Oʻzbekiston Respublikasi Moliya vazirligining Standarti, 03.09.1999 yilda ro‘yxatdan o‘tgan, ro‘yxat raqami 811
Kuchga kirish sanasi
01.01.2000
Рус
Ўзб
O’zb
O‘zb|Рус
|
Oʻzbekiston Respublikasi Moliya vazirligi tomonidan Vazir oʻrinbosari E.F. GADOYEV 1999-yil 4-avgust, 62-son “TASDIQLANGAN” “AUDITOR IShI SIFATINI NAZORAT QILISh” OʻZBEKISTON RESPUBLIKASI audit MILLIY STANDARTI 5-SON aMS [Oʻzbekiston Respublikasi Adliya vazirligi tomonidan 1999-yil 3-sentabrda 811-son bilan davlat roʻyxatidan oʻtkazilgan] Umumiy qoidalar 1. Mazkur standart Oʻzbekiston Respublikasining “Auditorlik faoliyati toʻgʻrisida”gi Qonuni, Oʻzbekiston Respublikasi Vazirlar Mahkamasining 1999-yil 10-iyundagi 296-son “Oʻzbekiston Respublikasi Prezidentining Oliy Majlis XIV sessiyasida qilgan maʼruzasida bayon etilgan asosiy qoidalarni amalga oshirish chora-tadbirlari toʻgʻrisida”gi qarori asosida ishlab chiqilgan va Oʻzbekiston Respublikasida auditorlik faoliyatini normativ tartibga solish elementi hisoblanadi. Standartning maqsadi 2. Mazkur standartning maqsadi auditorlar ishi sifatini nazorat qilish meʼyorlarini aniqlash va belgilash hisoblanadi. Amal qilish sohasi 3. Mazkur standartning talablari rasmiy auditorlik xulosasini tayyorlashni nazarda tutadigan auditni amalga oshirish paytida barcha auditorlik tashkilotlari uchun majburiy hisoblanadi, tavsiyaviy tusda ekanligi bevosita koʻrsatilgan qoidalar bundan mustasno. 4. Mazkur standart talablari, tekshiruv natijalari asosida rasmiy auditorlik xulosasi tayyorlashni koʻzda tutmaydigan auditning amalga oshirilishida, shuningdek, auditga turdosh xizmatlar (konsalting xizmatlari) koʻrsatilishida tavsiyaviy tusga ega boʻladi. Aniq topshiriqni bajarish chogʻida mazkur standartning majburiy talablaridan chetga chiqilgan hollarda auditorlik tashkiloti buni oʻzining ish hujjatlarida hamda audit va (yoki) unga turdosh xizmatlarga buyurtma bergan xoʻjalik yurituvchi subyekt rahbariyatiga beriladigan yozma hisobotda majburiy tartibda koʻrsatib oʻtishi lozim. Auditor ishi sifatini nazorat qilish tushunchasi 5. Auditor ishi sifatini nazorat qilish auditning oʻtkazilishida va auditga turdosh xizmatlarning koʻrsatilishida audit standartlarining va Oʻzbekiston Respublikasida auditorlik faoliyatini tartibga solib turuvchi boshqa normativ hujjatlar talablariga rioya etilishini tekshirish uchun qoʻllaniladigan tashkiliy chora-tadbirlar, uslublar va tartib-taomillar tizimini ifodalaydi. 6. Har bir auditorlik tashkiloti ish sifatini nazorat qilish prinsiplari va qoidalarini, shuningdek ularni qoʻllash tartib-taomillarini ishlab chiqishi va qabul qilishi lozim. Bu esa audit jarayonida tekshirishning umumqabul qilingan standartlari bilan qarama-qarshiliklar yuzaga kelmasligi uchun zarurdir. 7. Auditor ishi sifatini nazorat qilish bir necha shakllarda amalga oshiriladi: 7.1. Asosiy auditor tomonidan oʻz assistentlari ishini nazorat qilish; 7.2. Auditorlik tashkiloti tomonidan auditor ishini nazorat qilish; 7.3. Tashqi nazorat. Asosiy auditorning oʻz assistentlari ishini nazorat qilishi 8. Asosiy auditor audit oʻtkazilishi jarayonida assistentlar tomonidan bajarilayotgan ishlarni doimiy ravishda nazorat qilishi va yoʻnaltirib turishi kerak. 9. Assistent deganda asosiy auditordan professional darajasi jihatidan farq qiluvchi xodim tushuniladi. 10. Assistentdan farqli oʻlaroq, asosiy auditor auditning bajarilishi uchun toʻliq javobgar hisoblanadi. 11. Ishlarni bajarish topshiriladigan assistentlar oʻzlarining javobgarligi va bajarishlari lozim boʻlgan tartib-taomillarning maqsadi haqida, xoʻjalik yurituvchi subyektning faoliyati va mohiyati, oʻtkazilish vaqti va koʻlamiga taʼsir qilishi mumkin boʻlgan hisobga oid auditorlik muammolari toʻgʻrisida tegishli ravishda xabardor qilingan boʻlishlari lozim. Auditorlik tashkilotining auditor ishini nazorat qilishi 12. Auditorlik tashkiloti tomonidan auditor ishining nazorat qilinishi quyidagilar orqali amalga oshiriladi: 12.1. Mijoz oldida auditorlik rejasining va audit oʻtkazish dasturining asoslanganligini muhokama qilish va tekshirish; 12.2. Tashkiliy-etika auditorlik prinsiplariga qatʼiyan rioya etish (xususan, mijozga maslahatlar beruvchi yoki uning buxgalteriya hisobini tiklab berayotgan auditor, uning oʻzini tekshirish uchun yuborilmaydi va h.k.z.); 12.3. Asosiy auditor tomonidan auditorlik xulosasi berilganidan keyin auditorlik tashkilotining boshqa auditori tomonidan hisobotlarning ishonchliligini tasdiqlash maqsadida mijoz uchun bepul takroriy qayta tekshirishlarni oʻtkazish. Tashqi nazorat 13. Tashqi nazorat amaldagi qonun hujjatlarida va normativ hujjatlarda nazarda tutilgan davlat organlari tomonidan amalga oshiriladi. Auditor ishi sifatini nazorat qilish yoʻnalishlari 14. Auditor ishi sifatini nazorat qilish ikki asosiy yoʻnalishga ega: 14.1. Alohida auditorlik tekshiruvlarini nazorat qilish; 14.2. Sifatni umumiy nazorat qilish. 15. Alohida auditorlik tekshiruvlarini nazorat qilish quyidagi tushunchalarni oʻz ichiga oladi: 15.1. Vakolatlarni berish: auditorlarning mustaqilligini, professionalligini va layoqatliligini taʼminlash; auditorlar uchun yetarli darajadagi harakatlar erkinligini taʼminlash; auditning yozma dasturidan foydalanish. 15.2. Nazorat: auditorlar ishining kundalik nazoratini taʼminlash; monand harakatlarni amalga oshirish uchun xoʻjalik yurituvchi subyekt buxgalteriya hisobining eng muammoli masalalarini bilish. 15.3. Tekshirish: auditorlar tomonidan hujjatlarning yetarliligi, auditorlik tekshiruvi maqsadlariga erishish uchun bajarilgan barcha ishlarning standartlarga muvofiqligini tekshirish. 16. Audit sifatini umumiy nazorat qilish quyidagi elementlar mavjudligiga asoslanadi: 16.1. Mustaqillik. Qoida va tartib-taomillar barcha darajadagi xodimlarning mustaqilligiga ishonchni taʼminlashi kerak. Ushbu talabning bajarilishi uchun auditorlik tashkiloti bir yilda bir marta oʻz mijozlari roʻyxatini tarqatishi va oʻz xodimlaridan mustaqillik toʻgʻrisidagi arizani imzolashlarini talab qilishi mumkin. 16.2. Xodimlarga topshiriqlar. Qoida va tartib-taomillar ish maxsus tayyorgarlik va tajribaga ega boʻlgan shaxslar tomonidan amalga oshirilishiga asosli ishonchni taʼminlashi kerak. Mazkur talabning bajarilishi uchun auditorlik tashkiloti oʻz xodimlarining tegishli vazifalarini aniqlash imkonini beradigan tarzda oldindan rejalashtirishi kerak. 16.3. Maslahatlar. Qoida va tartib-taomillari auditorlik tashkilotining xodimlari texnik masalalar boʻyicha yaxshi xabardor boʻlgan va obroʻli shaxslardan yordam olishga intilishlari mumkinligiga asosli ishonchni taʼminlab berishi lozim. Ushbu talabni bajarish uchun auditorlik tashkiloti audit, buxgalteriya hisobi va moliyaviy hisobotlarni yuritish, soliqqa tortish, maslahat xizmatlari kabi sohalar boʻyicha auditorlik tashkilotining ekspertlari sifatida maʼlum bir shaxslarni tayinlashi mumkin. 16.4. Nazorat. Qoida va tartib-taomillari auditorlik tashkilotining joriy faoliyati unda belgilangan sifat standartlariga javob berishiga asoslangan ishonchni taʼminlab berishi lozim. Auditorlik tashkilotining nazorat tartib-taomillarini belgilash uchun javobgarligi, audit oʻtkazayotgan, rejalashtirish va shartnoma asosida aniq bir vazifani bajarayotgan xodimlarning javobgarligidan farq qiladi. Nazoratning ushbu talablarini bajarish uchun auditorlik tashkiloti barcha ish hujjatlarini, hisobotlarni talab qilishi va ularni tegishli nazorat qiluvchi va texnik xodimlarga tekshirish uchun taqdim etishi mumkin. 16.5. Ishga qabul qilish. Qoida va tartib-taomillar ishga qabul qilinayotgan xodimlarning malakali mutaxassislar ekanligiga asosli ravishda ishonch hosil boʻlishini taʼminlashi kerak. Ushbu talabni bajarish uchun auditorlik tashkiloti eng minimal malaka talablarini belgilashi mumkin (masalan, buxgalteriya yozuvlarini yuritishni kollejda buxgalteriya hisobi boʻyicha tahsil olgan va bilim jihatdan oʻrtacha ikkinchi yoki eng yaxshi boʻlgan kollej bitiruvchisi bajarishi mumkin). 16.6. Professional darajaning oshirilishi. Qoida va tartib-taomillar auditorlik tashkiloti xodimlarining oʻz vazifalarining bajarishlari uchun zarur bilimlarga ega ekanliklari toʻgʻrisida asosli ishonchni taʼminlab berishi kerak. Ushbu talabning bajarilishi uchun auditorlik tashkiloti oʻz malakasini oshirish istagidagi xodimlarga professional oʻqishni davom ettirishlari uchun shart-sharoitlarni yaratib berishi va yordam koʻrsatishi mumkin. 16.7. Xizmatdagi koʻtarilish. Qoida va tartib-taomillar xizmatda koʻtarilayotgan xodimlarning yangi lavozimlarni egallashlari mumkin ekanligiga asosli ishonchni taʼminlashi kerak. Ushbu talabning bajarilishi uchun xodimlar tomonidan bajarilgan har bir vazifalarni baholash va ularning koʻtarilishiga oid, yiliga kamida bir marotaba maslahatlar berish kerak. 16.8. Mijozlarning maqbulligi va ular bilan munosabatlarning davomiyligi. Qoida va tartib-taomillar auditorlik tashkiloti halolsizlikdan aziyat chekayotgan xoʻjalik yurituvchi subyektning rahbariyati bilan bogʻlanib qolmasligiga asosli ishonchni taʼminlashi kerak. Ushbu talabning bajarilishi uchun auditorlik tashkiloti boʻlajak yangi mijozi bilan ish yuzasidan toʻqnash kelgan taftishchidan, bank xodimlaridan, yuristlar va boshqa shaxslardan maʼlumotlar olishni tashkillashtirishi kerak boʻladi. 16.9. Inspeksiya qilish. Qoida va tartib-taomillar auditor ishi sifatini nazorat qilish samarali olib borilayotganligi toʻgʻrisidagi asosli ishonchni taʼminlab berishi kerak. Mazkur talabning bajarilishi uchun har bir xodimning vazifalarini ajratib toʻplash, ushbu vazifalarning bajarilishi bilan bevosita bogʻliq boʻlgan boshqa partner yoki xodim tomonidan amalga oshirilishi kerak boʻladi. Maʼmuriy ishlar va xizmatchilar tomonidan yuritiladigan ishlar ham nazorat asosida tekshirib chiqilishi zarur. Auditorlik tashkiloti tomonidan inspeksiya qilish natijalarini hujjatlar asosida tasdiqlash zarurligiga tavsiya beriladi. Hujjatlar shakli va hajmi auditorlik tashkiloti hajmiga, funksional boʻlimlar soniga, faoliyat tusiga va boshqa omillarga bogʻliq. 16.10. Partner yoki partnyerlar, xoʻjalik yurituvchi subyekt hajmidan kelib chiqqan holda, mazkur auditorlik tashkilotida amal qilib kelayotgan sifat ustidan nazorat qilish tizimi samaradorligi uchun javobgar boʻlishlari kerak. Bundan maqsad shuki, nazorat qilishning shunday qoida va tartib-taomillari, vazifalarning taqsimlanishi va belgilangan qoida va tartib-taomillar toʻgʻrisida xizmatchilarga xabar berish, xuddi avvalgidek oʻz maqsadiga javob berayotganini vaqtida aniqlashdir. Qoida va tartib-taomillarning belgilanishi 17. Auditor ishi sifatini nazorat qilishning qoida va tartib-taomillari xususiyati va koʻlami quyidagi shartlarga bogʻliq: 17.1. Auditorlik tashkilotining hajmiga; 17.2. Auditorlik tashkiloti va funksional boʻlinmalari xodimlarining mustaqillik darajasiga; 17.3 Aksiyadorlik jamiyatlari auditi, buxgalteriya hisobi va xoʻjalik faoliyatini tahlil qilish sohasidagi xizmatlar; foyda soligʻi hajmlarini aniqlash boʻyicha xizmatlar; oʻzaro auditni oʻtkazish boʻyicha majburiyatlar kabi tarkibiy qismlarni eʼtiborga olgan holda amaliy faoliyat mohiyatiga; 17.4. Olingan foydaga nisbatan auditor ishi sifatini nazorat qilish qoida va tartib-taomillarini ishlab chiqish va qoʻllash bilan bogʻliq xarajatlar darajasiga. 18. Auditorlik tashkiloti tomonidan auditor ishi sifatini nazorat qilish qoida va tartib-taomillarini belgilashda u quyidagi choralarni koʻrishi lozim: 18.1. Auditor ishi sifatini nazorat qilish qoida va tartib-taomillarini amalga oshirish boʻyicha malakali xodimlar oʻrtasida majburiyatlarni taqsimlash; 18.2. Auditor ishi sifatini nazorat qilish qoida va tartib-taomillarini xodimlarga yetkazish; 18.3. Auditor ishi sifatini nazorat qilish tizimi samaradorligini, shuningdek qoida va tartib-taomillar avvalgidek ularning qoʻllanish usullari va xizmatchilarga yetkazilishi amaliyotiga toʻgʻri kelishini tekshirish. Qoida va tartib-taomillarning xodimlarga yetkazilishi 19. Auditor ishi sifatini nazorat qilish qoida va tartib-taomillari yozma shaklda bayon qilinishi shart emas. Ular xizmatchilarni ishga qabul qilish chogʻida ogʻzaki ravishda maʼlum qilinishi va auditorlik tashkilotining umumiy yigʻilishida, bir yilda bir marotaba takrorlanishi mumkin. 20. Shu bilan birgalikda, auditorlik tashkilotlari oʻz qoida va tartib-taomillarini hujjatlar bilan mustahkamlab borishi tavsiya etiladi. Hujjatlarning turi va hajmi eng avvalo auditorlik tashkilotining hajmiga va uning faoliyat tavsifiga bevosita bogʻliq. Kuchga kirish sanasi 21. Mazkur Auditning milliy standarti 2000-yilning 1-yanvaridan kuchga kiradi. Oʻzbekiston Respublikasi Moliya vazirligining 2015-yil 1-maydagi 36-son (roʻyxat raqami 811-1, 2015-yil 4-may) buyrugʻi bilan kiritilgan oʻzgartirish bilan. |
«УТВЕРЖДЕН» Министерством финансов Республики Узбекистан Заместитель министра Э.Ф. ГАДОЕВ № 62 от 4 августа 1999 г. национальный Стандарт аудита республики узбекистан нса № 5 «КОНТРОЛЬ КАЧЕСТВА РАБОТЫ АУДИТОРА» [Зарегистрирован Министерством юстиции Республики Узбекистан от 3 сентября 1999 года. Регистрационный № 811] ОБЩИЕ ПОЛОЖЕНИЯ 1. Настоящий стандарт разработан на основе Закона Республики Узбекистан «Об аудиторской деятельности», постановления Кабинета Министров Республики Узбекистан от 10 июня 1999 года № 296 «О мерах по реализации основных положений, содержащихся в докладе Президента Республики Узбекистан на XIV сессии Олий Мажлиса» и является элементом нормативного регулирования аудиторской деятельности в Республике Узбекистан. ЦЕЛИ СТАНДАРТА 2. Целью настоящего стандарта является определение и установление норм контроля за качеством работы аудиторов. СФЕРА ДЕЙСТВИЯ 3. Требования данного стандарта являются обязательными для всех аудиторских организаций при осуществлении аудита, предусматривающего подготовку официального аудиторского заключения, за исключением тех его положений, где прямо указано, что они носят рекомендательный характер. 4. Требования данного стандарта носят рекомендательный характер при проведении аудита, не предусматривающего подготовку по его результатам официального аудиторского заключения, а также при оказании сопутствующих аудиту услуг (консалтинговых услуг). В случае отклонения при выполнении конкретного задания от обязательных требований данного стандарта аудиторская организация в обязательном порядке должна отметить это в своей рабочей документации и в письменном отчете руководству хозяйствующего субъекта, заказавшего аудит и (или) сопутствующие ему услуги. ПОНЯТИЕ КОНТРОЛЯ КАЧЕСТВА РАБОТЫ АУДИТОРА 5. Контроль качества работы аудитора представляет собой систему организационных мер, методик и процедур, применяемых для проверки соблюдения при проведении аудита и оказании сопутствующих услуг аудиту требований стандартов аудита и других нормативных документов, регулирующих аудиторскую деятельность в Республике Узбекистан. 6. Каждая аудиторская организация должна разработать и принять принципы и правила контроля за качеством работы, а также процедуры их применения. Это необходимо для того, чтобы в процессе аудита не возникло противоречий с общепринятыми стандартами проверки. 7. Контроль качества работы аудитора осуществляется в нескольких формах: 7.1. Контроль основного аудита за работой своих ассистентов; 7.2. Контроль аудиторской организации за работой аудитора; 7.3. Внешний контроль. КОНТРОЛЬ ОСНОВНОГО АУДИТОРА ЗА РАБОТОЙ СВОИХ АССИСТЕНТОВ 8. Основной аудитор в процессе проведения аудита должен постоянно контролировать и направлять работу, выполняемую ассистентами. 9. Под ассистентом понимается персонал, отличающийся по профессиональному уровню от основного аудитора. 10. В отличие от ассистента основной аудитор несет полную ответственность за выполнение аудита. 11. Ассистенты, которым передается работа, должны быть соответствующим образом проинструктированы об их ответственности и целях процедур, которые они должны выполнить, о деятельности хозяйствующего субъекта и возможных учетных аудиторских проблемах, которые могут воздействовать на сущность, время проведения и масштаб аудиторских процедур. КОНТРОЛЬ АУДИТОРСКОЙ ОРГАНИЗАЦИИ ЗА РАБОТОЙ АУДИТОРА 12. Контроль со стороны аудиторской организации за работой аудитора осуществляется посредством: 12.1. Обсуждения и проверки обоснованности аудиторского плана и программы проведения аудита у клиента; 12.2. Строгого соблюдения организационно-этических аудиторских принципов (в частности аудитор, консультирующий клиента или восстанавливающий его бухгалтерский учет, не направляется к нему же с проверкой и т. п.); 12.3. Проведением повторных, бесплатных для клиента перепроверок достоверности отчетности другим аудитором аудиторской организации уже после выдачи аудиторского заключения основным аудитором. ВНЕШНИЙ КОНТРОЛЬ 13. Внешний контроль осуществляется со стороны государственных органов, что предусмотрено действующими законодательными и нормативными актами. НАПРАВЛЕНИЯ КОНТРОЛЯ КАЧЕСТВА РАБОТЫ АУДИТОРА 14. Контроль качества работы аудитора имеет два основных направления: 14.1. Контроль отдельных аудиторских проверок; 14.2. Общий контроль качества. 15. Контроль отдельных аудиторских проверок включает в себя следующие понятия: 15.1. Делегирование полномочий: обеспечение независимости, профессионализма и компетентности аудиторов; обеспечение надлежащей свободы действий для аудиторов; использование письменной программы аудита. 15.2. Надзор: обеспечение текущего контроля работы аудиторов; знание наиболее проблемных вопросов бухгалтерского учета хозяйствующего субъекта для принятия адекватных действий. 15.3. Проверка: проверка всей работы, проведенной аудиторами, для обеспечения выполнения ее в соответствии со стандартами, достаточности документации, достижения целей аудиторской проверки. 16. Общий контроль качества аудита базируется на наличии следующих элементов: 16.1. Независимость. Правила и процедуры должны обеспечивать обоснованную уверенность в том, что служащие всех уровней сохраняют независимость. Для выполнения этого требования аудиторская организация может раз в год распространять перечень своих клиентов и требовать от своих служащих подписания заявления о независимости. 16.2. Задания служащим. Правила и процедуры должны обеспечивать обоснованную уверенность в том, что работа будет выполняться лицами, имеющими специальную подготовку и опыт. Для выполнения этого требования аудиторская организация должна заблаговременно планировать работу таким образом, чтобы можно было определить соответствующие задания для своих служащих. 16.3. Консультации. Правила и процедуры должны обеспечивать обоснованную уверенность в том, что служащие аудиторской организации будут стремиться получить помощь по техническим вопросам у хорошо осведомленных и авторитетных лиц. Для выполнения этого требования аудиторская организация может назначать конкретных лиц в качестве экспертов аудиторской организации в таких областях, как аудит, ведение бухгалтерского учета и финансовой отчетности, налогообложение, консультационные услуги. 16.4. Надзор. Правила и процедуры должны обеспечивать обоснованную уверенность в том, что текущая деятельность аудиторской организации отвечает установленным в ней стандартам качества. Ответственность аудиторской организации за установление процедур надзора отделена от ответственности служащих, проводящих аудит, за планирование и выполнение конкретного обязательства по контракту. Чтобы обеспечить эти требования надзора, аудиторская организация может потребовать все рабочие документы, отчеты и представить их для проверки соответствующему контролирующему и техническому персоналу. 16.5. Наем на работу. Правила и процедуры должны обеспечивать обоснованную уверенность в том, что нанимаемые на работу служащие являются квалифицированными специалистами. Для выполнения этого требования аудиторская организация может установить минимальные квалификационные требования (например, ведение бухгалтерских записей может выполнять выпускник колледжа, который специализировался там на бухгалтерском учете и был в среднем вторым или лучшим по уровню знаний). 16.6. Повышение профессионального уровня. Правила и процедуры должны обеспечивать обоснованную уверенность в том, что служащие аудиторской организации обладают знаниями, необходимыми для исполнения ими своих обязанностей. Чтобы выполнить это требование, аудиторская организация может создать условия продолжения профессионального обучения и оказывать помощь служащим, желающим повысить свою квалификацию. 16.7. Продвижение по службе. Правила и процедуры должны обеспечивать обоснованную уверенность в том, что те служащие, которые продвигаются по службе, могут занимать новую должность. Для выполнения этого требования необходимо оценивать служащих после каждого выполненного ими обязательства и давать совет относительно их продвижения по крайней мере ежегодно. 16.8. Приемлемость клиентов и длительность отношений с ними. Правила и процедуры должны обеспечивать обоснованную уверенность в том, что аудиторская организация не окажется связанной с хозяйствующим субъектом, руководство которого страдает отсутствием честности. Чтобы выполнить это требование, аудиторской организации полагается навести справки у ревизора, банкиров, юристов и других лиц, уже имевших дело с будущим клиентом. 16.9. Инспектирование. Правила и процедуры должны обеспечивать обоснованную уверенность в том, что контроль качества работы аудитора проводится эффективно. Для выполнения данного требования подборка обязательств каждого служащего должна быть проведена другим партнером или служащим, которые связаны с выполнением этих обязательств. Административные дела и дела, которые ведут служащие, также необходимо проверять на контрольной основе. Высказывается рекомендация, согласно которой аудиторская организация подтверждает документами результаты инспектирования. Форма и объем документации зависят от размера аудиторской организации, количества функциональных отделов, характера деятельности и других факторов. 16.10. Партнер или партнеры, в зависимости от размера хозяйствующего субъекта, должны нести ответственность за эффективность системы контроля над качеством, действующей в данной аудиторской организации. Цель состоит в том, чтобы своевременно определить, насколько правила и процедуры такого контроля, распределение обязанностей и практика сообщения служащим указанных правил и процедур по-прежнему отвечают своему назначению. УСТАНОВЛЕНИЕ ПРАВИЛ И ПРОЦЕДУР 17. Характер и масштабы правил и процедур контроля качества работы аудитора зависят от следующих условий: 17.1. Размера аудиторской организации; 17.2. Уровня самостоятельности служащих аудиторской организации и функциональных отделов; 17.3. Сущности практической деятельности, принимая во внимание ее компонентов, таких как: аудит акционерных обществ; услуги в сфере бухгалтерского учета и анализа хозяйственной деятельности; услуги по определению размеров налога на прибыль; обязательства по проведению взаимного аудита; (пункт 17.3 в редакции приказа министра финансов Республики Узбекистан от 1 мая 2015 года № 36 (рег. № 811-1 от 04.05.2015 г.) — СЗ РУ, 2015 г., № 18, ст. 223) 17.4. Уровня издержек, связанных с разработкой и применением правил и процедур контроля качества работы аудитора, по отношению к полученной прибыли. 18. При установлении аудиторской организацией правил и процедур контроля качества работы аудитора, ей следует предпринять следующее: 18.1. Распределить обязанности между квалифицированными служащими по осуществлению правил и процедур контроля качества работы аудитора; 18.2. Довести до сведения служащих правила и процедуры контроля качества работы аудитора; 18.3. Проверить эффективность системы контроля качества работы аудитора, чтобы определить, по-прежнему ли правила и процедуры соответствуют методам их применения и практике доведения до служащих. СООБЩЕНИЕ СЛУЖАЩИМ ПРАВИЛ И ПРОЦЕДУР 19. Правила и процедуры контроля качества работы аудитора не обязательно должны быть выражены в письменной форме. Они могут быть сообщены устно при приеме служащих на работу и повторены один раз в год на общем собрании аудиторской организации. 20. В то же время рекомендуется, чтобы аудиторские организации свои правила и процедуры подкрепляли документами. Вид и объем документации зависят, прежде всего, от размера аудиторской организации и характера ее деятельности. ДАТА ВСТУПЛЕНИЯ В СИЛУ 21. Настоящий Национальный стандарт аудита вступает в силу с 1 января 2000 года. (Бюллетень нормативных актов министерств, государственных комитетов и ведомств Республики Узбекистан, 1999 г., № 11; Собрание законодательства Республики Узбекистан, 2015 г., № 18, ст. 223) |