыскании сумм задолженности по исполнительным документам на счета должника и его дебиторов;
использовать нежилые помещения, находящиеся в государственной собственности, а при согласии собственника — помещения, находящиеся в частной собственности, для временного хранения изъятого имущества, возлагать на соответствующих лиц обязанность по его хранению, использовать транспортное средство взыскателя или должника для перевозки имущества с отнесением расходов за счет должника;
в случае неясности требований, содержащихся в исполнительном документе, на основании которого совершаются исполнительные действия, обращаться в суд или иной орган, выдавший исполнительный документ, о разъяснении порядка его исполнения;
вызывать лиц, участвующих в исполнительном производстве;
взыскивать исполнительские сборы, штрафы, налагаемые судебным исполнителем, и расходы по исполнению;
объявлять розыск должника — физического лица, его имущества или ребенка, подлежащего отобранию;
обращаться с заявлением в суд или иной орган по вопросам, возникшим при совершении исполнительных действий, в том числе по вопросу об изменении способа и порядка исполнения;
в процессе производства исполнительных действий обращаться в необходимых случаях за помощью к работникам органов внутренних дел;
применять административное взыскание в отношении должников, в добровольном порядке не выполняющих без уважительных причин требования исполнительных документов, законодательства об исполнении судебных актов и актов иных органов, а также принимать меры по привлечению к предусмотренной законом уголовной ответственности лиц за уклонение от исполнения или воспрепятствование исполнению судебных актов;
в порядке, установленном настоящим Законом, производить оценку имущества;
привлекать для оценки имущества специалистов;
устанавливать временные ограничения на выезд должника — физического лица из Республики Узбекистан.
Судебный исполнитель при совершении исполнительных действий может иметь и иные права в соответствии с законодательством»;
часть первую изложить в следующей редакции:
«Если решения судебного исполнителя, принимаемые при совершении исполнительных действий (возбуждение исполнительного производства, взыскание исполнительского сбора, наложение штрафа и другие), затрагивают интересы сторон исполнительного производства и других лиц, судебный исполнитель выносит соответствующее постановление, которое приобщается к исполнительному производству»;
дополнить частью третьей следующего содержания:
«Постановление судебного исполнителя о наложении административного взыскания выносится без составления протокола об административном правонарушении и исполняется без возбуждения отдельного исполнительного производства»;
часть третью считать частью четвертой;
в части четвертой слова «в суд в десятидневный срок со дня его вынесения» исключить;
61) дополнить статьей 861 следующего содержания:
«Статья 861. Обжалование и опротестование постановлений судебного исполнителя
На постановление судебного исполнителя, вынесенное по исполнительному документу, выданному хозяйственным судом, взыскателем или должником в десятидневный срок со дня уведомления о вынесенном постановлении может быть подана жалоба в хозяйственный суд, выдавший исполнительный документ, или в вышестоящий в порядке подчиненности орган, должностному лицу.
В случаях, не предусмотренных в части первой настоящей статьи, жалоба на постановление судебного исполнителя подается в суд общей юрисдикции по месту нахождения судебного исполнителя в десятидневный срок со дня уведомления о вынесенном постановлении или в вышестоящий в порядке подчиненности орган, должностному лицу.
Постановление судебного исполнителя может быть опротестовано прокурором в порядке, установленном законом»;
62) дополнить статьями 891 и 892 следующего содержания:
«Статья 891. Организация деятельности Судебного департамента
Организация деятельности, задачи и функции органов Судебного департамента определяются Президентом Республики Узбекистан.
Порядок прохождения службы в органах Судебного департамента, поощрения и привлечения к дисциплинарной ответственности работников органов Судебного департамента определяется Кабинетом Министров Республики Узбекистан.
Органы Судебного департамента обеспечивают учет и хранение исполнительных производств в соответствии с требованиями, установленными законодательством. Изъятие исполнительных документов и иных документов, находящихся в исполнительных производствах, допускается только на основании решения суда либо в порядке, установленном Уголовно-процессуальным кодексом Республики Узбекистан.
Порядок ведения исполнительных производств, в том числе их формирование, учет и хранение, определяется Министерством юстиции Республики Узбекистан.
Судебный департамент ведет электронную базу данных об исполнительных производствах, возбужденных органами Судебного департамента.
Статья 892. Инспекция собственной безопасности
В структуре Судебного департамента образуется Инспекция собственной безопасности, которая проводит работу по предупреждению противозаконных действий со стороны работников органов Судебного департамента, проводит служебные расследования, изучает кандидатуры для комплектования органов Судебного департамента честными и профессионально подготовленными кадрами, принимает меры по защите работников органов Судебного департамента от незаконного вмешательства в их деятельность, посягательств на личную жизнь, здоровье и имущество работников и членов их семей.
Инспекция собственной безопасности осуществляет свою деятельность в соответствии с законодательством»;
в части первой слова «Департаментом по исполнению судебных решений, материально-техническому и финансовому обеспечению деятельности судов при Министерстве юстиции Республики Узбекистан за счет средств республиканского бюджета» заменить словами «Судебным департаментом за счет средств Государственного бюджета Республики Узбекистан и иных средств, не запрещенных законодательством»;
дополнить частью второй следующего содержания:
«Органы Судебного департамента обеспечиваются специальными автотранспортными средствами, в том числе имеющими специальные световые сигналы, цветографические схемы окраски, обозначающие принадлежность Судебному департаменту, а также иными специальными средствами»;
часть вторую считать частью третьей;
в части третьей слова «в Департаменте по исполнению судебных решений, материально-техническому и финансовому обеспечению деятельности судов при Министерстве юстиции Республики Узбекистан» исключить.
(статья 10 утратила силу Законом Республики Узбекистан от 12 апреля 2022 года № ЗРУ-763 — Национальная база данных законодательства, 13.04.2022 г., № 03/22/763/0306)
Статья 11. Настоящий Закон вступает в силу со дня его официального опубликования.
Президент Республики Узбекистан И. КАРИМОВ
г. Ташкент,
14 января 2009 г.,
№ ЗРУ-199
(Собрание законодательства Республики Узбекистан, 2009 г., № 3, ст. 9; Национальная база данных законодательства, 30.01.2018 г., № 03/18/463/0634; 02.04.2021 г., № 03/21/680/0263; 13.04.2022 г., № 03/22/763/0306; 13.09.2023 г., № 03/23/868/0699)