04.08.2023 йилдаги 17-сон
ONLINE TRANSLATE
Ўзбекистон Республикаси Соғлиқни сақлаш вазирлиги ҳузуридаги Санитария-эпидемиологик осойишталик ва жамоат саломатлиги қўмитасининг қарори, 04.08.2023 йилдаги 17-сон
Date of entry into force
04.08.2023
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Ўзбекистон Республикаси Соғлиқни сақлаш вазирлиги ҳузуридаги Санитария-эпидемиологик осойишталик ва жамоат саломатлиги қўмитасининг
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Қарори
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Спорт-таълим муассасалари ўқувчи-спортчиларининг овқатланишига қўйиладиган гигиеник талабларни (0052-23-сон SanQvaN) тасдиқлаш тўғрисида
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
[Ўзбекистон Республикаси Адлия вазирлиги томонидан 2023 йил 8 сентябрда ҳисобга олинди, ҳисоб рақами 206]
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Ўзбекистон Республикасининг «Аҳолининг санитария-эпидемиологик осойишталиги тўғрисида»ги Қонуни ва Ўзбекистон Республикаси Президентининг «Коронавирус пандемиясини юмшатиш, аҳолининг санитария-эпидемиологик осойишталиги ва саломатлигини сақлаш тизимини тубдан такомиллаштириш чора-тадбирлари тўғрисида» 2020-йил 25-июлдаги ПФ-6035-сон Фармонига мувофиқ, Ўзбекистон Республикаси Соғлиқни сақлаш вазирлиги ҳузуридаги Санитария-эпидемиологик осойишталик ва жамоат саломатлиги қўмитаси қарор қилади:
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
1. Спорт-таълим муассасалари ўқувчи-спортчиларининг овқатланишига қўйиладиган гигиеник талаблар (0052-23-сон SanQvaN) иловага мувофиқ тасдиқлансин.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
2. Ўзбекистон Республикаси Бош давлат санитария врачи томонидан 2016 йил 16 июнда тасдиқланган Ўзбекистон Республикаси спорт мактаблари шуғулланувчиларининг овқатланишига қўйиладиган гигиеник талаблар (0333-16-сон SanQvaN) ўз кучини йўқотган деб топилсин.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
3. Мазкур қарор Ёшлар сиёсати ва спорт вазирлиги ҳамда Мактабгача ва мактаб таълими вазирлиги билан келишилган.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
4. Мазкур қарор расмий эълон қилинган кундан эътиборан кучга киради.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Санитария-эпидемиологик осойишталик ва жамоат саломатлиги қўмитаси раиси Б. ЮСУПАЛИЕВ
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Тошкент ш.,
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
2023 йил 4 август,
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
17-сон
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Келишилди:
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Мактабгача ва мактаб таълими вазири Х. УМАРОВА
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
2023 йил 20 июль
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Ёшлар сиёсати ва спорт вазири А. ИКРАМОВ
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
2023 йил 28 июль
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Ўзбекистон Республикаси Соғлиқни сақлаш вазирлиги ҳузуридаги Санитария-эпидемиологик осойишталик ва жамоат саломатлиги қўмитасининг 2023 йил 4 августдаги 17-сон қарорига
ИЛОВА
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Спорт-таълим муассасалари ўқувчи-спортчиларининг овқатланишига қўйиладиган гигиеник талаблар (0052-23-сон SanQvaN)
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Мазкур санитария қоидалари, нормалари ва гигиена нормативлари (бундан буён матнда санитария қоидалари деб юритилади) спорт-таълим муассасалари (Олимпия ва паралимпия спорт турларига тайёрлаш марказлари бундан мустасно) ўқувчи-спортчиларининг хавфсиз ва соғлом овқатланишини ташкил этиш ҳамда овқатдан заҳарланишларнинг олдини олишга қаратилган гигиеник талабларини белгилайди.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
1-боб. Умумий қоидалар
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
1. Мазкур санитария қоидаларида қуйидаги атамалар қўлланилади:
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
ациклик спорт турлари — тезлик ва кучга йўналтирилган спорт тури (енгил атлетика (тўсиқлар билан югуриш, чанғида сакраш, таяниб сакраш ва найза улоқтириш), оғир атлетика ва бошқалар);
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
махсус спорт овқатлари — озиқ-овқат маҳсулотлари ва қўшимчаларнинг алоҳида гуруҳи бўлиб, асосий озуқавий элементларнинг концентрланган аралашмасидир;
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
циклик спорт турлари — чидамлиликнинг намоён бўлишини талаб қилувчи спорт тури (югуриш (узоқ ва ўрта масофага), сузиш, спортча юриш, триатлон, биатлон ва бошқалар);
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
спорт-таълим муассасалари — асосий фаолияти болалар ва ўсмирларни жисмоний тарбия ва спорт билан мунтазам шуғулланишга кенг жалб этишга, спорт захираси ва юқори маҳоратли спортчиларни тайёрлаш бўйича ўқув-машқ жараёнини самарали ташкил этишга йўналтирилган спорт мактабларидир;
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
овқатга қўшиладиган биологик фаол қўшимчалар — озиқ-овқат хомашёсини қайта ишлаш йўли билан ёки сунъий усулда ҳосил қилинган ҳамда бевосита овқат билан бирга истеъмол қилишга ёки озиқ-овқат маҳсулотлари таркибига қўшишга мўлжалланган табиий ёхуд табиийга айнан ўхшайдиган биологик фаол моддаларнинг концентратлари.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
2. Ўқувчи-спортчиларнинг тўғри ва соғлом овқатланишини ташкиллаштиришда нафақат жароҳатланиш ва касалланишнинг олдини олиш, балки уларнинг анатомик-физиологик хусусиятлари, жисмоний юкламалар ва тайёргарлиги ҳамда жисмоний ривожланиши ҳам ҳисобга олиниши керак.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
2-боб. Ўқувчи-спортчилар учун озиқ-овқат рационига қўйиладиган гигиеник талаблар
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
3. Ўқувчи-спортчилар учун озиқ-овқат рациони қуйидаги асосий гигиеник талабларга жавоб бериши керак:
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
рационнинг кунлик калория миқдори спортчининг энергия сарфларига мос келиши;
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
рационнинг кимёвий таркиби, калория миқдори ва ҳажми спорт турини ҳамда тайёргарлик даврини ҳисобга
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
олган ҳолда ўқувчи-спортчи организмининг эҳтиёжлари ва хусусиятларига мос келиши;
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
озиқ-овқат таркибидаги оқсиллар, ёғлар ва углеводлар баланслашган бўлиши, уларнинг миқдори спорт турини ва машғулот жараёнининг интенсивлиги ҳисобга олинган нисбатларда бўлиши;
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
кундалик рационда ўсимлик ва ҳайвон маҳсулотларининг кенг ассортименти бўлиши;
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
етишмаётган маҳсулотлар фақат уларнинг ўрнини босувчи маҳсулотлар билан алмаштирилиши (айниқса, оқсил ва ёғ миқдори бўйича);
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
озиқ-овқат зарарсиз (заҳарли моддалар ва патоген бактерияларни ўз ичига олмаган ҳолда) бўлиши.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
4. Ҳар бир спорт тури билан шуғулланувчи ўқувчи-спортчилар учун кунлик талаб этиладиган калория ва асосий озуқавий моддалар миқдори мазкур санитария қоидаларининг 1-иловасига мувофиқ белгиланиши керак.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
5. Озиқ-овқат маҳсулотлари ва таомларнинг хилма-хиллигига риоя қилиш учун таомнома спорт тури, машғулотларнинг режими ва давомийлигини ҳисобга олган ҳолда 10 — 15 кун учун тузилиши керак.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
6. Таомномани тузишда озиқ-овқат маҳсулотларининг бир-бири билан комбинацияси (оқсилнинг сабзавот билан яхшироқ сўрилиши), озуқавий моддаларнинг ҳазм бўлиши, мактаб ва уй шароитида овқатланиш тартиби ҳисобга олиниши лозим.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
7. Кундалик тўпламда кўрсатилган бирор-бир маҳсулот бўлмаса, унинг озуқавий ва биологик қийматини сақлаб қолиш учун унинг ўрнини босувчи маҳсулотга алмаштириш мазкур санитария қоидаларининг 2-иловаси 1 — 3-жадвалларига асосан амалга оширилиши керак.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
8. Ҳар куни ўқувчи-спортчиларнинг рационида гўшт, балиқ, парранда гўшти, сут ва сут маҳсулотлари, тухум, дон ва дуккакли маҳсулотлар, янги мева ва резаворлар, кўкатлар, сабзавотлар, ўсимлик ёғи ва сариёғ, нон ва шарбатлар бўлиши керак.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
9. Спорт-таълим муассасаларида кун давомида бир хил маҳсулотлардан иборат таомларни, ҳафта давомида эса бир хил таомларни тайёрлашга йўл қўйилмайди.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
10. Озуқавий моддаларнинг сўрилишини яхшилаш ва рационни муҳим озиқ-овқат компонентлари (витаминлар (мазкур санитария қоидаларининг 3-иловаси 1-жадвалига мувофиқ), минераллар (мазкур санитария қоидаларининг 3-иловаси 2-жадвалига мувофиқ), тўйинмаган ёғ кислоталари) билан бойитиш учун янги сабзавотлар, кўкатлар, мевалар, резаворлар ва улардан олинган шарбатлар ҳамда салатлардан фойдаланиш лозим.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
11. Ўқувчи-спортчилар учун рационни тузишда маҳсулотларга ишлов бериш усулини, ошқозонда озуқавий моддаларни ҳазм қилиш вақтини, уларнинг ичакларда ҳаракатланиш тезлигини ва маҳсулотларнинг организмда сўрилишини ҳисобга олиш шарт.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
12. Машғулотлар ва мусобақалар ўтказиладиган кунларда таомномада метеоризмни (қоринни дам қилувчи) чақирадиган маҳсулотлар (дуккакли маҳсулотлар, жавдар нони, тузланган карам ва бошқалар) ва таркибида ачийдиган углеводлар мавжуд бўлган маҳсулотлар (олма, узум шарбатлари ва бошқалар) чекланиши керак.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
13. Истеъмол қилинадиган таом жуда иссиқ ёки совуқ бўлмаслиги лозим.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
14. Нонуштага ошқозон-ичак тракти перисталтикасини (навбатма-навбат қисқариши) рағбатлантирадиган, ўсимлик толаларига (клечаткага) бой овқатларни киритиш керак.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
15. Ўқувчи-спортчиларнинг кундалик рационига 10-15 гр миқдорида тозаланмаган (рафинадланмаган) ўсимлик ёғини (пахта ёғи бундан мустасно) киритиш (оч қоринга ичиш учун) лозим.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
16. Спорт-таълим муассасаларида ўқувчи-спортчилар учун куннинг биринчи ярмида ҳайвон оқсилига бой таомлар тайёрланиши лозим.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
17. Биринчи нонушта таркибидаги калория миқдори кун давомидаги умумий овқатланиш миқдорининг 10-15 фоизини, иккинчи нонуштаники эса 20-25 фоизни ташкил этиши керак. Юқори юкламали машғулотлардан сўнг биринчи ва иккинчи нонушта таркибидаги калория миқдори кун давомидаги умумий овқатланиш миқдорининг 30 фоизигача оширилиши мумкин.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
18. Спорт турлари ва машғулотларнинг ўтказилиш давомийлигига қараб кундалик рацион тақсимланади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
19. Машғулотлар, хусусан юқори жисмоний юкламали машғулот эрталабга тўғри келса, у ҳолда ўқувчи-спортчиларнинг биринчи нонуштаси юқори калорияли (кун давомидаги умумий овқатланиш миқдорининг 30 фоизигача), кичик ҳажмли, осон ҳазм бўладиган (шакар, фосфор, C витамини) ва озуқавий моддаларга бой бўлиши, шунингдек тез эрувчи ёғлар ва ўсимлик толаларига бой маҳсулотлар бўлмаслиги керак. Биринчи нонушта рационига гўшт, колбаса, пишлоқ, какао ёки қаҳва ҳамда сабзавотларни (картошка, помидор, сабзи, яшил пиёз ва пиёз) киритиш мақсадга мувофиқдир.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
20. Тушлик таркибидаги калория миқдори умумий овқатланиш миқдорининг 35-40 фоизини ташкил қилиши керак.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
21. Тушлик рациони кўп миқдорда ҳайвон оқсили, углеводлар, ёғлар, ўсимлик толасига бой маҳсулотлар, дон ва дуккакли маҳсулотларни ўз ичига олиши керак.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
22. Агар асосий машғулотлар ёки мусобақалар тушликдан кейин ўтказилса, унда тушлик кичик ҳажмли ва осон ҳазм бўладиган таомлардан иборат бўлиши ҳамда тушлик рационидаги ўсимлик толасига бой, секин ҳазм бўладиган таомлар эса нонуштага киритилиши керак. Тушликдаги нисбий калория миқдори 30 фоизгача камайтирилиб, нонушта ва кечки таом таркибидаги калория миқдори унга мос равишда орттирилиши лозим.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
23. Иккинчи тушлик таркибидаги калория миқдори умумий овқатланиш миқдорининг 5-10 фоизини ташкил қилиши керак. Бунда, иккинчи тушлик учун ўқувчи-спортчиларга мева ва ширинликлар берилишига йўл қўйилмайди.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
24. Кечки таом таркибидаги калория миқдори 25-30 фоиз бўлиши керак.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
25. Кечки таом рационида оқсил ва ёғ миқдори нонушта ва тушликдагига нисбатан кам миқдорда бўлиши керак. Кечки таом таркибида секин ҳазм бўлувчи маҳсулотлар чекланиб, сут, сабзавот ва балиқли таомлар, мевалар бўлиши лозим.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
26. Тўлиқ тунги уйқуни таъминлаш учун кечки таом ётишдан 3-4 соат олдин бўлиши керак. Бунда, кечки таом таркибида ёғ, қизариб пишган овқатлар, шоколад мумкин эмас.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
27. Кечки овқатдан кейин (ётишдан олдин) иккинчи кечки таом берилиши лозим. Бунда, иккинчи кечки таом таркибида қўшимча оқсил манбайи бўлган бир стакан ачитилган сут маҳсулоти, мевалар ва сабзавотлар бўлиши керак.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
28. Спорт-таълим муассасалари ўқувчи-спортчиларининг умумий овқатланиш рационида аччиқ таомларнинг бўлишига йўл қўйилмайди.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
29. Ортиқча вазнга эга бўлган, семириб кетган спортчи-ўқувчиларнинг овқатланиш рационидан туз, нон ва қандолат маҳсулотлари ҳамда ёғли таомларни чиқариб ташлаш керак.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
30. Ўқувчи-спортчиларнинг истеъмол қиладиган таомлари, ичимлик суви миқдори ва таркиби спорт-таълим муассасалари мураббийлари, диэтологлар ҳамда спорт шифокорлари томонидан белгиланади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
3-боб. Ўқувчи-спортчиларнинг умумий овқатланишига қўйиладиган гигиеник талаблар
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
31. Ўқувчи-спортчилар томонидан ўртача кунлик истеъмол қилинадиган озиқ-овқат маҳсулотлари миқдори кунлик жисмоний юкламанинг хусусияти, ўқувчи-спортчиларнинг ёши ва жинсига боғлиқ ҳолда белгиланиши керак. Ўқувчи-спортчилар учун уларнинг ёш ва жинс гуруҳлари бўйича ўртача кунлик озиқ-овқат маҳсулотлари номи ва миқдори ҳамда кунлик овқатланиш тартиби мазкур санитария қоидаларининг 4-иловасига мувофиқ белгиланади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
32. Ўқувчи-спортчиларнинг умумий овқатланишига қўйиладиган гигиеник талаблар овқатланиш учун доимий вақт, овқатланиш вақтлари орасидаги давомийликни кузатиш, овқатланиш вақтининг овқатланиш учун ажратилган вақтга мутаносиблиги ва таом таркибидаги озиқ-овқат маҳсулотларининг ўзаро нисбатидан келиб чиқиб белгиланади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
33. Кунлик овқатланиш рационидаги умумий калория миқдори кун тартиби, машғулотлар сони ва режими ҳамда кун давомида истеъмол қилинадиган таомларга мос келиши керак.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
34. Ўқувчи-спортчиларнинг кунлик овқатланиш рациони 6 марта овқатланишдан иборат бўлиши, шулардан 3 тасида иссиқ овқат берилиши лозим. Бунда, кунлик овқатланиш рационидаги калория миқдори қуйидагича бўлади:
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
биринчи нонуштада — 10-15 фоиз;
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
иккинчи нонуштада (нонушта ва тушлик ўртасида) — 20-25 фоиз;
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
тушликда — 35-40 фоиз;
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
тушликдан кейин газакда (тушлик ва кечки овқат оралиғида) — 5-10 фоиз;
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
кечки овқатда — 25-30 фоиз;
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
иккинчи кечки овқатда — 5-10 фоиз.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
35. Ўқувчи-спортчилар истеъмол қиладиган таомнинг кунлик ҳажми 3-3,5 кгдан ошмаслиги лозим.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
36. Ҳар бир овқатланиш оралиғидаги вақт 2,5 — 3,5 соатдан кам бўлмаслиги керак. Спорт-таълим муассасаларининг ўқувчи-спортчиларига машғулотлар тугаганидан сўнг 30 — 40 дақиқа давомида таом бериш мумкин эмас.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
37. Спорт-таълим муассасаларининг ўқувчи-спортчиларига мусобақалар ўтказилишидан 3,5 соат аввал, мусобақалардан сўнг эса 40 — 60 дақиқа ўтгач таом бериш керак.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Бунда, машғулот ёки мусобақадан сўнг ўқувчи-спортчиларга сув, олма, апельсин, қуритилган мевалар, шоколад, қуйқа мева шарбати берилмайди.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
4-боб. Ўқувчи-спортчилар томонидан истеъмол қилинадиган ичимликларга қўйиладиган гигиеник талаблар
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
38. Спорт-таълим муассасалари ўқувчи-спортчилар организмида мавжуд сув-туз балансини сақлаш мақсадида машғулотдан олдин, машғулот давомида ва машғулотдан сўнг қуйидагилар амалга оширилиши лозим:
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
ўқувчи-спортчилар томонидан сувни истеъмол қилиш ва уни йўқотиш ўртасидаги мувозанатни сақлаш;
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
ўқувчи-спортчиларни салбий сув баланси билан машғулот ёки мусобақани бошлашига рухсат бермаслик (ўқувчи-спортчилар машғулот бошланишидан 40 — 60 дақиқа олдин 400 — 500 мл суюқлик ичиш керак).
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
39. Спорт турига қараб, машғулот ёки спорт мусобақалари бошланишидан олдин, машғулот ёки спорт мусобақалари давомида ва (ёки) ундан кейин суюқликни (сув ёки минерал сув) кичик қисмларга (ҳар бир қисм 30 — 60 млдан ошмаслиги керак) бўлиб ичишга рухсат берилади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
40. Ўқувчи-спортчилар юқори ҳаво ҳароратида ичимлик истеъмоли миқдорига ҳатто чанқамаса ҳам қатъий риоя қилиши, истеъмол қилинадиган ичимлик миқдори соатига бир литрдан ошмаслиги керак. Истеъмол қилинадиган ичимлик миқдорига риоя қилинмаслиги гипергидратацияга (организмда ортиқча сув йиғилиши) олиб келиши мумкин.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
41. Иссиқ ҳавода ва юқори юкламали машғулотлардан сўнг кўп миқдорда совутилган ичимликдан фойдаланиш таъқиқланади (ичимликнинг ҳарорати 12 — 15°C бўлиши керак).
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
42. Ўқувчи-спортчиларнинг овқатланиш рационидаги суюқлик миқдори кунига тахминан 2,5 — 3 литр бўлиши керак.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
43. Ўқувчи-спортчиларга машғулот тугагандан сўнг тоза табиий сув, оптимал мувозанатли минерал сув (бир литр сувдаги тузнинг миқдори 1 гр дан кўп бўлмаган сув), 4 — 6 фоиз углеводли-минерал ичимликлар эритмалари, минерал сувлар, мева шарбатлари (кунига 2 стакандан ошмаган ҳолда), сабзавот шарбатлари, мевали ичимликлар, чой, сут, янги мевалар ва сабзавотларни истеъмол қилишга рухсат берилади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
44. Ўқувчи-спортчиларга қуйидаги ичимликларни истеъмол қилиш таъқиқланади:
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
углевод геллари (улар ҳар доим сув билан олиниши керак),
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
газланган сув ва углевод миқдори 8 фоиздан ортиқ бўлган глюкоза-электролит эритмалари.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
45. Машғулотдан олдин, машғулот давомида ёки машғулотдан кейин газланган энергетик ичимликлардан фойдаланиш таъқиқланади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
46. Спорт-таълим муассасаларида ўқувчи-спортчилар томонидан истеъмол қилинадиган ичимлик сувини етказиб бериш қуйидаги шаклларда ташкил этилиши мумкин:
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
стационар ичимлик фавворалари;
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
идишларга қадоқланган сув.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
47. Мазкур санитария қоидаларини ишлаб чиқувчилар рўйхати 5-иловада келтирилган.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Спорт-таълим муассасалари ўқувчи-спортчиларининг овқатланишига қўйиладиган гигиеник талаблар (0052-23-сон SanQvaN)га
1-ИЛОВА
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
1-жадвал
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Ҳар бир спорт тури билан шуғулланувчи ўқувчи-спортчилар (ўғил бола) учун кунлик талаб этиладиган калория ва асосий озуқавий моддалар миқдори*
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element

Спорт турлари

Ўқувчи-спортчиларнинг ёши

Калория миқдори, ккал

Оқсил, гр

Ёғлар, гр

Углеводлар, гр

Умумий

Улардан ҳайвон оқсили

Умумий

Улардан ҳайвон ёғлари

Циклик спорт турлари (чидамлиликнинг намоён бўлишини талаб қилувчи): югуриш (ультра узоқ, узоқ ва ўрта масофалар учун), спортча сузиш, спортча юриш, триатлон, биатлон

7-10

3100

115

65

90

20

450

11-13

3600

132

79

106

21

528

14-15

3900

134

80

126

32

522

Ациклик спорт турлари (тезлик-кучга йўналтирилган): енгил атлетика (тўсиқлар билан югуриш, трамплиндан сакраш, таяниб сакраш, енгил атлетика, отиш ва найза улоқтириш, кўпкураш), оғир атлетика;

Циклик спринт спорт турлари: югуриш, сузиш ва қисқа масофага югуриш;

Мураккаб координацион спорт турлари: гимнастика, бадиий гимнастика, сувга сакраш, батутда сакраш, синхрон сузиш, фигурали учиш, акробатика, спорт рақси, стол тенниси, бадминтон, қиличбозлик, конькида учиш ва чанғи спорти, фигурали учиш, қисқа трек;

Ўқ отиш спорти: камондан ўқ отиш ва арбалет, ўқ отар қуролдан ўқ отиш;

Бошқарув спорти: от спорти

7-10

2700

100

60

80

19

390

11-13

3050

112

67

90

20

448

14-15

3650

130

80

105

21

530

Якка кураш: бокс, кикбоксинг, курашнинг барча турлари ва шарқ якка кураши (кураш, миллий кураш, турон кураш, эркин кураш, юнон-рум кураши, дзюдо, карате, муай-тай, таэквондо, ушу, самбо, қўл жанги), катта теннис;

Жамоавий спорт ўйинлари: баскетбол, волейбол, гандбол, регби, қўл тўпи, чим устида хоккей, футбол

7-10

3100

115

65

90

20

450

11-13

3600

132

79

106

21

528

14-15

3900

134

80

126

32

522

Бошқарув спорт тури: велоспорт (трекда, шосседа пойга), эшкак эшиш (академик, аидарка ва каноэда эшкак эшиш)

7-10

3350

126

75

100

20

500

11-13

3610

131

80

110

22

530

14-15

4610

158

95

150

38

627

Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Изоҳ: *Келтирилган барча меъёрлар бир кунда бир маҳал ўтказиладиган ўқув машғулотлари ҳисобида олинган.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
2-жадвал
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Ҳар бир спорт тури билан шуғулланувчи ўқувчи-спортчилар (қиз бола) учун кунлик талаб этиладиган калория ва асосий озуқавий моддалар миқдори*
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element

Спорт турлари

Ўқувчи-спортчиларнинг ёши

Калория таркиби, Ккал

Оқсил, гр

Ёғлар, гр

Углеводлар, гр

умумий

Улардан ҳайвон оқсили

умумий

Улардан ҳайвон ёғлари

Циклик спорт турлари (чидамлиликнинг намоён бўлишини талаб қилувчи): югуриш (ультра узоқ, узоқ ва ўрта масофалар учун), спортча сузиш, спортча юриш, триатлон, биатлон

7-10

3100

115

65

90

20

450

11-13

3400

125

74

100

20

499

14-15

3750

117

69

100

26

445

Ациклик спорт турлари (тезлик-кучга йўналтирилган): енгил атлетика (тўсиқлар билан югуриш, трамплиндан сакраш, таяниб сакраш, енгил атлетика, отиш ва найза улоқтириш, кўпкураш), оғир атлетика;

Циклик спринт спорт турлари: югуриш, сузиш ва қисқа масофага югуриш;

Мураккаб координацион спорт турлари: гимнастика, бадиий гимнастика, сувга сакраш, батутда сакраш, синхрон сузиш, фигурали учиш, акробатика, спорт рақси, стол тенниси, бадминтон, қиличбозлик, конькида учиш ва чанғи спорти, фигурали учиш, қисқа трек;

Ўқ отиш спорти: камондан ўқ отиш ва арбалет, ўқ отар қуролдан ўқ отиш;

Бошқарув спорти: от спорти

7-10

2585

95

57

91

17

385

11-13

2700

100

60

80

19

390

14-15

3100

115

65

90

20

450

Якка кураш: бокс, кикбоксинг, курашнинг барча турлари ва шарқ якка кураши (кураш, миллий кураш, турон кураш, эркин кураш, юнон-рум кураши, дзюдо, карате, муай-тай, таэквондо, ушу, самбо, қўл жанги), катта теннис

Жамоавий спорт ўйинлари: баскетбол, волейбол, гандбол, регби, қўл тўпи, чим устида хоккей, футбол

7-10

3100

115

65

90

20

450

11-13

3400

125

74

100

20

499

14-15

3750

117

69

100

26

445

Бошқарув спорт тури: велоспорт (трекда, шосседа пойга), эшкак эшиш (академик, байдарка ва каноэда эшкак эшиш)

7-10

3100

115

65

90

20

450

11-13

3350

126

75

100

20

500

14-15

3910

135

81

125

33

535

Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Изоҳ: *Келтирилган барча меъёрлар бир кунда бир маҳал ўтказиладиган ўқув машғулотлари ҳисобида олинган.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Спорт-таълим муассасалари ўқувчи-спортчиларининг овқатланишига қўйиладиган гигиеник талаблар (0052-23-сон SanQvaN)га
2-ИЛОВА
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
1-жадвал
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Оқсил ва ёғ ўрнини босувчи маҳсулотлар номи ва миқдори*
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element

Маҳсулот номлари

Миқдори

Кимёвий таркиби

Кундалик рационга қўшиш (+),

олиб ташлаш(-)

Оқсиллар

ёғлар

углеводлар

Ноннинг ўрнини босувчи 100 гр

оқ нон

100

6,97

1,2

48,19

буғдой уни

70

6,55

0,71

48,97

макаронлар

70

6,55

0,59

49,86

манний ёрмаси

70

6,66

0,52

49,26

Картошканинг ўрнини босувчи 100 гр

картошка

100

1,05

-

14,25

лавлаги

110

1,06

-

7,78

сабзи

120

1,06

-

7,55

карам

90

1,04

-

3,25

Янги олманинг ўрнини босувчи 100 гр

янги олма

100

0,4

-

11,01

қуруқ олма (олма қоқи)

20

0,46

-

12,17

қуруқ мевалар (ўрик қоқи)

15

0,48

-

10,29

Сутнинг ўрнини босувчи 100 гр

сут

100

3,07

3,33

4,41

творог

25

3,60

4,28

0,25

ёғ — 1 гр

гўшт

25

3,68

0,63

-

ёғ + 3 гр

балиқ

40

3,61

0,14

-

ёғ + 3 гр

пишлоқ

15

3,05

2,81

0,35

Гўштнинг ўрнини босувчи 100 гр

гўшт

100

14,71

2,53

-

творог

100

14,40

17,19

0,98

ёғ — 15 гр

балиқ

100

14,43

0,58

-

ёғ + 2 гр

сут

480

14,74

15,98

21,17

ёғ — 13 гр

тухум

140

14,78

14,04

0,6

ёғ — 11 гр

Балиқнинг ўрнини босувчи 100 гр

балиқ

100

9,02

0,36

-

гўшт

60

8,83

1,52

-

ёғ — 1 гр

творог

60

8,84

10,26

0,59

ёғ — 10 гр

сут

300

9,21

9,99

13,23

ёғ — 9 гр

тухум

85

8,98

8,07

0,36

ёғ — 7 гр

Творогнинг ўрнини босувчи 100 гр

творог

100

14,40

17,10

0,98

гўшт

100

14,71

2,53

-

ёғ + 15 гр

балиқ

160

14,43

0,58

-

ёғ + 17 гр

сут

460

14,12

15,32

20,29

ёғ + 2 гр

тухум

140

14,78

14,04

0,6

ёғ + 3 гр

Тухумнинг ўрнини босувчи 50 гр (1 дона)

тухум

50

5,28

5,02

0,22

творог

40

5,76

6,84

0,39

ёғ — 2 гр

гўшт

40

5,88

1,01

-

ёғ + 4 гр

балиқ

60

5,41

0,22

-

ёғ + 5 гр

сут

160

4,91

5,33

7,05

пишлоқ

25

5,08

4,69

0,58

Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Изоҳ: *Келтирилган барча меъёрлар бир кунда бир маҳал ўтказиладиган ўқув машғулотлари ҳисобида олинган.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
2-жадвал
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Ҳайвон оқсилларининг ўрнини босувчи маҳсулотлар номи ва миқдори*
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element

Ўз таркибида 10 гр оқсил тутувчи маҳсулотнинг оғирлиги (гр)

Озиқ-овқат маҳсулотлари, гр

Ёғ

%

гр

Пишлоқ

40

қаттиқ пишлоқ

45

11

40

қаттиқ пишлоқ

30

7

50

юмшоқ пишлоқ

45

11

45

юмшоқ пишлоқ

30

6

40

юмшоқ пишлоқ

20

3

80

творог

20

4

70

ёғсиз творог

-

0,2

70

қайта ишланган пишлоқ

30

10

60

қайта ишланган пишлоқ

20

6

50

қайта ишланган пишлоқ

10

2

Сут ва сут маҳсулотлари

300

кўпик (пенка) (1 стакан)

-

2

300

кам ёғ тутувчи ёгурт

1,5

2,5

300

ёгурт

3,5

5,3

300

кам ёғли сут

1,5

5

300

сут

3,5

11

Балиқ

50-60

кам ёғли нави

-

0,2-1

60

кам тузланган селд

-

15

50

лосос

30

7

Гўшт

50-60

ёғсиз гўшт (мол гўшти, бузоқ гўшти)

-

3

Колбаса маҳсулотлари

50

ёғсиз қази (хом дудланган, қайнатилган)

-

10-15

60-70

дудланган колбаса

-

15-20

80

колбаса (докторская)

-

30-35

Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Изоҳ: *Келтирилган барча меъёрлар бир кунда бир маҳал ўтказиладиган ўқув машғулотлари ҳисобида олинган.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
3-жадвал
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Озиқ-овқат маҳсулотларининг ўрнини босувчи маҳсулотлар номи ва миқдори*
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element

Ўрнини босувчи маҳсулот

Оғирлиги**, гр

1-тоифали мол гўшти, 100 гр

қуён гўшти

96

мол жигари

103

қўй жигари

100

1-тоифали товуқ гўшти

100

2-тоифали товуқ гўшти

88

балиқ

115

ярим ёғли творог

110

ёғли творог

130

Тўлиқ сут (3,2 фоиз), 100 гр

қуруқ сут

11

ёғсиз қуруқ сут

7,5

шакарли қуюлтирилган сут

40

ярим ёғли творог

17

ёғли творог

20

гўшт (1-тоифали мол гўшти)

15

гўшт (2-тоифали мол гўшти)

14

балиқ

17,5

пишлоқ

12,5

товуқ тухуми

22

Ярим ёғли творог, 100 гр

гўшт (1-тоифали мол гўшти)

89

гўшт (2-тоифали мол гўшти)

83

балиқ

104

пишлоқ

70

сут

580

Товуқ тухуми (1 дона.), 40 гр

ярим ёғли творог

32

ёғли творог

38

гўшт (1-тоифали мол гўшти)

28

гўшт (2-тоифали мол гўшти)

26,5

балиқ

30

тўлиқ сут

186

пишлоқ

23

тухум кукуни

11,5

Балиқ, 100 гр

гўшт (1-тоифали мол гўшти)

87

гўшт (2-тоифали мол гўшти)

80

ярим ёғли творог

95

ёғли творог

115

товуқ тухуми

70

Картошка, 100 гр

оқ карам

112

гулкарам

80

сабзи

154

лавлаги

140

яшил нўхат (консерваланган)

65

қовоқча (кабачки)

320

Янги олма, 100 гр

консерваланган олма

200

олма шарбати

90

узум шарбати

133

олхўри шарбати

133

Қуритилган мевалар, 100 гр

олмалар

12

олхўри

17

қуритилган ўрик (ўрик)

8

майиз

22

Буғдой нони, 100 гр

буғдой уни

77

жавдар нони

111

Картошкани углеводлар билан алмаштириш (картошка, 100 гр)

лавлаги

190

дукакклилар (ловия)

37

яшил нўхат (консерваланган)

26,5

Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Изоҳ: *Келтирилган барча меъёрлар бир кунда бир маҳал ўтказиладиган ўқув машғулотлари ҳисобида олинган.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
**Жадвалда маҳсулот ва унинг ўрнини босувчи маҳсулотларнинг оғирлиги (NETTO) граммларда кўрсатилган, бунда, маҳсулотнинг фақат истеъмол қилинадиган қисми ҳисобга олинади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Спорт-таълим муассасалари ўқувчи-спортчиларининг овқатланишига қўйиладиган гигиеник талаблар (0052-23-сон SanQvaN)га
3-ИЛОВА
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
1-жадвал
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Ўқувчи-спортчилар учун зарур бўлган кунлик витаминлар номи ва миқдори*
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element

Спорт тури

Ўқувчи-спортчиларнинг ёши

Витаминлар

Ўғил болалар

Қиз болалар

S, mg

A, mkg, RE**

E, mg, TE**

V1, mg

V2, mg

S, mg

A, mkg, RE**

YE, mg, TE**

V1, mg

V2, mg

Циклик спорт турлари (чидамлиликнинг намоён бўлишини талаб қилувчи): югуриш (ультра узоқ, узоқ ва ўрта масофалар учун), спортча сузиш, спортча юриш, триатлон, биатлон

7-10

117

1360

19

2,1

2,4

100

1300

18

2,4

2,1

11-13

136

1940

23

2,7

3

130

1490

19

2,6

2,7

14-15

145

2070

29

2,9

3,4

136

1490

22

2,7

2,9

Ациклик спорт турлари (тезлик-кучга йўналтирилган): енгил атлетика (тўсиқлар билан югуриш, трамплиндан сакраш, таяниб сакраш, енгил атлетика, отиш ва найза улоқтириш, кўпкураш), оғир атлетика;

Циклик спринт спорт турлари: югуриш, сузиш ва қисқа масофага югуриш;

Мураккаб координацион спорт турлари: гимнастика, бадиий гимнастика, сувга сакраш, батутда сакраш, синхрон сузиш, фигурали учиш, акробатика, спорт рақси, стол тенниси, бадминтон, қиличбозлик, конькида учиш ва чанғи спорти, фигурали учиш, қисқа трек;

Ўқ отиш спорти: камондан ўқ отиш ва арбалет, ўқ отар қуролдан ўқ отиш;

Бошқарув спорти: от спорти

7-10

90

1150

16

2,3

2,5

85

1130

14

1,9

1,8

11-13

115

1645

20

2,4

2,6

100

1170

15

2,1

2,2

14-15

135

1940

29

2,7

3,1

116

1290

20

2,4

2,6

Якка кураш: бокс, кикбоксинг, курашнинг барча турлари ва шарқ якка кураши (кураш, миллий кураш, турон кураш, эркин кураш, юнон-рум кураши, дзюдо, карате, муайтай, таэквондо, ушу, самбо, қўл жанги), катта теннис;

Жамоавий спорт ўйинлари: баскетбол, волейбол, гандбол, регби, қўл тўпи, чим устида хоккей, футбол

7-10

117

1360

19

2,1

2,4

100

1300

18

2,4

2,1

11-13

136

1940

23

2,7

3

130

1490

19

2,6

2,7

14-15

145

2070

29

2,9

3,4

136

1490

22

2,7

2,9

Бошқарув спорт тури: велоспорт (трекда, шосседа пойга), эшкак эшиш (академик, байдарка ва каноэда эшкак эшиш)

7-10

125

1360

19

2,3

2,5

120

1300

19

2,3

2,3

11-13

136

1940

23

2,7

3,0

130

1660

21

2,7

2,7

14-15

175

2500

30

3,4

3,9

148

1850

28

3

3,1

Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Изоҳ: *Келтирилган барча меъёрлар бир кунда бир маҳал ўтказиладиган ўқув машғулотлари ҳисобида олинган.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
**A витаминига бўлган эҳтиёж mkg ретинол эквивалентларида (re), mkg re=1 mkg ретинолда ёки 6 mkg b-каротинда ифодаланади;
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
***E витаминига бўлган эҳтиёж mkg r токоферол эквивалентида (TE), mkg TE = 1 mkg a-токоферолда ифодаланади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
2-жадвал
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Ўқувчи-спортчилар учун зарур бўлган кунлик минерал моддаларнинг номи ва миқдори*
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element

Спорт тури

Ўқувчи-спортчиларнинг ёши

Минерал моддалар

Ўғил болалар

Қиз болалар

Са**

Р**

Mg**

Fe**

I**

Са**

Р**

Mg**

Fe**

I**

Циклик спорт турлари (чидамлиликнинг намоён бўлишини талаб қилувчи): югуриш (ультра узоқ, узоқ ва ўрта масофалар учун), спортча сузиш, спортча юриш, триатлон, биатлон

7-10

1450

2145

325

16

0,13

1430

2145

325

16

0,13

11-13

1550

2340

390

20

0,13

1550

2340

390

24

0,13

14-15

1550

2340

390

20

0,17

1550

2340

390

24

0,17

Ациклик спорт турлари (тезлик-кучга йўналтирилган): енгил атлетика (тўсиқлар билан югуриш, трамплиндан сакраш, таяниб сакраш, енгил атлетика, отиш ва найза улоқтириш, кўпкураш), оғир атлетика;

Циклик спринт спорт турлари: югуриш, сузиш ва қисқа масофага югуриш; Мураккаб координацион спорт турлари: гимнастика, бадиий гимнастика, сувга сакраш, батутда сакраш, синхрон сузиш, фигурали учиш, акробатика, спорт рақси, стол тенниси, бадминтон, қиличбозлик, конькида учиш ва чанғи спорти, фигурали учиш, қисқа трек;

Ўқ отиш спорти: камондан ўқ отиш ва арбалет, ўқ отар қуролдан ўқ отиш;

Бошқарув спорти: от спорти

7-10

1350

2050

300

14

0,12

1375

2063

300

14

0,12

11-13

1450

2250

360

18

0,12

1500

2250

360

18

0,12

14-15

1450

2250

360

18

0,16

1500

2250

360

18

0,16

Якка кураш: бокс, кикбоксинг, курашнинг барча турлари ва шарқ якка кураши (кураш, миллий кураш, турон кураш, эркин кураш, юнон-рум кураши, дзюдо, карате, муайтай, таэквондо, ушу, самбо, қўл жанги), катта теннис;

Жамоавий спорт ўйинлари: баскетбол, волейбол, гандбол, регби, қўл тўпи, чим устида хоккейи, футбол

7-10

1450

2145

325

16

0,13

1430

2145

325

16

0,13

11-13

1550

2340

390

20

0,13

1550

2340

390

24

0,13

14-15

1550

2340

390

20

0,17

1550

2340

390

24

0,17

Бошқарув спорт тури: велоспорт (трекда, шосседа пойга), эшкак эшиш (академик, байдарка ва каноэда эшкак эшиш)

7-10

1500

2060

310

16

0,14

1500

2060

310

16

0,14

11-13

1600

2250

380

20

0,14

1600

2250

380

24

0,14

14-15

1600

2250

380

20

0,18

1600

2250

380

24

0,18

Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Изоҳ: *Келтирилган барча меъёрлар бир кунда бир маҳал ўтказиладиган ўқув машғулотлари ҳисобида олинган.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
**Ca-кальций, p-фосфор, Mg-магний, Fe-темир, I-йод
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Спорт-таълим муассасалари ўқувчи-спортчиларининг овқатланишига қўйиладиган гигиеник талаблар (0052-23-сон SanQvaN)га
4-ИЛОВА
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
1-жадвал
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Ациклик (тезлик-кучга йўналтирилган), циклик спринт, мураккаб мувофиқлаштириш ва бошқарув (от спорти) спорт турлари билан шуғулланадиган ўқувчи-спортчилар учун ўртача кунлик озиқ-овқат маҳсулотларининг номи ва миқдори*
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element

Номланиши

Ўқувчи-спортчиларнинг жинси ва ёши бўйича маҳсулотлар миқдори

gr, ml, brutto

Gr, ml, netto

7-10 ёш

11-13 ёш

14-15 ёш

7-10 ёш

11-13 ёш

14-15 ёш

ўғил болалар

қиз болалар

ўғил болалар

қиз болалар

ўғил болалар

қиз болалар

ўғил болалар

қиз болалар

ўғил болалар

қиз болалар

ўғил болалар

қиз болалар

Буғдой нони

195

175

260

235

265

240

195

175

260

235

265

240

Жавдар нони

100

80

120

100

140

120

100

80

120

100

140

120

Буғдой уни

20

20

25

25

25

25

20

20

25

25

25

25

Ёрмалар, дуккаклилар

50

40

60

55

65

60

50

40

60

55

65

60

Макарон маҳсулотлари

20

16

30

25

35

30

20

16

30

25

35

30

Картошка

325**

290**

325**

290**

325**

290**

244

220

244

220

244

220

Карам

155

125

175

140

200

175

116***

94***

131***

105***

150***

131***

Помидор ва бодринглар

45

35

50

40

55

45

38

30

43

34

47

38

Лавлаги ва сабзи

65

55

75

65

85

75

49

41

56

49

64

56

Бошқа сабзавотлар

65

55

75

65

85

75

49

41

56

49

64

56

Қовунлар

75

65

85

75

95

85

56

49

64

56

71

64

Ошқовоқ

45

38

52

42

60

50

34

29

39

32

45

38

Мева (мева) янги

260

230

270

240

280

250

234***

207***

243***

216***

252***

225***

Қуруқ мевалар (мевалар), шу жумладан наъматак

20

18

25

22

30

25

20

18

25

22

30

25

Мева шарбатлари, витаминга тўйинтирилган ичимликлар

200

200

200

200

200

200

200

200

200

200

200

200

1-тоифали табиий гўшт (суякли гўшт)

100 (124)

85 (105)

112 (137)

95 (116)

120 (141)

103 (124)

90

76

101

86

110

94

1-тоифали ичи тозаланган товуқ гўшти

(1-тоифали товуқ гўшти)

52 (66)

50 (63)

62 (76)

60 (74)

72 (85)

70 (82)

47

45

72

68

66

64

Балиқ филеси

78

66

87

82

90

85

75

64

85

79

87

82

Колбаса маҳсулотлари

20

16

25

20

30

25

19,6

15,7

24,5

19,6

29,4

24,5

Сут (ёғнинг масса улуши-2,5 фоиз, 3,2 фоиз)

400

400

400

400

400

400

400

400

400

400

400

400

Қатиқ маҳсулотлари (ёғнинг масса улуши — 2,5 фоиз 3,2 фоиз)

200

180

230

210

250

230

200

180

230

210

250

230

Творог (ёғнинг масса улуши — 9 фоиз дан кўп эмас)

60

55

65

60

70

65

60

55

65

60

70

65

Пишлоқ, бринза

15

12

18

15

20

18

14,7

11,8

17,6

14,7

19,6

17,6

Сметана (ёғнинг масса улуши — 15 фоиздан кўп эмас)

15

12

15

12

18

15

15

12

15

12

18

15

Сариёғ

40

32

45

38

50

42

40

32

45

38

50

42

Ўсимлик ёғи

20

18

25

20

30

25

20

18

25

20

30

25

Парҳезли тухум

1 дона

1 дона

1 дона

1 дона

1 дона

1 дона

1 дона

1 дона

1 дона

1 дона

1 дона

1 дона

Шакар

52

45

60

55

65

60

52

45

60

55

65

60

Қандолат маҳсулотлари

15

15

20

20

25

25

15

15

20

20

25

25

Чой

0,52

0,52

0,52

0,52

0,52

0,52

0,52

0,52

0,52

0,52

0,52

0,52

Какао

1,6

1,4

1,6

1,4

1,6

1,4

1,6

1,4

1,6

1,4

1,6

1,4

Хамиртуруш

2

2

2

2

2

2

2

2

2

2

2

2

Туз

7

7

9

9

11

11

7

7

9

9

11

11

Зираворлар

5

5

5

5

5

5

5

5

5

5

5

5

Калория, ккал

2700

2585

3050

2700

3650

3100

Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Изоҳ: *Келтирилган барча меъёрлар бир кунда бир маҳал ўтказиладиган ўқув машғулотлари ҳисобида олинган.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
**Ялпи оғирлиги (brutto) 25 фоиз чиқиндилар миқдори учун берилган.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
***Соф оғирлиги (netto) ўртача қиймат бўлиб, у сабзавот ва меваларнинг асл кўринишига ва йил фаслига қараб ўзгариши мумкин. Таомномани шакллантиришда соф оғирлиги келтирилган устундаги маълумотларга мувофиқ табиий овқатланиш стандартларини амалга оширишни таъминлаш лозим.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
2-жадвал
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Якка кураш, жамоавий спорт ўйинлари ва чидамлиликнинг намоён бўлишини талаб қилувчи циклик спорт турлари билан шуғулланадиган ўқувчи-спортчилар учун ўртача кунлик озиқ-овқат маҳсулотларининг номи ва миқдори*
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element

Номланиши

Ўқувчи-спортчиларнинг жинси ва ёши бўйича маҳсулотлар миқдори

gr, ml, brutto

Gr, ml, netto

7-10 ёш

11-13 ёш

14-15 ёш

7-10 ёш

11-13 ёш

14-15 ёш

ўғил болалар

қиз болалар

ўғил болалар

қиз болалар

ўғил болалар

қиз болалар

ўғил болалар

қиз болалар

ўғил болалар

қиз болалар

ўғил болалар

қиз болалар

Буғдой нони

195

175

260

235

265

240

195

175

260

235

265

240

Жавдар нони

100

80

120

100

140

120

100

80

120

100

140

120

Буғдой уни

20

20

25

25

25

25

20

20

25

25

25

25

Ёрмалар, дуккаклилар

50

40

60

55

65

60

50

40

60

55

65

60

Макарон маҳсулотлари

20

16

30

25

35

30

20

16

30

25

35

30

Картошка

360**

320**

360**

320**

360**

320**

270

240

270

240

270

240

Карам

155

125

175

140

200

175

116***

94***

131***

105***

150***

131***

Помидор ва бодринглар

45

35

50

40

55

45

38

30

43

34

47

38

Лавлаги ва сабзи

65

55

75

65

85

75

49

41

56

49

64

56

Бошқа сабзавотлар

65

55

75

65

85

75

49

41

56

49

64

56

Қовунлар

90

75

100

80

110

90

68

56

75

60

83

68

Ошқовоқ

50

40

55

45

65

55

38

30

41

34

49

41

Мева (мева) янги

260

230

270

240

280

250

234***

207***

243***

216***

252***

225***

Қуруқ мевалар (мевалар), шу жумладан наъматак

20

18

25

22

30

25

20

18

25

22

30

25

Мева шарбатлари, витаминга тўйинтирилган ичимликлар, шу жумладан Инстант ҳақиқий

200

200

200

200

200

200

200

200

200

200

200

200

1-тоифали табиий гўшт (суякли гўшт)

100 (124)

85 (105)

112 (137)

95 (116)

120 (141)

103 (124)

90

76

101

86

110

94

1-тоифали ичи тозаланган товуқ гўшти (1-тоифали товуқ гўшти)

52 (66)

50 (63)

62 (76)

60 (74)

72 (85)

70 (82)

47

45

72

68

66

64

Балиқ филеси

78

66

87

82

90

85

75

64

85

79

87

82

Колбаса маҳсулотлари

20

16

25

20

30

25

19,6

15,7

24,5

19,6

29,4

24,5

Сут (ёғнинг масса улуши-2,5 фоиз, 3,2 фоиз)

450

450

500

500

500

500

450

450

500

500

500

500

Қатиқ маҳсулотлари (ёғнинг масса улуши — 2,5 фоиз 3,2 фоиз)

200

180

230

210

250

230

200

180

230

210

250

230

Творог (ёғнинг масса улуши — 9 фоиз дан кўп эмас)

70

65

80

70

90

80

70

65

80

70

90

80

Пишлоқ, бринза

15

12

18

15

20

18

14,7

11,8

17,6

14,7

19,6

17,6

Сметана (ёғнинг масса улуши — 15 фоиз дан кўп эмас)

15

12

15

12

18

15

15

12

15

12

18

15

Сариёғ

45

40

50

45

55

50

45

40

50

45

55

50

Ўсимлик ёғи

20

18

25

20

30

25

20

18

25

20

30

25

Парҳезли тухум

1 дона

1 дона

1 дона

1 дона

1 дона

1 дона

1 дона

1 дона

1 дона

1 дона

1 дона

1 дона

Шакар

52

45

60

55

65

60

52

45

60

55

65

60

Қандолат маҳсулотлари

15

15

20

20

25

25

15

15

20

20

25

25

Чой

0,52

0,52

0,52

0,52

0,52

0,52

0,52

0,52

0,52

0,52

0,52

0,52

Какао

1,6

1,4

1,6

1,4

1,6

1,4

1,6

1,4

1,6

1,4

1,6

1,4

Хамиртуруш

2

2

2

2

2

2

2

2

2

2

2

2

Туз

7

7

9

9

11

11

7

7

9

9

11

11

Зираворлар

5

5

5

5

5

5

5

5

5

5

5

5

Калория, ккал

3100

3100

3600

3400

3900

3750

Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Изоҳ: *Келтирилган барча меъёрлар бир кунда бир маҳал ўтказиладиган ўқув машғулотлари ҳисобида олинган.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
**Ялпи оғирлиги (brutto) 25 фоиз чиқиндилар миқдори учун берилган.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
***Соф оғирлиги (netto) ўртача қиймат бўлиб, у сабзавот ва меваларнинг асл кўринишига ва йил фаслига қараб ўзгариши мумкин. Таомномани шакллантиришда соф оғирлиги келтирилган устундаги маълумотларга мувофиқ табиий овқатланиш стандартларини амалга оширишни таъминлаш лозим.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
3-жадвал
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Бошқарув спорти (велосипед, эшкак эшиш) билан шуғулланадиган ўқувчи-спортчилар учун ўртача кунлик озиқ-овқат маҳсулотларининг номи ва миқдори*
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element

Номланиши

Ўқувчи-спортчиларнинг жинси ва ёши бўйича маҳсулотлар миқдори

gr, ml, brutto

gr, ml, brutto

7-10 ёш

11-13 ёш

14-15 ёш

7-10 ёш

11-13 ёш

14-15 ёш

ўғил болалар

қиз болалар

ўғил болалар

қиз болалар

ўғил болалар

қиз болалар

ўғил болалар

қиз болалар

ўғил болалар

қиз болалар

ўғил болалар

қиз болалар

Буғдой нони

195

175

260

235

265

240

195

175

260

235

265

240

Жавдар нони

100

80

120

100

140

120

100

80

120

100

140

120

Буғдой уни

20

20

25

25

30

25

20

20

25

25

30

25

Ёрмалар, дуккаклилар

60

50

70

60

80

70

50

40

60

55

80

70

Макарон маҳсулотлари

20

16

30

25

35

30

20

16

30

25

35

30

Картошка

325**

290**

325**

290**

325**

290**

244

220

244

220

244

220

Карам

155

125

175

140

200

175

116***

94***

131***

105***

150***

131***

Помидор ва бодринглар

45

35

50

40

55

45

38

30

43

34

47

38

Лавлаги ва сабзи

65

55

75

65

85

75

49

41

56

49

64

56

Бошқа сабзавотлар

65

55

75

65

85

75

49

41

56

49

64

56

Қовунлар

75

65

85

75

95

85

56

49

64

56

71

64

Ошқовоқ

45

38

52

42

60

50

34

29

39

32

45

38

Мева (мева) янги

260

230

270

240

280

250

234***

207***

243***

216***

252***

225***

Қуруқ мевалар (мевалар), шу жумладан, наъматак

20

18

25

22

30

25

20

18

25

22

30

25

Мева шарбатлари, витаминга тўйинтирилган ичимликлар

200

200

200

200

200

200

200

200

200

200

200

200

1-тоифали табиий гўшт (суякли гўшт)

100 (124)

85 (105)

112 (137)

95 (116)

120 (141)

103 (124)

90

76

101

86

110

94

1-тоифали ичи тозаланган товуқ гўшти (1-тоифали товуқ гўшти)

70 (91)

65 (82)

85 (112)

70 (91)

95 (120)

80 (104)

63

59

78

63

88

72

Балиқ филеси

90

85

95

90

95

90

75

64

85

79

85

79

Колбаса маҳсулотлари

20

16

25

20

30

25

19,6

15,7

24,5

19,6

29,4

24,5

Сут (ёғнинг масса улуши-2,5 фоиз, 3,2 фоиз)

400

400

400

400

400

400

400

400

400

400

400

400

Қатиқ маҳсулотлари (ёғнинг масса улуши — 2,5 фоиз 3,2 фоиз)

200

180

230

210

250

230

200

180

230

210

250

230

Творог (ёғнинг масса улуши — 9 фоиз дан кўп эмас)

60

55

65

60

70

65

60

55

65

60

70

65

Пишлоқ, бринза

18

15

20

18

25

20

17,6

14,7

19,6

17,6

24,5

19,6

Сметана (ёғнинг масса улуши — 15 фоиз дан кўп эмас)

15

12

15

12

18

15

15

12

15

12

18

15

Сариёғ

40

32

45

38

50

42

40

32

45

38

50

42

Ўсимлик ёғи

20

18

25

20

30

25

20

18

25

20

30

25

Парҳезли тухум

1 дона

1 дона

1 дона

1 дона

1 дона

1 дона

1 дона

1 дона

1 дона

1 дона

1 дона

1 дона

Шакар

52

45

60

55

65

60

52

45

60

55

65

60

Қандолат маҳсулотлари

15

15

20

20

25

25

15

15

20

20

25

25

Чой

0,52

0,52

0,52

0,52

0,52

0,52

0,52

0,52

0,52

0,52

0,52

0,52

Какао

1,6

1,4

1,6

1,4

1,6

1,4

1,6

1,4

1,6

1,4

1,6

1,4

Хамиртуруш

2

2

2

2

2

2

2

2

2

2

2

2

Туз

7

7

9

9

11

11

7

7

9

9

11

11

Зираворлар

5

5

5

5

5

5

5

5

5

5

5

5

Калория, ккал

3350

3100

3610

3350

4610

3910

Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Изоҳ: *Келтирилган барча меъёрлар бир кунда бир маҳал ўтказиладиган ўқув машғулотлари ҳисобида олинган.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
**Ялпи оғирлиги (brutto) 25 фоиз чиқиндилар миқдори учун берилган.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
***Соф оғирлиги (netto) ўртача қиймат бўлиб, у сабзавот ва меваларнинг асл кўринишига ва йил фаслига қараб ўзгариши мумкин. Таомномани шакллантиришда соф оғирлиги келтирилган устундаги маълумотларга мувофиқ табиий овқатланиш стандартларини амалга оширишни таъминлаш лозим.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
4-жадвал
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Ўқувчи-спортчиларнинг кунлик овқатланиш тартиби
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element

Овқатланиш

Йили, ёши

7-10

11-13

14-15

7-10

11-13

14-15

1-смена

(дарсларнинг бошланиши соат 8.00 да)

2-смена

(дарсларнинг бошланиши соат 13.00 да)

1

Нонушта

7.15-7.30

7.15-7.30

7.15-7.30

7.15-7.30

7.15-7.30

7.15-7.30

2

Иккинчи нонушта

10.35-10.45

10.35-10.45

10.35-10.45

10.15-10.25

10.15-10.25

10.15-10.25

3

Тушлик

12.30-13.00

14.00-14.30

14.00-14.30

12.00-12.30

12.00-12.30

12.00-12.30

4

Толмачой (полдник)

16.00-16.10

16.30-16.40

16.30-16.40

16.00-16.10

16.00-16.10

16.00-16.10

5

Кечки овқат

19.00-19.15

19.30-19.45

19.30-19.45

19.00-19.15

19.30-19.45

19.30-19.45

6

Иккинчи кечки овқат

20.15-20.20

20.45-20.50

20.45-20.50

20.15-20.20

20.45-20.50

20.45-20.50

Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Спорт-таълим муассасалари ўқувчи-спортчиларининг овқатланишига қўйиладиган гигиеник талаблар (0052-23-son SanQvaN)га
5-ИЛОВА
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element

Ишлаб чиқувчилар рўйхати:

Р.Т. Камилова

Санитария, гигиена ва касб касалликлари илмий-тадқиқот институти директори в.в.б., т.ф.д., профессор

А.С. Худайберганов

Санитария, гигиена ва касб касалликлари илмий-тадқиқот институти, Овқатланиш гигиенаси лабораторияси мудири, т.ф.д., профессор

Г.И. Шайхова

Тошкент тиббиёт академияси, Овқатланиш, болалар ва ўсмирлар гигиенаси кафедраси профессори, т.ф.д., профессор

Л.И. Исакова

Санитария, гигиена ва касб касалликлари илмий-тадқиқот институти, Болалар ва ўсмирлар гигиенаси лабораторияси катта илмий ходими, тиббиёт фанлари бўйича фалсафа доктори (PhD)

Шт.О. Тиллаева

Санитария, гигиена ва касб касалликлари илмий-тадқиқот институти, Болалар ва ўсмирлар гигиенаси лабораторияси кичик илмий ходими, таянч докторанти

Шд.О. Тиллаева

Санитария, гигиена ва касб касалликлари илмий-тадқиқот институти, Болалар ва ўсмирлар гигиенаси лабораторияси кичик илмий ходими, таянч докторанти

Й.Э. Нуруллаев

Санитария, гигиена ва касб касалликлари илмий-тадқиқот институти таянч докторанти

Ғ.А. Абдуллажонов

Андижон Давлат тиббиёт институт клиникаси Радиология бўлими, МРТ шифокори

Тақризчилар рўйхати:

Н.А. Нуралиев

Бухоро давлат тиббиёт институти, илмий ишлар бўйича проректори, т.ф.д., профессор

Н.Ж. Эрматов

Тошкент тиббиёт академияси, овқатланиш, болалар ва ўсмирлар гигиенаси кафедраси мудири, т.ф.д., доценти

Р.А. Косимов

Санитария эпидемиологик осойишталик ва жамоат саломатлиги қўмитаси Санитария ва гигиена бўлими етакчи мутахассиси, т.ф.н.