20.07.2011 yildagi 05-son
Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi Plenumining
Qarori
Sudlar tomonidan meros huquqiga oid qonunchilikning qoʻllanilishi toʻgʻrisida
Sudlar tomonidan meros huquqiga oid qonunchilikning qoʻllash amaliyoti sudlar vorislik munosabatlaridan kelib chiqadigan nizolarni asosan toʻgʻri hal etishayotganliklarini koʻrsatadi. Shu bilan birga, sudlar faoliyatida mazkur qonunchilikni qoʻllashda xatoliklar ham mavjud.
Meros huquqiga oid qonunchilikning sudlar tomonidan toʻgʻri qoʻllanilishini taʼminlash maqsadida, “Sudlar toʻgʻrisida”gi Qonunning 17-moddasiga asoslanib, Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi Plenumi qaror qiladi:
1. Sudlarning eʼtibori shunga qaratilsinki, vorislik munosabatlaridan kelib chiqadigan nizolarning oʻz vaqtida va toʻgʻri hal etilishi mulk daxlsizligi va meros huquqi qoʻriqlanishiga doir konstitutsiyaviy kafolatlar (Oʻzbekiston Respublikasi Konstitutsiyasining 41-moddasi) taʼminlanishining oʻta muhim vositasi hisoblanadi.
(1-band Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi Plenumining 2024-yil 16-dekabrdagi 39-sonli qarori tahririda)
2. Sudlarga tushuntirilsinki, Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisining 1996-yil 29-avgustdagi “Oʻzbekiston Respublikasi Fuqarolik kodeksini amalga kiritish tartibi toʻgʻrisida”gi 257-I sonli Qaroriga muvofiq Fuqarolik kodeksi 1112 — 1157-moddalari qoidalari Kodeks amalga kiritilgunga qadar ochilgan boʻlib, biroq 1997-yilning 1-martiga qadar vorislardan hech biri tomonidan qabul qilib olinmagan va meros huquqi boʻyicha davlat yoki fuqarolarning oʻzini oʻzi boshqarish organi mulkiga oʻtkazilmagan merosga nisbatan ham tatbiq etiladi.
Meros 1997-yilning 1-martiga qadar vorislardan biri tomonidan qabul qilib olingan yoki davlatning yoxud fuqarolarning oʻzini oʻzi boshqarish organi mulkiga oʻtkazilgan hollarda kelib chiqqan nizolar 1963-yilgi Fuqarolik kodeksi normalariga muvofiq hal etiladi.
3. Fuqarolik kodeksining 1113-moddasiga muvofiq meros tarkibiga meros ochilgan paytda meros qoldiruvchiga tegishli boʻlgan koʻchar va koʻchmas mulk, ashyolar, shu jumladan, uning oʻlimidan keyin ham bekor boʻlmaydigan barcha mulkiy huquq va majburiyatlar, chunonchi, xususiy mulk huquqi, kredit muassasalarida saqlanayotgan omonatlarga boʻlgan huquq, dehqon xoʻjaligi yer uchastkasiga meros qilib qoldiriladigan umrbod egalik qilish huquqi (“Dehqon xoʻjaligi toʻgʻrisida”gi Qonunning 4-moddasi), yer uchastkasini ijaraga olish huquqi (“Fermer xoʻjaligi toʻgʻrisida”gi Qonunning 13-moddasi) va h.k. lar kiradi.
(3-bandning birinchi xatboshisi Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi Plenumining 2024-yil 16-dekabrdagi 39-sonli qarori tahririda)
Qonunga koʻra (FK 1113-moddasi ikkinchi qismi), meros tarkibiga meros qoldiruvchining shaxsi bilan chambarchas bogʻliq boʻlgan quyidagi huquq va majburiyatlar kirmaydi:
yuridik shaxs hisoblangan tijorat tashkilotlari va boshqa tashkilotlarga aʼzolik, ularda ishtirok etish huquqlari, agar qonun yoki shartnomada boshqa hol belgilangan boʻlmasa;
hayotga yoki sogʻliqqa yetkazilgan zarar uchun tovon undirish huquqi;
aliment majburiyatlari tufayli yuzaga kelgan huquqlar va majburiyatlar;
mehnat va ijtimoiy taʼminot toʻgʻrisidagi qonun hujjatlari asosida pensiya, nafaqa va boshqa toʻlovlar olish huquqi;
mulkiy huquqlar bilan bogʻliq boʻlmagan shaxsiy nomulkiy huquqlar (FK sakkizinchi bobi).
4. Meros tarkibiga faqat meros qoldiruvchiga qonuniy asoslarda tegishli boʻlgan mulk kirishi tufayli, oʻzboshimchalik bilan qurilgan yoki tegishli tarzda rasmiylashtirilmagan imoratlar meros tarkibiga faqat marhumning mazkur imoratlarga nisbatan mulk huquqi belgilangan tartibda eʼtirof etilgan holda kiritiladi.
Meros qoldiruvchi tomonidan tuzilgan oldi-sotdi, ayirboshlash, hadya va shu kabi bitimlar uning oʻlimidan soʻng haqiqiy emas deb topilganda, qaytarilgan mulk ham meros tarkibiga kiritiladi.
Birgalikdagi umumiy mulk ishtirokchisi vafot etgan taqdirda meros uning hissasiga toʻgʻri keladigan umumiy mol-mulkka nisbatan, mol-mulkni natura holida boʻlishning iloji boʻlmaganda esa, bunday ulushning qiymatiga nisbatan ochiladi.
5. Fuqarolik kodeksining 1112-moddasiga muvofiq vorislik vasiyat va qonun boʻyicha amalga oshiriladi.
Vasiyat va qonun boʻyicha vorislar sifatida, jumladan, meros ochilgan paytda hayot boʻlgan shaxslar, shuningdek meros qoldiruvchining hayotligi paytida homila holida boʻlib, meros ochilgandan soʻng tirik tugʻilgan bolalari boʻlishi mumkin.
6. Fuqarolik kodeksi 1119-moddasining birinchi qismiga koʻra, noloyiq merosxoʻr deb topilishi mumkin boʻlgan shaxslarning vorisligiga oid nizolarni koʻrishda shuni nazarda tutish lozimki, ularning qonuniy kuchga kirgan sud hukmi bilan aniqlangan, vorislikka chaqirilishga imkon yaratgan qonunga xilof harakatlari, faqat bu harakatlar qasddan sodir etilgandagina merosdan mahrum etish uchun asos boʻladi.
Ehtiyotsizlik orqasida sodir etgan jinoyati uchun sudlangan shaxsga nisbatan FK 1119-moddasi birinchi qismida nazarda tutilgan qoida qoʻllanilmaydi.
Merosxoʻr faqat sudning hal qiluv qaroriga koʻra va faqat merosdan chetlatish oʻzi uchun vorislik bilan bogʻliq mulkiy oqibatlar tugʻdiradigan shaxsning daʼvosi boʻyicha noloyiq deb topilishi va merosdan chetlatilishi mumkin.
7. Vasiyatnoma haqiqiy emas deb topilgan hollarda, unda merosxoʻr tariqasida koʻrsatilgan, biroq tegishli navbatdagi qonun boʻyicha merosxoʻrlar doirasiga kiradigan shaxs umumiy asoslarda qonun boʻyicha vorislik huquqidan mahrum etilmaydi.
Bunday hollarda, sud tomonidan haqiqiy emas deb topilgan vasiyatnomaga koʻra merosdan mahrum etilgan qonun boʻyicha merosxoʻr ham umumiy asoslarda vorislik huquqiga ega boʻladi (FK 1130-moddasi toʻrtinchi qismi).
8. Sudlarga tushuntirilsinki, vasiyatnoma qonunda belgilangan tartibda tuzilgan va vasiyat qiluvchining vafotidan soʻng muayyan oqibatlar kelib chiqishini nazarda tutuvchi bir tomonlama bitim hisoblanadi.
Qonunga binoan vasiyat qiluvchi oʻz mulkini toʻliq yoki qisman har qanday shaxs yoxud bir necha shaxsga, shuningdek yuridik shaxslarga, fuqarolarning oʻzini oʻzi boshqarish organlariga yoxud davlatga vasiyat qilishi, yoinki bir, bir necha yoki barcha qonun boʻyicha merosxoʻrlarni merosdan mahrum qilishi mumkin.
Vasiyatnomani haqiqiy emas deb topishga oid daʼvolarni koʻrishda, sudlar Fuqarolik kodeksining bitimlarni haqiqiy emas deb topish uchun asoslarni nazarda tutuvchi normalariga amal qilishlari lozim (FK 113 — 128-moddalari).
9. Meros qoldiruvchi tomonidan zimmasiga biror bir majburiyat bajarilishi yuklatilgan vasiyatnoma boʻyicha merosxoʻr va vasiyat majburiyati yuzasidan huquq oluvchi oʻrtasidagi nizolarni koʻrishda, sudlar FK 1132-moddasi talablariga rioya etishlari lozim.
Bunda shuni nazarda tutish lozimki, merosxoʻrning meros mulkidan foydalanishga boʻlgan ehtiyoji (masalan, turar joyga nisbatan shaxsiy ehtiyoji), shuningdek mulk huquqining merosxoʻrdan boshqa shaxsga oʻtishi, bunday oʻtish asoslaridan (sotish, hadya, ayirboshlash va h.k.) qatʼi nazar, vasiyat majburiyati yuzasidan huquq oluvchi huquqlariga taʼsir etmaydi, chunki bunday huquqlar hajmi meros qoldiruvchi tomonidan vasiyatnomani tuzish paytida belgilanib, uning merosxoʻrlari tomonidan oʻzgartirilishi mumkin emas.
10. Sudlarning eʼtibori shunga qaratilsinki, vasiyatnoma va uning asosida berilgan merosga boʻlgan huquq toʻgʻrisidagi guvohnoma faqat sudning hal qiluv qarori bilan haqiqiy emas deb topilishi mumkin. Bunday talablar boʻyicha sud tomonidan kelishuv bitimi tasdiqlanishiga, u qonunga zid boʻlishi tufayli (FPK 169-moddasining birinchi qismi) yoʻl qoʻyilmaydi.
(10-band Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi Plenumining 2018-yil 30-noyabrdagi 34-sonli qarori tahririda)
11. Fuqarolik kodeksi 1112-moddasi ikkinchi qismiga muvofiq qonun boʻyicha vorislik faqat vasiyatnoma mavjud boʻlmagan yoki meros taqdirini toʻla belgilamagan, shuningdek Fuqarolik kodeksida nazarda tutilgan boshqa hollarda kelib chiqadi.
Qonun boʻyicha merosxoʻrlarga FK 1135 — 1141-moddalarida koʻrsatilgan va navbat tartibida vorislikka chaqiriladigan shaxslar kiradi. Qonunda (FK 1138-moddasi) toʻrtinchi navbatda vorislikka chaqiriluvchi shaxslar doirasi aniq koʻrsatilmaganligi sababli, sudlar toʻrtinchi, beshinchi va oltinchi darajadagi qarindoshlarga kiruvchi merosxoʻrlarni aniqlashda Oila kodeksi 57-moddasiga rioya etishlari lozim.
FK 1142-moddasiga muvofiq vasiyat qoldiruvchining merosdan majburiy ulush olish huquqiga ega boʻlgan voyaga yetmagan yoki mehnatga qobiliyatsiz (shu jumladan, farzandlikka olingan) bolalari, uning mehnatga qobiliyatsiz eri(xotini) va ota-onasi (farzandlikka oluvchilari) ham qonun boʻyicha merosxoʻr boʻladilar. Bu oʻrinda shuni nazarda tutish lozimki, taqdim qilish huquqi boʻyicha merosxoʻrlar, meros qoldiruvchining mehnatga qobiliyatsiz boqimlari, ikkinchi va undan keyingi navbatdagi vorislar majburiy ulush olish huquqiga ega emas.
12. Tushuntirilsinki, majburiy ulush miqdori qonunda belgilanganligi sababli vasiyat qiluvchi merosxoʻrlarning bu ulushga nisbatan huquqlarini oʻzgartirishga yoki boshqacha tarzda unga taʼsir etishga haqli emas.
Majburiy ulush belgilashda qonun boʻyicha vorislikka chaqirilishi mumkin boʻlgan barcha merosxoʻrlar inobatga olinishi va meros tarkibiga kiruvchi barcha mol-mulkdan kelib chiqilishi lozim.
Merosxoʻrga majburiy ulush tayinlashda u meros tariqasida biron-bir asosga koʻra olayotgan barcha narsa, shu jumladan oddiy uy jihozlari va roʻzgʻor buyumlaridan iborat mol-mulkning qiymati ham, bunday merosxoʻr foydasiga qilingan vasiyat majburiyatining qiymati ham inobatga olinadi (FK 1142-moddasi).
13. Sudlar shuni nazarda tutishlari lozimki, quyidagi hollarda ham qonun boʻyicha vorislik mavjud boʻladi:
taqdim qilish huquqi boʻyicha vorislik (FK 1140-moddasi);
meros transmissiyasi tartibida vorislik (FK 11401-moddasi);
meros qoldiruvchining mehnatga qobiliyatsiz boqimlari tomonidan vorislik (FK 1141-moddasi).
14. Taqdim qilish huquqi boʻyicha vorislik qonun boʻyicha merosxoʻr meros ochilgunga qadar vafot etgan taqdirda, unga tegishli ulush uning avlodlariga oʻtishini nazarda tutadi. Bunda ulush taqdim qilinayotgan qonun boʻyicha merosxoʻr bilan birdek darajada qarindosh boʻlgan avlodlar oʻrtasida teng taqsimlanadi. Masalan, agar oʻgʻil (qiz) otasi yoki onasidan oldin vafot etgan boʻlsa, uning bolalari bobosi yoki buvisining vafotidan soʻng qolgan merosga nisbatan taqdim qilish huquqi boʻyicha merosxoʻr boʻladi.
Sudlar shuni nazarda tutishlari lozimki, qonun boʻyicha marhum merosxoʻrning eri(xotini) taqdim qilish huquqi boʻyicha voris boʻla olmaydi.
15. Meros transmissiyasi tartibida vorislik vasiyatnoma yoki qonun boʻyicha vorislikka chaqirilgan merosxoʻr (transmittent) meros ochilganidan keyin, lekin uni qabul qilib olishga ulgurmasdan vafot etgan hollarda amalga oshiriladi. Bunday hollarda unga tegishi kerak boʻlgan merosni qabul qilib olish huquqi uning qonun boʻyicha merosxoʻrlariga, agar barcha meros mol-mulk vasiyat qilingan boʻlsa, uning vasiyat boʻyicha merosxoʻrlariga (transmissarlariga) oʻtadi.
Meros transmissiyasi quyidagi shartlarda vujudga keladi:
meros ochilgan paytda vorislik huquqiga ega boʻlgan vasiyat yoki qonun boʻyicha merosxoʻrning borligi;
vasiyat yoki qonun boʻyicha merosxoʻr merosni qabul qilib olishga ulgurmasdan vafot etganligi sababli uning merosdagi ulushi taqdirini hal qilish zarurati paydo boʻlganligi;
vafot etgan merosxoʻr uning merosxoʻrlari bilan almashtirilishi mumkinligi.
16. Fuqarolik kodeksi 1141-moddasining birinchi qismida koʻrsatilgan mehnatga qobiliyatsiz shaxslarni qonun boʻyicha merosxoʻr deb topish uchun bir vaqtning oʻzida ikki holatning mavjud boʻlishi, yaʼni bunday shaxslarning bir yildan kam boʻlmagan muddat ichida meros qoldiruvchining qaramogʻida boʻlishi va meros qoldiruvchi bilan uning vafotiga qadar bir yildan kam boʻlmagan muddat ichida birga yashagan boʻlishi talab etiladi.
Ikkinchi, uchinchi va toʻrtinchi navbatdagi qonun boʻyicha merosxoʻrlar doirasiga kiruvchi mehnatga qobiliyatsiz shaxslarga kelganda esa, ular vorislikka chaqirilishi uchun faqat ularning meros qoldiruvchi vafotiga qadar uning qaramogʻida bir yildan kam boʻlmagan muddat ichida boʻlganligini aniqlashning oʻzi kifoya.
Meros qoldiruvchining qaramogʻida bir yildan kam muddat ichida boʻlgan va u bilan bir yildan kam muddat ichida birga yashagan yoki u bilan birga yashamagan mehnatga qobiliyatsiz shaxslar FK 1139-moddasiga muvofiq beshinchi navbatda vorislikka chaqiriladilar.
17. Fuqarolik kodeksining 1141-moddasi qoidalariga koʻra, vorislik amalga oshirilganda, mehnatga qobiliyatsiz shaxslarga quyidagilar kiradi:
meros ochilgan kunga kelib 55 yoshga kirgan ayollar, 60 yoshga kirgan erkaklar;
meros ochilgan kunga kelib belgilangan tartibda birinchi yoki ikkinchi guruh nogironlari deb topilgan shaxslar;
meros ochilgan kunga kelib 16 yoshga toʻlmagan oʻsmirlar, 18 yoshga toʻlmagan oʻquvchilar.
Mehnatga qobiliyatsiz shaxsni meros qoldiruvchining qaramogʻida boʻlgan deb topish uchun bunday shaxs meros qoldiruvchining toʻliq taʼminotida boʻlganligi yoki undan olib turilgan moddiy yordam uning hayot kechirishi uchun asosiy va doimiy manba boʻlganligi fakti aniqlanishi lozim. Meros qoldiruvchining qaramogʻida boʻlganlik fakti fuqarolarning oʻzini oʻzi boshqarish organi, ish (xizmat) joyi maʼmuriyati, ijtimoiy taʼminot boʻlimi tomonidan berilgan hujjatlar, shuningdek guvohlarning koʻrsatuvlari bilan tasdiqlanishi mumkin.
18. Merosga boʻlgan huquq toʻgʻrisidagi guvohnoma, vorislik vasiyat yoki qonun boʻyicha ekanligidan qatʼi nazar, meros ochilgan kundan boshlab olti oy oʻtgandan soʻng meros ochilgan joydagi notarius tomonidan beriladi, FK 1146-moddasi uchinchi qismida nazarda tutilgan hollar bundan mustasno. Merosga boʻlgan huquq toʻgʻrisidagi guvohnomani olish merosxoʻrning majburiyati emas, balki huquqi boʻlganligi sababli, qonunda merosxoʻr bunday guvohnoma berish toʻgʻrisida ariza bilan murojaat qilishi shart boʻlgan muddat belgilanmagan.
Notariusning merosga boʻlgan huquq toʻgʻrisidagi guvohnoma berishni rad etishi ustidan merosxoʻr tomonidan sudga shikoyat berilishi mumkin boʻlib, u Oʻzbekiston Respublikasi Maʼmuriy sud ish ishlarini yuritish toʻgʻrisidagi kodeksida belgilangan qoidalar boʻyicha koʻrib chiqiladi.
(18-bandning ikkinchi xatboshisi Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi Plenumining 2018-yil 30-noyabrdagi 34-sonli qarori tahririda)
Agar notarius tomonidan rad etilishi boshqa shaxsga merosga boʻlgan huquq toʻgʻrisidagi guvohnoma berilganligi yoki meros mulki FK 1157-moddasiga asosan fuqarolarning oʻzini oʻzi boshqarish organlari yoki davlatga oʻtkazilganligi bilan bogʻliq boʻlsa, ariza daʼvo ishi yuritish tartibida koʻriladi.
19. Vasiyat va qonun boʻyicha vorislikda merosxoʻr meros ochilgan joydagi notariusga ariza berish yoʻli bilan merosdan voz kechishga haqli. Qonunda meros ochilgandan keyin bunday ariza bilan murojaat qilish mumkin boʻlgan vaqt chegaralanmagan.
Merosning bir qismidan voz kechilishiga, merosdan izohotlar yoki shart bilan voz kechilishiga yoʻl qoʻyilmaydi, FK 1148-moddasida nazarda tutilgan hollar bundan mustasno.
Merosdan voz kechish toʻgʻrisida ariza bergan merosxoʻr keyinchalik uni bekor qilishi yoki qaytarib olishi mumkin emas. Bunday voz kechish faqat sudning hal qiluv qarori bilan va qonunda bitimlarni haqiqiy emas deb topish uchun belgilangan asoslarga koʻra haqiqiy emas deb topilishi mumkin (FK 113 — 128-moddalari).
20. Fuqarolik kodeksi 1150-moddasiga muvofiq, merosxoʻrlar oʻrtasida merosni taqsimlash, undan ulush ajratish toʻgʻrisida kelishuvga erishilmagan taqdirda, taqsimot ulardan istalgan birining talabi boʻyicha sud tartibida amalga oshiriladi.
Bunday nizolarni hal etishda sudlar shuni nazarda tutishlari lozimki, meros ochilgunga qadar uch yil mobaynida meros qoldiruvchi bilan birgalikda yashagan merosxoʻrlar meros tarkibidan uy-joy, kvartira yoki boshqa turar joyni, shuningdek uy-joy ashyolari va roʻzgʻor buyumlarini olishda imtiyozli huquqqa ega boʻladilar (FK 1153-moddasi).
Meros qoldiruvchi bilan umumiy mulk huquqiga ega boʻlgan merosxoʻrlar ham meros tarkibidan mol-mulkni asl holida (natura shaklida) olishda imtiyozli huquqdan foydalanadilar.
Imtiyozli huquqlar amalga oshirilganda meros taqsimotida ishtirok etayotgan boshqa merosxoʻrlarning mulkiy manfaatlariga rioya etilishi shart. Agar mazkur huquqlarni amalga oshirish natijasida merosni tashkil qiluvchi mol-mulk boshqa merosxoʻrlarga tegishli ulushlarni berish uchun yetarli boʻlmasa, imtiyozli huquqni amalga oshirayotgan merosxoʻr ularga tegishli pul yoki mol-mulk tovonini toʻlashi lozim.
21. Merosxoʻrlar oʻrtasida vorislik huquqini belgilash bilan bogʻliq nizolarni hal etishda, sud qonun talabidan kelib chiqqan holda har bir merosxoʻrning ulushini belgilashi lozim boʻlganligi sababli, ish boʻyicha hal qiluv qarorida mazkur ulushlar foiz koʻrinishida emas, balki kasr koʻrinishida (masalan, 1/4, 1/3, 1/2 va h.k.) ifodalanishi kerak.
22. Qonun boʻyicha ham, vasiyatnoma boʻyicha ham merosxoʻrlar boʻlmagan yoki merosxoʻrlardan hech qaysisi vorislik huquqiga ega boʻlmagan yoxud ularning hammasi merosdan voz kechgan hollarda meros mol-mulk sudning hal qiluv qaroriga asosan egasiz deb topiladi.
Meros mol-mulk meros ochilgan kundan eʼtiboran uch yil oʻtganidan keyin, egasiz deb topiladi, uni qoʻriqlash va boshqarish bilan bogʻliq xarajatlar uning qiymatidan oshib ketgan hollarda ushbu muddat oʻtishidan oldin ham egasiz deb topilishi mumkin.
Meros mol-mulkni egasiz deb topish toʻgʻrisidagi ariza mahalliy davlat hokimiyati organi yoki fuqarolarning oʻzini oʻzi boshqarish organi talabiga koʻra, FPK 327 — 330-moddalarida nazarda tutilgan qoidalar boʻyicha alohida ish yuritish tartibida koʻriladi.
(22-bandning uchinchi xatboshisi Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi Plenumining 2018-yil 30-noyabrdagi 34-sonli qarori tahririda)
Egasiz mol-mulk u turgan joydagi fuqarolarning oʻzini oʻzi boshqarish organi mulkdorligiga, mazkur organ mol-mulkdan voz kechganda esa, davlat mulkdorligiga oʻtadi. Bunday ishlar yuzasidan chiqarilgan hal qiluv qarorining xulosa qismi egasiz mol-mulk tarkibi va u kimning mulkdorligiga oʻtishi toʻgʻrisidagi maʼlumotlarni oʻz ichiga olgan boʻlishi lozim.
Meros mol-mulkni egasiz deb topish toʻgʻrisidagi sudning hal qiluv qarori ustidan marhumning merosxoʻri tomonidan umumiy tartibda shikoyat berilishi mumkin.
23. Sudlar vorislikka oid ishlarni koʻrishda merosni rasmiylashtirish vaqtida yoʻl qoʻyilgan qonunchilik buzilishi faktlariga nisbatan xususiy ajrim (FPK 275-moddasi) chiqarish yoʻli bilan munosabat bildirishlari, shuningdek fuqarolar va yuridik shaxslar huquqlari va qonuniy manfaatlarini himoya qilish yuzasidan zarur choralar koʻrishlari kerak.
(23-band Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi Plenumining 2018-yil 30-noyabrdagi 34-sonli qarori tahririda)
24. Mazkur qaror qabul qilinishi munosabati bilan Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi Plenumining 2000-yil 22-dekabrdagi “Meros huquqiga oid qonunlarni qoʻllashning ayrim masalalari toʻgʻrisida”gi 33-sonli qarori oʻz kuchini yoʻqotgan deb topilsin.
Oliy sud raisi B. MUSTAFAYEV
Plenum kotibi, Oliy sud sudyasi V. NAZAROV
Toshkent sh.,
2011-yil 20-iyul,
05-son
Постановление
Пленума Верховного суда Республики Узбекистан
О применении судами законодательства о праве наследования
Практика применения судами законодательства о праве наследования показывает, что суды, в основном, правильно разрешают споры, вытекающие из наследственных правоотношений. Вместе с тем в деятельности судов имеют место и ошибки при применении норм указанного законодательства.
В целях обеспечения правильного и единообразного применения судами законодательства о праве наследования, руководствуясь статьей 17 Закона «О судах», Пленум Верховного суда Республики Узбекистан постановляет
1. Обратить внимание судов, что своевременное и правильное разрешение споров, возникающих из наследственных правоотношений, является важнейшим средством обеспечения конституционных гарантий неприкосновенности собственности и охраны права наследования (статья 41 Конституции Республики Узбекистан).
(пункт 1 в редакции постановления Пленума Верховного суда Республики Узбекистан от 16 декабря 2024 года № 39)
2. Разъяснить судам, что в соответствии с Постановлением Олий Мажлиса Республики Узбекистан от 29 августа 1996 года № 257-1 «О порядке введения в действие Гражданского кодекса Республики Узбекистан» действие статей 1112 — 1157 Гражданского кодекса распространяется и на наследство, открывшееся до введения в действие Кодекса, но не принятое никем из наследников и не перешедшее по праву наследования в собственность органа самоуправления граждан или государства до 1 марта 1997 года.
В случае принятия наследства одним из наследников либо передачи его органу самоуправления граждан или государству до 1 марта 1997 года, возникшие споры разрешаются в соответствии с нормами Гражданского кодекса 1963 года.
3. В соответствии со статьей 1113 ГК в состав наследства входят принадлежащее наследодателю на момент открытия наследства движимое и недвижимое имущество, вещи, все имущественные права и обязанности, существование которых не прекращается с его смертью, в частности, право частной собственности, право на сбережения, хранимые в кредитных учреждениях, право пожизненного наследуемого владения земельным участком дехканского хозяйства (статья 4 Закона «О дехканском хозяйстве»), право аренды земельного участка (статья 13 Закона «О фермерском хозяйстве») и т. п.
(абзац первый пункта 3 в редакции постановления Пленума Верховного суда Республики Узбекистан от 16 декабря 2024 года № 39)
По закону (часть вторая статьи 1113 ГК) в состав наследства не входят следующие права и обязанности, неразрывно связанные с личностью наследодателя:
права членства, участия в коммерческих и других организациях, являющихся юридическими лицами, если иное не установлено законом или договором;
право на возмещение вреда, причиненного жизни или здоровью;
права и обязанности, возникшие в алиментных обязательствах;
права на пенсию, пособия и другие выплаты на основании законодательства о труде и социальном обеспечении;
личные неимущественные права, не связанные с имущественными (глава восьмая ГК).
4. Поскольку в состав наследства входит только имущество, принадлежащее наследодателю на законных основаниях, самовольно возведенные или неоформленные в надлежащем порядке постройки включаются в наследственную массу лишь в случае признания за умершим права собственности на указанные строения в установленном порядке.
При признании недействительными совершенных наследодателем сделок купли-продажи, мены, дарения и т. п. после его смерти, возвращенное имущество также включается в состав наследства.
В случае смерти участника общей совместной собственности наследство открывается в отношении общего имущества, приходящегося на его долю, а при невозможности раздела имущества в натуре — в отношении стоимости такой доли.
5. В соответствии со статьей 1112 ГК наследование осуществляется по завещанию и закону.
Наследниками по завещанию и закону могут быть, в частности лица, находящиеся в живых в момент открытия наследства, а также дети наследодателя, зачатые при его жизни и родившиеся живыми после открытия наследства.
6. При рассмотрении споров о наследовании лиц, которые в силу части первой статьи 1119 ГК могут быть признаны недостойными наследниками, необходимо иметь в виду, что их противозаконные действия, способствовавшие призванию к наследованию, установленные вступившим в законную силу приговором суда, являются основанием к лишению права наследования лишь при умышленном характере этих действий.
В отношении лица, осужденного за совершение преступления по неосторожности, правило, предусмотренное частью первой статьи 1119 ГК, неприменимо.
Наследник может быть признан недостойным и отстранен от наследования только решением суда и лишь по иску лица, для которого такое отстранение порождает связанные с наследованием имущественные последствия.
7. В случаях признания завещания недействительным, лицо, указанное в нем наследником, но входящее в круг наследников по закону соответствующей очереди, не лишается права наследования по закону на общих основаниях.
В таких случаях право наследовать на общих основаниях получает также наследник по закону, который был лишен наследства завещанием, признанным судом недействительным (часть четвертая статьи 1130 ГК).
8. Разъяснить судам, что завещание является односторонней сделкой, совершенной в установленном законом порядке, предусматривающей возникновение определенных последствий после смерти завещателя.
По закону завещатель может завещать свое имущество полностью или частично любому лицу или нескольким лицам, также юридическим лицам, органам самоуправления граждан или государству или лишить наследства одного, нескольких или всех наследников по закону.
При рассмотрении исков о признании завещания недействительным судам следует руководствоваться нормами ГК, предусматривающими основания для признания сделок недействительными (статьи 113 — 128 ГК).
9. При рассмотрении споров между наследником по завещанию, на которого наследодателем была возложена обязанность по исполнению какого-либо обязательства, и отказополучателем судам следует руководствоваться требованиями статьи 1132 ГК.
При этом необходимо иметь в виду, что нуждаемость наследника в пользовании наследственным имуществом (например, личная нуждаемость в жилье), а также переход права собственности от наследника к другому лицу, независимо от оснований такого перехода (продажа, дарение, мена и т. п.) не влияют на права отказополучателя, поскольку объем этих прав устанавливается наследодателем при составлении завещания и не может быть изменен его наследниками.
10. Обратить внимание судов, что завещание и выданное на основании его свидетельство о праве на наследство, могут быть признаны недействительными только решением суда. Утверждение судом мирового соглашения по таким требованиям недопустимо, ввиду противоречия его законодательству (часть первая статьи 169 ГПК).
(пункт 10 в редакции постановления Пленума Верховного суда Республики Узбекистан от 30 ноября 2018 года № 34)
11. В соответствии с частью второй статьи 1112 ГК наследование по закону имеет место лишь тогда, когда завещание отсутствует либо не определяет судьбу всего наследства, а также в иных случаях, предусмотренных ГК.
К наследникам по закону относятся лица, указанные в статьях 1135 — 1141 ГК, которые призываются к наследованию в порядке очередности. Поскольку в законе (статья 1138 ГК) конкретно не указан круг лиц, призываемых к наследованию в порядке четвертой очереди, судам при определении наследников, относящихся к четвертой, пятой и шестой степени родства, необходимо руководствоваться статьей 57 Семейного кодекса.
В соответствии со статьей 1142 ГК наследуют по закону также несовершеннолетние или нетрудоспособные дети (в том числе усыновленные) завещателя, его нетрудоспособные супруг и родители (усыновители), имеющие право на обязательную долю. При этом необходимо иметь в виду, что наследники по праву представления, нетрудоспособные иждивенцы наследодателя, наследники второй и последующих очередей по закону не имеют права на получение обязательной доли.
12. Разъяснить, что размер обязательной доли установлен законом, поэтому завещатель не вправе его изменить либо иным образом повлиять на права наследников в отношении этой доли.
При определении обязательной доли необходимо учитывать всех наследников по закону, которые были бы призваны к наследованию, и исходить из всего состава наследственного имущества.
При присуждении наследнику обязательной доли учитывается все, что он получает по наследству по какому-либо основанию, в том числе стоимость имущества, состоящего из предметов обычной домашней обстановки и обихода, и стоимость установленного в пользу такого наследника завещательного отказа (часть вторая статьи 1142 ГК).
13. Судам следует иметь в виду, что наследование по закону имеет место и в случаях наследования:
по праву представления (статья 1140 ГК);
в порядке наследственной трансмиссии (статья 11401 ГК);
нетрудоспособными иждивенцами наследодателя (статья 1141 ГК).
14. Наследование по праву представления предполагает переход доли наследника по закону к его потомкам в случае его смерти до открытия наследства. При этом доля делится поровну между потомками, находящимися с представляемым наследником по закону в одинаковой степени родства. Например, если сын (дочь) умер раньше отца или матери, его дети являются наследниками по праву представления в отношении наследства, оставшегося после смерти деда или бабушки.
Судам следует иметь в виду, что супруг (супруга) умершего наследника по закону не может наследовать по праву представления.
15. Наследственная трансмиссия осуществляется, когда наследник, призванный к наследованию по завещанию или по закону (трансмиттент), умер после открытия наследства, не успев его принять. В таких случаях право на принятие причитавшегося ему наследства переходит к его наследникам по закону, а если все имущество было им завещано — к его наследникам по завещанию (трансмиссарам).
Наследственная трансмиссия возникает при следующих условиях:
наличие наследника по завещанию или по закону, имеющего право на наследство;
возникновение необходимости разрешения судьбы доли умершего наследника по завещанию или по закону, который умер, не успев его принять;
возможность замены умершего наследника его наследниками.
16. Для признания наследниками по закону нетрудоспособных лиц, указанных в части первой статьи 1141 ГК, требуется наличие двух обстоятельств одновременно — нахождение этих лиц на иждивении наследодателя сроком не менее одного года и совместное проживание с наследодателем сроком не менее одного года вплоть до его смерти.
Что касается нетрудоспособных лиц, относящихся к числу наследников по закону второй, третьей и четвертой очередей, то для их призвания к наследованию достаточно лишь установление их нахождения на иждивении наследодателя сроком не менее одного года вплоть до его смерти.
Нетрудоспособные лица, которые находились на иждивении наследодателя сроком менее одного и проживали совместно с ним сроком менее одного года либо совместно с ним не проживали, призываются к наследованию в соответствии со статьей 1139 ГК в порядке пятой очереди.
17. При осуществлении наследования по правилам статьи 1141 ГК к нетрудоспособным лицам относятся:
женщины, достигшие ко дню открытия наследства 55 и мужчины — 60 лет;
лица, признанные в установленном порядке инвалидами I или II групп ко дню открытия наследства;
подростки, ко дню открытия наследства не достигшие 16 лет, учащиеся, не достигшие 18 лет.
Для признании нетрудоспособного лица состоявшим на иждивении наследодателя необходимо установление факта нахождения такого лица на полном содержании наследодателя или получения от него такой материальной помощи, которая была основным и постоянным источником средств к его существованию. Факт нахождения на иждивении наследодателя может быть подтвержден на основании документов, выданных органом самоуправления граждан, администрацией по месту работы (службы), отделом социального обеспечения, а также показаниями свидетелей.
18. Свидетельство о праве на наследство, независимо от наследования по завещанию или по закону, выдается нотариусом по месту открытия наследства по истечении шести месяцев со дня открытия наследства, за исключением случаев, предусмотренных частью третьей статьи 1146 ГК. Поскольку получение свидетельства о праве на наследство является правом наследника, а не обязательством, законом не установлен срок, в течение которого наследник должен обратиться с заявлением о выдаче такого свидетельства.
На отказ нотариуса в выдаче свидетельства о праве на наследство наследником может быть подана жалоба в суд, которая рассматривается по правилам, установленным Кодексом Республики Узбекистан об административном судопроизводстве.
(абзац второй пункта 18 в редакции постановления Пленума Верховного суда Республики Узбекистан от 30 ноября 2018 года № 34)
Если отказ нотариуса связан с выдачей свидетельства о праве на наследство другому лицу либо передачей наследственного имущества органу самоуправления граждан или государству на основании статьи 1157 ГК, заявление рассматривается в порядке искового производства.
19. При наследовании по закону и по завещанию наследник вправе отказаться от наследства путем подачи заявления нотариусу по месту открытия наследства. Законом не ограничено время, в течение которого после открытия наследства может быть подано такое заявление.
Отказ от части наследства, отказ от наследства с оговорками или под условием не допускается, за исключением случаев, предусмотренных статьей 1148 ГК.
Наследник, подавший заявление об отказе от наследства, не может впоследствии его отменить или взять обратно. Такой отказ может быть признан недействительным лишь по решению суда и по основаниям, установленным законом для признания сделок недействительными (статьи 113 — 128 ГК).
20. В соответствии со статьей 1150 ГК в случае недостижения между наследниками соглашения о разделе наследства, выделе из него доли раздел производится в судебном порядке по требованию любого из них.
При разрешении таких споров судам следует иметь в виду, что наследники, которые не менее трех лет до открытия наследства проживали совместно с наследодателем, имеют преимущественное право на получение из состава наследства жилого дома, квартиры или иного жилого помещения, а также домашней утвари и предметов домашнего обихода (статья 1153 ГК).
Преимущественным правом на получение из состава наследства имущества в натуре пользуются и наследники, обладавшие вместе с наследодателем правом общей совместной или долевой собственности.
При осуществлении преимущественных прав должны быть соблюдены имущественные интересы других наследников, участвующих в разделе наследства. Если в результате осуществления этих прав имущество, образующее наследство, недостаточно для предоставления другим наследникам причитающихся им долей, наследник, осуществляющий преимущественное право, должен предоставить им соответствующую денежную или имущественную компенсацию.
21. Поскольку при разрешении споров, связанных с установлением права наследования между наследниками, суд, исходя из требования закона, определяет долю каждого наследника, в решении по делу эти доли должны быть обозначены в виде дроби (например, 1/4, 1/3, 1/2 и т. д.), а не в процентном выражении.
22. В случаях, когда нет наследников ни по закону, ни по завещанию либо никто из наследников не имеет права наследовать либо все они отказались от наследства, наследственное имущество по решению суда признается выморочным.
Наследственное имущество признается выморочным по истечении трех лет со дня открытия наследства, а в случаях, когда расходы, связанные с его охраной или управлением превысили его стоимость, и до истечения этого срока.
Заявление о признании наследственного имущества выморочным рассматривается в порядке особого производства по требованию органа государственной власти на местах или органа самоуправления граждан по правилам, предусмотренным статьями 327 ― 330 ГПК.
(абзац третий пункта 22 в редакции постановления Пленума Верховного суда Республики Узбекистан от 30 ноября 2018 года № 34)
Выморочное имущество переходит в собственность органа самоуправления граждан по месту нахождения соответствующего имущества, а в случае его отказа от имущества — в собственность государства. Резолютивная часть решения по таким делам должна содержать сведения о составе выморочного имущества и о том, кому оно передается в собственность.
Решение суда о признании наследственного имущества выморочным может быть обжаловано наследником умершего на общих основаниях.
23. Судам при рассмотрении дел о наследовании необходимо реагировать на факты нарушения законодательства, допущенные при оформлении наследства, путем вынесения частных определений (статья 275 ГПК), а также принимать необходимые меры для защиты прав и законных интересов граждан и юридических лиц.
(пункт 23 в редакции постановления Пленума Верховного суда Республики Узбекистан от 30 ноября 2018 года № 34)
24. В связи с принятием настоящего постановления признать утратившим силу постановление Пленума Верховного суда Республики Узбекистан от 22 декабря 2000 года № 33 «О некоторых вопросах применения законодательства о праве наследования».
Председатель Верховного суда Б. МУСТАФАЕВ
Секретарь Пленума, судья Верховного суда В. НАЗАРОВ
г. Ташкент,
20 июля 2011 г.,
№ 05