24.09.1999 йилдаги 16-сон
ONLINE TRANSLATE
Ўзбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг қарори, 24.09.1999 йилдаги 16-сон
Kuchga kirish sanasi
24.09.1999
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Ўзбекистон Республикаси Олий суди пленумининг
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Қарори
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
ФУҚАРОЛИК КОДЕКСИНИ ТАТБИҚ ҚИЛИШДА СУД АМАЛИЁТИДА ВУЖУДГА КЕЛАДИГАН АЙРИМ МАСАЛАЛАР ТЎҒРИСИДА
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Ўзбекистон Республикаси Фуқаролик кодексининг кучга киритилиши муносабати билан, шунингдек судларда ҳал қилиниши лозим бўлган муаммолар келиб чиққанлигини ҳисобга олиб, Ўзбекистон Республикаси Олий суди Пленуми қарор қилади:
Олдинги таҳрирга қаранг.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
1. Фуқаролик кодексини татбиқ қилиш билан боғлиқ ишларни тўғри ҳал қилиш қонунчиликка қатъий риоя қилишни таъминлашда, қонун билан ҳимояланган давлат манфаатлари ва фуқаролар ҳуқуқларини ҳимоя қилишда муҳим аҳамиятга эга.
(1-банд Ўзбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг 2015 йил 26 июндаги 11-сонли қарори таҳририда)
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
2. Судлар фуқаролик ишларини ҳал қилишда фуқаролик қонун ҳужжатларининг асосий негизларидан, яъни улар томонидан тартибга солинадиган муносабатлар иштирокчиларининг тенглигини эътироф этишга, мулкнинг дахлсизлигига, шартноманинг эркинлигига, хусусий ишларга бирон-бир кишининг ўзбошимчалик билан аралашишига йўл қўйилмаслигига, фуқаролик ҳуқуқлари тўсқинликсиз амалга оширилишини, бузилган ҳуқуқлар тикланишини уларнинг суд орқали ҳимоя қилинишини таъминлаш зарурлигига асосланишидан келиб чиқишлари лозим.
Олдинги таҳрирга қаранг.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
3. ФКнинг 110-моддаси битимларни нотариал тасдиқлаш мажбурий саналган ҳолатларни назарда тутади. Қонун талабларига ёхуд бошқа ҳуқуқий ҳужжатларга мувофиқ бўлмаган битимлар, шунингдек фуқаролар томонидан амалдаги қоидаларга риоя қилинмай тузилган битимлар ўз-ўзидан ҳақиқий эмас деб ҳисобланади ва уларни суд орқали ҳақиқий эмас деб топишнинг зарурияти йўқ.
(3-банд Ўзбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг 2015 йил 26 июндаги 11-сонли қарори таҳририда)
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Олдинги таҳрирга қаранг.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
4. ФКнинг 112-моддаси 2-қисмига мувофиқ эса шартноманинг нотариал шакли судлар инобатга олиши лозим бўлган қатъий белгиланган шартлар мавжуд бўлганда, жумладан, агар бир тараф нотариал расмийлаштиришдан бош тортганда, суднинг қарори билан тўлдирилиши мумкин. Бунда амалга оширилган битимнинг қонунийлиги асосий шарт бўлиб ҳисобланади.
(4-банднинг биринчи хатбошиси Ўзбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг 2015 йил 26 июндаги 11-сонли қарори таҳририда)
Олдинги таҳрирга қаранг.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Бундай ишлар бўйича турар-жой органлари, маҳаллий давлат ҳокимияти органлари, қонун билан ҳимояланган ҳуқуқ ва манфаатларига таъсир қиладиган ёки бундай ҳуқуқлари бузилаётган шахслар, битимнинг бирор иштирокчиси вафот этган ҳолларда эса унинг меросхўрлари жалб қилинишлари лозим.
(4-банднинг иккинчи хатбошиси Ўзбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг 2015 йил 26 июндаги 11-сонли қарори таҳририда)
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Олдинги таҳрирга қаранг.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
5. Судлар шуни назарда тутишлари керакки, тарафлардан бири томонидан битимнинг тўла ёки қисман бажарилиши ёзма далиллар мавжуд бўлганда эътиборга олиниши мумкин. Олди-сотди битимининг ҳақиқийлиги сотувчига квартира ёки уй қийматини тўла ёки қисман бериш қисмини амалга оширилганлиги гувоҳлар кўрсатмаси билан тасдиқланиши мумкин эмас. ФПК 74-моддасига биноан қонун бўйича ишнинг муайян исботлаш воситалари билан тасдиқланиши лозим бўлган ҳолатларни бошқа ҳеч қандай исботлаш воситалари билан тасдиқлаш мумкин эмас.
(5-банд Ўзбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг 2018 йил 30 ноябрдаги 34-сонли қарори таҳририда)
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Суд низони ҳал этишда битимнинг ҳақиқийлигини тасдиқлаш учун манфаатдор томонлар тақдим этган ёзма далиллар (тасдиқланмаган шартнома, тилхат)нинг ҳақиқийлигига ишонч ҳосил қилиши лозим.
Олдинги таҳрирга қаранг.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Суд зарур ҳолларда (масалан, собиқ мулкдорнинг вафот этганлиги ёки унинг манзилини аниқлаш имкони бўлмаган ҳолларда) суд-хатшунослик экспертизаси тайинлаш масаласининг мақсадга мувофиқлигини ҳал этиши лозим.
(5-банднинг учинчи хатбошиси Ўзбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг 2015 йил 26 июндаги 11-сонли қарори таҳририда)
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Қисман бажарилган битимни ҳақиқий деб топишда суд битимнинг қолган қисмини бажариш ва пул суммасини, шунингдек, давлат фойдасига тегишли миқдордаги давлат божини ундириш масаласини ҳал қилиши зарур.
(6 — 8-бандлар Ўзбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг 2003 йил 19 декабрдаги 20-сонли қарорига асосан ўз кучини йўқотган)
(9-10-бандлар Ўзбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг 2004 йил 24 сентябрдаги 14-сонли қарорига асосан ўз кучини йўқотган)
Олдинги таҳрирга қаранг.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
11. ФКнинг 187-моддасига кўра эгалик ҳуқуқини олиш ҳақидаги низоларни ҳал этишда судлар шуни назарда тутишлари лозимки, эгалик қилиш ҳуқуқини вужудга келтирувчи муддат ўзганинг мулкига амалда асоссиз эгалик қилиб келиш ҳолларига ҳам татбиқ этилади. Эгалик қилувчида бирон-бир эгалик қилиш ҳуқуқий асоси мавжудлиги, масалан, узоқ муддатли ижара шартномаси борлиги эгалик қилиш ҳуқуқини вужудга келтирувчи муддатни амалда бўлишини инкор қилади.
(11-банд Ўзбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг 2015 йил 26 июндаги 11-сонли қарори таҳририда)
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Олдинги таҳрирга қаранг.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
12. Амалда эгалик қилиш муддати асосида ашёга эгалик ҳуқуқини олиш учун у ҳалол йўл билан эгалланган бўлиши лозимлиги (яъни амалда эгалик қилувчи ўзганинг мулкини мулкдорнинг эрк-хоҳишига зид равишда қасддан эгаллаб олган ўғирлаган ва шу каби шахс бўлмаслиги керак) судларга тушунтирилсин. Бундай эгалик қилиш бошқа шахслар учун ошкора ва аниқ кўринадиган бўлиши, шунингдек эгалик қилувчи тегишли мулкка ўзиники каби муносабатда бўлиши (фақатгина ундан фойдаланибгина қолмай, балки уни лозим даражада сақлаш чораларини кўрганини ҳам назарда тутиш) зарур. Эгалик қилиш қонунда белгиланган муддатларда узлуксиз давом этган бўлиши ҳам зарур (ФКнинг 187-моддаси 4-қисми талабларига асосан мулкка амалда эгалик қилиш муддатини важ қилиб келтираётган шахснинг ўзи ҳуқуқий вориси бўлган шахс томонидан бу мулкка амалда эгалик қилиб келган барча вақтини қўшиши мумкин, масалан, мерос қолдирувчи ёки юридик шахс таркибидан кейинчалик алоҳида ажралиб чиққан юридик шахс-мулкдор).
(12-банднинг биринчи хатбошиси Ўзбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг 2015 йил 26 июндаги 11-сонли қарори таҳририда)
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Фақатгина кўрсатилган уччала шартларга риоя қилинган тақдирда, эгалик ҳуқуқини вужудга келтирувчи муддат амалда эгалик қилувчининг мулк ҳуқуқига асос бўлиши мумкин. (ФКнинг 187-моддаси 1-қисми).
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
13. ФК 259-моддасига биноан мажбуриятнинг бажарилиши неустойка, гаров, қарздорнинг мол-мулкини ушлаб қолиш, кафиллик, кафолат, закалат ҳамда қонун ҳужжатлари ёки шартномада назарда тутилган бошқача усуллар билан таъминланиши мумкинлигини судлар назарда тутишлари лозим.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
14. ФК 264-моддасига кўра гаров асосий бош мажбуриятга тўлиғича боғлиқ бўлган қўшимча мажбуриятдир ва асосий мажбурият тугаши билан у ҳам тугайди. Лекин гаров шартномасини суд тартибида ҳақиқий эмас деб топилиши асосий мажбуриятни тугатилишига асос бўлиб ҳисобланмайди.
Олдинги таҳрирга қаранг.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
15. Гаров тўғрисидаги шартноманинг муҳим шартлари бўлиб гаров нарсаси ва унинг баҳоси, моҳияти, миқдори ва гаров билан таъминланадиган мажбуриятнинг бажарилиш муддати, шунингдек, гаровга қўйилган мулк тарафлар (гаровга қўювчи ёки гаровга олувчи)нинг қайси бирида эканлиги ҳам кўрсатилиши ҳисобланади (ФК 271-моддаси 1-қисм). Агар кўрсатиб ўтилган шартлардан ҳеч бўлмаганда биттаси бўйича тарафлар ўзаро келиша олмаган бўлсалар, ёхуд тегишли шартлар шартномада қайд этилмаган бўлса, гаров тўғрисидаги шартнома тузилган деб ҳисобланиши мумкин эмас.
(15-банд Ўзбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг 2015 йил 26 июндаги 11-сонли қарори таҳририда)
Олдинги таҳрирга қаранг.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
16. Ипотека тўғрисидаги шартнома, шунингдек нотариал тартибда тасдиқланиши керак бўлган шартнома бўйича мажбуриятларни таъминлаш юзасидан кўчар мол-мулкни ёки мол-мулкка бўлган ҳуқуқларни гаровга қўйиш тўғрисидаги шартнома нотариал тартибда тасдиқланиши лозим, бундан бирламчи бозордан кўчмас мулк ва транспорт воситаларини олиш чоғидаги ипотека ва гаров тўғрисидаги шартномалар мустасно (ФК 271-моддасининг 5-қисми).
(16-банд Ўзбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг 2024 йил 16 декабрдаги 39-сонли қарори таҳририда)
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
17. ФК 272-моддасининг 4-қисмига биноан бино ёки иншоот ипотекасига айни бир вақтнинг ўзида ўша шартнома бўйича шу бино ёки иншоот жойлашган ер участкасини ёхуд бу участканинг гаровга қўйилаётган объект ишлашини таъминлайдиган қисмини ёки гаровга қўювчига қарашли бўлган ушбу участкани ёхуд унинг тегишли қисмини ижарага олиш ҳуқуқини бир вақтда ипотекага қўйган тақдирдагина йўл қўйилади. Бунда бино ёки иншоотни гаровга берувчи шахс тегишли ер участкасининг эгаси ёки ижарага олувчи бўлиши шарт.
Олдинги таҳрирга қаранг.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Бундай шахс ипотека шартномаси бўйича фақат бино ёки иншоотни гаровга бераётган бўлса, ер участкаси ёхуд ижара ҳуқуқи гаров предмети бўлиб ҳисобланмаса, бундай шартнома ўз-ўзидан ҳақиқий бўлмаган битим ҳисобланади (ФК 116-модда).
(17-банднинг иккинчи хатбошиси Ўзбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг 2015 йил 26 июндаги 11-сонли қарори таҳририда)
Олдинги таҳрирга қаранг.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Бошқа ҳолатларда агар бино ёки иншоотни гаровга берувчи ер участкасининг эгаси ёки ижарачиси ҳисобланмаса, ипотека шартномаси ФК 272-моддасининг 4-қисмига асосан қонунчиликка мувофиқ эмас деб ҳисобланмайди. Гаровга қўювчининг ҳуқуқи, ундирув гаровга қаратилган бино ёки иншоотга қаратилган ҳолларда сотиб олувчининг ер участкасига нисбатан ҳуқуқи Ўзбекистон Республикаси Ер кодексининг 22-моддасига асосан белгиланади, унга кўра корхона, бино, иншоот ёки бошқа кўчмас мол-мулкка нисбатан мулк ҳуқуқи, хўжалик юритиш ҳуқуқи ёки уларни оператив бошқариш ҳуқуқи бошқа шахсга ўтган тақдирда, ана шу объектлар билан биргаликда мазкур объектлар жойлашган ҳамда улардан фойдаланиш учун зарур бўлган ер участкасига эгалик қилиш ва ундан доимий фойдаланиш ҳуқуқи ҳам ўтади.
(17-банднинг учинчи хатбошиси Ўзбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг 2015 йил 26 июндаги 11-сонли қарори таҳририда)
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Олдинги таҳрирга қаранг.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
18. Бундай низоларни ҳал қилишда қарздор гаров билан таъминланган мажбуриятини бажармаган ҳолларда гаровга олувчи бошқа кредиторларга нисбатан гаровга қўйилган мол-мулк қийматидан ўз талабини қондиришда устун ҳуқуққа эга эканлиги ҳисобга олиниши лозим (ФК 264, 280-моддалари).
(18-банднинг биринчи хатбошиси Ўзбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг 2015 йил 26 июндаги 11-сонли қарори таҳририда)
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Амалдаги қонунлар гаров нарсаси ҳисобланган мол-мулкни гаровга олувчининг эгалигига бериш мумкинлигини назарда тутмайди. Бундай эгаликка олиб беришни назарда тутган ҳар қандай келишув ўз-ўзидан ҳақиқий ҳисобланмайди, гаров билан таъминланган мажбуриятдан воз кечиш ҳақи ёки мажбуриятни янгилаш муносабати билан бекор бўлиши бундан мустаснодир (ФК 342, 347-моддалари).
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
ФКнинг 279-моддасига кўра гаровга олувчи (кредитор) гаров билан таъминланган мажбуриятини қарздор бажармаган тақдирда ундирувни гаровга қўйилган мол-мулкка қаратишга ҳақли. Гаровга қўйилган мол-мулкни сотиш имконияти бўлмаган тақдирдагина гаровга олувчи (кредитор) бу мол-мулкни ФКнинг 281-моддасида белгиланган тартибда ўз эгалигига олиши мумкин.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Олдинги таҳрирга қаранг.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
19. Гаровга олувчининг талаби бўйича ундирувни гаровга қўйилган кўчмас мулкка қаратиш суднинг қарори асосида амалга оширилади ва нотариуснинг ижро ёзувига асосан амалга оширилиши мумкин эмас (ФК 280-моддаси 1-қисм).
(19-банднинг биринчи хатбошиси Ўзбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг 2015 йил 26 июндаги 11-сонли қарори таҳририда)
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Гаровга олувчининг талабини гаровга қўйилган кўчмас мол-мулк ҳисобидан судга мурожаат қилмасдан қондиришга ундирувни гаров нарсасига қаратиш учун асослар вужудга келганидан кейин гаровга олувчининг гаровга қўювчи билан нотариал тасдиқланган келишуви асосида йўл қўйилади.
Олдинги таҳрирга қаранг.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Гаров шартномасида гаровга олувчининг ундирувни гаровдаги мол-мулкка судга даъво қўзғатмасдан қаратиш ҳуқуқи кўрсатилганлиги ҳақиқий эмас деб топилиши лозим.
(19-банднинг учинчи хатбошиси Ўзбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг 2015 йил 26 июндаги 11-сонли қарори таҳририда)
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Олдинги таҳрирга қаранг.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
20. Агар қонунда бошқача тартиб белгилаб қўйилган бўлмаса, ундирув гаровга олувчига топширилган гаров нарсасига гаров тўғрисидаги шартномада белгиланган тартибда қаратилиши мумкин. Шу билан бирга бундай шартноманинг нарсаси фақат кўчар мол-мулк бўлиши мумкинлигини ҳисобга олган ҳолда, шартнома гаров нарсасига ундирувни қаратиш тартиби ҳақидаги шартлар кўрсатилмаган бўлса, бундай ҳолда ундирув гаровга олинган кўчар мол-мулкка қаратилиши ҳақидаги қоида татбиқ қилинишидан келиб чиқиш лозим (ФК 280-модаси 3-қисми).
(20-банднинг биринчи хатбошиси Ўзбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг 2023 йил 20 ноябрдаги 32-сонли қарори таҳририда)
Олдинги таҳрирга қаранг.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Назарда тутмоқ лозимки, гаровга қўювчи томонидан мажбурият бартараф қилиб бўлмайдиган куч таъсири билан боғлиқ ҳолда бажарилмаган бўлса, ундирувни гаровга қўйилган мулкка қаратиш мумкин эмас.
(20-банднинг иккинчи хатбошиси Ўзбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг 2015 йил 26 июндаги 11-сонли қарори таҳририда)
Олдинги таҳрирга қаранг.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Судларнинг эътибори шунга қаратилсинки, мажбуриятнинг тарафи ҳаракатларига боғлиқ бўлган ҳолатлар (масалан, қарздорда зарур бўлган пул маблағларининг йўқлиги, унинг вакилларининг ғайриқонуний ҳаракатлари) бартараф қилиб бўлмайдиган куч деб тан олиниши мумкин эмас.
(20-банд Ўзбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг 2018 йил 30 ноябрдаги 34-сонли қарорига асосан учинчи хатбоши билан тўлдирилган)
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Олдинги таҳрирга қаранг.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
21. ФКнинг 733-моддаси 1-қисмига биноан қарз берувчи юридик шахс бўлганида ёки фуқаролар ўртасида тузилган қарз шартномасининг суммаси базавий ҳисоблаш миқдорининг ўн бараваридан ортиқ бўлган ҳолларда қарз шартномасини оддий ёзма шаклда тузилиши талаб қилинади. Судлар қарз шартномасининг оддий ёзма шаклига риоя қилмаслик унинг ҳақиқий эмаслигига олиб келмаслигини назарда тутишлари лозим.
(21-банднинг биринчи хатбошиси Ўзбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг 2023 йил 20 ноябрдаги 32-сонли қарори таҳририда)
Олдинги таҳрирга қаранг.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
ФК 109-моддасининг биринчи ва иккинчи қисмларига мувофиқ тарафлар бундай ҳолда гувоҳларнинг кўрсатувларига асосланишга ҳақли эмас, лекин бу уларни ёзма ва бошқа далиллар келтириш имкониятидан маҳрум қилмайди.
(21-банднинг иккинчи хатбошиси Ўзбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг 2018 йил 30 ноябрдаги 34-сонли қарори таҳририда)
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Агар пул ёки ашё олганлик факти инкор этилмаса, у ҳолда уни ёзма далиллар билан тасдиқлаш талаб қилинмайди, ҳар бир тараф ўз талабларини асослаш учун келтираётган ҳолатларни исботлашга мажбур.
Олдинги таҳрирга қаранг.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Шунга кўра бир тараф пул ёки ашёни қарз учун берганини даъво қилиб, иккинчи тараф уни олганини инкор қилмасдан бу пул ёки ашё қарзга эмас, балки ҳадя тариқасида берган деб важ келтирса, суд пул ёки ашёни олган тарафдан битим қарз эмас, балки ҳадя битими эканлигини тасдиқловчи далилларни талаб қилиши ва шу асосга кўра низони ҳал қилиши лозим.
(21-банднинг тўртинчи хатбошиси Ўзбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг 2025 йил 29 апрелдаги 10-сонли қарори таҳририда)
Олдинги таҳрирга қаранг.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
22. ФК 734-моддасига асосан қарз шартномаси қарз берувчининг қарз олувчидан шартномада белгиланган миқдорда ва тартибда фоиз олиш ҳуқуқини назарда тутади. ФКнинг 734-моддасига асосан қарз шартномаси ҳақ эвазига тузилган деб фараз қилинади ва фоизлар миқдори шартнома билан белгиланади. Қарз олувчидан фоизлар ундиришда суд бир вақтнинг ўзида фоиз суммасидан давлат фойдасига солиқ ундириши лозим. ФКнинг 327-моддасида кўрсатилган пул мажбуриятини, шунингдек қарз мажбуриятини бажармаганлик учун фоизлар, қарз шартномасида белгиланган фоизлардан ҳам ортиқ ҳисобланиши мумкин.
(22-банд Ўзбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг 2018 йил 30 ноябрдаги 34-сонли қарори таҳририда)
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Олдинги таҳрирга қаранг.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
23. Қарз шартномасини тузишда маълум суммани қарзга олиш ҳақидаги тилхатда бир вақтнинг ўзида қарзни қайтаришни таъминлаш учун бирон-бир кўчар ёки кўчмас мулкни гаровга қўйиш ҳақида кўрсатилган ҳолларда судлар бундай битим иштирокчиларининг ҳаракатларига қонун талаб қиладиган шаклга риоя қилмаганлигига нуқтаи назаридан баҳо беришлари лозим (ФК 271-моддаси).
(23-банднинг биринчи хатбошиси Ўзбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг 2018 йил 30 ноябрдаги 34-сонли қарори таҳририда)
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Агар гаров тўғрисидаги келишувни расмийлаштиришда қонунда белгиланган тартибга риоя қилинмаган бўлса, мажбурият тузилмаган ҳисобланади, шунга кўра гаровга олувчи гаров нарсасини сотиш ҳисобига ўз даъволарини қаноатлантиришни талаб қилишга ҳақли эмас.
Олдинги таҳрирга қаранг.
(24-банд Ўзбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг 2020 йил 21 февралдаги 05-сонли қарорига асосан ўз кучини йўқотган)
Олдинги таҳрирга қаранг.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
25. Агар суд муҳокамаси жараёнида тарафлар ёки бошқа шахслар хатти-ҳаракатларида жиноят аломатлари аниқланса, суд бу ҳақда прокурорга хабар қилади.
(25-банд Ўзбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг 2015 йил 26 июндаги 11-сонли қарори таҳририда)
Олдинги таҳрирга қаранг.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
26. Қорақалпоғистон Республикаси суди, вилоятлар ва Тошкент шаҳар судларига мунтазам равишда судлар томонидан ФК нормаларини кўллаш амалиётини умумлаштириш ва натижалари бўйича уларни тўғри қўллашни таъминлашга қаратилган чораларни кўриш тавсия этилсин.
(26-банд Ўзбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг 2021 йил 20 апрелдаги 17-сонли қарори таҳририда)
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
1999 йил 24 сентябрь,
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
16-сон