Oʻzbekiston Respublikasining Qonuni, 28.07.2021 yildagi O‘RQ-703-son
Кучга кириш санаси
29.07.2021
Рус
Eng
Ўзб
O’zb
O‘zb|Рус
|
Oʻzbekiston Respublikasining Qonuni Sudlar toʻgʻrisida Qonunchilik palatasi tomonidan 2021-yil 15-iyunda qabul qilingan Senat tomonidan 2021-yil 26-iyunda maʼqullangan 1-bob. Umumiy qoidalar 1-modda. Sud hokimiyati Oʻzbekiston Respublikasida sud hokimiyati qonun chiqaruvchi va ijro etuvchi hokimiyatdan, siyosiy partiyalardan, fuqarolik jamiyatining boshqa institutlaridan mustaqil holda ish yuritadi. Oʻzbekiston Respublikasida odil sudlov faqat sud tomonidan amalga oshiriladi. Hech qaysi boshqa organlar va shaxslar sud hokimiyati vakolatlarini oʻzlashtirib olishga haqli emas. (1-moddaning matni Oʻzbekiston Respublikasining 2025-yil 9-iyundagi OʻRQ-1067-sonli Qonuni tahririda — Qonunchilik maʼlumotlari milliy bazasi, 10.06.2025-y., 03/25/1067/0498-son) 2-modda. Sud tizimi Oʻzbekiston Respublikasida sud tizimi: Oʻzbekiston Respublikasi Konstitutsiyaviy sudi; Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi; harbiy sudlar; Qoraqalpogʻiston Respublikasi sudi, viloyatlar va Toshkent shahar sudlari; Qoraqalpogʻiston Respublikasi maʼmuriy sudi, viloyatlar va Toshkent shahar maʼmuriy sudlari; fuqarolik ishlari boʻyicha tumanlararo, tuman, shahar sudlari; jinoyat ishlari boʻyicha tuman, shahar sudlari; tumanlararo iqtisodiy sudlar; (2-modda birinchi qismining toʻqqizinchi xatboshisi Oʻzbekiston Respublikasining 2026-yil 14-avgustdagi OʻRQ-1165-sonli Qonuni tahririda — Qonunchilik maʼlumotlari milliy bazasi, 14.08.2026-y., 03/26/1165/0841-son) tumanlararo maʼmuriy sudlardan iboratdir. Oʻzbekiston Respublikasida ishlarning toifalariga koʻra sudlarning ixtisoslashuvi amalga oshirilishi mumkin. Oʻzbekiston Respublikasining Konstitutsiyaviy Qonuni bilan maxsus huquqiy rejim oʻrnatilgan hududda tashkil etiladigan ixtisoslashgan sud mazkur Qonunda belgilangan sud tizimiga kirmaydi hamda uning faoliyati ushbu Qonunda belgilanganidan boshqacha qoidalar bilan tartibga solinadi. (2-modda Oʻzbekiston Respublikasining 2026-yil 13-iyuldagi OʻRQ-1158-sonli Qonuniga asosan uchinchi qism bilan toʻldirilgan — Qonunchilik maʼlumotlari milliy bazasi, 14.07.2026-y., 03/26/1158/0727-son. Kuchga kirish sanasi — 2026-yil 25-iyul) Favqulodda sudlar tuzishga yoʻl qoʻyilmaydi. 3-modda. Sudlar toʻgʻrisidagi qonunchilik Sudlar toʻgʻrisidagi qonunchilik ushbu Qonun va boshqa qonun hujjatlaridan iborat. Oʻzbekiston Respublikasi Konstitutsiyaviy sudini tashkil etish va uning faoliyati tartibi alohida qonun bilan belgilanadi. 4-modda. Sudning asosiy vazifalari Sudning asosiy vazifalari fuqarolarning Oʻzbekiston Respublikasi Konstitutsiyasi va boshqa qonunlari, xalqaro shartnomalarida, shuningdek inson huquqlari toʻgʻrisidagi xalqaro hujjatlarda kafolatlangan huquqlari hamda erkinliklarini, davlat va jamoat manfaatlarini, yuridik shaxslar hamda yakka tartibdagi tadbirkorlarning huquqlari va qonun bilan qoʻriqlanadigan manfaatlarini himoya qilishdan iborat. Sudning faoliyati qonun ustuvorligini, ijtimoiy adolatni, fuqarolar tinchligi va totuvligini taʼminlashga qaratilgandir. 5-modda. Sudyalar korpusini shakllantirish Sudyalar korpusini shakllantirish sudyalarning mustaqilligi prinsipiga qatʼiy muvofiq holda Oʻzbekiston Respublikasi Sudyalar oliy kengashi tomonidan amalga oshiriladi. Oʻzbekiston Respublikasi Sudyalar oliy kengashini tashkil etish va uning faoliyati tartibi alohida qonun bilan belgilanadi. 6-modda. Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudining qonunchilik tashabbusi Oʻzbekiston Respublikasi Konstitutsiyasiga muvofiq Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi oʻz vakolatlari jumlasiga kiritilgan masalalar boʻyicha qonun loyihasini Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisining Qonunchilik palatasiga kiritish orqali amalga oshiriladigan qonunchilik tashabbusi huquqiga ega. (6-moddaning matni Oʻzbekiston Respublikasining 2025-yil 9-iyundagi OʻRQ-1067-sonli Qonuni tahririda — Qonunchilik maʼlumotlari milliy bazasi, 10.06.2025-y., 03/25/1067/0498-son) 7-modda. Sudlarda davlat ramzlari Sud binosida Oʻzbekiston Respublikasining Davlat bayrogʻi koʻtariladi, sud binosining old tomonida va sud majlislari zalida Oʻzbekiston Respublikasi Davlat gerbining tasviri joylashtiriladi. 8-modda. Qonuniylik Oʻzbekiston Respublikasida odil sudlov Oʻzbekiston Respublikasi Konstitutsiyasi va qonunlariga qatʼiy muvofiq holda amalga oshiriladi. (8-moddaning matni Oʻzbekiston Respublikasining 2025-yil 9-iyundagi OʻRQ-1067-sonli Qonuni tahririda — Qonunchilik maʼlumotlari milliy bazasi, 10.06.2025-y., 03/25/1067/0498-son) 9-modda. Sudyalarning mustaqilligi Sudyalar mustaqildirlar, faqat Oʻzbekiston Respublikasi Konstitutsiyasi va qonunlariga boʻysunadilar. Sudyalarning odil sudlovni amalga oshirishga doir faoliyatiga har qanday tarzda aralashishga yoʻl qoʻyilmaydi va bunday aralashish qonunga muvofiq javobgarlikka sabab boʻladi. Sudyalar muayyan ishlar boʻyicha hisobdor boʻlmaydi. (9-moddaning birinchi qismi Oʻzbekiston Respublikasining 2025-yil 9-iyundagi OʻRQ-1067-sonli Qonuni tahririda — Qonunchilik maʼlumotlari milliy bazasi, 10.06.2025-y., 03/25/1067/0498-son) Sudyalarga odil sudlovni amalga oshirish bilan bogʻliq boʻlmagan har qanday vazifalar yuklatilishiga yoʻl qoʻyilmaydi. Sudyani muayyan ishning muhokamasidan chetlashtirishga yoki uning vakolatlarini toʻxtatib turishga, boshqa lavozimga oʻtkazishga faqat qonunda belgilangan tartibda va asoslarga koʻra yoʻl qoʻyiladi. (9-modda Oʻzbekiston Respublikasining 2025-yil 9-iyundagi OʻRQ-1067-sonli Qonuniga asosan uchinchi qism bilan toʻldirilgan — Qonunchilik maʼlumotlari milliy bazasi, 10.06.2025-y., 03/25/1067/0498-son) 10-modda. Sud hujjatlarining majburiyligi Qonuniy kuchga kirgan sud hujjatlari barcha davlat organlari, jamoat birlashmalari, korxonalar, muassasalar va tashkilotlar, mansabdor shaxslar, fuqarolar uchun majburiydir hamda Oʻzbekiston Respublikasining butun hududida ijro etilishi shart. Sud hujjatini ijro etmaslik qonunda belgilangan javobgarlikka sabab boʻladi. 11-modda. Qonun va sud oldidagi tenglik Barcha fuqarolar jinsi, irqi, millati, tili, dini, eʼtiqodi, ijtimoiy kelib chiqishi, ijtimoiy mavqeyidan qatʼi nazar, qonun va sud oldida tengdir. Korxonalar, muassasalar hamda tashkilotlar ham qonun va sud oldida tengdir. (11-moddaning matnni Oʻzbekiston Respublikasining 2024-yil 20-sentabrdagi OʻRQ-963-sonli Qonuni tahririda — Qonunchilik maʼlumotlari milliy bazasi, 21.09.2024-y., 03/24/963/0735-son) 12-modda. Sud ishlarini yuritishning oshkoraligi Barcha sudlarda ishlar ochiq koʻriladi. Ishlarni yopiq sud majlisida koʻrib chiqishga faqat qonunda belgilangan hollarda yoʻl qoʻyiladi. Sud majlisi zalida hozir boʻlgan shaxslar, ommaviy axborot vositalari vakillari sud majlisi zalida qonunda belgilangan tartibda fotosuratga olishi, video va audio yozuvni amalga oshirishi mumkin. 13-modda. Sud ishlari yuritiladigan til Oʻzbekiston Respublikasida sud ishlarini yuritish oʻzbek tilida, qoraqalpoq tilida yoki muayyan joydagi koʻpchilik aholi soʻzlashadigan tilda yoxud qonunga muvofiq boshqa tilda olib boriladi. (13-moddaning birinchi qismi Oʻzbekiston Respublikasining 2025-yil 9-iyundagi OʻRQ-1067-sonli Qonuni tahririda — Qonunchilik maʼlumotlari milliy bazasi, 10.06.2025-y., 03/25/1067/0498-son) Sud ishlari yuritilayotgan tilni bilmaydigan ishda ishtirok etuvchi shaxslarga tarjimon orqali ish materiallari bilan toʻla tanishish, sud harakatlarida ishtirok etish huquqi va sudda ona tilida yoki ular biladigan boshqa tilda soʻzlash huquqi taʼminlanadi. 14-modda. Sud himoyasida boʻlish huquqi Oʻzbekiston Respublikasi fuqarolari, chet el fuqarolari va fuqaroligi boʻlmagan shaxslar davlat organlarining hamda boshqa tashkilotlarning, ular mansabdor shaxslarining qonunga xilof qarorlaridan, harakatlari va harakatsizligidan, shu jumladan ularning qarindoshlari sudlanganligi va bundan kelib chiqadigan huquqiy oqibatlar munosabati bilan huquqlarining cheklanishidan, shuningdek hayoti va sogʻligʻi, shaʼni hamda qadr-qimmati, shaxsiy erkinligi va mol-mulki, boshqa huquq va erkinliklariga tajovuzlardan sud himoyasida boʻlish huquqiga ega. Yuridik shaxslar ham sud himoyasida boʻlish huquqiga egadir. (14-moddaning matni Oʻzbekiston Respublikasining 2025-yil 9-iyundagi OʻRQ-1067-sonli Qonuni tahririda — Qonunchilik maʼlumotlari milliy bazasi, 10.06.2025-y., 03/25/1067/0498-son) 15-modda. Odil sudlovni amalga oshirishda malakali yuridik yordam Odil sudlovni amalga oshirishda har bir kishiga malakali yuridik yordam olish huquqi kafolatlanadi. Gumon qilinuvchiga, ayblanuvchiga, sudlanuvchiga sud ishlarini yuritishning har qanday bosqichida himoyalanish huquqi va oʻzini himoya qilish uchun barcha imkoniyatlar taʼminlanadi. Qonunda nazarda tutilgan hollarda davlat hisobidan malakali yuridik yordam koʻrsatilishi taʼminlanadi. (15-modda Oʻzbekiston Respublikasining 2025-yil 9-iyundagi OʻRQ-1067-sonli Qonuni tahririda — Qonunchilik maʼlumotlari milliy bazasi, 10.06.2025-y., 03/25/1067/0498-son) 16-modda. Aybsizlik prezumpsiyasi Jinoyat sodir etganlikda ayblanayotgan shaxs uning aybi qonunda nazarda tutilgan tartibda oshkora sud muhokamasi yoʻli bilan isbotlanmaguncha va sudning qonuniy kuchga kirgan hukmi bilan aniqlanmaguncha aybsiz deb hisoblanadi. Aybdorlikka oid barcha shubhalar, agar ularni bartaraf etish imkoniyatlari tugagan boʻlsa, gumon qilinuvchining, ayblanuvchining, sudlanuvchining yoki mahkumning foydasiga hal qilinishi kerak. Gumon qilinuvchi, ayblanuvchi yoki sudlanuvchi oʻzining aybsizligini isbotlashi shart emas va istalgan vaqtda sukut saqlash huquqidan foydalanishi mumkin. Agar shaxsning oʻz aybini tan olganligi unga qarshi yagona dalil boʻlsa, u aybdor deb topilishi yoki jazoga tortilishi mumkin emas. Hech kim qonunga asoslanmagan holda hibsga olinishi, ushlab turilishi, qamoqqa olinishi, qamoqda saqlanishi yoki uning ozodligi boshqacha tarzda cheklanishi mumkin emas. Hibsga olishga, qamoqqa olishga va qamoqda saqlashga faqat sudning qaroriga koʻra yoʻl qoʻyiladi. Shaxs sudning qarorisiz qirq sakkiz soatdan ortiq muddat ushlab turilishi mumkin emas. Hech kim qiynoqqa solinishi, zoʻravonlikka, boshqa shafqatsiz, gʻayriinsoniy yoki inson qadr-qimmatini kamsituvchi muomalaga yoxud jazoga duchor etilishi mumkin emas. (16-moddaning matni Oʻzbekiston Respublikasining 2025-yil 9-iyundagi OʻRQ-1067-sonli Qonuni tahririda — Qonunchilik maʼlumotlari milliy bazasi, 10.06.2025-y., 03/25/1067/0498-son) 17-modda. Sud hujjati ustidan shikoyat qilish huquqi Taraflar, qonunda nazarda tutilgan hollarda esa boshqa shaxslar ham sud hujjati ustidan qonunda belgilangan tartibda shikoyat qilish huquqiga ega. 2-bob. Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi 18-modda. Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudining vakolatlari Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi fuqarolik, jinoiy, iqtisodiy va maʼmuriy sud ishlarini yuritish sohasida sud hokimiyatining oliy organidir. Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi quyi sudlarning sudlov faoliyati ustidan nazorat olib borish huquqiga ega. Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi: oʻz vakolatlari doirasida ishlarni birinchi instansiya, apellyatsiya yoki kassatsiya va taftish instansiyasi sudi sifatida, shuningdek yangi ochilgan holatlar boʻyicha koʻrib chiqadi; (18-modda uchinchi qismining ikkinchi xatboshisi Oʻzbekiston Respublikasining 2024-yil 14-avgustdagi OʻRQ-943-sonli Qonuni tahririda — Qonunchilik maʼlumotlari milliy bazasi, 14.08.2024-y., 03/24/943/0616-son) Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi Plenumida sud amaliyotining dolzarb masalalarini koʻrib chiqadi va qonunchilikning qoʻllanilishi yuzasidan tushuntirishlar beradi; harbiy sudlarning, Qoraqalpogʻiston Respublikasi sudining, viloyatlar va Toshkent shahar sudlarining, Qoraqalpogʻiston Respublikasi maʼmuriy sudining, viloyatlar va Toshkent shahar maʼmuriy sudlarining, tumanlararo, tuman, shahar sudlarining tashkiliy faoliyatini oʻrganadi; Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi Plenumining tushuntirishlari sudlar tomonidan bajarilishi ustidan nazoratni amalga oshiradi; sud amaliyoti va sud statistikasining tizimli tahlilini amalga oshiradi; sudyalarning va sud apparati xodimlarining malakasini oshirish boʻyicha ishlarni tashkil etadi. Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi qonunga muvofiq boshqa vakolatlarni ham amalga oshirishi mumkin. 19-modda. Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudining tarkibi Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi rais, uning birinchi oʻrinbosari va oʻrinbosarlari — maʼmuriy, fuqarolik, jinoyat va iqtisodiy ishlar boʻyicha sudlov hayʼatlari raislari hamda Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudining sudyalaridan iboratdir. (19-moddaning birinchi qismi Oʻzbekiston Respublikasining 2025-yil 9-iyundagi OʻRQ-1067-sonli Qonuni tahririda — Qonunchilik maʼlumotlari milliy bazasi, 10.06.2025-y., 03/25/1067/0498-son) Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi quyidagi tarkibda ish yuritadi: Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi Plenumi; Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi Rayosati; Maʼmuriy ishlar boʻyicha sudlov hayʼati; Fuqarolik ishlari boʻyicha sudlov hayʼati; Jinoyat ishlari boʻyicha sudlov hayʼati; Iqtisodiy ishlar boʻyicha sudlov hayʼati. Sudlov hayʼatlarida ixtisoslashtirilgan sudlov tarkiblari tuzilishi mumkin. Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi sudyalarining son jihatdan tarkibi Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi raisining taqdimnomasiga binoan Oʻzbekiston Respublikasi Prezidenti tomonidan belgilanadi. 20-modda. Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi Plenumi Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi Plenumi Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi sudyalari, Qoraqalpogʻiston Respublikasi sudi va Qoraqalpogʻiston Respublikasi maʼmuriy sudi raislaridan iborat tarkibda ish yuritadi. Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi Plenumining majlislarida Oʻzbekiston Respublikasi Konstitutsiyaviy sudi raisi, Sudyalar oliy kengashi raisi, Bosh prokurori, adliya vaziri, Advokatlar palatasi raisi, sudyalar, Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisining Inson huquqlari boʻyicha vakili (ombudsman), Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisining Bola huquqlari boʻyicha vakili (Bolalar ombudsmani), Oʻzbekiston Respublikasi Prezidenti huzuridagi Tadbirkorlik subyektlarining huquqlari va qonuniy manfaatlarini himoya qilish boʻyicha vakil, shuningdek Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi huzuridagi ilmiy-maslahat kengashi aʼzolari ishtirok etishi mumkin. (20-moddaning ikkinchi qismi Oʻzbekiston Respublikasining 2024-yil 29-fevraldagi OʻRQ-917-sonli Qonuni tahririda — Qonunchilik maʼlumotlari milliy bazasi, 02.03.2024-y., 03/24/917/0170-son) 21-modda. Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi Plenumini chaqirish tartibi Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi Plenumi zaruriyatga qarab, lekin toʻrt oyda kamida bir marta chaqiriladi. Qonunchilikni qoʻllash masalalariga doir qarorlar loyihalari Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi Plenumining aʼzolariga va boshqa manfaatdor tashkilotlarga majlisdan yigirma kun ilgari yuboriladi. 22-modda. Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi Plenumining vakolatlari Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi Plenumi Plenum aʼzolarining kamida uchdan ikki qismi hozir boʻlgan taqdirda vakolatlidir. Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi Plenumi: sud amaliyotini umumlashtirish materiallarini koʻrib chiqadi va qonunchilikni qoʻllash masalalari boʻyicha tushuntirishlar beradi; qonunchilik tashabbusi tartibida ishlab chiqilgan qonun loyihalarini Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisining Qonunchilik palatasiga kiritish toʻgʻrisidagi masalani koʻrib chiqadi; Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi raisining Oʻzbekiston Respublikasi Konstitutsiyaviy sudiga Oʻzbekiston Respublikasi Konstitutsiyasi va qonunlari normalariga rasmiy sharh berish masalalari yuzasidan murojaat kiritish, shuningdek muayyan ishda qoʻllanilishi lozim boʻlgan normativ-huquqiy hujjatlarning Oʻzbekiston Respublikasi Konstitutsiyasiga muvofiqligi toʻgʻrisidagi sudlar tashabbusi bilan kiritilgan masalalar yuzasidan Oʻzbekiston Respublikasi Konstitutsiyaviy sudiga murojaat kiritish haqidagi taqdimnomasini koʻrib chiqadi; Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi raisining taqdimnomasiga binoan Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi huzuridagi ilmiy-maslahat kengashi tarkibini tasdiqlaydi; Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi raisining taqdimnomalariga binoan Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi Rayosatining tarkibini, sudlov hayʼatlarining tarkibini, shuningdek Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi Plenumining kotibini tasdiqlaydi; Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi Rayosatining ishi toʻgʻrisidagi axborotni, shuningdek sudlov hayʼatlari faoliyati haqidagi maʼruzalarni eshitadi; Oʻzbekiston Respublikasi Harbiy sudi, Qoraqalpogʻiston Respublikasi sudi, viloyatlar va Toshkent shahar sudlari, Qoraqalpogʻiston Respublikasi maʼmuriy sudi, viloyatlar va Toshkent shahar maʼmuriy sudlari raislarining qonunchilikni qoʻllash amaliyoti toʻgʻrisidagi, shuningdek Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi Plenumining qonunchilikni qoʻllash masalalari boʻyicha tushuntirishlari bajarilishi haqidagi maʼruzalarini eshitadi; Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi raisining taqdimnomasiga binoan Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi apparati rahbarini tasdiqlaydi va uning Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi apparati faoliyati toʻgʻrisidagi hisobotlarini eshitadi; Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi matbuot organining tahrir hayʼati tarkibini tasdiqlaydi; Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi Plenumi va Rayosati reglamentlarini tasdiqlaydi. Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi Plenumi qonunga muvofiq boshqa vakolatlarni ham amalga oshirishi mumkin. Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi Plenumi oʻz vakolatlariga kiritilgan masalalar yuzasidan qarorlar qabul qiladi. 23-modda. Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi Plenumining qarori Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi Plenumining qarori majlisda ishtirok etayotgan Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi Plenumi aʼzolarining koʻpchilik ovozi bilan ochiq ovoz berish orqali qabul qilinadi. Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi Plenumining qarori Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi raisi va Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi Plenumining kotibi tomonidan imzolanadi. Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi Plenumining qarori qabul qilingan kundan eʼtiboran qonuniy kuchga kiradi va Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudining rasmiy nashrlarida eʼlon qilinadi. 24-modda. Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi Plenumi majlisining bayonnomasi Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi Plenumining majlislarida bayonnoma yuritiladi. Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi Plenumi majlisining bayonnomasi Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi raisi va Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi Plenumining kotibi tomonidan imzolanadi. 25-modda. Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi Plenumi tomonidan oʻz vakolatlariga kiritilgan masalalarni koʻrib chiqish Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudining Plenumi koʻrib chiqishi uchun masalalar Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi raisi tomonidan kiritiladi. Oʻzbekiston Respublikasi Sudyalar oliy kengashi, Bosh prokurori qonunchilikni qoʻllash masalalari boʻyicha Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi Plenumi tomonidan tushuntirishlar berilishi haqida takliflar kiritishga haqli. Masalani koʻrib chiqish Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi sudyasining yoki buning uchun vakolat berilgan boshqa shaxsning maʼruzasini eshitishdan boshlanadi. Masalaning muhokamasida Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi Plenumining majlisiga taklif qilingan shaxslar ishtirok etishi mumkin. Qonunchilikni qoʻllash masalalari boʻyicha Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi Plenumining tushuntirishlari sudlar, ushbu tushuntirish berilgan qonunchilikni qoʻllayotgan davlat organlari va boshqa organlar, korxonalar, muassasalar, tashkilotlar va mansabdor shaxslar uchun majburiydir. 26-modda. Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi Plenumining kotibi Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi Plenumining kotibi Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi sudyasi vazifalarini bajarish bilan birga Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi Plenumi majlisini tayyorlashga, majlis bayonnomasini yuritishga doir ishlarni tashkiliy jihatdan taʼminlaydi va Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi Plenumi qarori ijrosini tashkil etish uchun zarur boʻlgan harakatlarni amalga oshiradi. 27-modda. Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi Rayosatining tarkibi Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi Rayosati Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi sudyalaridan Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi Plenumi tomonidan belgilanadigan miqdorda tuziladi. Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi raisi, uning birinchi oʻrinbosari va oʻrinbosarlari Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi Rayosati tarkibiga lavozimi boʻyicha kiradi. Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi Rayosati majlislari zaruriyatga qarab, lekin har oyda kamida bir marta oʻtkaziladi va Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi Rayosati aʼzolarining koʻpchiligi hozir boʻlgan taqdirda vakolatlidir. 28-modda. Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi Rayosatining vakolatlari Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi Rayosati: sud amaliyotini umumlashtirish materiallarini koʻrib chiqadi; Oʻzbekiston Respublikasi Harbiy sudi, Qoraqalpogʻiston Respublikasi sudi, viloyatlar va Toshkent shahar sudlari, Qoraqalpogʻiston Respublikasi maʼmuriy sudi, viloyatlar va Toshkent shahar maʼmuriy sudlari raislarining sud faoliyati toʻgʻrisidagi va qonunchilikni qoʻllash amaliyoti haqidagi maʼruzalarini eshitadi; Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi sudlov hayʼatlari va apparati ishini tashkil etish masalalarini koʻrib chiqadi; ishlarni taftish tartibida koʻradi. (28-moddaning birinchi qismi Oʻzbekiston Respublikasining 2024-yil 14-avgustdagi OʻRQ-943-sonli Qonuniga asosan beshinchi xatboshi bilan toʻldirilgan — Qonunchilik maʼlumotlari milliy bazasi, 14.08.2024-y., 03/24/943/0616-son) Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi Rayosati qonunga muvofiq boshqa vakolatlarni ham amalga oshirishi mumkin. 29-modda. Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudining sudlov hayʼatlari Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudining sudlov hayʼatlari: ishlarni birinchi instansiyada, apellyatsiya yoki kassatsiya va taftish tartibida koʻradi; (29-modda birinchi qismining ikkinchi xatboshisi Oʻzbekiston Respublikasining 2024-yil 14-avgustdagi OʻRQ-943-sonli Qonuni tahririda — Qonunchilik maʼlumotlari milliy bazasi, 14.08.2024-y., 03/24/943/0616-son) sud amaliyotini oʻrganadi va umumlashtiradi; sud amaliyoti obzorlarini tayyorlaydi; qonunchilikni takomillashtirish yuzasidan takliflar ishlab chiqadi; sud statistikasini tahlil qiladi. Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudining sudlov hayʼatlari qonunga muvofiq boshqa vakolatlarni ham amalga oshirishi mumkin. 30-modda. Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi raisi Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi raisi: Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi faoliyatiga tashkiliy rahbarlikni amalga oshiradi; ishni taftish tartibida koʻrish zarurligi haqidagi masalani hal etish uchun qonunda nazarda tutilgan tartibda sud ishlarini talab qilib oladi; (30-modda birinchi qismining uchinchi xatboshisi Oʻzbekiston Respublikasining 2024-yil 14-avgustdagi OʻRQ-943-sonli Qonuni tahririda — Qonunchilik maʼlumotlari milliy bazasi, 14.08.2024-y., 03/24/943/0616-son) ishni taftish tartibida koʻrish toʻgʻrisida qonunda nazarda tutilgan tartibda protest kiritadi; (30-modda birinchi qismining toʻrtinchi xatboshisi Oʻzbekiston Respublikasining 2024-yil 14-avgustdagi OʻRQ-943-sonli Qonuni tahririda — Qonunchilik maʼlumotlari milliy bazasi, 14.08.2024-y., 03/24/943/0616-son) sudlarning hal qiluv qarorlari, hukmlari, ajrimlari va qarorlari ijrosini qonunda nazarda tutilgan tartibda toʻxtatib turadi; Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi Plenumi va Rayosatini chaqiradi hamda ularning majlislarida raislik qiladi; Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi Plenumi va Rayosati qarorlarining bajarilishi ustidan nazoratni amalga oshirishga doir ishlarni tashkil etadi; ishni bir suddan boshqa sudga oʻtkazish toʻgʻrisidagi masalani hal qiladi; Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi Plenumi va Rayosati koʻrib chiqishi uchun ularning vakolatlariga taalluqli boʻlgan masalalarni kiritadi; Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi Plenumi tushuntirishlari qonunchilikka muvofiq emasligi aniqlangan taqdirda, Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi Plenumiga taqdimnomalar kiritadi; Oʻzbekiston Respublikasining Konstitutsiyasi va qonunlari normalariga rasmiy sharh berish toʻgʻrisida, shuningdek sudlar tashabbusi bilan kiritilgan muayyan ishda qoʻllanilishi lozim boʻlgan normativ-huquqiy hujjatlarning Oʻzbekiston Respublikasi Konstitutsiyasiga muvofiqligi haqida Oʻzbekiston Respublikasi Konstitutsiyaviy sudiga murojaat kiritish masalalari boʻyicha Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi Plenumiga taqdimnoma kiritadi; Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi Rayosatining tarkibi toʻgʻrisida, sudlov hayʼatlari tarkiblari haqida Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi Plenumiga taqdimnomalar kiritadi; Oʻzbekiston Respublikasi sudlari sudyalari oliy malaka hayʼatining (bundan buyon matnda Sudyalar oliy malaka hayʼati deb yuritiladi) qarorlari, xulosalari ustidan Oʻzbekiston Respublikasi Sudyalar oliy kengashiga taqdimnomalar kiritadi; rais oʻrinbosarlari oʻrtasida vazifalarni taqsimlaydi; Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi apparatining xodimlari bilan mehnat shartnomalarini tuzadi, oʻzgartiradi va bekor qiladi; Oʻzbekiston Respublikasi Sudyalar oliy kengashi bilan kelishilgan holda sudlarning tuzilmalariga boshqaruv xodimlarining umumiy soni doirasida oʻzgartirishlar kiritadi; Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudining shtat jadvalini tasdiqlaydi; buyruqlar va farmoyishlar qabul qiladi; jismoniy shaxslarni, yuridik shaxslarning vakillarini shaxsan qabul qiladi va ularning murojaatlarini koʻrib chiqish boʻyicha ishlarni tashkil etadi. Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudining raisi qonunga muvofiq boshqa vakolatlarni ham amalga oshirishi mumkin. 31-modda. Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi raisining birinchi oʻrinbosari, oʻrinbosarlari — sudlov hayʼatlarining raislari Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi raisining birinchi oʻrinbosari, oʻrinbosarlari — sudlov hayʼatlarining raislari: ishni taftish tartibida koʻrish zarurligi haqidagi masalani hal etish uchun qonunda nazarda tutilgan tartibda sud ishlarini talab qilib oladi; (31-modda birinchi qismining ikkinchi xatboshisi Oʻzbekiston Respublikasining 2024-yil 14-avgustdagi OʻRQ-943-sonli Qonuni tahririda — Qonunchilik maʼlumotlari milliy bazasi, 14.08.2024-y., 03/24/943/0616-son) (31-modda birinchi qismining uchinchi xatboshisi Oʻzbekiston Respublikasining 2024-yil 14-avgustdagi OʻRQ-943-sonli Qonuniga asosan chiqarilgan — Qonunchilik maʼlumotlari milliy bazasi, 14.08.2024-y., 03/24/943/0616-son) Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudining tegishli sudlov hayʼatlari ishiga rahbarlikni amalga oshiradi; Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi Plenumiga sudlov hayʼatlari faoliyati toʻgʻrisidagi maʼruzalarni taqdim etadi; Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudining tegishli sudlov hayʼatlari majlislarida raislik qiladi; tegishli quyi sudlar faoliyatini tashkil etishga koʻmaklashadi; sud amaliyotini umumlashtirish, sud amaliyoti obzorlarini tayyorlash va sud statistikasini tahlil qilish boʻyicha ishlarni tashkil etadi; sudlarning hal qiluv qarorlari, hukmlari, ajrimlari va qarorlari ijrosini qonunda nazarda tutilgan tartibda toʻxtatib turadi; (31-modda birinchi qismining sakkizinchi xatboshisi Oʻzbekiston Respublikasining 2024-yil 14-avgustdagi OʻRQ-943-sonli Qonuni tahririda — Qonunchilik maʼlumotlari milliy bazasi, 14.08.2024-y., 03/24/943/0616-son) sudyalarning va sud apparati xodimlarining malakasini oshirish boʻyicha ishlarni tashkil etadi; jismoniy shaxslarni va yuridik shaxslar vakillarini shaxsan qabul qiladi. Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi raisining birinchi oʻrinbosari, oʻrinbosarlari — sudlov hayʼatlarining raislari qonunga muvofiq boshqa vakolatlarni ham amalga oshirishi mumkin. Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi raisi yoʻqligida uning vakolatlarini raisning birinchi oʻrinbosari, birinchi oʻrinbosar ham yoʻqligida esa rais oʻrinbosarlaridan biri amalga oshiradi. 3-bob. Qoraqalpogʻiston Respublikasi sudi, viloyatlar va Toshkent shahar sudlari 32-modda. Qoraqalpogʻiston Respublikasi sudining, viloyat, Toshkent shahar sudining tarkibi Qoraqalpogʻiston Respublikasi sudi, viloyat, Toshkent shahar sudi rais, rais oʻrinbosarlari — fuqarolik, jinoyat va iqtisodiy ishlar boʻyicha sudlov hayʼatlari raislari, sudyalar, shuningdek xalq maslahatchilaridan iborat boʻladi. Qoraqalpogʻiston Respublikasi sudi, viloyat, Toshkent shahar sudi quyidagi tarkibda ish yuritadi: rayosat; Fuqarolik ishlari boʻyicha sudlov hayʼati; Jinoyat ishlari boʻyicha sudlov hayʼati; Iqtisodiy ishlar boʻyicha sudlov hayʼati. 33-modda. Qoraqalpogʻiston Respublikasi sudi, viloyat, Toshkent shahar sudining vakolatlari Qoraqalpogʻiston Respublikasi sudi, viloyat, Toshkent shahar sudi: oʻz vakolatlari doirasida ishlarni birinchi, apellyatsiya yoki kassatsiya va taftish instansiyasi sudi sifatida koʻradi; (33-modda birinchi qismining ikkinchi xatboshisi Oʻzbekiston Respublikasining 2024-yil 14-avgustdagi OʻRQ-943-sonli Qonuni tahririda — Qonunchilik maʼlumotlari milliy bazasi, 14.08.2024-y., 03/24/943/0616-son) tumanlararo, tuman, shahar sudlarining sudlov faoliyati ustidan nazoratni amalga oshiradi; sud amaliyoti va sud statistikasini umumlashtiradi, ularning tizimli tahlilini amalga oshiradi; sud amaliyoti obzorlarini tayyorlaydi; sudyalar va sud apparati xodimlari malakasini oshirish boʻyicha ishlarni tashkil qiladi. Qoraqalpogʻiston Respublikasi sudi, viloyat, Toshkent shahar sudi qonunga muvofiq boshqa vakolatlarni ham amalga oshirishi mumkin. 34-modda. Qoraqalpogʻiston Respublikasi sudi, viloyat, Toshkent shahar sudining rayosati Qoraqalpogʻiston Respublikasi sudi, viloyat, Toshkent shahar sudi rayosati shu sudning sudyalaridan iborat tarkibda ish yuritadi. Qoraqalpogʻiston Respublikasi sudi, viloyat, Toshkent shahar sudi rayosati majlislari zaruriyatga qarab, lekin har oyda kamida bir marta oʻtkaziladi va rayosat aʼzolarining koʻpchiligi hozir boʻlgan taqdirda vakolatlidir. Qoraqalpogʻiston Respublikasi sudi, viloyat, Toshkent shahar sudi rayosatining qarorlari ovoz berishda ishtirok etgan rayosat aʼzolarining koʻpchilik ovozi bilan qabul qilinadi va tegishli sudning raisi tomonidan imzolanadi. 35-modda. Qoraqalpogʻiston Respublikasi sudi, viloyat, Toshkent shahar sudi rayosatining vakolatlari Qoraqalpogʻiston Respublikasi sudi, viloyat, Toshkent shahar sudi rayosati: sud amaliyotini umumlashtirish va obzorlari, sud statistikasi tahlili materiallarini koʻrib chiqadi; rais oʻrinbosarlari — sudlov hayʼatlari raislarining sudlov hayʼatlari faoliyati haqidagi maʼruzalarini eshitadi; tumanlararo, tuman, shahar sudlari raislarining shu sudlar faoliyati toʻgʻrisidagi va qonunchilikni qoʻllash amaliyoti haqidagi maʼruzalarini eshitadi. Qoraqalpogʻiston Respublikasi sudi, viloyat, Toshkent shahar sudi rayosati qonunga muvofiq boshqa vakolatlarni ham amalga oshirishi mumkin. 36-modda. Qoraqalpogʻiston Respublikasi sudi, viloyat, Toshkent shahar sudining sudlov hayʼatlari Qoraqalpogʻiston Respublikasi sudi, viloyat, Toshkent shahar sudining sudlov hayʼatlari: oʻz vakolatlari doirasida ishlarni birinchi instansiya boʻyicha koʻradi; ishlarni apellyatsiya yoki kassatsiya va taftish tartibida koʻradi; (36-modda birinchi qismining uchinchi xatboshisi Oʻzbekiston Respublikasining 2024-yil 14-avgustdagi OʻRQ-943-sonli Qonuni tahririda — Qonunchilik maʼlumotlari milliy bazasi, 14.08.2024-y., 03/24/943/0616-son) sud amaliyotini oʻrganadi va umumlashtiradi; sud amaliyoti obzorlarini tayyorlaydi; sud statistikasini tahlil qiladi. Qoraqalpogʻiston Respublikasi sudi, viloyat, Toshkent shahar sudining sudlov hayʼatlari qonunga muvofiq boshqa vakolatlarni ham amalga oshirishi mumkin. 37-modda. Qoraqalpogʻiston Respublikasi sudi, viloyat, Toshkent shahar sudi raisi Qoraqalpogʻiston Respublikasi sudi, viloyat, Toshkent shahar sudi raisi: sud faoliyatiga tashkiliy rahbarlikni amalga oshiradi; sud rayosatini chaqiradi va uning majlislarida raislik qiladi; sud rayosatining qarorlari bajarilishi ustidan nazoratni amalga oshirish boʻyicha ishlarni tashkil etadi; sud majlislarida raislik qiladi; quyi turuvchi sudlarning faoliyatini tashkil etishga koʻmaklashadi; sudyalarning, sud apparati xodimlarining hamda xalq maslahatchilarining malakasini oshirish boʻyicha ishlarini tashkil etadi; sud amaliyotini umumlashtirish, sud amaliyoti obzorlarini tayyorlash va sud statistikasini yuritish ishini tashkil etadi; jismoniy shaxslarni, yuridik shaxslarning vakillarini shaxsan qabul qiladi va ularning murojaatlarini koʻrib chiqish boʻyicha ishlarni tashkil etadi; sudyalar malaka hayʼati qarorlari, xulosalari ustidan Sudyalar oliy malaka hayʼatiga taqdimnomalar kiritadi; (37-modda birinchi qismining oʻn birinchi xatboshisi Oʻzbekiston Respublikasining 2024-yil 14-avgustdagi OʻRQ-943-sonli Qonuniga asosan chiqarilgan — Qonunchilik maʼlumotlari milliy bazasi, 14.08.2024-y., 03/24/943/0616-son) sudyalarning aholi bilan uchrashuvlarini tashkil etadi, shuningdek jamoatchilikni har chorakda sudning faoliyati toʻgʻrisida ommaviy axborot vositalari orqali xabardor qilib boradi; (37-modda birinchi qismining oʻn birinchi xatboshisi Oʻzbekiston Respublikasining 2024-yil 14-avgustdagi OʻRQ-943-sonli Qonuni tahririda — Qonunchilik maʼlumotlari milliy bazasi, 14.08.2024-y., 03/24/943/0616-son) sud apparati ishlariga rahbarlik qiladi, sud xodimlari bilan mehnat shartnomalarini tuzadi va bekor qiladi. Qoraqalpogʻiston Respublikasi sudi, viloyat, Toshkent shahar sudi raisi qonunga muvofiq boshqa vakolatlarni ham amalga oshirishi mumkin. Qoraqalpogʻiston Respublikasi sudi, viloyat, Toshkent shahar sudi raisi yoʻqligida uning vakolatlari Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi raisi tomonidan tegishli sud raisining oʻrinbosarlaridan birining zimmasiga yuklatilishi mumkin. 38-modda. Qoraqalpogʻiston Respublikasi sudi, viloyat, Toshkent shahar sudi raisining oʻrinbosari Qoraqalpogʻiston Respublikasi sudi, viloyat, Toshkent shahar sudi raisining oʻrinbosari: tegishli sudlov hayʼati ishini tashkil etadi; tegishli sudlov hayʼati majlislarida raislik qiladi; sud rayosatiga tegishli sudlov hayʼati faoliyati toʻgʻrisida maʼruzalar taqdim etadi; jismoniy shaxslarni, yuridik shaxslarning vakillarini shaxsan qabul qiladi. Qoraqalpogʻiston Respublikasi sudi, viloyat, Toshkent shahar sudi raisining oʻrinbosari qonunga muvofiq boshqa vakolatlarni ham amalga oshirishi mumkin. Qoraqalpogʻiston Respublikasi, viloyat, Toshkent shahar sudi raisining oʻrinbosari yoʻqligida uning vakolatlari ushbu sud raisi tomonidan tegishli sud raisining boshqa oʻrinbosari zimmasiga yuklatilishi mumkin. 4-bob. Fuqarolik ishlari boʻyicha tumanlararo, tuman, shahar sudi. Jinoyat ishlari boʻyicha tuman, shahar sudi. Tumanlararo iqtisodiy sud (4-bobning nomi Oʻzbekiston Respublikasining 2026-yil 14-avgustdagi OʻRQ-1165-sonli Qonuni tahririda — Qonunchilik maʼlumotlari milliy bazasi, 14.08.2026-y., 03/26/1165/0841-son) 39-modda. Fuqarolik ishlari boʻyicha tumanlararo, tuman, shahar sudining, jinoyat ishlari boʻyicha tuman, shahar sudining, tumanlararo iqtisodiy sudning tarkibi (39-moddaning nomi Oʻzbekiston Respublikasining 2026-yil 14-avgustdagi OʻRQ-1165-sonli Qonuni tahririda — Qonunchilik maʼlumotlari milliy bazasi, 14.08.2026-y., 03/26/1165/0841-son) Fuqarolik ishlari boʻyicha tumanlararo, tuman, shahar sudi rais va sudyalardan iborat boʻladi. Jinoyat ishlari boʻyicha tuman, shahar sudi rais, sudyalar, tergov sudyalari va xalq maslahatchilaridan iborat boʻladi. (39-moddaning ikkinchi qismi Oʻzbekiston Respublikasining 2025-yil 28-yanvardagi OʻRQ-1022-sonli Qonuni tahririda — Qonunchilik maʼlumotlari milliy bazasi, 29.01.2025-y., 03/25/1022/0083-son) Tumanlararo iqtisodiy sud rais va sudyalardan iborat boʻladi. (39-moddaning uchinchi qismi Oʻzbekiston Respublikasining 2026-yil 14-avgustdagi OʻRQ-1165-sonli Qonuni tahririda — Qonunchilik maʼlumotlari milliy bazasi, 14.08.2026-y., 03/26/1165/0841-son) Tarkibi olti sudyadan ortiq tumanlararo, tuman, shahar sudida sud raisining oʻrinbosari lavozimi joriy etiladi. Bir tarkibli tumanlararo, tuman, shahar sudi sud raisidan iborat boʻladi. 40-modda. Fuqarolik ishlari boʻyicha tumanlararo, tuman, shahar sudining, jinoyat ishlari boʻyicha tuman, shahar sudining, tumanlararo iqtisodiy sudning vakolatlari (40-moddaning nomi Oʻzbekiston Respublikasining 2026-yil 14-avgustdagi OʻRQ-1165-sonli Qonuni tahririda — Qonunchilik maʼlumotlari milliy bazasi, 14.08.2026-y., 03/26/1165/0841-son) Fuqarolik ishlari boʻyicha tumanlararo, tuman, shahar sudi qonun bilan oʻzining vakolatlariga kiritilgan fuqarolik ishlarini va maʼmuriy huquqbuzarliklar toʻgʻrisidagi ishlarni koʻrib chiqadi. Jinoyat ishlari boʻyicha tuman, shahar sudi jinoyat ishlarini va maʼmuriy huquqbuzarliklar toʻgʻrisidagi ishlarni, shuningdek qamoqqa olish yoki uy qamogʻi tarzidagi ehtiyot chorasini qoʻllash haqidagi yoxud qamoqda saqlash yoki uy qamogʻi muddatini uzaytirish toʻgʻrisidagi, pasportning (harakatlanish hujjatining) amal qilishini toʻxtatib turish haqidagi, Oʻzbekiston Respublikasidan chiqish huquqini vaqtincha cheklash toʻgʻrisidagi, ayblanuvchini lavozimidan chetlashtirish haqidagi, shaxsni tibbiy muassasaga joylashtirish toʻgʻrisidagi yoxud ayblanuvchining tibbiy muassasada boʻlishi muddatini uzaytirish haqidagi, murdani eksgumatsiya qilish toʻgʻrisidagi, pochta-telegraf joʻnatmalarini xatlash haqidagi, tintuv oʻtkazish toʻgʻrisidagi, telefonlar va boshqa telekommunikatsiya qurilmalari orqali olib boriladigan soʻzlashuvlarni eshitib turish, ular orqali uzatiladigan axborotni olish haqidagi, mol-mulkni xatlash toʻgʻrisidagi, amnistiya aktiga asosan mahkumni jazodan ozod qilish toʻgʻrisidagi iltimosnomalarni va qonun bilan oʻzining vakolatlari doirasiga kiritilgan boshqa ishlarni koʻrib chiqadi. (40-moddaning ikkinchi qismi Oʻzbekiston Respublikasining 2025-yil 15-avgustdagi OʻRQ-1081-sonli Qonuni tahririda — Qonunchilik maʼlumotlari milliy bazasi, 15.08.2025-y., 03/25/1081/0738-son) Tumanlararo iqtisodiy sud xoʻjalik yurituvchi subyektlar oʻrtasidagi fuqarolik-huquqiy munosabatlarda yuzaga keladigan nizolarni va korporativ nizolarni, shuningdek qonun bilan oʻzining vakolatlari doirasiga kiritilgan maʼmuriy huquqbuzarliklar toʻgʻrisidagi ishlarni koʻrib chiqadi. (40-moddaning uchinchi qismi Oʻzbekiston Respublikasining 2026-yil 14-avgustdagi OʻRQ-1165-sonli Qonuni tahririda — Qonunchilik maʼlumotlari milliy bazasi, 14.08.2026-y., 03/26/1165/0841-son) 41-modda. Fuqarolik ishlari boʻyicha tumanlararo, tuman, shahar sudi, jinoyat ishlari boʻyicha tuman, shahar sudi, tumanlararo iqtisodiy sud raisi (41-moddaning nomi Oʻzbekiston Respublikasining 2026-yil 14-avgustdagi OʻRQ-1165-sonli Qonuni tahririda — Qonunchilik maʼlumotlari milliy bazasi, 14.08.2026-y., 03/26/1165/0841-son) Fuqarolik ishlari boʻyicha tumanlararo, tuman, shahar sudi, jinoyat ishlari boʻyicha tuman, shahar sudi, tumanlararo iqtisodiy sud raisi: (41-modda birinchi qismining birinchi xatboshisi Oʻzbekiston Respublikasining 2026-yil 14-avgustdagi OʻRQ-1165-sonli Qonuni tahririda — Qonunchilik maʼlumotlari milliy bazasi, 14.08.2026-y., 03/26/1165/0841-son) sud majlislarida raislik qiladi; jismoniy shaxslarni, yuridik shaxslarning vakillarini shaxsan qabul qiladi hamda ularning murojaatlarini koʻrib chiqish boʻyicha ishlarni tashkil etadi; (41-modda birinchi qismining toʻrtinchi xatboshisi Oʻzbekiston Respublikasining 2024-yil 14-avgustdagi OʻRQ-943-sonli Qonuniga asosan chiqarilgan — Qonunchilik maʼlumotlari milliy bazasi, 14.08.2024-y., 03/24/943/0616-son) sudyalarning aholi bilan uchrashuvlarini tashkil etadi, shuningdek jamoatchilikni har chorakda sudning faoliyati toʻgʻrisida ommaviy axborot vositalari orqali xabardor qilib boradi; (41-modda birinchi qismining toʻrtinchi xatboshisi Oʻzbekiston Respublikasining 2024-yil 14-avgustdagi OʻRQ-943-sonli Qonuni tahririda — Qonunchilik maʼlumotlari milliy bazasi, 14.08.2024-y., 03/24/943/0616-son) sud apparati ishiga rahbarlik qiladi, sud apparati xodimlari bilan mehnat shartnomalarini tuzadi va bekor qiladi. Fuqarolik ishlari boʻyicha tumanlararo, tuman, shahar sudining, jinoyat ishlari boʻyicha tuman, shahar sudining, tumanlararo iqtisodiy sudning raisi qonunga muvofiq boshqa vakolatlarni ham amalga oshirishi mumkin. (41-moddaning ikkinchi qismi Oʻzbekiston Respublikasining 2026-yil 14-avgustdagi OʻRQ-1165-sonli Qonuni tahririda — Qonunchilik maʼlumotlari milliy bazasi, 14.08.2026-y., 03/26/1165/0841-son) Fuqarolik ishlari boʻyicha tumanlararo, tuman, shahar sudi, jinoyat ishlari boʻyicha tuman, shahar sudi, tumanlararo iqtisodiy sud raisi yoʻqligida uning vakolatlarini rais oʻrinbosari bajaradi, u yoʻqligida esa, sud raisining vakolatlari Qoraqalpogʻiston Respublikasi sudi, viloyat, Toshkent shahar sudi raisi tomonidan tegishli sud sudyalaridan birining zimmasiga yuklatilishi mumkin. (41-moddaning uchinchi qismi Oʻzbekiston Respublikasining 2026-yil 14-avgustdagi OʻRQ-1165-sonli Qonuni tahririda — Qonunchilik maʼlumotlari milliy bazasi, 14.08.2026-y., 03/26/1165/0841-son) 42-modda. Fuqarolik ishlari boʻyicha tumanlararo, tuman, shahar sudi, jinoyat ishlari boʻyicha tuman, shahar sudi, tumanlararo iqtisodiy sud raisining oʻrinbosari (42-moddaning nomi Oʻzbekiston Respublikasining 2026-yil 14-avgustdagi OʻRQ-1165-sonli Qonuni tahririda — Qonunchilik maʼlumotlari milliy bazasi, 14.08.2026-y., 03/26/1165/0841-son) Fuqarolik ishlari boʻyicha tumanlararo, tuman, shahar sudi, jinoyat ishlari boʻyicha tuman, shahar sudi, tumanlararo iqtisodiy sud raisining oʻrinbosari: (42-modda birinchi qismining birinchi xatboshisi Oʻzbekiston Respublikasining 2026-yil 14-avgustdagi OʻRQ-1165-sonli Qonuni tahririda — Qonunchilik maʼlumotlari milliy bazasi, 14.08.2026-y., 03/26/1165/0841-son) vazifalar taqsimotiga muvofiq sud apparati ishiga rahbarlikni amalga oshiradi; sud majlislarida raislik qiladi; jismoniy shaxslarni, yuridik shaxslarning vakillarini shaxsan qabul qiladi; sud raisi yoʻqligida uning vazifasini bajarib turadi. Fuqarolik ishlari boʻyicha tumanlararo, tuman, shahar sudi, jinoyat ishlari boʻyicha tuman, shahar sudi, tumanlararo iqtisodiy sud raisining oʻrinbosari qonunga muvofiq boshqa vakolatlarni ham amalga oshirishi mumkin. (42-moddaning ikkinchi qismi Oʻzbekiston Respublikasining 2026-yil 14-avgustdagi OʻRQ-1165-sonli Qonuni tahririda — Qonunchilik maʼlumotlari milliy bazasi, 14.08.2026-y., 03/26/1165/0841-son) 5-bob. Harbiy sudlar 43-modda. Harbiy sudlar tizimi Oʻzbekiston Respublikasining harbiy sudlari tizimi Oʻzbekiston Respublikasi Harbiy sudi va hududiy harbiy sudlardan iboratdir. 44-modda. Harbiy sudlarning tarkibi Oʻzbekiston Respublikasi Harbiy sudi viloyat sudi huquqi asosida ish yuritadi hamda rais, rais oʻrinbosari, sudyalar va xalq maslahatchilaridan iborat boʻladi. Hududiy harbiy sudlar tuman sudi huquqi asosida ish yuritadi va rais, xalq maslahatchilaridan iborat boʻladi. 45-modda. Harbiy sudlar sudloviga taalluqli ishlar Oʻzbekiston Respublikasi harbiy sudlari quyidagi ishlarni koʻradi: Oʻzbekiston Respublikasi Mudofaa vazirligining, Davlat xavfsizlik xizmatining, Oʻzbekiston Respublikasi Prezidenti davlat xavfsizlik xizmatining, Milliy gvardiyasining, Favqulodda vaziyatlar vazirligining, Ichki ishlar vazirligi qoʻshinlarining va qonunchilikka muvofiq tashkil etiladigan boshqa harbiy tuzilmalarning harbiy xizmatchilari, shuningdek oʻquv yigʻinlarida boʻlgan vaqtda harbiy xizmatga majburlar tomonidan sodir etilgan jinoyatlar toʻgʻrisidagi ishlarni; harbiy qismlar, qoʻshilmalar va birlashmalarning, harbiy boshqaruv organlarining qoʻmondonligiga nisbatan harbiy xizmatchilarning daʼvolari boʻyicha fuqarolik ishlarini hamda harbiy boshqaruv organlari qarorlari, harbiy mansabdor shaxslarning harbiy xizmatchilarning huquq va erkinliklarini buzuvchi xatti-harakatlari (harakatsizligi) ustidan shikoyatlarni; alohida holatlar tufayli sudlar faoliyat koʻrsatmayotgan joylarda barcha fuqarolik va jinoyat ishlarini; qonun bilan oʻz vakolatiga kiritilgan maʼmuriy huquqbuzarliklar toʻgʻrisidagi ishlarni; davlat sirlariga taalluqli ishlarni. Oʻzbekiston Respublikasi harbiy sudlari qonunga muvofiq boshqa ishlarni ham koʻrishi mumkin. 46-modda. Harbiy sudlar faoliyatini tashkil etish Harbiy sudlar faoliyatini tashkil etish ushbu Qonun bilan tasdiqlanadigan nizomda belgilanadi. 6-bob. Qoraqalpogʻiston Respublikasi maʼmuriy sudi, viloyatlar va Toshkent shahar maʼmuriy sudlari 47-modda. Qoraqalpogʻiston Respublikasi maʼmuriy sudining, viloyat, Toshkent shahar maʼmuriy sudining tarkibi Qoraqalpogʻiston Respublikasi maʼmuriy sudi, viloyat, Toshkent shahar maʼmuriy sudi rais, rais oʻrinbosari, sudyalardan iborat boʻladi hamda rayosat va sudlov hayʼatlari tarkibida ish yuritadi. 48-modda. Qoraqalpogʻiston Respublikasi maʼmuriy sudining, viloyat, Toshkent shahar maʼmuriy sudining vakolatlari Qoraqalpogʻiston Respublikasi maʼmuriy sudi, viloyat, Toshkent shahar maʼmuriy sudi: oʻz vakolatlari doirasida ishlarni birinchi, apellyatsiya yoki kassatsiya va taftish instansiyasi sudi sifatida koʻradi; (48-modda birinchi qismining ikkinchi xatboshisi Oʻzbekiston Respublikasining 2024-yil 14-avgustdagi OʻRQ-943-sonli Qonuni tahririda — Qonunchilik maʼlumotlari milliy bazasi, 14.08.2024-y., 03/24/943/0616-son) tumanlararo maʼmuriy sudlarning sudlov faoliyati ustidan nazoratni amalga oshiradi; sud amaliyoti va sud statistikasini umumlashtiradi, ularning tizimli tahlilini amalga oshiradi; sud amaliyoti obzorlarini tayyorlaydi; sudyalarning va sud apparati xodimlarining malakasini oshirish boʻyicha ishlarni tashkil etadi. Qoraqalpogʻiston Respublikasi maʼmuriy sudi, viloyat, Toshkent shahar maʼmuriy sudi qonunga muvofiq boshqa vakolatlarni ham amalga oshirishi mumkin. 49-modda. Qoraqalpogʻiston Respublikasi maʼmuriy sudi, viloyat, Toshkent shahar maʼmuriy sudining rayosati Qoraqalpogʻiston Respublikasi maʼmuriy sudining, viloyat, Toshkent shahar maʼmuriy sudining rayosati shu sud sudyalaridan iborat tarkibda ish yuritadi. Qoraqalpogʻiston Respublikasi maʼmuriy sudi, viloyat, Toshkent shahar maʼmuriy sudi rayosatining majlislari zaruriyatga qarab, lekin bir oyda kamida bir marta oʻtkaziladi va rayosat aʼzolarining koʻpchiligi hozir boʻlgan taqdirda vakolatlidir. Qoraqalpogʻiston Respublikasi maʼmuriy sudi, viloyat, Toshkent shahar maʼmuriy sudi rayosatining qarorlari ovoz berishda ishtirok etgan rayosat aʼzolarining koʻpchilik ovozi bilan qabul qilinadi va tegishli sud raisi tomonidan imzolanadi. 50-modda. Qoraqalpogʻiston Respublikasi maʼmuriy sudi, viloyat, Toshkent shahar maʼmuriy sudi rayosatining vakolatlari Qoraqalpogʻiston Respublikasi maʼmuriy sudi, viloyat, Toshkent shahar maʼmuriy sudining rayosati: sud amaliyotini umumlashtirish va obzorlari, sud statistikasi tahlili materiallarini koʻrib chiqadi; sudlov hayʼati faoliyati toʻgʻrisidagi maʼruzalarni eshitadi; tumanlararo maʼmuriy sudlar raislarining qonunchilikni qoʻllash amaliyoti toʻgʻrisidagi maʼruzalarini eshitadi. Qoraqalpogʻiston Respublikasi maʼmuriy sudining, viloyat, Toshkent shahar maʼmuriy sudining rayosati qonunga muvofiq boshqa vakolatlarni ham amalga oshirishi mumkin. 51-modda. Qoraqalpogʻiston Respublikasi maʼmuriy sudining, viloyat, Toshkent shahar maʼmuriy sudining sudlov hayʼati Qoraqalpogʻiston Respublikasi maʼmuriy sudining, viloyat, Toshkent shahar maʼmuriy sudining sudlov hayʼati: oʻz vakolatlari doirasida ishlarni birinchi instansiya boʻyicha koʻradi; ishlarni apellyatsiya yoki kassatsiya va taftish tartibida koʻradi; (51-modda birinchi qismining uchinchi xatboshisi Oʻzbekiston Respublikasining 2024-yil 14-avgustdagi OʻRQ-943-sonli Qonuni tahririda — Qonunchilik maʼlumotlari milliy bazasi, 14.08.2024-y., 03/24/943/0616-son) sud amaliyotini oʻrganadi va umumlashtiradi; sud amaliyoti obzorlarini tayyorlaydi; sud statistikasini tahlil qiladi. Qoraqalpogʻiston Respublikasi maʼmuriy sudining, viloyat, Toshkent shahar maʼmuriy sudining sudlov hayʼati qonunga muvofiq boshqa vakolatlarni ham amalga oshirishi mumkin. 52-modda. Qoraqalpogʻiston Respublikasi maʼmuriy sudi, viloyat, Toshkent shahar maʼmuriy sudi raisi Qoraqalpogʻiston Respublikasi maʼmuriy sudi, viloyat, Toshkent shahar maʼmuriy sudi raisi: sud faoliyatiga tashkiliy rahbarlikni amalga oshiradi; sud rayosatini chaqiradi va uning majlislarida raislik qiladi; sud rayosati qarorlarining bajarilishi ustidan nazoratni amalga oshirish boʻyicha ishlarni tashkil etadi; sud majlislarida raislik qiladi; quyi turuvchi sudlarning faoliyatini tashkil etishga koʻmaklashadi; sudyalarning va sud apparati xodimlarining malakasini oshirish boʻyicha ishlarni tashkil etadi; sud amaliyotini umumlashtirish, sud amaliyoti obzorlarini tayyorlash va sud statistikasini yuritish boʻyicha ishlarni tashkil etadi; jismoniy shaxslarni, yuridik shaxslarning vakillarini shaxsan qabul qiladi va ularning murojaatlarini koʻrib chiqish boʻyicha ishlarni tashkil etadi; sudyalar malaka hayʼati qarorlari, xulosalari ustidan Sudyalar oliy malaka hayʼatiga taqdimnomalar kiritadi; (52-modda birinchi qismining oʻn birinchi xatboshisi Oʻzbekiston Respublikasining 2024-yil 14-avgustdagi OʻRQ-943-sonli Qonuniga asosan chiqarilgan — Qonunchilik maʼlumotlari milliy bazasi, 14.08.2024-y., 03/24/943/0616-son) sudyalarning aholi bilan uchrashuvlarini tashkil etadi, shuningdek jamoatchilikni har chorakda sudning faoliyati toʻgʻrisida ommaviy axborot vositalari orqali xabardor qilib boradi; (52-modda birinchi qismining oʻn birinchi xatboshisi Oʻzbekiston Respublikasining 2024-yil 14-avgustdagi OʻRQ-943-sonli Qonuni tahririda — Qonunchilik maʼlumotlari milliy bazasi, 14.08.2024-y., 03/24/943/0616-son) sud apparati ishlariga rahbarlik qiladi, sud apparati xodimlari bilan mehnat shartnomalarini tuzadi va bekor qiladi. Qoraqalpogʻiston Respublikasi maʼmuriy sudi, viloyat, Toshkent shahar maʼmuriy sudi raisi yoʻqligida uning vakolatlari Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi raisi tomonidan tegishli sudning rais oʻrinbosari zimmasiga yuklatilishi mumkin. Qoraqalpogʻiston Respublikasi maʼmuriy sudi, viloyat, Toshkent shahar maʼmuriy sudi raisi qonunga muvofiq boshqa vakolatlarni ham amalga oshirishi mumkin. 53-modda. Qoraqalpogʻiston Respublikasi maʼmuriy sudi, viloyat, Toshkent shahar maʼmuriy sudi raisining oʻrinbosari Qoraqalpogʻiston Respublikasi maʼmuriy sudi, viloyat, Toshkent shahar maʼmuriy sudi raisining oʻrinbosari: sudlov hayʼati ishini tashkil etadi; sudlov hayʼati majlislarida raislik qiladi; sud rayosatiga sudlov hayʼatining faoliyati toʻgʻrisida maʼruzalar taqdim etadi; jismoniy shaxslarni, yuridik shaxslarning vakillarini shaxsan qabul qiladi; sud raisi yoʻqligida uning vakolatlarini amalga oshiradi. Qoraqalpogʻiston Respublikasi maʼmuriy sudi, viloyat, Toshkent shahar maʼmuriy sudi raisining oʻrinbosari qonunga muvofiq boshqa vakolatlarni ham amalga oshirishi mumkin. Qoraqalpogʻiston Respublikasi maʼmuriy sudi, viloyat, Toshkent shahar maʼmuriy sudi raisining oʻrinbosari yoʻqligida uning vakolatlari Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi raisi tomonidan tegishli sud sudyalaridan birining zimmasiga yuklatilishi mumkin. 7-bob. Tumanlararo maʼmuriy sud 54-modda. Tumanlararo maʼmuriy sudning tarkibi Tumanlararo maʼmuriy sud rais va sudyalardan iborat boʻladi. Tarkibi olti nafar sudyadan ortiq boʻlgan tumanlararo maʼmuriy sudda rais oʻrinbosari lavozimi joriy etiladi. 55-modda. Tumanlararo maʼmuriy sudning vakolatlari Tumanlararo maʼmuriy sud davlat organlarining, fuqarolar oʻzini oʻzi boshqarish organlarining qarorlari, ular mansabdor shaxslarining xatti-harakatlari (harakatsizligi) ustidan berilgan, ommaviy-huquqiy munosabatlardan kelib chiqadigan shikoyatlar va arizalar boʻyicha maʼmuriy nizolarni, shuningdek qonun bilan oʻz vakolatiga kiritilgan boshqa ishlarni koʻrib chiqadi. 56-modda. Tumanlararo maʼmuriy sud raisi Tumanlararo maʼmuriy sud raisi: sud majlislarida raislik qiladi; jismoniy shaxslarni, yuridik shaxslarning vakillarini shaxsan qabul qiladi va ularning murojaatlarini koʻrib chiqish boʻyicha ishlarni tashkil etadi; (56-modda birinchi qismining toʻrtinchi xatboshisi Oʻzbekiston Respublikasining 2024-yil 14-avgustdagi OʻRQ-943-sonli Qonuniga asosan chiqarilgan — Qonunchilik maʼlumotlari milliy bazasi, 14.08.2024-y., 03/24/943/0616-son) sudyalarning aholi bilan uchrashuvlarini tashkil etadi, shuningdek jamoatchilikni har chorakda sudning faoliyati toʻgʻrisida ommaviy axborot vositalari orqali xabardor qilib boradi; (56-modda birinchi qismining toʻrtinchi xatboshisi Oʻzbekiston Respublikasining 2024-yil 14-avgustdagi OʻRQ-943-sonli Qonuni tahririda — Qonunchilik maʼlumotlari milliy bazasi, 14.08.2024-y., 03/24/943/0616-son) sud apparati ishiga rahbarlik qiladi, sud xodimlari bilan mehnat shartnomalarini tuzadi va bekor qiladi. Tumanlararo maʼmuriy sud raisi qonunga muvofiq boshqa vakolatlarni ham amalga oshirishi mumkin. Tumanlararo maʼmuriy sud raisi yoʻqligida uning vakolatlarini rais oʻrinbosari bajaradi, u yoʻqligida esa sud raisining vakolatlari Qoraqalpogʻiston Respublikasi maʼmuriy sudi, viloyat, Toshkent shahar maʼmuriy sudi raisi tomonidan tegishli sud sudyalaridan birining zimmasiga yuklatilishi mumkin. 57-modda. Tumanlararo maʼmuriy sud raisining oʻrinbosari Tumanlararo maʼmuriy sud raisining oʻrinbosari: vazifalar taqsimotiga muvofiq sud apparati ishiga rahbarlikni amalga oshiradi; sud majlislarida raislik qiladi; jismoniy shaxslarni, yuridik shaxslarning vakillarini shaxsan qabul qiladi; sud raisi yoʻqligida uning vakolatlarini amalga oshiradi. Tumanlararo maʼmuriy sud raisining oʻrinbosari qonunga muvofiq boshqa vakolatlarni ham amalga oshirishi mumkin. 8-bob. Sudyalarning maqomi, ularning huquq va majburiyatlari 58-modda. Sudyalar Oʻzbekiston Respublikasida sudyalar qonunga muvofiq odil sudlovni amalga oshirishga vakolat berilgan shaxslardir. Oʻzbekiston Respublikasida barcha sudyalar bir xil maqomga ega. Sudlar raislari, rais oʻrinbosarlari ayni vaqtda sudyalardir. Sudyalarga malaka darajalari beriladi. Sudyalarga malaka darajalarini belgilash va berish tartibi ushbu Qonun bilan tasdiqlanadigan nizomda aniqlanadi. 59-modda. Xalq maslahatchilari Oʻttiz besh yoshdan kichik boʻlmagan, fuqarolarning yashash yoki ish joyidagi yigʻilishida ochiq ovoz berish yoʻli bilan ikki yarim yil muddatga saylangan Oʻzbekiston Respublikasi fuqarosi xalq maslahatchisi boʻlishi mumkin. Haqiqiy harbiy xizmatni oʻtayotgan, saylov kunida oʻttiz besh yoshga toʻlgan, harbiy qismlar harbiy xizmatchilarining yigʻilishlarida ochiq ovoz berish yoʻli bilan ikki yarim yil muddatga saylangan Oʻzbekiston Respublikasi fuqarosi harbiy sudning xalq maslahatchisi boʻlishi mumkin. Har bir sud uchun xalq maslahatchilari soni sudyalarning tegishli malaka hayʼatlari tomonidan belgilanadi. Xalq maslahatchilari odil sudlovni amalga oshirishda sudyaning huquqlaridan foydalanadi. Xalq maslahatchilari sudlardagi oʻz vazifalarini bajarishga bir yilda koʻpi bilan ikki haftaga navbatma-navbat chaqiriladi, bundan ularning ishtirokida boshlangan sud ishini koʻrishni tugallash zarurati bu muddatni uzaytirishni taqozo etgan hollar mustasno. Shu davrda ularning ish joyidagi oʻrtacha ish haqi saqlanib qoladi. 60-modda. Sudyaning qasamyodi Ilk bor sudyalik lavozimiga saylangan yoki tayinlangan shaxs quyidagi mazmunda qasamyod qiladi: Zimmamga yuklatilgan vazifalarni halol va vijdonan bajarishga, odil sudlovni faqat Oʻzbekiston Respublikasi Konstitutsiyasi va qonunlariga boʻysungan holda amalga oshirishga, sudyalik burchim va vijdonim buyurganidek begʻaraz, xolis va adolatli boʻlishga tantanali qasamyod qilaman. (60-modda birinchi qismining ikkinchi xatboshisi Oʻzbekiston Respublikasining 2025-yil 9-iyundagi OʻRQ-1067-sonli Qonuni tahririda — Qonunchilik maʼlumotlari milliy bazasi, 10.06.2025-y., 03/25/1067/0498-son) Sudya Oʻzbekiston Respublikasi Davlat bayrogʻi oldida, Qoraqalpogʻiston Respublikasida esa Qoraqalpogʻiston Respublikasi Davlat bayrogʻi oldida ham tantanali vaziyatda qasamyod qiladi. Sudyalar Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi Plenumi majlisida qasamyod qiladi. Qoraqalpogʻiston Respublikasi sudlarining sudyalari tegishincha Qoraqalpogʻiston Respublikasi sudi va Qoraqalpogʻiston Respublikasi maʼmuriy sudi rayosati majlisida qasamyod qiladi. Ilk bor lavozimga saylangan yoki tayinlangan sudya oʻz vakolatlarini amalga oshirishga qasamyod qilganidan keyin kirishadi. 61-modda. Sudyaning huquqlari Sudya quyidagi huquqlarga ega: mansabdor shaxslar va fuqarolardan odil sudlovni amalga oshirish bilan bogʻliq boʻlgan oʻz farmoyishlarining bajarilishini talab qilish; mansabdor va boshqa shaxslardan odil sudlovni amalga oshirish uchun zarur boʻlgan axborotni olish; odil sudlovni amalga oshirish uchun zarur boʻlgan maʼlumotlarni davlat organlarining va boshqa tashkilotlarning axborot tizimlaridan bepul asosda olish hamda shaxsga doir maʼlumotlar mavjud axborot tizimlaridan foydalanish, shu jumladan masofadan turib foydalanish; davlat organlarining, shuningdek boshqa tashkilotlarning axborot tizimlaridan odil sudlovni amalga oshirish uchun zarur boʻlgan shaxsga doir maʼlumotlarni fuqarolarning yozma roziligisiz bepul asosda olish; sudyalar hamjamiyati organlarini shakllantirishda va ular faoliyatida ishtirok etish; uyushmalarga birlashish. Sudya qonunga muvofiq boshqa huquqlarga ham ega boʻlishi mumkin. Davlat organlari, mansabdor shaxslar, jamoat birlashmalari, boshqa yuridik va jismoniy shaxslar sudyaning odil sudlovni amalga oshirish bilan bogʻliq boʻlgan talablari hamda farmoyishlarini soʻzsiz bajarishi shart. Sudyaning talablari va farmoyishlarini bajarmaslik qonunda belgilangan javobgarlikka sabab boʻladi. 62-modda. Sudyaning majburiyatlari Sudya: Oʻzbekiston Respublikasining Konstitutsiyasi va qonunlariga ogʻishmay rioya etishi; fuqarolarning huquq va erkinliklari, shaʼni, qadr-qimmati hamda mol-mulki, korxonalar, muassasalar va tashkilotlarning huquqlari hamda qonun bilan qoʻriqlanadigan manfaatlari himoya qilinishini taʼminlashi; oʻz vakolatlarini amalga oshirishda, shuningdek xizmatdan tashqari munosabatlarda Sudyalik odobi kodeksi talablariga rioya etishi, sud hokimiyati obroʻsini, sudyaning shaʼni va qadr-qimmatini tushirishi yoki uning begʻarazligi, xolisligi va adolatliligiga shubha tugʻdirishi mumkin boʻlgan har qanday xatti-harakatdan oʻzini tiyishi; korrupsiyaning har qanday koʻrinishlariga va odil sudlovni amalga oshirish boʻyicha faoliyatiga gʻayriqonuniy aralashishga urinishlarga qarshilik koʻrsatishi hamda bunday holatlar aniqlangan taqdirda bu haqda Oʻzbekiston Respublikasi Sudyalar oliy kengashiga xabar qilishi; sud protsessi ishtirokchilarini hurmat qilishi; oʻz malakasini sudyalik vakolatlarini bajarish uchun zarur boʻlgan darajada saqlab turishi; manfaatlar toʻqnashuvi yuzaga kelgan taqdirda oʻzini oʻzi rad qilishi va sud protsessi ishtirokchilarini xabardor qilishi shart. Sudya: sudyalar maslahatlashuvi sirini va yopiq sud majlislarini oʻtkazish chogʻida olingan maʼlumotlarni oshkor qilishga; senator, davlat hokimiyati vakillik organlari deputati boʻlishga; siyosiy partiya aʼzosi boʻlishga, uni moddiy jihatdan qoʻllab-quvvatlashga, siyosiy partiyalarning tadbirlarida ishtirok etishga, boshqa siyosiy faoliyat bilan shugʻullanishga; haq toʻlanadigan boshqa faoliyat bilan shugʻullanishga, bundan sudyaning vazifalarini bajarishga toʻsqinlik qilmaydigan pedagogik, ilmiy va boshqa ijodiy faoliyat mustasno; shaxsan yoki ishonchli shaxslar orqali tadbirkorlik faoliyati bilan shugʻullanishga, shu jumladan xoʻjalik yurituvchi subyektni boshqarishda, uning tashkiliy-huquqiy shaklidan qatʼi nazar, ishtirok etishga; Oʻzbekiston Respublikasi hududidan tashqarida joylashgan chet el banklarida hisobvaraqlar (omonatlar) ochishga va ularga ega boʻlishga, naqd pul mablagʻlarini hamda qimmatliklarni saqlashga. Bunday cheklov sudyaning eriga (xotiniga) va voyaga yetmagan farzandlariga nisbatan ham amal qiladi; jismoniy yoki yuridik shaxslarning ishlari boʻyicha sudda vakil boʻlishga (qonuniy vakillik hollari bundan mustasno); sudda koʻrib chiqilayotgan masala yuzasidan sud hujjati qonuniy kuchga kirgunga qadar oshkora mulohazalar bildirishga; qonunga muvofiq maxfiy axborot jumlasiga kiritilgan, sudyalik vakolatlarini amalga oshirishi munosabati bilan oʻziga maʼlum boʻlib qolgan maʼlumotlarni sudyalik vakolatlarini amalga oshirish bilan bogʻliq boʻlmagan maqsadlarda oshkor qilishga yoki foydalanishga haqli emas. Sudyaning zimmasida qonunga muvofiq boshqa majburiyatlar ham boʻlishi mumkin. 9-bob. Sudyalar mustaqilligining asosiy kafolatlari 63-modda. Sudyalarning mustaqilligini taʼminlash Sudyalarning mustaqilligi quyidagilar orqali taʼminlanadi: ularni qonunda belgilangan tartibda lavozimga saylash, tayinlash, sudyalik vakolatlarini toʻxtatib turish va tugatish; sudyaning daxlsizligi; odil sudlovni amalga oshirishdagi qatʼiy tartib-taomil; qarorlarni chiqarish chogʻida sudyalar maslahatlashuvining sir tutilishi va uni oshkor qilishni talab etishning taqiqlanishi; sudyaga hurmatsizlik qilganlik, odil sudlovni amalga oshirish boʻyicha faoliyatga aralashganlik va sudyaning daxlsizligini buzganlik uchun qonunda belgilangan javobgarlik; sudyaga davlat hisobidan uning yuksak maqomiga munosib moddiy va ijtimoiy taʼminot berish. Sudyaning mustaqilligini cheklaydigan qonunchilik hujjatlari qabul qilishga yoʻl qoʻyilmaydi. Sudya, uning oila aʼzolari va ularning mol-mulki davlatning alohida himoyasida boʻladi. 64-modda. Sudyaning daxlsizligi Sudyaning shaxsi daxlsiz. Sudyaning daxlsizligi uning turar joyiga, xizmat xonasiga, u foydalanadigan transport vositasi va aloqa vositalariga, xat-xabarlariga, unga tegishli ashyolar va hujjatlarga taalluqlidir. Sudyalarning shaxsiy xavfsizligini taʼminlash maqsadlarida ularga Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi raisi tomonidan belgilanadigan roʻyxat boʻyicha saqlash, olib yurish va undan foydalanish huquqi bilan xizmat quroli hamda shaxsiy himoya vositalari beriladi. Zarur hollarda tegishli sud raisining qaroriga binoan ichki ishlar organi sudya va uning oilasi uchun qurolli soqchilar ajratadi. Sudyaga nisbatan jinoyat ishi faqat Oʻzbekiston Respublikasi Bosh prokurori tomonidan qoʻzgʻatilishi mumkin. Sudya Oʻzbekiston Respublikasi Sudyalar oliy kengashining xulosasi olinmasdan va Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi Plenumining roziligisiz jinoiy javobgarlikka tortilishi, qamoqqa olinishi mumkin emas. Sudya tegishli sudyalar malaka hayʼatining xulosasi olinmasdan maʼmuriy javobgarlikka tortilishi mumkin emas. Oʻzbekiston Respublikasi Sudyalar oliy kengashi raisining sudyalar daxlsizligini buzganlik va ularning odil sudlovni amalga oshirish borasidagi faoliyatiga aralashganlik faktlari toʻgʻrisidagi taqdimnomasi prokuratura organlari tomonidan bir oy muddatda koʻrib chiqiladi. Oʻzbekiston Respublikasi Bosh prokuraturasi koʻrsatilgan faktlar boʻyicha jinoyat ishi qoʻzgʻatilganligi yoki qoʻzgʻatilishi rad etilganligi haqida Oʻzbekiston Respublikasi Sudyalar oliy kengashiga xabar beradi. Sudyani huquqni muhofaza qiluvchi organlarga guvoh yoki gumon qilinuvchi sifatida soʻroq qilish uchun chaqirishga faqat tegishli sudyalar malaka hayʼatining roziligi bilan yoʻl qoʻyiladi. Sudyaga nisbatan qamoqqa olish tarzidagi ehtiyot chorasi faqat unga nisbatan ogʻir yoki oʻta ogʻir jinoyat yoki odam oʻlimiga sabab boʻlgan qasddan boshqa jinoyat sodir etganlikda ayb qoʻyilgan hollarda qoʻllanilishi mumkin. Mazkur qoida sudya sifatida ishlagan davrida shunday jinoyat sodir etganlikda ayblanayotgan sobiq sudyaga nisbatan ham qoʻllaniladi. (64-moddaning sakkizinchi qismi Oʻzbekiston Respublikasining 2024-yil 14-avgustdagi OʻRQ-943-sonli Qonuni tahririda — Qonunchilik maʼlumotlari milliy bazasi, 14.08.2024-y., 03/24/943/0616-son) Sudya huquqbuzarlik sodir etganlikda gumon qilinib ushlab turilgan taqdirda, bu haqda ushlab turish uchun asos boʻlgan hujjatlar koʻchirma nusxalari ilova qilingan holda Oʻzbekiston Respublikasi Sudyalar oliy kengashiga u ushlangan paytdan eʼtiboran uch soatdan kechiktirmasdan xabar qilinishi shart. Sudyaning turar joyiga yoki xizmat xonasiga, foydalanadigan transportiga kirish, ularni koʻzdan kechirish, ularda tintuv oʻtkazish yoki ulardan ashyoni olish, uning telefondagi soʻzlashuvlarini eshitish, sudyani shaxsan koʻzdan kechirish va uni shaxsiy tintuv qilish, shuningdek uning xat-xabarlarini, unga tegishli ashyolar va hujjatlarni koʻzdan kechirish, olib qoʻyish yoxud olish faqat sudning qaroriga binoan yoki Oʻzbekiston Respublikasi Bosh prokurorining ruxsati bilan amalga oshirilishi mumkin. Sudyaga nisbatan jinoyat ishi Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi sudloviga tegishlidir. Sudda oʻz vazifalarini bajarayotgan davrda xalq maslahatchilariga sudyalar daxlsizligining barcha kafolatlari tatbiq etiladi. 65-modda. Sudyaga hurmatsizlik qilganlik uchun javobgarlik Davlat organlari va boshqa organlar, korxonalar, muassasalar hamda tashkilotlar, mansabdor shaxslar, fuqarolar sudyalarni hurmat qilishi va ularning mustaqilligi prinsipiga rioya etishi shart. Sudyaga hurmatsizlik qilish, xuddi shuningdek uni ochiqdan-ochiq mensimaslikdan dalolat beruvchi xatti-harakatlar qilish qonunga muvofiq javobgarlikka sabab boʻladi. 66-modda. Sudyalarning odil sudlovni amalga oshirish borasidagi faoliyatiga aralashishga yoʻl qoʻyilmasligi Sudyalarning odil sudlovni amalga oshirish borasidagi faoliyatiga aralashishga yoʻl qoʻyilmaydi. Muayyan ishni har tomonlama, toʻla va xolisona koʻrib chiqishga toʻsqinlik qilish yoki gʻayriqonuniy sud hujjati chiqarilishiga erishish maqsadida sudyalarga qanday boʻlmasin taʼsir koʻrsatish qonunga muvofiq jinoiy javobgarlikka sabab boʻladi. Sudyadan koʻrilgan yoki ish yuritishidagi ishlar mohiyati boʻyicha biron-bir tushuntirishlar berishni talab qilish, shuningdek qonunda nazarda tutilgan hollardan va tartibdan tashqari, kimga boʻlmasin, tanishib chiqish uchun ishlarni taqdim etish taqiqlanadi. Ommaviy axborot vositalari oʻz xabarlarida muayyan ish yuzasidan sud muhokamasi natijalarini oldindan oʻzicha hal qilib qoʻyishga yoki sudga qanday shaklda boʻlmasin taʼsir koʻrsatishga haqli emas. 10-bob. Sudyalarni saylash va tayinlash 67-modda. Sudyalik lavozimiga nomzodga qoʻyiladigan talablar Oʻttiz besh yoshga toʻlgan, oliy yuridik maʼlumotga ega boʻlgan Oʻzbekiston Respublikasi fuqarosi sudyalik lavozimiga nomzod boʻlishi mumkin. Quyidagilar sudyalik lavozimiga nomzod boʻlishi mumkin emas: jinoyat sodir etganlikda ayblanayotgan shaxs; ilgari sudlangan yoki oʻziga nisbatan jinoyat ishi reabilitatsiya qilmaydigan asoslar boʻyicha tugatilgan shaxs; chet davlat fuqaroligiga ega boʻlgan yoki chet davlat hududida doimiy yashash huquqini tasdiqlovchi yashash guvohnomasiga yoxud boshqa hujjatga ega boʻlgan shaxs; sud tomonidan muomalaga layoqatsiz yoki muomala layoqati cheklangan deb eʼtirof etilgan shaxs; psixiatriya yoki narkologiya muassasalarida hisobda turgan shaxs; sudyaning vakolatlarini amalga oshirishga toʻsqinlik qiladigan boshqa kasallikka chalingan shaxs. 68-modda. Sudyalik lavozimiga saylanadigan, tayinlanadigan shaxslarga qoʻyiladigan talablar Ushbu Qonunning 67-moddasi talablariga javob beradigan, yuridik ixtisoslik boʻyicha kamida oʻn besh yillik ish stajiga, shu jumladan, qoida tariqasida, sudya sifatida kamida yetti yillik ish stajiga ega boʻlgan shaxs Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi sudyasi boʻlishi mumkin. Ushbu Qonunning 67-moddasi talablariga javob beradigan, yuridik ixtisoslik boʻyicha kamida oʻn yillik ish stajiga, shu jumladan, qoida tariqasida, sudya sifatida kamida ikki yillik ish stajiga ega boʻlgan shaxs Oʻzbekiston Respublikasi Harbiy sudining, Qoraqalpogʻiston Respublikasi sudining, Qoraqalpogʻiston Respublikasi maʼmuriy sudining, viloyat, Toshkent shahar sudining, viloyat, Toshkent shahar maʼmuriy sudining sudyasi boʻlishi mumkin. Ushbu Qonunning 67-moddasi talablariga javob beradigan, oʻttiz besh yoshga toʻlgan va yuridik ixtisoslik boʻyicha kamida yetti yillik ish stajiga ega boʻlgan shaxs tumanlararo, tuman, shahar sudining, hududiy harbiy sudning sudyasi boʻlishi mumkin. Ilk bor sudyalik lavozimiga tayinlanadigan nomzodlar Oʻzbekiston Respublikasi Sudyalar oliy kengashi huzuridagi Sudyalar oliy maktabida majburiy tartibda oʻqishi shart. Oʻqish davrida ular asosiy ish joyi boʻyicha oʻrtacha oylik ish haqi saqlanmagan holda mehnat majburiyatlarini bajarishdan ozod etiladi, biroq oʻqishning butun davrida ish joyi (lavozimi) saqlanadi. 69-modda. Sudyalarni saylash va tayinlash tartibi Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi sudyasi Oʻzbekiston Respublikasi Sudyalar oliy kengashining tavsiyasi asosida Oʻzbekiston Respublikasi Prezidentining taqdimnomasiga binoan Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisining Senati tomonidan saylanadi. Viloyat, Toshkent shahar sudi, Oʻzbekiston Respublikasi Harbiy sudi, viloyat, Toshkent shahar maʼmuriy sudi, tumanlararo, tuman, shahar sudi, hududiy harbiy sud sudyasi Oʻzbekiston Respublikasi Sudyalar oliy kengashi tomonidan lavozimga tayinlanadi. Qoraqalpogʻiston Respublikasi sudi, Qoraqalpogʻiston Respublikasi maʼmuriy sudi, Qoraqalpogʻiston Respublikasi tumanlararo, tuman, shahar sudi sudyasi Oʻzbekiston Respublikasi Sudyalar oliy kengashining taqdimnomasiga binoan Qoraqalpogʻiston Respublikasi Joʻqorgʻi Kengesi tomonidan lavozimga tayinlanadi. Oʻzbekiston Respublikasi Prezidenti tomonidan tayinlanadigan yoki kelishib olinadigan lavozimlarda faoliyat yuritayotgan va benuqson obroʻ-eʼtiborga ega boʻlgan shaxslar, istisno tariqasida, Oʻzbekiston Respublikasi Sudyalar oliy kengashi huzuridagi Sudyalar oliy maktabida majburiy tartibda oʻqitilmagan holda ilk bor sudyalik lavozimlariga tayinlanishi mumkin. Sudyani lavozimga tayinlash tegishli sudyalar malaka hayʼatining xulosasi inobatga olingan holda amalga oshiriladi. 70-modda. Sud raisini, rais oʻrinbosarini lavozimga saylash va tayinlash tartibi Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi raisi, Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi raisining birinchi oʻrinbosari, rais oʻrinbosari — Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi sudlov hayʼatining raisi Oʻzbekiston Respublikasi Prezidentining taqdimnomasiga binoan Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisining Senati tomonidan saylanadi. Viloyat, Toshkent shahar sudi, Oʻzbekiston Respublikasi Harbiy sudi, viloyat, Toshkent shahar maʼmuriy sudi raisi, rais oʻrinbosari, Oʻzbekiston Respublikasi Sudyalar oliy kengashining taqdimnomasiga binoan Oʻzbekiston Respublikasining Prezidenti tomonidan lavozimga tayinlanadi. Qoraqalpogʻiston Respublikasi sudi, Qoraqalpogʻiston Respublikasi maʼmuriy sudi raisi, rais oʻrinbosari Oʻzbekiston Respublikasi Sudyalar oliy kengashining Oʻzbekiston Respublikasining Prezidenti bilan kelishib olingan xulosasi asosida Qoraqalpogʻiston Respublikasi Joʻqorgʻi Kengesi Raisining taqdimnomasiga binoan Qoraqalpogʻiston Respublikasi Joʻqorgʻi Kengesi tomonidan saylanadi. Qoraqalpogʻiston Respublikasi tumanlararo, tuman, shahar sudi raisi, rais oʻrinbosari Oʻzbekiston Respublikasi Sudyalar oliy kengashining taqdimnomasiga binoan Qoraqalpogʻiston Respublikasi Joʻqorgʻi Kengesi tomonidan tayinlanadi. Tumanlararo, tuman, shahar sudi, hududiy harbiy sud raisi, rais oʻrinbosari Oʻzbekiston Respublikasi Sudyalar oliy kengashi tomonidan lavozimga tayinlanadi. 71-modda. Sudyaning vakolatlari muddati va uni hisoblash tartibi Sudya birinchi marta besh yillik muddatga, navbatdagi oʻn yillik muddatga va lavozimda boʻlishning muddatsiz davriga belgilangan tartibda saylanadi yoki tayinlanadi. Sudyaning vakolatlari muddati uning sudyalik lavozimida boʻlgan umumiy stajidan kelib chiqqan holda hisoblanadi. Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi sudyasi lavozimida boʻlishning eng yuqori yoshi yetmish yoshni, boshqa sudlar sudyalari uchun — oltmish besh yoshni tashkil etadi. Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi sudyasi lavozimida boʻlishning eng yuqori yoshi oʻzining roziligi bilan Oʻzbekiston Respublikasi Prezidenti tomonidan besh yilgacha, boshqa sudlar sudyasining yoshi esa Oʻzbekiston Respublikasi Sudyalar oliy kengashi tomonidan xuddi shunday besh yilgacha uzaytirilishi mumkin. Sudya qonunchilikka muvofiq pensiyaga chiqish huquqini saqlab qoladi. 72-modda. Sud raisi, rais oʻrinbosarining vakolatlari muddati Sud raisi, rais oʻrinbosarining vakolatlari muddati besh yil. Shaxs ayni bir sudda ketma-ket ikki muddatdan ortiq rais, rais oʻrinbosari lavozimini egallab turishi mumkin emas. Sud raisi, rais oʻrinbosari vakolatlari u saylangan yoki tayinlangan muddat oʻtgach tugaydi. Sud raisi, rais oʻrinbosarining vakolatlari muddati oʻtganligi yoki u tomonidan egallab turgan lavozimidan ozod etish haqida ariza berganligi munosabati bilan tugagan taqdirda, uning sudyalik vakolatlari saqlanib qoladi va u shu kundan boshlab sudyalik lavozimida ishni davom ettiradi, mazkur sudda boʻsh turgan sudyalik lavozimi boʻlmagan taqdirda, oʻzining roziligi bilan sudyalik vakolatlarining qolgan muddatiga boshqa sudga sudyalik lavozimiga oʻtkaziladi. 73-modda. Sudyani boshqa sudyalik lavozimiga oʻtkazish tartibi Sudya vakolatlari muddati davrida oʻzining roziligi bilan Oʻzbekiston Respublikasi Sudyalar oliy kengashi tomonidan boshqa sudyalik lavozimiga oʻtkazilishi mumkin. Qoraqalpogʻiston Respublikasi sudi, Qoraqalpogʻiston Respublikasi maʼmuriy sudi sudyasi, Qoraqalpogʻiston Respublikasi tumanlararo, tuman (shahar) sudi raisi, rais oʻrinbosari, sudyasi vakolat muddati davrida oʻzining roziligi bilan Oʻzbekiston Respublikasi Sudyalar oliy kengashi taqdimnomasiga binoan Qoraqalpogʻiston Respublikasi Joʻqorgʻi Kengesi tomonidan boshqa sudyalik lavozimiga oʻtkazilishi mumkin. Bir sudning oʻzida sudyalik lavozimida boʻlish muddati, qoida tariqasida, ikki yildan kam boʻlmasligi kerak. Sudyani boshqa sudyalik lavozimiga oʻtkazish toʻgʻrisidagi masala Sudyalar oliy malaka hayʼati xulosasiga binoan Oʻzbekiston Respublikasi Sudyalar oliy kengashiga koʻrib chiqish uchun kiritiladi. 11-bob. Sudyalarning intizomiy javobgarligi 74-modda. Sudyalar intizomiy javobgarligining asoslari Sudya faqat tegishli sudyalar malaka hayʼati qaroriga binoan quyidagi hollarda intizomiy javobgarlikka tortilishi mumkin: odil sudlovni amalga oshirish chogʻida qonuniylikni buzganligi uchun; sud ishini tashkil etishda beparvoligi yoki intizomsizligi oqibatida yoʻl qoʻygan kamchiliklari uchun; sudyalik shaʼni va qadr-qimmatiga dogʻ tushiradigan hamda sudning obroʻsini tushiradigan nojoʻya xatti-harakat sodir etganligi uchun; Sudyalar odobi kodeksi talablarini buzganligi uchun. Sud qarorining bekor qilinishi yoki oʻzgartirilishining oʻzi, sud qarorini chiqarishda qatnashgan sudyaning, agar u ataylab qonun buzilishiga yoki jiddiy oqibatlarga olib kelgan vijdonsizlikka yoʻl qoʻymagan boʻlsa, javobgar boʻlishiga sabab boʻlmaydi. Agar intizomiy jazo choralari berilganidan keyin bir yil mobaynida sudya ushbu moddaning birinchi qismida nazarda tutilgan harakatlarni sodir etmasa, u intizomiy javobgarlikka tortilmagan deb hisoblanadi. Sudyalarni intizomiy javobgarlikka tortish tartibi qonun bilan tasdiqlanadigan nizomda belgilanadi. 75-modda. Sudyaga nisbatan intizomiy ish qoʻzgʻatish Sudyaga nisbatan intizomiy ish tegishli sudyalar malaka hayʼati tomonidan sudya ushbu Qonun 74-moddasining birinchi qismida nazarda tutilgan harakatlarni sodir etilgani toʻgʻrisidagi ariza yoki xabar boʻyicha oʻtkazilgan xizmat tekshiruvi natijalariga koʻra qoʻzgʻatilishi mumkin. 76-modda. Sudyaga nisbatan qoʻllaniladigan intizomiy jazo choralari Sudyalarning malaka hayʼati intizomiy javobgarlikka tortilgan sudyaga quyidagi intizomiy jazo choralaridan birini qoʻllashi mumkin: ogohlantirish; hayfsan; oʻrtacha oylik ish haqining oʻttiz foizidan ortiq boʻlmagan miqdorda jarima; malaka darajasini bir pogʻonaga pasaytirish; vakolatlarini muddatidan ilgari tugatish. Intizomiy jazo choralari qoʻllanilayotganida qoidabuzarlikning xususiyati va oqibatlari, nojoʻya xatti-harakatning ogʻir-yengilligi, sudyaning shaxsi, aybdorlik darajasi inobatga olinadi. 77-modda. Intizomiy jazo choralarini qoʻllash toʻgʻrisidagi qaror ustidan shikoyat qilish Sudyalar malaka hayʼatining intizomiy jazo choralarini qoʻllash toʻgʻrisidagi qarori ustidan Sudyalar oliy malaka hayʼatiga shikoyat qilish mumkin. Sudyalar oliy malaka hayʼatining qarori ustidan Oʻzbekiston Respublikasi Sudyalar oliy kengashiga shikoyat berish mumkin. 12-bob. Sudyaning vakolatlarini toʻxtatib turish va tugatish 78-modda. Sudyaning vakolatlarini toʻxtatib turish Sudyaning vakolatlari tegishli sudyalar malaka hayʼati qarori bilan quyidagi hollarda toʻxtatib turiladi, agar: sudya oʻz lavozimiga zid faoliyat bilan shugʻullanayotgan boʻlsa; sudyaga nisbatan tibbiy yoʻsindagi majburlov choralari qoʻllanilgan boʻlsa; sudya sudning hal qiluv qarori bilan bedarak yoʻqolgan deb topilgan boʻlsa; sudyaga nisbatan jinoyat ishi qoʻzgʻatilgan boʻlsa; sudya davlat hokimiyati vakillik organlari saylovida deputatlikka nomzod sifatida ishtirok etayotgan boʻlsa. Sudyaning vakolatlari ularni toʻxtatib turishga sabab boʻlgan asoslar bekor boʻlgunga qadar toʻxtatib turiladi. Sudya qonunda belgilangan tartibda tegishli sudyalar malaka hayʼati qarori ustidan shikoyat qilishga haqli. Sudyaning vakolatlari toʻxtatib turilishi unga ish haqi toʻlashni toʻxtatishga yoki ish haqi miqdorini kamaytirishga, uning taʼminoti darajasini pasaytirishga va sudyani ushbu Qonunda belgilangan daxlsizlik kafolatlaridan mahrum qilishga sabab boʻlmaydi, bundan ehtiyot chorasi sifatida sudyaga nisbatan qamoqqa olish chorasi tanlangan hollar mustasno. Sudyaning vakolatlarini qayta tiklash toʻgʻrisidagi qaror sudyaning vakolatlarini toʻxtatib turgan tegishli sudyalar malaka hayʼati tomonidan qabul qilinadi. 79-modda. Sudyaning vakolatlarini muddatidan ilgari tugatish Sudyaning vakolatlari quyidagi hollarda muddatidan ilgari tugatiladi: 1) u sudyaning qasamyodini buzgan taqdirda; 2) u yozma ariza bergan taqdirda; 3) tegishli sudyalar malaka hayʼati tomonidan ogohlantirish qilinganidan yoki vakolatlari toʻxtatilganidan keyin u sudyalik lavozimiga zid faoliyat bilan shugʻullanishni davom ettiravergan taqdirda; 4) u sud tomonidan muomalaga layoqatsiz yoki muomala layoqati cheklangan deb topilgan taqdirda; 5) u Oʻzbekiston Respublikasining fuqaroligidan chiqqan yoki uni yoʻqotgan taqdirda; 6) unga nisbatan sudning ayblov hukmi qonuniy kuchga kirgan taqdirda; 7) u vafot etganda yoki sudning qarori bilan vafot etgan deb eʼlon qilingan taqdirda; 8) sogʻligʻining holatiga yoki boshqa uzrli sabablarga koʻra u uzoq vaqt mobaynida sudyalik vazifasini bajarishga qodir boʻlmay qolgan taqdirda; 9) sud raisining vakolat muddati tugashi munosabati bilan, agar u boshqa sudyalik lavozimiga oʻtishga rozilik bermasa; 10) sudya tomonidan tegishli sudyalar malaka hayʼatining qarori bilan sudyaga vakolatlarini tugatish tarzidagi intizomiy jazo chorasi qoʻllanilishiga sabab boʻlgan, ushbu Qonun 74-moddasining birinchi qismida nazarda tutilgan harakatlar sodir etilganda. Ushbu moddada nazarda tutilgan asoslar mavjud boʻlgan taqdirda: Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi sudyasining vakolatlari — Oʻzbekiston Respublikasi Prezidentining taqdimnomasiga binoan Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisining Senati tomonidan; viloyatlar va Toshkent shahar sudlari, viloyatlar va Toshkent shahar maʼmuriy sudlari, Oʻzbekiston Respublikasi Harbiy sudi raisining va rais oʻrinbosarining vakolatlari — Oʻzbekiston Respublikasi Sudyalar oliy kengashining taqdimnomasiga binoan Oʻzbekiston Respublikasi Prezidenti tomonidan; viloyatlar va Toshkent shahar sudlari, viloyatlar va Toshkent shahar maʼmuriy sudlari, Oʻzbekiston Respublikasi Harbiy sudi sudyasining, tumanlararo, tuman, shahar sudlari, harbiy sudlar raisining va sudyasining vakolatlari — tegishli sudyalar malaka hayʼati xulosasiga koʻra Oʻzbekiston Respublikasi Sudyalar oliy kengashi tomonidan; Qoraqalpogʻiston Respublikasi sudi, Qoraqalpogʻiston Respublikasi maʼmuriy sudi, tumanlararo, tuman, shahar sudlari sudyasining vakolatlari — Oʻzbekiston Respublikasi Sudyalar oliy kengashining xulosasi asosida Qoraqalpogʻiston Respublikasi Joʻqorgʻi Kengesi Raisi kiritgan taqdimnomaga binoan Qoraqalpogʻiston Respublikasi Joʻqorgʻi Kengesi tomonidan muddatidan ilgari tugatiladi. Sudyaning vakolatlarini ushbu modda birinchi qismining 1, 3, 8 va 10-bandlarida nazarda tutilgan hollarda tegishli sudyalar malaka hayʼati qarori asosida muddatidan ilgari tugatishga yoʻl qoʻyiladi. Sudya tegishli sudyalar malaka hayʼati qarori ustidan qonunda belgilangan tartibda shikoyat qilishga haqli. Sudning qayta tashkil etilishi yoki tugatilishi sudyani lavozimidan ozod etish uchun asos boʻlib xizmat qilishi mumkin emas. (79-modda Oʻzbekiston Respublikasining 2025-yil 9-iyundagi OʻRQ-1067-sonli Qonuniga asosan beshinchi qism bilan toʻldirilgan — Qonunchilik maʼlumotlari milliy bazasi, 10.06.2025-y., 03/25/1067/0498-son) Xalq maslahatchilarining vakolatlari ushbu moddaning birinchi qismida koʻrsatilgan asoslar boʻyicha muddatidan ilgari tugatiladi, bundan ushbu modda birinchi qismining 1, 3, 9 va 10-bandlarida koʻrsatib oʻtilgan asoslar mustasno. 80-modda. Sudyalar malaka hayʼatlari Sudyalar malaka hayʼatlari quyidagi masalalarni koʻrib chiqish uchun tuziladi: sudyaning intizomiy javobgarligi; sudyaning vakolatlarini toʻxtatib turish yoki muddatidan ilgari tugatish; sudyaning daxlsizligini taʼminlash; sudyaga malaka darajasini berish; xalq maslahatchilarini tanlash va ularning saylovini oʻtkazish boʻyicha ishlarni tashkil qilish; sudyaning qasamyodi va Sudyalar odobi kodeksiga rioya etilishi ustidan nazorat qilish. Sudyalar malaka hayʼatlari Oʻzbekiston Respublikasi Sudyalar oliy kengashining zimmasiga yuklatilgan vazifalarni bajarishida unga koʻmaklashadi. Sudyalar oliy malaka hayʼati Oʻzbekiston Respublikasi sudyalari qurultoyi tomonidan besh yil muddatga saylanadi. Oʻzbekiston Respublikasi Harbiy sudi, Qoraqalpogʻiston Respublikasi, viloyatlar va Toshkent shahar sudlari, Qoraqalpogʻiston Respublikasi, viloyatlar va Toshkent shahar maʼmuriy sudlari sudyalarining malaka hayʼatlari tegishli sudlar sudyalarining konferensiyalarida besh yil muddatga saylanadi. Sudyalar malaka hayʼatlarining faoliyatini tashkil etish tartibi qonun bilan tasdiqlanadigan nizomda belgilanadi. 13-bob. Sudyalarning va ular oila aʼzolarining moddiy hamda ijtimoiy taʼminoti 81-modda. Sudyalarning moddiy taʼminoti Sudyaning ish haqi qonunchilikda belgilangan miqdorlarda va respublika budjeti mablagʻlari hisobidan toʻlanadigan oylik lavozim maoshidan, malaka darajasi, koʻp yillik xizmati, faxriy unvoni uchun har oylik ustama haqlardan iborat boʻladi. Normativ-huquqiy hujjatlarga muvofiq sudyalarga boshqa toʻlovlar ham amalga oshirilishi mumkin. Sudyalarga mehnatga haq toʻlashning belgilangan fondi doirasida mukofotlar toʻlanishi va moddiy yordam koʻrsatilishi mumkin. Sudyalar xizmat safariga yuborilganda havo, temir yoʻl, avtomobil yoʻlovchilar transportida (taksi va shahar yoʻlovchilar transporti bundan mustasno) joy band qilib qoʻyish va yoʻl hujjatlarini navbatsiz olish huquqidan foydalanadi. 82-modda. Sudyalarning har yilgi mehnat taʼtili Sudyalarga har yili oʻttiz kalendar kunidan iborat mehnat taʼtili beriladi. Oʻn yildan ortiq sudyalik ish stajiga ega boʻlgan sudyalarga oʻz xohishiga koʻra olti kalendar kunigacha qoʻshimcha mehnat taʼtili berilishi mumkin. 83-modda. Sudyalarni uy-joy bilan taʼminlash Uy-joyga muhtoj boʻlgan sudya mahalliy ijro etuvchi hokimiyat organlari tomonidan Oʻzbekiston Respublikasi Vazirlar Mahkamasi belgilagan tartibda sud joylashgan yerda xizmat turar joyi bilan taʼminlanadi. (83-moddaning birinchi qismi Oʻzbekiston Respublikasining 2025-yil 30-dekabrdagi OʻRQ-1109-sonli Qonuni tahririda — Qonunchilik maʼlumotlari milliy bazasi, 30.12.2025-y., 03/25/1109/1241-son) Sudya unga doimiy yashash uchun belgilangan tartibda turar joy berilgunga qadar turar joy arendasi, ijarasi (ikkilamchi ijarasi) bilan bogʻliq xarajatlari kompensatsiya qilinishi huquqiga ega. 84-modda. Sudyalarni va ularning oila aʼzolarini ijtimoiy himoya qilish choralari Sudyaning hayoti va sogʻligʻi davlatning maxsus muhofazasida boʻladi hamda respublika budjeti mablagʻlari hisobidan davlat tomonidan majburiy tartibda sugʻurta qilinadi. Quyidagi hollarda sugʻurta kompaniyalari (sugʻurtalovchilar) sugʻurta summalarini toʻlaydi: sudya ishlayotgan davrida yoki vakolatlari muddati tugaganidan keyin halok boʻlsa (vafot etsa), agar bu sudya oʻz xizmat vazifalarini bajarishi munosabati bilan duchor boʻlgan mayibligi yoki sogʻligʻining boshqacha shikastlanishi oqibatida roʻy bergan boʻlsa, uning merosxoʻrlariga — sudyaning ellik oylik ish haqi miqdorida; sudya oʻz xizmat vazifalarini bajarishi munosabati bilan kelgusida kasbga doir faoliyat bilan shugʻullanish imkoniyatini istisno etadigan darajada mayib boʻlib qolganida yoki uning sogʻligʻiga boshqacha shikast yetkazilganida — sudyaning yigirma besh oylik ish haqi miqdorida; sudya oʻz xizmat vazifalarini bajarishi munosabati bilan kelgusida kasbga doir faoliyat bilan shugʻullanish imkoniyatini istisno etmaydigan va mehnat qobiliyatining doimiy yoʻqolishiga olib kelmaydigan darajada mayib boʻlib qolganida yoki uning sogʻligʻiga boshqacha shikast yetkazilganida — sudyaning besh oylik ish haqi miqdorida. Sudya oʻz xizmat vazifalarini bajarishi munosabati bilan kelgusida kasbga doir faoliyat bilan shugʻullanish imkoniyatini istisno etadigan darajada mayib boʻlib qolganida yoki uning sogʻligʻiga boshqacha shikast yetkazilganida majburiy davlat sugʻurtasi boʻyicha olingan toʻlovlarni hisobga olmagan holda unga ish haqi va tayin etilgan pensiya oʻrtasidagi farq tarzidagi kompensatsiya har oyda toʻlanadi. Sudya oʻz xizmat vazifalarini bajarishi munosabati bilan duchor boʻlgan mayiblik yoki uning sogʻligʻiga boshqacha shikast yetkazilishi oqibatida halok boʻlsa (vafot etsa), uning qaramogʻida boʻlgan mehnatga qobiliyatsiz oila aʼzolariga sudya ish haqining ularning hissasiga toʻgʻri keladigan qismi va boquvchisini yoʻqotganligi munosabati bilan ularga tayinlangan pensiya oʻrtasidagi farq tarzidagi kompensatsiya har oyda, majburiy davlat sugʻurtasi boʻyicha olingan toʻlovlarni hisobga olmagan holda toʻlanadi. Sudyaning oʻz xizmat vazifalarini bajarishi munosabati bilan unga tegishli mol-mulkni yoʻq qilish yoki shikastlash oqibatida yetkazilgan moddiy zararning oʻrni sudyaga yoki uning oila aʼzolariga toʻlaligicha qoplanadi. Ushbu moddaning ikkinchi — beshinchi qismlarida nazarda tutilgan zararning oʻrnini qoplash boʻyicha toʻlovlar respublika budjeti mablagʻlari hisobidan amalga oshirilib, keyinchalik ular aybdor shaxslardan qonunda belgilangan tartibda undirib olinadi. 85-modda. Sudyalarning vakolatlari muddati tugaganidan keyin ularga beriladigan kafolatlar Vakolatlari muddati tugagan sudyalarning oʻrtacha oylik ish haqi ularni yangi vakolatlar muddatiga qayta saylash yoki qayta tayinlash toʻgʻrisidagi masala hal qilinayotgan davrda yoxud boshqa ish berilgunga qadar, lekin koʻpi bilan uch oygacha saqlab qolinadi. Sudyalarga ularning vakolatlari muddati tugaganidan keyin ular sudyalik lavozimiga saylanishga yoki tayinlanishga qadar egallab turgan avvalgi ishi (lavozimi) beriladi, bunday ish (lavozim) mavjud boʻlmaganda esa avvalgisiga teng boshqa ish (lavozim) beriladi. 86-modda. Mehnat toʻgʻrisidagi qonunchilikning sudyalarga nisbatan amal qilishi Mehnat toʻgʻrisidagi qonunchilik sudyalarga nisbatan ushbu Qonunda tartibga solinmagan munosabatlarga oid qismida tatbiq etiladi. 87-modda. Sudyalarning pensiya taʼminoti Sudyalarning pensiya taʼminoti qonunchilikda belgilanadi. 14-bob. Yakunlovchi qoidalar 88-modda. Sud apparati Sud apparati sudning odil sudlovni amalga oshirish, sud amaliyotini umumlashtirish, sud statistikasini tahlil qilish, shuningdek sudning boshqa vazifalarini bajarishga doir ishlarini taʼminlaydi. Sud apparati xodimlari Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudining raisi tomonidan belgilanadigan tartibda attestatsiyadan oʻtadi. Sud apparati xodimlariga mansab darajalarini belgilash va berish tartibi ushbu Qonun bilan tasdiqlanadigan nizomda belgilanadi. 89-modda. Sudlarning tuzilishi va shtatlari Oʻzbekiston Respublikasi sudlarining tuzilmasi va shtat birligi Oʻzbekiston Respublikasi Prezidenti tomonidan tasdiqlanadi. Sudlarning shtatlar jadvali Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudining raisi va Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi huzuridagi Sudlar faoliyatini taʼminlash departamenti (bundan buyon matnda Departament deb yuritiladi) tomonidan tasdiqlanadi. Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudining raisi zarur boʻlgan hollarda sudlarning shtatlar jadvaliga shtat birligi va mehnatga haq toʻlash fondi doirasida oʻzgartirishlar kiritadi. 90-modda. Sudlarni moliyalashtirish Sudlarning faoliyatini moliyalashtirish, ularning binolarini qoʻriqlash va saqlab turish Oʻzbekiston Respublikasining Davlat budjeti mablagʻlari hisobidan amalga oshiriladi hamda odil sudlovni toʻliq va mustaqil ravishda amalga oshirish imkoniyatini taʼminlashi kerak. Ajratiladigan mablagʻlar miqdori Oʻzbekiston Respublikasining har yilgi Davlat budjeti toʻgʻrisidagi Qonun bilan tasdiqlanadi. (90-moddaning birinchi qismi Oʻzbekiston Respublikasining 2025-yil 9-iyundagi OʻRQ-1067-sonli Qonuni tahririda — Qonunchilik maʼlumotlari milliy bazasi, 10.06.2025-y., 03/25/1067/0498-son) Ajratilgan mablagʻlarni taqsimlash: Qoraqalpogʻiston Respublikasi sudlari, viloyatlar va Toshkent shahar sudlari, Qoraqalpogʻiston Respublikasi maʼmuriy sudi, viloyatlar va Toshkent shahar maʼmuriy sudlari, tumanlararo, tuman, shahar sudlari va harbiy sudlar uchun — Departament tomonidan; Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi uchun — Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi tomonidan amalga oshiriladi. Har bir sud alohida bino, qoʻriqlash va avtotransport bilan taʼminlanadi. 91-modda. Sudlar faoliyatini moddiy-texnika va moliyaviy jihatdan taʼminlash Sudlar faoliyatini moddiy-texnika va moliyaviy jihatdan taʼminlash Departament tomonidan amalga oshiriladi. Departamentning asosiy vazifalari quyidagilardan iborat: sudlar faoliyatini moddiy-texnika va moliyaviy jihatdan taʼminlashga doir ishlarni tashkil etish, shuningdek bu ishlarni takomillashtirish yuzasidan takliflar tayyorlash; sudlar binolarini qurish va taʼmirlash uchun ajratilgan mablagʻlar samarali sarflanishini taʼminlash, sudlar faoliyati uchun zarur shart-sharoitlar yaratish boʻyicha chora-tadbirlar koʻrish; sudyalar va sud apparati xodimlarining mehnat sharoitlarini, moddiy va ijtimoiy taʼminotini yaxshilash boʻyicha takliflar ishlab chiqish; sudlar faoliyatini moddiy-texnika va moliyaviy jihatdan taʼminlashning joriy holatini tizimli tahlil qilish, sudlar faoliyatini moddiy-texnika va moliyaviy jihatdan taʼminlashni rivojlantirishga doir uzoq muddatli kompleks dasturlar tayyorlash; sudyalarning va sud protsesslarining xavfsizligini taʼminlash boʻyicha ishlarni tashkil etish. Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi huzuridagi Sudlar faoliyatini taʼminlash departamenti vakolatlari va uning faoliyatini tashkil etish Oʻzbekiston Respublikasi Prezidenti tomonidan tasdiqlanadigan nizomda belgilanadi. 92-modda. Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudining matbuot organlari Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi oʻz matbuot organlariga ega. 93-modda. Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi huzuridagi ilmiy-maslahat kengashi Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi huzurida maslahat organi boʻlgan va jamoatchilik asosida ishlaydigan ilmiy-maslahat kengashi tuziladi. Uning vazifasiga qonunchilikni qoʻllash yuzasidan sud amaliyotida kelib chiqadigan masalalar boʻyicha ilmiy asoslangan tavsiyalar ishlab chiqish kiradi. 94-modda. Sudlar muhri Sud Oʻzbekiston Respublikasi Davlat gerbining tasviri tushirilgan va oʻz nomi yozilgan muhrga ega boʻladi. 95-modda. Sudyalarning maxsus kiyimi Sudya odil sudlovni maxsus kiyimda amalga oshiradi, kiyim tavsifi va namunalari Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisining Senati tomonidan tasdiqlanadi. 96-modda. Sudyaning guvohnomasi Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudining raisiga, rais oʻrinbosarlariga va sudyalariga guvohnomalar Oʻzbekiston Respublikasi Prezidenti tomonidan beriladi. Boshqa sudlarning sudyalariga guvohnomalar Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudining raisi tomonidan beriladi. 97-modda. Sudlar faoliyati toʻgʻrisidagi nizomlarni tasdiqlash Quyidagilar tasdiqlansin: Harbiy sudlar faoliyatini tashkil etish toʻgʻrisidagi nizom — ushbu Qonunga 1-ilovaga muvofiq; Sudyalarning malaka darajalari toʻgʻrisidagi nizom — ushbu Qonunga 2-ilovaga muvofiq; Sud tizimi xodimlarining mansab darajalari toʻgʻrisidagi nizom — ushbu Qonunga 3-ilovaga muvofiq. 98-modda. Oʻzbekiston Respublikasining ayrim qonun hujjatlarini oʻz kuchini yoʻqotgan deb topish Quyidagilar oʻz kuchini yoʻqotgan deb topilsin: 1) Oʻzbekiston Respublikasining 1993-yil 2-sentabrda qabul qilingan “Sudlar toʻgʻrisida”gi 924-XII-sonli Qonuni (Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Kengashining Axborotnomasi, 1993-yil, № 10, 367-modda); 2) Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Kengashining 1993-yil 2-sentabrda qabul qilingan “Oʻzbekiston Respublikasining “Sudlar toʻgʻrisida”gi Qonunini amalga kiritish tartibi haqida”gi 925-XII-sonli Qarori (Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Kengashining Axborotnomasi, 1993-yil, № 10, 368-modda); 3) Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Kengashining 1993-yil 2-sentabrda qabul qilingan “Sudyalarning malaka hayʼatlari toʻgʻrisidagi, Sudyalarning malaka darajalari toʻgʻrisidagi, Sud xodimlarining mansab darajalari toʻgʻrisidagi, Harbiy sudlar faoliyatini tashkil etish toʻgʻrisidagi nizomlarni tasdiqlash haqida”gi 927-XII-sonli Qarori (Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Kengashining Axborotnomasi, 1993-yil, № 10, 370-modda); 4) Oʻzbekiston Respublikasining 1995-yil 31-avgustda qabul qilingan “Oʻzbekiston Respublikasining ayrim qonunlariga oʻzgartishlar va qoʻshimchalar kiritish toʻgʻrisida”gi 118-I-sonli Qonunining (Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisining Axborotnomasi, 1995-yil, № 9, 193-modda) XIV boʻlimi; 5) Oʻzbekiston Respublikasining 1996-yil 27-dekabrda qabul qilingan “Oʻzbekiston Respublikasining ayrim qonun hujjatlariga oʻzgartishlar va qoʻshimchalar kiritish toʻgʻrisida”gi 357-I-sonli Qonunining (Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisining Axborotnomasi, 1997-yil, № 2, 56-modda) VIII, XX va XXI boʻlimlari; 6) Oʻzbekiston Respublikasining 2000-yil 14-dekabrda qabul qilingan “Oʻzbekiston Respublikasining “Sudlar toʻgʻrisida”gi Qonuniga oʻzgartishlar va qoʻshimchalar kiritish haqida”gi 162-II-sonli Qonuni (Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisining Axborotnomasi, 2001-yil, № 1-2, 10-modda); 7) Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisining 2000-yil 14-dekabrda qabul qilingan “Sudyalarning malaka hayʼatlari toʻgʻrisidagi, Sudyalarning malaka darajalari toʻgʻrisidagi, Sud xodimlarining mansab darajalari toʻgʻrisidagi, Harbiy sudlar faoliyatini tashkil etish toʻgʻrisidagi nizomlarga oʻzgartishlar va qoʻshimchalar kiritish haqida”gi 164-II-sonli Qarori (Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisining Axborotnomasi, 2001-yil, № 1-2, 12-modda); 8) Oʻzbekiston Respublikasining 2001-yil 7-dekabrda qabul qilingan “Oʻzbekiston Respublikasining ayrim qonun hujjatlariga oʻzgartishlar va qoʻshimchalar kiritish toʻgʻrisida”gi 320-II-sonli Qonunining (Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisining Axborotnomasi, 2002-yil, № 1, 20-modda) V boʻlimi; 9) Oʻzbekiston Respublikasining 2003-yil 12-dekabrda qabul qilingan “Oʻzbekiston Respublikasining ayrim qonun hujjatlariga oʻzgartishlar va qoʻshimchalar kiritish toʻgʻrisida”gi 568-II-sonli Qonunining (Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisining Axborotnomasi, 2004-yil, № 1-2, 18-modda) IV va XXVII boʻlimlari; 10) Oʻzbekiston Respublikasining 2004-yil 3-dekabrda qabul qilingan “Oʻzbekiston Respublikasining ayrim qonun hujjatlariga oʻzgartishlar va qoʻshimchalar kiritish, shuningdek ayrim qonun hujjatlarini oʻz kuchini yoʻqotgan deb topish toʻgʻrisida”gi 714-II-sonli Qonuni (Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisining Axborotnomasi, 2005-yil, № 1, 18-modda) I boʻlimining 20 va 47-bandlari; 11) Oʻzbekiston Respublikasining 2007-yil 11-iyulda qabul qilingan “Qamoqqa olishga sanksiya berish huquqi sudlarga oʻtkazilishi munosabati bilan Oʻzbekiston Respublikasining ayrim qonun hujjatlariga oʻzgartish va qoʻshimchalar kiritish toʻgʻrisida”gi OʻRQ-100-sonli Qonunining (Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisi palatalarining Axborotnomasi, 2007-yil, № 6, 249-modda) 2-moddasi; 12) Oʻzbekiston Respublikasining 2007-yil 20-iyulda qabul qilingan “Sudlar toʻgʻrisida”gi Oʻzbekiston Respublikasi Qonuniga, Harbiy sudlar faoliyatini tashkil etish toʻgʻrisidagi nizomga, Sudyalarning malaka hayʼatlari toʻgʻrisidagi nizomga oʻzgartish va qoʻshimchalar kiritish haqida”gi OʻRQ-103-sonli Qonunining (Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisi palatalarining Axborotnomasi, 2007-yil, № 7, 324-modda) 1 va 2-moddalari; 13) Oʻzbekiston Respublikasining 2009-yil 7-aprelda qabul qilingan “Sud xodimlarining mansab darajalari toʻgʻrisidagi nizomga oʻzgartishlar kiritish haqida”gi OʻRQ-207-sonli Qonuni (Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisi palatalarining Axborotnomasi, 2009-yil, № 4, 134-modda); 14) Oʻzbekiston Respublikasining 2009-yil 22-dekabrda qabul qilingan “Oʻzbekiston Respublikasining ayrim qonun hujjatlariga oʻzgartishlar kiritish toʻgʻrisida”gi OʻRQ-238-sonli Qonunining (Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisi palatalarining Axborotnomasi, 2009-yil, № 12, 470-modda) 3 va 13-moddalari; 15) Oʻzbekiston Respublikasining 2011-yil 21-aprelda qabul qilingan “Oʻzbekiston Respublikasining ayrim qonun hujjatlariga oʻzgartish va qoʻshimchalar kiritish toʻgʻrisida”gi OʻRQ-288-sonli Qonunining (Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisi palatalarining Axborotnomasi, 2011-yil, № 4, 104-modda) 1-moddasi; 16) Oʻzbekiston Respublikasining 2012-yil 18-sentabrda qabul qilingan “Sud-huquq tizimini yanada isloh qilish munosabati bilan Oʻzbekiston Respublikasining ayrim qonun hujjatlariga oʻzgartish va qoʻshimchalar kiritish toʻgʻrisida”gi OʻRQ-335-sonli Qonunining (Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisi palatalarining Axborotnomasi, 2012-yil, № 9/2, 244-modda) 2-moddasi; 17) Oʻzbekiston Respublikasining 2014-yil 20-yanvarda qabul qilingan “Oʻzbekiston Respublikasining ayrim qonun hujjatlariga oʻzgartish va qoʻshimchalar kiritish toʻgʻrisida”gi OʻRQ-365-sonli Qonunining (Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisi palatalarining Axborotnomasi, 2014-yil, № 1, 2-modda) 3 va 4-moddalari; 18) Oʻzbekiston Respublikasining 2017-yil 29-martda qabul qilingan “Fuqarolarning huquq va erkinliklarini ishonchli himoya qilish kafolatlarini taʼminlashga doir qoʻshimcha chora-tadbirlar qabul qilinganligi munosabati bilan Oʻzbekiston Respublikasining ayrim qonun hujjatlariga oʻzgartish va qoʻshimchalar kiritish toʻgʻrisida”gi OʻRQ-421-sonli Qonunining (Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisi palatalarining Axborotnomasi, 2017-yil, № 3, 47-modda) 2-moddasi; 19) Oʻzbekiston Respublikasining 2017-yil 12-aprelda qabul qilingan “Sudlar toʻgʻrisida”gi Oʻzbekiston Respublikasi Qonuniga, Oʻzbekiston Respublikasining Fuqarolik protsessual va Xoʻjalik protsessual kodekslariga oʻzgartish va qoʻshimchalar kiritish haqida”gi OʻRQ-428-sonli Qonuni (Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisi palatalarining Axborotnomasi, 2017-yil, № 4, 136-modda); 20) Oʻzbekiston Respublikasining 2017-yil 6-iyunda qabul qilingan “Sud va Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi huzuridagi Sud qonunchiligini demokratlashtirish va liberallashtirish hamda sud tizimi mustaqilligini taʼminlash boʻyicha tadqiqot markazi xodimlarining mansab darajalari toʻgʻrisidagi nizomga oʻzgartish va qoʻshimchalar kiritish haqida”gi OʻRQ-435-sonli Qonuni (Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisi palatalarining Axborotnomasi, 2017-yil, № 6, 299-modda); 21) Oʻzbekiston Respublikasining 2017-yil 14-sentabrda qabul qilingan “Oʻzbekiston Respublikasining ayrim qonun hujjatlariga oʻzgartish va qoʻshimchalar kiritish, shuningdek ayrim qonun hujjatlarini oʻz kuchini yoʻqotgan deb topish toʻgʻrisida”gi OʻRQ-446-sonli Qonunining (Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisi palatalarining Axborotnomasi, 2017-yil, № 9, 510-modda) 48 va 49-moddalari; 22) Oʻzbekiston Respublikasining 2018-yil 23-iyulda qabul qilingan “Baʼzi davlat organlari va tashkilotlarining faoliyati takomillashtirilishi munosabati bilan Oʻzbekiston Respublikasining ayrim qonun hujjatlariga oʻzgartish va qoʻshimchalar kiritish toʻgʻrisida”gi OʻRQ-486-sonli Qonunining (Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisi palatalarining Axborotnomasi, 2018-yil, № 7, 431-modda) 11-moddasi; 23) Oʻzbekiston Respublikasining 2018-yil 11-oktabrda qabul qilingan “Oʻzbekiston Respublikasining ayrim qonun hujjatlariga odil sudlovni amalga oshirish samaradorligini yanada kuchaytirishga qaratilgan oʻzgartish va qoʻshimchalar kiritish, shuningdek “Fuqarolarning huquqlari va erkinliklarini buzadigan xatti-harakatlar va qarorlar ustidan sudga shikoyat qilish toʻgʻrisida”gi Oʻzbekiston Respublikasi Qonunini oʻz kuchini yoʻqotgan deb topish haqida”gi OʻRQ-496-sonli Qonunining (Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisi palatalarining Axborotnomasi, 2018-yil, № 10, 672-modda) 1-moddasi; 24) Oʻzbekiston Respublikasining 2019-yil 18-fevralda qabul qilingan “Xavfsizlik va mudofaa sohasidagi baʼzi davlat organlari faoliyati takomillashtirilishi munosabati bilan Oʻzbekiston Respublikasining ayrim qonun hujjatlariga oʻzgartish va qoʻshimchalar kiritish toʻgʻrisida”gi OʻRQ-522-sonli Qonunining (Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisi palatalarining Axborotnomasi, 2019-yil, № 2, 47-modda) 9-moddasi; 25) Oʻzbekiston Respublikasining 2019-yil 10-mayda qabul qilingan “Baʼzi davlat organlari va tashkilotlarining faoliyati takomillashtirilishi munosabati bilan Oʻzbekiston Respublikasining ayrim qonun hujjatlariga oʻzgartish va qoʻshimchalar kiritish toʻgʻrisida”gi OʻRQ-536-sonli Qonunining (Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisi palatalarining Axborotnomasi, 2019-yil, № 5, 261-modda) 3 va 4-moddalari; 26) Oʻzbekiston Respublikasining 2019-yil 5-sentabrda qabul qilingan “Xavfsizlik va mudofaa sohasidagi qonun hujjatlari takomillashtirilishi munosabati bilan Oʻzbekiston Respublikasining ayrim qonun hujjatlariga oʻzgartish va qoʻshimchalar kiritish toʻgʻrisida”gi OʻRQ-564-sonli Qonunining (Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisi palatalarining Axborotnomasi, 2019-yil, № 9, 589-modda) 4-moddasi; 27) Oʻzbekiston Respublikasining 2019-yil 10-sentabrda qabul qilingan “Baʼzi davlat organlarining faoliyati takomillashtirilishi munosabati bilan Oʻzbekiston Respublikasining ayrim qonun hujjatlariga oʻzgartish va qoʻshimchalar kiritish toʻgʻrisida”gi OʻRQ-566-sonli Qonunining (Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisi palatalarining Axborotnomasi, 2019-yil, № 9, 591-modda) 3-moddasi; 28) Oʻzbekiston Respublikasining 2020-yil 10-martda qabul qilingan “Sud ishlarini yuritish tartibi takomillashtirilishi munosabati bilan Oʻzbekiston Respublikasining ayrim qonun hujjatlariga oʻzgartish va qoʻshimchalar kiritish toʻgʻrisida”gi OʻRQ-607-sonli Qonunining (Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisi palatalarining Axborotnomasi, 2020-yil, № 3, 198-modda) 1-moddasi; 29) Oʻzbekiston Respublikasining 2020-yil 9-noyabrda qabul qilingan “Oʻzbekiston Respublikasining ayrim qonun hujjatlariga oʻzgartish va qoʻshimchalar kiritish toʻgʻrisida”gi OʻRQ-646-sonli Qonunining (Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisi palatalarining Axborotnomasi, 2020-yil, № 11, 652-modda) 1-moddasi; 30) Oʻzbekiston Respublikasining 2021-yil 21-aprelda qabul qilingan “Oʻzbekiston Respublikasining ayrim qonun hujjatlariga oʻzgartishlar kiritish toʻgʻrisida”gi OʻRQ-683-sonli Qonunining (Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisi palatalarining Axborotnomasi, 2021-yil, 4-songa ilova) 33-moddasi. 99-modda. Ushbu Qonunning ijrosini, yetkazilishini, mohiyati va ahamiyati tushuntirilishini taʼminlash Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi, Sudyalar oliy kengashi, boshqa manfaatdor tashkilotlar ushbu Qonunning ijrosini, ijrochilarga yetkazilishini hamda mohiyati va ahamiyati aholi oʻrtasida tushuntirilishini taʼminlasin. 100-modda. Qonunchilikni ushbu Qonunga muvofiqlashtirish Oʻzbekiston Respublikasi Vazirlar Mahkamasi: hukumat qarorlarini ushbu Qonunga muvofiqlashtirsin; davlat boshqaruvi organlari ushbu Qonunga zid boʻlgan oʻz normativ-huquqiy hujjatlarini qayta koʻrib chiqishlari va bekor qilishlarini taʼminlasin. 101-modda. Ushbu Qonunning kuchga kirishi Ushbu Qonun rasman eʼlon qilingan kundan eʼtiboran kuchga kiradi. Oʻzbekiston Respublikasining Prezidenti Sh. MIRZIYOYEV Toshkent sh., 2021-yil 28-iyul, OʻRQ-703-son “Sudlar toʻgʻrisida”gi Oʻzbekiston Respublikasi Qonuniga 1-ILOVA Harbiy sudlar faoliyatini tashkil etish toʻgʻrisida NIZOM 1-modda. Harbiy sudlar Oʻzbekiston Respublikasi sud tizimiga kiradi hamda Oʻzbekiston Respublikasi Harbiy sudi va hududiy harbiy sudlardan iborat boʻladi. Harbiy sudlar chiqaradigan hal qiluv qarorlari va hukmlar Oʻzbekiston Respublikasi nomidan eʼlon qilinadi. 2-modda. Oʻzbekiston Respublikasi Harbiy sudi viloyat sudi huquqi asosida ish yuritadi hamda sudyalar, shu jumladan sud raisi, rais oʻrinbosari, shuningdek xalq maslahatchilaridan iborat boʻladi. Hududiy harbiy sudlar tuman sudi huquqi asosida ish yuritadi va sudyalar, shu jumladan sud raisi, shuningdek xalq maslahatchilaridan iborat boʻladi. 3-modda. Harbiy sudlar sudyalarini tayinlash tartibi va ularning maqomi “Sudlar toʻgʻrisida”gi Oʻzbekiston Respublikasi Qonuni bilan belgilanadi. 4-modda. Oʻzbekiston Respublikasi harbiy sudlari: 1) Oʻzbekiston Respublikasi Mudofaa vazirligi, Davlat xavfsizlik xizmati, Oʻzbekiston Respublikasi Prezidenti davlat xavfsizlik xizmati, Milliy gvardiya, Favqulodda vaziyatlar vazirligi, Ichki ishlar vazirligi qoʻshinlari va qonunchilikka muvofiq tashkil etiladigan boshqa harbiy tuzilmalar harbiy xizmatchilari, shuningdek oʻquv yigʻinlarida boʻlgan davrda harbiy xizmatga majburlar tomonidan sodir etilgan jinoyatlar toʻgʻrisidagi ishlarni; 2) harbiy qismlar, qoʻshilmalar va birlashmalarning, harbiy boshqaruv organlarining qoʻmondonligiga nisbatan harbiy xizmatchilarning daʼvolari boʻyicha fuqarolik ishlarini hamda harbiy boshqaruv organlari va harbiy mansabdor shaxslarning harbiy xizmatchilar huquq va erkinliklarini buzuvchi xatti-harakatlari (qarorlari) ustidan shikoyatlarni; 3) alohida holatlar tufayli sudlar ish yuritmayotgan joylarda barcha fuqarolik va jinoyat ishlarini; 4) davlat sirlariga taalluqli ishlarni; 5) qonun bilan oʻz vakolatlariga kiritilgan maʼmuriy huquqbuzarliklar toʻgʻrisidagi ishlarni koʻradi. Oʻzbekiston Respublikasi harbiy sudlari qonunga muvofiq boshqa ishlarni ham koʻrishi mumkin. Ushbu modda birinchi qismining 1-bandida koʻrsatilgan shaxslar harbiy yoki unga tenglashtirilgan xizmatni oʻtash davrida sodir etgan jinoyatlar toʻgʻrisidagi ishlar, agar ular ish sudda koʻrilish paytiga kelib xizmatdan boʻshab ketgan boʻlsa ham, harbiy sudlar tomonidan koʻriladi. Ushbu modda birinchi qismining 1-bandida koʻrsatilgan shaxslar harbiy yoki unga tenglashtirilgan xizmatga chaqirilgunga yoki kirgunga qadar sodir etgan jinoyatlar va maʼmuriy huquqbuzarliklar toʻgʻrisidagi ishlar jinoyat ishlari boʻyicha sudlar tomonidan koʻriladi. 5-modda. Oʻzbekiston Respublikasi harbiy sudi sudloviga: generallar tarkibidagi mansabdor shaxslarning jinoyatlari toʻgʻrisidagi ishlar, shuningdek ushbu shaxslarga taalluqli boshqa ishlar va shikoyatlar; sodir etilganligi uchun umrbod ozodlikdan mahrum qilish tarzidagi jazo tayinlanishi mumkin boʻlgan jinoyatlar toʻgʻrisidagi ishlar; polkovnik, 1-darajadagi kapitan harbiy unvoniga ega boʻlgan shaxslarning yoxud brigada komandiri lavozimidagi shaxslar hamda xizmat mavqeyi boʻyicha ularga teng shaxslarning jinoyatlari toʻgʻrisidagi ishlar, shuningdek ushbu shaxslarga taalluqli boshqa ishlar va shikoyatlar tegishlidir. 6-modda. Hududiy harbiy sudlar sudloviga podpolkovnik, 2-darajadagi kapitandan yuqori boʻlmagan harbiy unvonlardagi shaxslarning jinoyatlari toʻgʻrisidagi ishlar, shuningdek ushbu shaxslarga taalluqli boshqa ishlar va shikoyatlar tegishlidir. 7-modda. Bir guruh shaxslar ayblangan taqdirda, ayblanuvchilardan loaqal biri xususidagi ish harbiy sud sudloviga taalluqli boʻlib, uni qonunga muvofiq alohida ish yuritishga ajratish mumkin boʻlmasa, fuqaro shaxslarga oid ishlarning harbiy sudlar tomonidan koʻrilishiga yoʻl qoʻyiladi. Yakka shaxs yoki bir guruh shaxslar bir necha jinoyatni sodir etishda ayblangan taqdirda, agar jinoyatlardan loaqal biri haqidagi ish harbiy sud sudloviga taalluqli boʻlsa, barcha jinoyatlar toʻgʻrisidagi va barcha shaxslarga oid ish harbiy sud tomonidan koʻriladi. 8-modda. Harbiy sudlar jinoyat ishlari bilan birga harbiy qismlar, korxonalar, muassasalar, tashkilotlar, jamoat birlashmalarining va fuqarolarning jinoyatlar tufayli oʻzlariga yetkazilgan moddiy zararning oʻrnini qoplash toʻgʻrisidagi fuqarolik daʼvolarini ham koʻrib chiqadi. 9-modda. Oʻzbekiston Respublikasi Harbiy sudi: oʻz vakolatlari doirasida ishlarni birinchi instansiya sudi sifatida va apellyatsiya yoki kassatsiya va taftish tartibida koʻrib chiqadi; (9-modda birinchi qismining ikkinchi xatboshisi Oʻzbekiston Respublikasining 2024-yil 14-avgustdagi OʻRQ-943-sonli Qonuni tahririda — Qonunchilik maʼlumotlari milliy bazasi, 14.08.2024-y., 03/24/943/0616-son) hududiy harbiy sudlarning sudlov faoliyati ustidan nazoratni amalga oshiradi; harbiy sudlar ishining tashkil etilishini tekshiradi; harbiy sudlarning sud amaliyoti va sud statistikasini umumlashtiradi, ularning tizimli tahlilini amalga oshiradi; sud amaliyoti obzorlarini tayyorlaydi; harbiy sudlar sudyalarining malakasini oshirish chora-tadbirlarini koʻradi; sudyalarning mustaqilligini mustahkamlashga qaratilgan chora-tadbirlarni amalga oshiradi. Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudining raisi harbiy sudlar ishini tashkil etish masalalariga doir buyruqlar va farmoyishlar chiqaradi. 10-modda. Oʻzbekiston Respublikasi Harbiy sudi rayosati mazkur sud sudyalaridan iborat tarkibda ish yuritadi. Oʻzbekiston Respublikasi Harbiy sudi rayosatining majlislari zaruriyatga qarab, biroq har oyda kamida bir marta oʻtkaziladi va rayosat aʼzolarining koʻpchiligi hozir boʻlganda vakolatli hisoblanadi. Oʻzbekiston Respublikasi Harbiy sudi rayosatining qarorlari majlisda ishtirok etayotgan rayosat aʼzolarining koʻpchilik ovozi bilan qabul qilinadi va sud raisi tomonidan imzolanadi. 11-modda. Oʻzbekiston Respublikasi harbiy sudi rayosati: sud amaliyotini umumlashtirish va sud statistikasini tahlil qilish natijalarini koʻrib chiqadi; sudlov hayʼatining faoliyati toʻgʻrisidagi maʼruzalarni eshitadi; hududiy harbiy sudlar raislarining qonunchilikni qoʻllash amaliyoti toʻgʻrisidagi maʼruzalarini eshitadi. Oʻzbekiston Respublikasi harbiy sudi rayosati qonunga muvofiq boshqa vakolatlarni ham amalga oshirishi mumkin. 12-modda. Oʻzbekiston Respublikasi Harbiy sudining sudlov hayʼati: oʻz vakolatlari doirasida ishlarni birinchi instansiyada koʻrib chiqadi; ishlarni apellyatsiya yoki kassatsiya va taftish tartibida koʻrib chiqadi; (12-modda birinchi qismining uchinchi xatboshisi Oʻzbekiston Respublikasining 2024-yil 14-avgustdagi OʻRQ-943-sonli Qonuni tahririda — Qonunchilik maʼlumotlari milliy bazasi, 14.08.2024-y., 03/24/943/0616-son) sud amaliyotini oʻrganadi va umumlashtiradi; sud statistikasini tahlil qiladi. Oʻzbekiston Respublikasi Harbiy sudining sudlov hayʼati qonunga muvofiq boshqa vakolatlarni ham amalga oshirishi mumkin. 13-modda. Oʻzbekiston Respublikasi Harbiy sudi raisi: sud faoliyatiga tashkiliy rahbarlikni amalga oshiradi; sud rayosati majlislarini chaqiradi va uning majlislarida raislik qiladi; sud rayosati qarorlari bajarilishi ustidan nazoratni amalga oshirish boʻyicha ishlarni tashkil etadi; sud majlislarida raislik qiladi; quyi turuvchi sudlar faoliyatini tashkil etishda koʻmaklashadi; sudyalar, sud apparati xodimlari va xalq maslahatchilarining malakasini oshirish boʻyicha ishlarni tashkil etadi; sud amaliyotini umumlashtirish, sud amaliyoti obzorlarini tayyorlash va sud statistikasini yuritish boʻyicha ishlarni tashkil etadi; jismoniy shaxslarni, yuridik shaxslarning vakillarini shaxsan qabul qiladi va ularning murojaatlarini koʻrib chiqish boʻyicha ishlarni tashkil etadi; Sudyalar oliy malaka hayʼatiga sudyalar malaka hayʼatlari qarorlari yuzasidan taqdimnomalar kiritadi; sud apparati ishiga rahbarlik qiladi, sud apparati xodimlari bilan mehnat shartnomalarini tuzadi va tugatadi. Oʻzbekiston Respublikasi Harbiy sudi raisi qonunga muvofiq boshqa vakolatlarni ham amalga oshirishi mumkin. 14-modda. Oʻzbekiston Respublikasi Harbiy sudi raisining oʻrinbosari: sudlov hayʼati ishini tashkil etadi; sudlov hayʼati majlislarida raislik qiladi; sudlov hayʼati faoliyati toʻgʻrisida sud rayosatiga maʼruza taqdim etadi; jismoniy shaxslarni va yuridik shaxslar vakillarini shaxsan qabul qiladi; sud raisi yoʻqligida uning vakolatlarini amalga oshiradi. Oʻzbekiston Respublikasi Harbiy sudi raisining oʻrinbosari qonunga muvofiq boshqa vakolatlarni ham amalga oshirishi mumkin. Oʻzbekiston Respublikasi Harbiy sudi raisi oʻrinbosari yoʻqligida uning vakolatlari mazkur sud raisi tomonidan sudyalardan biriga yuklatilishi mumkin. 15-modda. Hududiy harbiy sud raisi: sud majlislarida raislik qiladi; jismoniy shaxslarni, yuridik shaxslarning vakillarini shaxsan qabul qiladi va ularning murojaatlarini koʻrib chiqish boʻyicha ishlarni tashkil etadi; sud apparati ishiga rahbarlik qiladi, sud apparati xodimlari bilan mehnat shartnomalarini tuzadi va tugatadi. Hududiy harbiy sud raisi qonunga muvofiq boshqa vakolatlarni ham amalga oshirishi mumkin. Hududiy harbiy sud raisi yoʻqligida uning vakolatlarini Oʻzbekiston Respublikasi Harbiy sudining sudyalaridan biri bajaradi. 16-modda. Harbiy sudlar tarkibi, shtatlar soni, shtatdagi lavozimlar roʻyxati Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi raisining taqdimnomasiga binoan Oʻzbekiston Respublikasi Prezidenti tomonidan tasdiqlanadi. 17-modda. Harbiy sudlar sudyalari “Sudlar toʻgʻrisida”gi Oʻzbekiston Respublikasi Qonuniga muvofiq intizomiy javobgarlikka tortiladi. 18-modda. Harbiy sudlarning apparati xodimlarini ishga qabul qilish va ular bilan tuzilgan mehnat shartnomalarini bekor qilish Oʻzbekiston Respublikasining Mehnat kodeksiga muvofiq tegishli harbiy sud raisi tomonidan amalga oshiriladi. 19-modda. Harbiy sudlarni moddiy-texnik jihatdan taʼminlash, moliyalashtirish, transport, aloqa vositalari bilan taʼminlash Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi huzuridagi Sudlar faoliyatini taʼminlash departamenti tomonidan amalga oshiriladi. 20-modda. Ushlangan, qamoqqa olingan, gauptvaxtalarda saqlanayotganlarni harbiy sudlarga qoʻriqlab olib borish va ularni sud majlisida qoʻriqlash harbiy qismlar yoki garnizonlarning harbiy komendaturalari tomonidan amalga oshiriladi. Boshqa saqlash joylarida, jazoni ijro etish muassasalarida saqlanayotgan mahbuslarni ishni koʻrish joyiga qoʻriqlab olib borish va qoʻriqlash belgilangan tartibda Oʻzbekiston Respublikasi Ichki ishlar vazirligining soqchilik qoʻshinlari qismlari, organlari tomonidan amalga oshiriladi. 21-modda. Harbiy sudlar Oʻzbekiston Respublikasining Davlat gerbi tasviri tushirilgan va oʻz nomi yozilgan muhrga ega boʻladi. “Sudlar toʻgʻrisida”gi Oʻzbekiston Respublikasi Qonuniga 2-ILOVA Sudyalarning malaka darajalari toʻgʻrisida NIZOM 1-modda. “Sudlar toʻgʻrisida”gi Oʻzbekiston Respublikasi Qonuniga muvofiq ushbu Nizom Oʻzbekiston Respublikasi sudyalari uchun malaka darajalari joriy etish va berish tartibini belgilaydi. 2-modda. Sudyalarga sudya sifatidagi tajribasi va ish stajini inobatga olgan holda quyidagi malaka darajalari beriladi: oliy malaka darajasi; birinchi malaka darajasi; ikkinchi malaka darajasi; uchinchi malaka darajasi; toʻrtinchi malaka darajasi; beshinchi malaka darajasi. 3-modda. Malaka darajalari quyidagicha beriladi: Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi sudyalariga, Oʻzbekiston Respublikasi Sudyalar oliy kengashi sudyalariga — oliy, birinchi, ikkinchi malaka darajalari; Qoraqalpogʻiston Respublikasi sudi, viloyat sudlari va Toshkent shahar sudi, Oʻzbekiston Respublikasi Harbiy sudi, Qoraqalpogʻiston Respublikasi maʼmuriy sudi, viloyatlar, Toshkent shahar maʼmuriy sudlari sudyalariga — birinchi, ikkinchi, uchinchi malaka darajalari; tumanlararo, tuman, shahar sudlari, hududiy harbiy sudlar sudyalariga — uchinchi, toʻrtinchi, beshinchi malaka darajalari. 4-modda. Oliy malaka darajasi Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi raisiga Oʻzbekiston Respublikasi Prezidenti tomonidan beriladi. Oliy malaka darajasi Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi raisi oʻrinbosarlari — sudlov hayʼatlari raislariga, Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi sudyalariga, Oʻzbekiston Respublikasi Sudyalar oliy kengashi sudyalariga tegishincha Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi raisining va Oʻzbekiston Respublikasi Sudyalar oliy kengashi raisining Oʻzbekiston Respublikasi sudlari sudyalari oliy malaka hayʼati xulosasiga asoslangan taqdimnomasiga binoan Oʻzbekiston Respublikasi Prezidenti tomonidan beriladi. Boshqa malaka darajalari tegishli sudyalar malaka hayʼatlari xulosasiga binoan Oʻzbekiston Respublikasi sudlari sudyalari oliy malaka hayʼati tomonidan beriladi. Birinchi marotaba saylangan yoki tayinlangan sudyalarga malaka darajalari ish faoliyatining dastlabki uch oyi ichida ilgarigi ish yoki xizmat joyida berilgan maxsus unvonlar va mansab darajalarini inobatga olgan holda beriladi. Sudyalar orasidan belgilangan tartibda saylangan yoki Oʻzbekiston Respublikasi Prezidentining qarorlari bilan tayinlangan shaxslarga malaka darajalari tegishli davlat organlari va tashkilotlari rahbarlarining taqdimnomasiga binoan Oʻzbekiston Respublikasi sudlari sudyalari oliy malaka hayʼati tomonidan beriladi. 5-modda. Har bir malaka darajasida boʻlish muddatlari ijobiy malaka attestatsiyasi mavjud boʻlgan taqdirda quyidagicha belgilanadi: beshinchi malaka darajasida — ikki yil; toʻrtinchi malaka darajasida — uch yil; uchinchi malaka darajasida — toʻrt yil; ikkinchi malaka darajasida — besh yil. Birinchi malaka darajasida boʻlish muddati belgilanmaydi. Yuqori malakali sudyalarga ish tajribasini inobatga olgan holda, egallab turgan lavozimi uchun nazarda tutilgan darajadan qatʼi nazar, shuningdek ketma-ketlikka rioya etmagan holda, lekin unga berilgan malaka darajasidan ikki darajadan yuqori boʻlmagan malaka darajasi berilishiga yoʻl qoʻyiladi. 6-modda. Sudyalar odil sudlovni amalga oshirish chogʻida qonuniylikni qoʻpol ravishda buzganlik uchun malaka darajasidan mahrum etilishi mumkin. Malaka darajasidan mahrum etish va malaka darajasini pasaytirish shu malaka darajasini bergan mansabdor shaxs yoki organ tomonidan amalga oshiriladi. 7-modda. Malaka darajasiga ega boʻlgan sudyalarning lavozim maoshlariga qonunchilikda belgilangan miqdorlarda ustamalar belgilanadi. 8-modda. Sudyalarni malaka attestatsiyasidan oʻtkazish tartibi qonun bilan tasdiqlanadigan nizomda belgilanadi. “Sudlar toʻgʻrisida”gi Oʻzbekiston Respublikasi Qonuniga 3-ILOVA Sud tizimi xodimlarining mansab darajalari toʻgʻrisida NIZOM 1-modda. Ushbu Nizom sudlar apparati, Oʻzbekiston Respublikasi Konstitutsiyaviy sudi (bundan buyon matnda Konstitutsiyaviy sud deb yuritiladi), Oʻzbekiston Respublikasi Sudyalar oliy kengashi (bundan buyon matnda Sudyalar oliy kengashi deb yuritiladi), Oʻzbekiston Respublikasi Sudyalar oliy kengashi huzuridagi Sudyalar oliy maktabi (bundan buyon matnda Oliy maktab deb yuritiladi) va Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi huzuridagi Sudlar faoliyatini taʼminlash departamenti (bundan buyon matnda Departament deb yuritiladi) hamda uning hududiy boʻlimlari xodimlariga maxsus unvonlar — mansab darajalari berish tartibini belgilaydi. 2-modda. Sudlar apparati, Konstitutsiyaviy sud, Sudyalar oliy kengashi, Oliy maktab, Departament va uning hududiy boʻlimlari xodimlarining maxsus unvonlari quyidagi mansab darajalaridan iborat: 1-darajali Davlat adliya maslahatchisi; 2-darajali Davlat adliya maslahatchisi; 3-darajali Davlat adliya maslahatchisi; 1-darajali adliya maslahatchisi; 2-darajali adliya maslahatchisi; 3-darajali adliya maslahatchisi; 1-darajali yurist; 2-darajali yurist; 3-darajali yurist. 3-modda. Mansab darajalari oliy yuridik maʼlumotga yoki boshqa oliy maʼlumotga ega xodimlarga, egallab turgan lavozimi, malakasi va ish stajiga muvofiq ketma-ketlikda yoxud ilgarigi ish yoki xizmat joyida berilgan maxsus unvonlar va mansab darajalarini inobatga olgan holda beriladi. 4-modda. Mansab darajalari: 1-darajali Davlat adliya maslahatchisi — Sudyalar oliy kengashi raisiga; 2-darajali Davlat adliya maslahatchisi — Oliy maktab direktoriga, Departament direktoriga; 3-darajali Davlat adliya maslahatchisi — Oliy maktab direktorining oʻrinbosariga, Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi apparati rahbariga; 1-darajali adliya maslahatchisi — Konstitutsiyaviy sud kotibiyati mudiriga, Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi boshqarmalari boshliqlariga, Sudyalar oliy kengashi kotibiga, Oliy maktabning kafedra mudiriga, kafedra professoriga, kafedra dotsentiga, Departament direktorining oʻrinbosariga; 2-darajali adliya maslahatchisi — Konstitutsiyaviy sudning katta ekspertlariga, Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudining boshqarma boshliqlari oʻrinbosarlariga va boʻlim boshliqlariga, Konstitutsiyaviy sud raisining yordamchisiga, Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi raisining maslahatchisiga, Sudyalar oliy kengashining yetakchi inspektorlariga, birinchi boʻlimi mudiriga, Oliy maktabning boʻlim boshliqlariga, kafedra oʻqituvchilariga, Departamentning boʻlimlari va hududiy boʻlimlari boshliqlariga; 3-darajali adliya maslahatchisi — Konstitutsiyaviy sudning ekspertlariga, Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi Plenumi va Rayosati kotibiyatining boshligʻiga, Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudining boʻlim boshliqlari oʻrinbosarlariga, bosh va katta konsultantlariga, Sudyalar oliy kengashining arxiv mudiriga va devonxona mudiriga, Oliy maktabning yuriskonsultiga, bosh va yetakchi mutaxassislariga, Departamentning bosh mutaxassislariga, kadrlar boʻyicha bosh inspektoriga va yuriskonsultiga; 1-darajali yurist — Qoraqalpogʻiston Respublikasi sudi, viloyat sudlari va Toshkent shahar sudining, Oʻzbekiston Respublikasi Harbiy sudining, Qoraqalpogʻiston Respublikasi maʼmuriy sudining, viloyatlar, Toshkent shahar maʼmuriy sudlarining boʻlim boshliqlariga, bosh mutaxassislariga, sudya katta yordamchilariga, Oliy maktabning devonxona mudiriga va arxiv mudiriga; 2-darajali yurist — Qoraqalpogʻiston Respublikasi sudining, viloyat sudlari va Toshkent shahar sudining, Oʻzbekiston Respublikasi Harbiy sudining, Qoraqalpogʻiston Respublikasi maʼmuriy sudining, viloyatlar, Toshkent shahar maʼmuriy sudlarining katta mutaxassislariga, devonxona mudirlariga, sudyalar malaka hayʼatlari kotiblariga, Departament hududiy boʻlimlarining bosh mutaxassislariga; 3-darajali yurist — tumanlararo, tuman, shahar sudlarining, hududiy harbiy sudlarning sudya yordamchilariga, devonxona mudirlariga beriladi. 5-modda. 1, 2 va 3-darajali Davlat adliya maslahatchisi mansab darajalari Oʻzbekiston Respublikasi Prezidenti tomonidan beriladi. 1, 2 va 3-darajali adliya maslahatchisi, shuningdek 1, 2 va 3-darajali yurist mansab darajalari: Sudyalar oliy kengashi va Oliy maktabning xodimlariga — Sudyalar oliy kengashi raisi tomonidan; Konstitutsiyaviy sudning devoni xodimlariga — Konstitutsiyaviy sudning raisi tomonidan; Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi va quyi turuvchi sudlar apparatlari xodimlariga, Departament va uning hududiy boʻlimlari xodimlariga — Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudining raisi tomonidan beriladi. Konstitutsiyaviy sudning raisi, Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudining raisi, Sudyalar oliy kengashining raisi ushbu Nizomning 4-moddasida nazarda tutilmagan lavozimni shtat jadvalida mavjud muayyan lavozimga tenglashtirishga hamda 1-darajali adliya maslahatchisi va ungacha boʻlgan mansab darajasini berishga haqli. 6-modda. 1, 2, 3-darajali Davlat adliya maslahatchisi darajalarida boʻlish muddati belgilanmaydi. Har bir mansab darajasida boʻlish muddati ijobiy attestatsiya mavjud boʻlgan taqdirda 3, 2 va 1-darajali adliya maslahatchilari uchun — toʻrt yilni, 3, 2, 1-darajali yuristlar uchun — ikki yarim yilni tashkil etadi. 7-modda. Ushbu Nizomning 5-moddasiga muvofiq sudlar, Sudyalar oliy kengashi, Oliy maktab, Departament va uning hududiy boʻlimlari xodimlariga 1-darajali Davlat adliya maslahatchisi mansab darajasigacha boʻlgan mansab darajasini berishga — egallab turgan lavozimi boʻyicha nazarda tutilgan darajadan qatʼi nazar, ketma-ketlikda va mansab darajasida boʻlish muddatiga rioya etmagan holda yoʻl qoʻyiladi. 8-modda. Sudlarga, Sudyalar oliy kengashiga, Oliy maktabga, Departamentga va uning hududiy boʻlimlariga huquqni muhofaza qiluvchi organlardan va boshqa tashkilotlardan ishga oʻtgan xodimlarga mansab darajalari ular qaysi lavozimga tayinlanganligi, bilimi va ish tajribasi, shuningdek ilgarigi ish yoki xizmat joyida berilgan maxsus unvonlari va mansab darajalari inobatga olingan holda beriladi. 9-modda. Konstitutsiyaviy sud raisi, Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi raisi, Sudyalar oliy kengashi raisi: 1) oldingi mansab darajasida boʻlish uchun belgilangan xizmat muddati tugamasdan, ishda alohida oʻrnak koʻrsatganligi yoki xizmat burchini namunali bajarganligi uchun; 2) xodim yuqori lavozimga koʻtarilayotganda ketma-ketlikka rioya etmagan holda, lekin uning oʻz darajasidan ikki mansab darajasidan yuqori boʻlmagan; 3) attestatsiyadan birinchi marta oʻtayotgan xodimlarga ularning lavozimlari boʻyicha belgilanganidan bir pogʻona past mansab darajasi berishga haqli. 10-modda. Ish staji boʻlmagan shaxslarga ular lavozimga tayinlanganidan keyin kamida olti oy oʻtgach mansab darajasi beriladi. 11-modda. Sudlar apparati, Konstitutsiyaviy sud, Sudyalar oliy kengashi, Oliy maktab, Departament va uning hududiy boʻlimlarining bir mansab darajasida belgilangan muddat xizmat qilgan, lekin xizmat faoliyatida yoki xulq-atvorida jiddiy kamchiliklari boʻlgan xodimlari mansab darajasi koʻtarilmaydi. 12-modda. Mansab darajalari berilgan xodimlar shu mansab darajalarida umrbod boʻladi va faqat sudlarda, Sudyalar oliy kengashida, Oliy maktabda, Departamentda va uning hududiy boʻlimlarida ishlashga noloyiq xatti-harakatlari uchun mehnat shartnomasi bekor qilinganda ulardan mahrum qilinishi mumkin. 13-modda. Xizmat burchini qoʻpol ravishda buzgani yoki xizmat vazifalarini muttasil lozim darajada bajarmagani uchun xodimning mansab darajasi unga berilganidan ikkidan ortiq boʻlmagan mansab darajasiga pasaytirilishi mumkin. Mansab darajasidan mahrum qilish yoki uni pasaytirish mansab darajasi berish huquqiga ega boʻlgan tegishli mansabdor shaxslar tomonidan amalga oshiriladi. 14-modda. Sudlar apparati, Konstitutsiyaviy sud, Sudyalar oliy kengashi, Oliy maktab, Departament va uning hududiy boʻlimlari xodimlariga mansab darajalari berish uchun attestatsiya oʻtkazish tartibi Konstitutsiyaviy sud raisi, Oʻzbekiston Respublikasi Oliy sudi raisi, Sudyalar oliy kengashi raisi tomonidan ularning vakolati doirasida belgilanadi. 15-modda. Mansab darajasi boʻlgan sudlar apparati, Konstitutsiyaviy sud, Sudyalar oliy kengashi, Oliy maktab, Departament va uning hududiy boʻlimlari xodimlarining lavozim maoshlariga ustamalar qonunchilikda belgilangan miqdorlarda belgilanadi. (Qonunchilik maʼlumotlari milliy bazasi, 29.07.2021-y., 03/21/703/0723-son; 02.03.2024-y., 03/24/917/0170-son; 14.08.2024-y., 03/24/943/0616-son; 21.09.2024-y., 03/24/963/0735-son; 29.01.2025-y., 03/25/1022/0083-son; 10.06.2025-y., 03/25/1067/0498-son; 15.08.2025-y., 03/25/1081/0738-son; 30.12.2025-y., 03/25/1109/1241-son; 14.07.2026-y., 03/26/1158/0727-son; 14.08.2026-y., 03/26/1165/0841-son) |
Закон Республики Узбекистан О судах Принят Законодательной палатой 15 июня 2021 года Одобрен Сенатом 26 июня 2021 года Глава 1. Общие положения Статья 1. Судебная власть Судебная власть в Республике Узбекистан действует независимо от законодательной и исполнительной власти, политических партий, иных институтов гражданского общества. Правосудие в Республике Узбекистан осуществляется только судом. Никакие иные органы и лица не вправе присваивать полномочия судебной власти. Статья 2. Судебная система Судебная система в Республике Узбекистан состоит из: Конституционного суда Республики Узбекистан; Верховного суда Республики Узбекистан; военных судов; Суда Республики Каракалпакстан, областных и Ташкентского городского судов; Административного суда Республики Каракалпакстан, административных судов областей и города Ташкента; межрайонных, районных, городских судов по гражданским делам; районных, городских судов по уголовным делам; межрайонных экономических судов; Неофициальный перевод. Абзац девятый части первой статьи 2 в редакции Закона Республики Узбекистан от 14 августа 2026 года № ЗРУ-1165. См. официальный текст на узбекском языке. межрайонных административных судов. В Республике Узбекистан может осуществляться специализация судей по категориям дел. Создаваемый на территории, где Конституционным Законом Республики Узбекистан установлен особый правовой режим, специализированный суд не входит в судебную систему, установленную настоящим Законом, а его деятельность регулируется правилами, отличными от предусмотренных настоящим Законом. Создание чрезвычайных судов не допускается. Статья 3. Законодательство о судах Законодательство о судах состоит из настоящего Закона и иных актов законодательства. Организация и порядок деятельности Конституционного суда Республики Узбекистан определяются отдельным законом. Статья 4. Основные задачи суда Основными задачами суда являются защита гарантированных Конституцией и другими законами, международными договорами Республики Узбекистан, а также международными актами о правах человека прав и свобод граждан, государственных и общественных интересов, прав и охраняемых законом интересов юридических лиц и индивидуальных предпринимателей. Деятельность суда направлена на обеспечение верховенства закона, социальной справедливости, гражданского мира и согласия. Статья 5. Формирование судейского корпуса Формирование судейского корпуса осуществляется Высшим судейским советом Республики Узбекистан в строгом соответствии с принципом независимости судей. Организация и порядок деятельности Высшего судейского совета Республики Узбекистан определяются отдельным законом. Статья 6. Законодательная инициатива Верховного суда Республики Узбекистан В соответствии с Конституцией Республики Узбекистан Верховному суду Республики Узбекистан принадлежит право законодательной инициативы по вопросам, отнесенным к его ведению, которое реализуется посредством внесения законопроекта в Законодательную палату Олий Мажлиса Республики Узбекистан. Статья 7. Государственные символы в судах На здании суда поднимается Государственный флаг Республики Узбекистан, на фасаде здания суда и в зале судебных заседаний помещается изображение Государственного герба Республики Узбекистан. Статья 8. Законность Правосудие в Республике Узбекистан осуществляется строго в соответствии с Конституцией и законами Республики Узбекистан. Статья 9. Независимость судей Судьи независимы, подчиняются только Конституции и законам Республики Узбекистан. Какое-либо вмешательство в деятельность судей по отправлению правосудия недопустимо и влечет ответственность в соответствии с законом. По конкретным делам судьи неподотчетны. Не допускается возложение на судей любых обязанностей, не связанных с осуществлением правосудия. Отстранение судьи от разбирательства конкретного дела или приостановление его полномочий, перевод на другую должность допускаются только в порядке и по основаниям, установленным законом. Статья 10. Обязательность судебных актов Судебные акты, вступившие в законную силу, обязательны для всех государственных органов, общественных объединений, предприятий, учреждений и организаций, должностных лиц, граждан и подлежат исполнению на всей территории Республики Узбекистан. Неисполнение судебного акта влечет ответственность, установленную законом. Статья 11. Равенство перед законом и судом Все граждане равны перед законом и судом без различия пола, расы, национальности, языка, религии, убеждений, социального происхождения, общественного положения. Предприятия, учреждения и организации также равны перед законом и судом. (текст статьи 11 в редакции Закона Республики Узбекистан от 20 сентября 2024 года № ЗРУ-963 — Национальная база данных законодательства, 21.09.2024 г., № 03/24/963/0735) Статья 12. Гласность судопроизводства Разбирательство дел во всех судах открытое. Слушание дел в закрытом судебном заседании допускается лишь в случаях, установленных законом. Лица, присутствующие в зале судебного заседания, представители средств массовой информации могут проводить в зале судебного заседания фотосъемку, видео- и аудиозапись в порядке, установленном законом. Статья 13. Язык судопроизводства Судопроизводство в Республике Узбекистан ведется на узбекском, каракалпакском языках или на языке большинства населения данной местности либо на ином языке в соответствии с законом. Участвующим в деле лицам, не владеющим языком, на котором ведется судопроизводство, обеспечивается право полного ознакомления с материалами дела, участия в судебных действиях через переводчика и право выступать в суде на родном языке или другом языке, которым они владеют. Статья 14. Право на судебную защиту Граждане Республики Узбекистан, иностранные граждане и лица без гражданства имеют право на судебную защиту от незаконных решений, действий и бездействия государственных органов и иных организаций, их должностных лиц, включая ограничения прав, в связи с судимостью их родственников и вытекающих из этого правовых последствий, а также от посягательств на жизнь и здоровье, честь и достоинство, личную свободу и имущество, иные права и свободы. Право на судебную защиту имеют также юридические лица. Статья 15. Квалифицированная юридическая помощь при осуществлении правосудия При осуществлении правосудия каждому гарантируется право на квалифицированную юридическую помощь. Подозреваемому, обвиняемому, подсудимому на любой стадии судопроизводства обеспечивается право на защиту и все возможности для своей защиты. В случаях, предусмотренных законом, обеспечивается предоставление квалифицированной юридической помощи за счет государства. Статья 16. Презумпция невиновности Лицо, обвиняемое в совершении преступления, считается невиновным, пока его виновность не будет доказана путем гласного судебного разбирательства в предусмотренном законом порядке и установлена вступившим в законную силу приговором суда. Все сомнения в виновности, если исчерпаны возможности их устранить, должны разрешаться в пользу подозреваемого, обвиняемого, подсудимого или осужденного. Подозреваемый, обвиняемый или подсудимый не обязан доказывать свою невиновность и в любое время может воспользоваться правом хранить молчание. Лицо не может быть признано виновным или подвергнуто наказанию, если признание им своей вины является единственным доказательством против него. Никто не может быть подвергнут аресту, задержанию, заключению под стражу, содержанию под стражей или иному ограничению свободы иначе как на основании закона. Арест, заключение под стражу и содержание под стражей допускаются только по решению суда. Без решения суда лицо не может быть задержано на срок более сорока восьми часов. Никто не может быть подвергнут пыткам, насилию, другому жестокому, бесчеловечному или унижающему достоинство человека обращению либо наказанию. Статья 17. Право на обжалование судебного акта Стороны, а в предусмотренных законом случаях и другие лица имеют право на обжалование судебного акта в установленном законом порядке. Глава 2. Верховный суд Республики Узбекистан Статья 18. Полномочия Верховного суда Республики Узбекистан Верховный суд Республики Узбекистан является высшим органом судебной власти в сфере гражданского, уголовного, экономического и административного судопроизводства. Верховный суд Республики Узбекистан обладает правом надзора за судебной деятельностью нижестоящих судов. Верховный суд Республики Узбекистан: рассматривает в пределах своей компетенции дела в качестве суда первой, апелляционной или кассационной и ревизионной инстанции, а также по вновь открывшимся обстоятельствам; (абзац второй части третьей статьи 18 в редакции Закона Республики Узбекистан от 14 августа 2024 года № ЗРУ-943 — Национальная база данных законодательства, 14.08.2024 г., №03/24/943/0616) рассматривает на Пленуме Верховного суда Республики Узбекистан актуальные вопросы судебной практики и дает разъяснения по применению законодательства; изучает организационную деятельность военных судов, Суда Республики Каракалпакстан, областных и Ташкентского городского судов, Административного суда Республики Каракалпакстан, административных судов областей и города Ташкента, межрайонных, районных, городских судов; осуществляет контроль за выполнением судами разъяснений Пленума Верховного суда Республики Узбекистан; осуществляет системный анализ судебной практики и судебной статистики; организует работу по повышению квалификации судей и работников аппарата суда. Верховный суд Республики Узбекистан может осуществлять и иные полномочия в соответствии с законом. Статья 19. Состав Верховного суда Республики Узбекистан Верховный суд Республики Узбекистан состоит из председателя, его первого заместителя и заместителей — председателей судебных коллегий по административным, гражданским, уголовным и экономическим делам и судей Верховного суда Республики Узбекистан. Верховный суд Республики Узбекистан действует в составе: Пленума Верховного суда Республики Узбекистан; Президиума Верховного суда Республики Узбекистан; Судебной коллегии по административным делам; Судебной коллегии по гражданским делам; Судебной коллегии по уголовным делам; Судебной коллегии по экономическим делам. В судебных коллегиях могут быть образованы специализированные судебные составы. Количественный состав судей Верховного суда Республики Узбекистан устанавливается Президентом Республики Узбекистан по представлению председателя Верховного суда Республики Узбекистан. Статья 20. Пленум Верховного суда Республики Узбекистан Пленум Верховного суда Республики Узбекистан действует в составе судей Верховного суда Республики Узбекистан, председателей Суда Республики Каракалпакстан и Административного суда Республики Каракалпакстан. В заседаниях Пленума Верховного суда Республики Узбекистан могут участвовать председатель Конституционного суда, председатель Высшего судейского совета, Генеральный прокурор, министр юстиции, председатель Палаты адвокатов Республики Узбекистан, судьи, Уполномоченный Олий Мажлиса Республики Узбекистан по правам человека (омбудсман), Уполномоченный Олий Мажлиса Республики Узбекистан по правам ребенка (Детский омбудсман), Уполномоченный при Президенте Республики Узбекистан по защите прав и законных интересов субъектов предпринимательства, а также члены научно-консультативного совета при Верховном суде Республики Узбекистан. (часть вторая статьи 20 в редакции Закона Республики Узбекистан от 29 февраля 2024 года № ЗРУ-917 — Национальная база данных законодательства, 02.03.2024 г., № 03/24/917/0170) Статья 21. Порядок созыва Пленума Верховного суда Республики Узбекистан Пленум Верховного суда Республики Узбекистан созывается по мере необходимости, но не реже одного раза в четыре месяца. Проекты постановлений по вопросам применения законодательства направляются членам Пленума Верховного суда Республики Узбекистан и другим заинтересованным организациям за двадцать дней до заседания. Статья 22. Полномочия Пленума Верховного суда Республики Узбекистан Пленум Верховного суда Республики Узбекистан правомочен при наличии не менее двух третей его состава. Пленум Верховного суда Республики Узбекистан: рассматривает материалы обобщения судебной практики и дает разъяснения по вопросам применения законодательства; рассматривает вопрос о внесении в Законодательную палату Олий Мажлиса Республики Узбекистан проектов законов, разработанных в порядке законодательной инициативы; рассматривает представление председателя Верховного суда Республики Узбекистан по вопросам внесения в Конституционный суд Республики Узбекистан обращения о даче толкования норм Конституции и законов Республики Узбекистан, а также о внесении обращения в Конституционный суд Республики Узбекистан по инициированным судами вопросам о соответствии нормативно-правовых актов, подлежащих применению в конкретном деле, Конституции Республики Узбекистан; утверждает по представлению председателя Верховного суда Республики Узбекистан состав научно-консультативного совета при Верховном суде Республики Узбекистан; утверждает по представлениям председателя Верховного суда Республики Узбекистан состав Президиума Верховного суда Республики Узбекистан, состав судебных коллегий, а также секретаря Пленума Верховного суда Республики Узбекистан; заслушивает информацию о работе Президиума, а также доклады о деятельности судебных коллегий Верховного суда Республики Узбекистан; заслушивает доклады председателей Военного суда Республики Узбекистан, Суда Республики Каракалпакстан, областных и Ташкентского городского судов, Административного суда Республики Каракалпакстан, административных судов областей и города Ташкента о практике применения законодательства, а также о выполнении разъяснений Пленума Верховного суда Республики Узбекистан по вопросам применения законодательства; утверждает по представлению председателя Верховного суда Республики Узбекистан руководителя аппарата Верховного суда Республики Узбекистан и заслушивает его отчеты о деятельности аппарата Верховного суда Республики Узбекистан; утверждает состав редакционной коллегии печатного органа Верховного суда Республики Узбекистан; утверждает регламенты Пленума и Президиума Верховного суда Республики Узбекистан. Пленум Верховного суда Республики Узбекистан может осуществлять и иные полномочия в соответствии с законом. По вопросам, отнесенным к его полномочиям, Пленум Верховного суда Республики Узбекистан принимает постановления. Статья 23. Постановление Пленума Верховного суда Республики Узбекистан Постановление Пленума Верховного суда Республики Узбекистан принимается путем открытого голосования большинством голосов членов Пленума Верховного суда Республики Узбекистан, участвующих в заседании. Постановление Пленума Верховного суда Республики Узбекистан подписывается председателем Верховного суда Республики Узбекистан и секретарем Пленума Верховного суда Республики Узбекистан. Постановление Пленума Верховного суда Республики Узбекистан вступает в законную силу со дня его принятия и публикуется в официальных изданиях Верховного суда Республики Узбекистан. Статья 24. Протокол заседания Пленума Верховного суда Республики Узбекистан На заседаниях Пленума Верховного суда Республики Узбекистан ведется протокол. Протокол заседания Пленума Верховного суда Республики Узбекистан подписывается председателем Верховного суда Республики Узбекистан и секретарем Пленума Верховного суда Республики Узбекистан. Статья 25. Рассмотрение Пленумом Верховного суда Республики Узбекистан вопросов, отнесенных к его компетенции Вопросы на рассмотрение Пленума Верховного суда Республики Узбекистан вносятся председателем Верховного суда Республики Узбекистан. Высший судейский совет, Генеральный прокурор Республики Узбекистан вправе вносить предложения о даче Пленумом Верховного суда Республики Узбекистан разъяснений по вопросам применения законодательства. Рассмотрение вопроса начинается с заслушивания доклада судьи Верховного суда Республики Узбекистан или другого уполномоченного на то лица. В обсуждении вопроса могут участвовать лица, приглашенные на заседание Пленума Верховного суда Республики Узбекистан. Разъяснения Пленума Верховного суда Республики Узбекистан по вопросам применения законодательства обязательны для судов, государственных и иных органов, предприятий, учреждений, организаций и должностных лиц, применяющих законодательство, по которому дано разъяснение. Статья 26. Секретарь Пленума Верховного суда Республики Узбекистан Секретарь Пленума Верховного суда Республики Узбекистан, наряду с выполнением обязанностей судьи Верховного суда Республики Узбекистан, осуществляет организационное обеспечение работы по подготовке заседания Пленума Верховного суда Республики Узбекистан, ведению протокола и производит действия, необходимые для организации исполнения постановления Пленума Верховного суда Республики Узбекистан. Статья 27. Состав Президиума Верховного суда Республики Узбекистан Президиум Верховного суда Республики Узбекистан образуется из числа судей Верховного суда Республики Узбекистан в количестве, определяемом Пленумом Верховного суда Республики Узбекистан. Председатель Верховного суда Республики Узбекистан, его первый заместитель и заместители входят в состав Президиума Верховного суда Республики Узбекистан по должности. Заседания Президиума Верховного суда Республики Узбекистан проводятся по мере необходимости, но не реже одного раза в месяц и правомочны при наличии большинства членов Президиума Верховного суда Республики Узбекистан. Статья 28. Полномочия Президиума Верховного суда Республики Узбекистан Президиум Верховного суда Республики Узбекистан: рассматривает материалы обобщения судебной практики; заслушивает доклады председателей Военного суда Республики Узбекистан, Суда Республики Каракалпакстан, областных и Ташкентского городского судов, Административного суда Республики Каракалпакстан, административных судов областей и города Ташкента о судебной деятельности и о практике применения законодательства; рассматривает вопросы организации работы судебных коллегий и аппарата Верховного суда Республики Узбекистан; рассматривает дела в ревизионном порядке. (часть первая статьи 28 дополнена абзацем пятым Законом Республики Узбекистан от 14 августа 2024 года № ЗРУ-943 — Национальная база данных законодательства, 14.08.2024 г., №03/24/943/0616) Президиум Верховного суда Республики Узбекистан может осуществлять и иные полномочия в соответствии с законом. Статья 29. Судебные коллегии Верховного суда Республики Узбекистан Судебные коллегии Верховного суда Республики Узбекистан: рассматривают дела по первой инстанции, в апелляционном или кассационном и ревизионном порядке; (абзац второй части первой статьи 29 в редакции Закона Республики Узбекистан от 14 августа 2024 года № ЗРУ-943 — Национальная база данных законодательства, 14.08.2024 г., №03/24/943/0616) изучают и обобщают судебную практику; готовят обзоры судебной практики; разрабатывают предложения по совершенствованию законодательства; анализируют судебную статистику. Судебные коллегии Верховного суда Республики Узбекистан могут осуществлять и иные полномочия в соответствии с законом. Статья 30. Председатель Верховного суда Республики Узбекистан Председатель Верховного суда Республики Узбекистан: осуществляет организационное руководство деятельностью Верховного суда Республики Узбекистан; истребует в предусмотренном законом порядке судебные дела для решения вопроса о необходимости рассмотрения дела в ревизионном порядке; (абзац третий части первой статьи 30 в редакции Закона Республики Узбекистан от 14 августа 2024 года № ЗРУ-943 — Национальная база данных законодательства, 14.08.2024 г., №03/24/943/0616) вносит в предусмотренном законом порядке протест для рассмотрения дела в ревизионном порядке; (абзац четвертый части первой статьи 30 в редакции Закона Республики Узбекистан от 14 августа 2024 года № ЗРУ-943 — Национальная база данных законодательства, 14.08.2024 г., №03/24/943/0616) приостанавливает в предусмотренном законом порядке исполнение решений, приговоров, определений и постановлений судов; созывает Пленум и Президиум Верховного суда Республики Узбекистан и председательствует на их заседаниях; организует работу по осуществлению контроля за выполнением постановлений Пленума и Президиума Верховного суда Республики Узбекистан; решает вопрос о передаче дела из одного суда в другой суд; вносит на рассмотрение в Пленум и Президиум Верховного суда Республики Узбекистан вопросы, отнесенные к их компетенции; вносит в Пленум Верховного суда Республики Узбекистан представления в случае обнаружения несоответствия законодательству разъяснений Пленума Верховного суда Республики Узбекистан; вносит представление в Пленум Верховного суда Республики Узбекистан по вопросам внесения в Конституционный суд Республики Узбекистан обращения о даче официального толкования норм Конституции и законов Республики Узбекистан, а также о соответствии Конституции Республики Узбекистан нормативно-правовых актов, подлежащих применению по конкретному делу, по инициированным судами вопросам; вносит представления в Пленум Верховного суда Республики Узбекистан о составе Президиума Верховного суда Республики Узбекистан, о составах судебных коллегий; вносит представления в Высший судейский совет Республики Узбекистан на решения, заключения Высшей квалификационной коллегии судей судов Республики Узбекистан (далее — Высшая квалификационная коллегия судей); распределяет обязанности между заместителями председателя; заключает, изменяет и прекращает трудовые договоры с работниками аппарата Верховного суда Республики Узбекистан; вносит изменения в структуры судов в пределах общей численности управленческого персонала по согласованию с Высшим судейским советом Республики Узбекистан; утверждает штатное расписание Верховного суда Республики Узбекистан; принимает приказы и распоряжения; ведет личный прием физических лиц, представителей юридических лиц и организует работу по рассмотрению их обращений. Председатель Верховного суда Республики Узбекистан может осуществлять и иные полномочия в соответствии с законом. Статья 31. Первый заместитель, заместители председателя — председатели судебных коллегий Верховного суда Республики Узбекистан Первый заместитель, заместители председателя — председатели судебных коллегий Верховного суда Республики Узбекистан: истребуют в предусмотренном законом порядке судебные дела для решения вопроса о необходимости рассмотрения дела в ревизионном порядке; (абзац второй части первой статьи 31 в редакции Закона Республики Узбекистан от 14 августа 2024 года № ЗРУ-943 — Национальная база данных законодательства, 14.08.2024 г., №03/24/943/0616) (абзац третий части первой статьи 31 исключен Законом Республики Узбекистан от 14 августа 2024 года № ЗРУ-943 — Национальная база данных законодательства, 14.08.2024 г., №03/24/943/0616) осуществляют руководство работой соответствующих судебных коллегий Верховного суда Республики Узбекистан; представляют Пленуму Верховного суда Республики Узбекистан доклады о деятельности судебных коллегий; председательствуют на заседаниях соответствующих судебных коллегий Верховного суда Республики Узбекистан; оказывают содействие в организации деятельности соответствующих нижестоящих судов; организуют работу по обобщению судебной практики, подготовке обзора судебной практики и анализу судебной статистики; приостанавливают в предусмотренном законом порядке исполнение решений, приговоров, определений и постановлений судов; (абзац восьмой части первой статьи 31 в редакции Закона Республики Узбекистан от 14 августа 2024 года № ЗРУ-943 — Национальная база данных законодательства, 14.08.2024 г., №03/24/943/0616) организуют работу по повышению квалификации судей и работников аппарата суда; ведут личный прием физических лиц и представителей юридических лиц. Первый заместитель, заместители председателя — председатели судебных коллегий Верховного суда Республики Узбекистан могут осуществлять и иные полномочия в соответствии с законом. В случае отсутствия председателя Верховного суда Республики Узбекистан его полномочия осуществляет первый заместитель председателя, а при отсутствии и первого заместителя — один из заместителей председателя. Глава 3. Суд Республики Каракалпакстан, областные и Ташкентский городской суды Статья 32. Состав Суда Республики Каракалпакстан, областного, Ташкентского городского суда Суд Республики Каракалпакстан, областной, Ташкентский городской суд состоит из председателя, заместителей председателя — председателей судебных коллегий по гражданским, уголовным и экономическим делам, судей, а также народных заседателей. Суд Республики Каракалпакстан, областной, Ташкентский городской суд действует в составе: президиума; Судебной коллегии по гражданским делам; Судебной коллегии по уголовным делам; Судебной коллегии по экономическим делам. Статья 33. Полномочия Суда Республики Каракалпакстан, областного, Ташкентского городского суда Суд Республики Каракалпакстан, областной, Ташкентский городской суд: рассматривает в пределах своих полномочий дела в качестве суда первой, апелляционной или кассационной и ревизионной инстанции; (абзац второй части первой статьи 33 в редакции Закона Республики Узбекистан от 14 августа 2024 года № ЗРУ-943 — Национальная база данных законодательства, 14.08.2024 г., №03/24/943/0616) осуществляет надзор за судебной деятельностью межрайонных, районных, городских судов; обобщает судебную практику и судебную статистику, осуществляет их системный анализ; готовит обзоры судебной практики; организует работу по повышению квалификации судей и работников аппарата судов. Суд Республики Каракалпакстан, областной, Ташкентский городской суд может осуществлять и иные полномочия в соответствии с законом. Статья 34. Президиум Суда Республики Каракалпакстан, областного, Ташкентского городского суда Президиум Суда Республики Каракалпакстан, областного, Ташкентского городского суда действует в составе судей этого суда. Заседания президиума Суда Республики Каракалпакстан, областного, Ташкентского городского суда проводятся по мере необходимости, но не реже одного раза в месяц и правомочны при наличии большинства членов президиума. Постановления президиума Суда Республики Каракалпакстан, областного, Ташкентского городского суда принимаются большинством голосов членов президиума, участвовавших в голосовании, и подписываются председателем соответствующего суда. Статья 35. Полномочия президиума Суда Республики Каракалпакстан, областного, Ташкентского городского суда Президиум Суда Республики Каракалпакстан, областного, Ташкентского городского суда: рассматривает материалы обобщений и обзоров судебной практики, анализа судебной статистики; заслушивает доклады заместителей председателя — председателей судебных коллегий о деятельности судебных коллегий; заслушивает доклады председателей межрайонных, районных, городских судов о деятельности этих судов и о практике применения законодательства. Президиум Суда Республики Каракалпакстан, областного, Ташкентского городского суда может осуществлять и иные полномочия в соответствии с законом. Статья 36. Судебные коллегии Суда Республики Каракалпакстан, областного, Ташкентского городского суда Судебные коллегии Суда Республики Каракалпакстан, областного, Ташкентского городского суда: рассматривают в пределах своих полномочий дела по первой инстанции; рассматривают дела в апелляционном или кассационном и ревизионном порядке; (абзац третий части первой статьи 36 в редакции Закона Республики Узбекистан от 14 августа 2024 года № ЗРУ-943 — Национальная база данных законодательства, 14.08.2024 г., №03/24/943/0616) изучают и обобщают судебную практику; готовят обзоры судебной практики; анализируют судебную статистику. Судебные коллегии Суда Республики Каракалпакстан, областного, Ташкентского городского суда могут осуществлять и иные полномочия в соответствии с законом. Статья 37. Председатель Суда Республики Каракалпакстан, областного, Ташкентского городского суда Председатель Суда Республики Каракалпакстан, областного, Ташкентского городского суда: осуществляет организационное руководство деятельностью суда; созывает президиум суда и председательствует на его заседаниях; организует работу по осуществлению контроля за выполнением постановлений президиума суда; председательствует на судебных заседаниях; оказывает содействие в организации деятельности нижестоящих судов; организует работу по повышению квалификации судей, работников аппарата суда и народных заседателей; организует работу по обобщению судебной практики, подготовке обзоров судебной практики и ведению судебной статистики; ведет личный прием физических лиц, представителей юридических лиц и организует работу по рассмотрению их обращений; вносит представления в Высшую квалификационную коллегию судей на решения, заключения квалификационной коллегии судей; (абзац одиннадцатый части первой статьи 37 исключен Законом Республики Узбекистан от 14 августа 2024 года № ЗРУ-943 — Национальная база данных законодательства, 14.08.2024 г., №03/24/943/0616) организует встречи судей с населением, а также ежеквартально через средства массовой информации информирует общественность о деятельности суда; (абзац одиннадцатый части первой статьи 37 в редакции Закона Республики Узбекистан от 14 августа 2024 года № ЗРУ-943 — Национальная база данных законодательства, 14.08.2024 г., №03/24/943/0616) руководит работой аппарата суда, заключает и прекращает трудовые договоры с работниками суда. Председатель Суда Республики Каракалпакстан, областного, Ташкентского городского суда может осуществлять и иные полномочия в соответствии с законом. В случае отсутствия председателя Суда Республики Каракалпакстан, областного, Ташкентского городского суда его полномочия председателем Верховного суда Республики Узбекистан могут быть возложены на одного из заместителей председателя соответствующего суда. Статья 38. Заместитель председателя Суда Республики Каракалпакстан, областного, Ташкентского городского суда Заместитель председателя Суда Республики Каракалпакстан, областного, Ташкентского городского суда: организует работу соответствующей судебной коллегии; председательствует на заседаниях соответствующей судебной коллегии; представляет президиуму суда доклады о деятельности соответствующей судебной коллегии; ведет личный прием физических лиц, представителей юридических лиц. Заместитель председателя Суда Республики Каракалпакстан, областного, Ташкентского городского суда может осуществлять и иные полномочия в соответствии с законом. В случае отсутствия заместителя председателя Суда Республики Каракалпакстан, областного, Ташкентского городского суда его полномочия могут быть возложены председателем данного суда на другого заместителя председателя соответствующего суда. Глава 4. Межрайонный, районный, городской суд по гражданским делам. Районный, городской суд по уголовным делам. Межрайонный экономический суд Статья 39. Состав межрайонного, районного, городского суда по гражданским делам, районного, городского суда по уголовным делам, межрайонного экономического суда Межрайонный, районный, городской суд по гражданским делам состоит из председателя и судей. Районный, городской суд по уголовным делам состоит из председателя, судей, следственных судей и народных заседателей. (часть вторая статьи 39 в редакции Закона Республики Узбекистан от 28 января 2025 года № ЗРУ-1022 — Национальная база данных законодательства, 29.01.2025 г., № 03/25/1022/0083) Межрайонный экономический суд состоит из председателя и судей. В межрайонном, районном, городском суде, где имеется более шести судей, вводится должность заместителя председателя суда. Односоставный межрайонный, районный, городской суд состоит из председателя суда. Статья 40. Полномочия межрайонного, районного, городского суда по гражданским делам, районного, городского суда по уголовным делам, межрайонного экономического суда Межрайонный, районный, городской суд по гражданским делам рассматривает гражданские дела и дела об административных правонарушениях, отнесенные законом к его компетенции. Районный, городской суд по уголовным делам рассматривает уголовные дела и дела об административных правонарушениях, а также ходатайства о применении меры пресечения в виде заключения под стражу или домашнего ареста либо о продлении срока содержания под стражей или домашнего ареста, о приостановлении действия паспорта (проездного документа), о временном ограничении права на выезд из Республики Узбекистан, об отстранении обвиняемого от должности, о помещении лица в медицинское учреждение либо о продлении срока пребывания обвиняемого в медицинском учреждении, об эксгумации трупа, об аресте почтово-телеграфных отправлений, о производстве обыска, о прослушивании переговоров, ведущихся с телефонов и других телекоммуникационных устройств, снятии передаваемой по ним информации, об аресте имущества, об освобождении от наказания осужденного на основании акта амнистии и другие дела, отнесенные законом к его компетенции. Межрайонный экономический суд рассматривает споры, возникающие из гражданско-правовых отношений между хозяйствующими субъектами, и корпоративные споры, а также дела об административных правонарушениях, отнесенные законом к его компетенции. Статья 41. Председатель межрайонного, районного, городского суда по гражданским делам, районного, городского суда по уголовным делам, межрайонного экономического суда Председатель межрайонного, районного, городского суда по гражданским делам, районного, городского суда по уголовным делам, межрайонного экономического суда: председательствует на судебных заседаниях; ведет личный прием физических лиц, представителей юридических лиц и организует работу по рассмотрению их обращений; (абзац четвертый части первой статьи 41 исключен Законом Республики Узбекистан от 14 августа 2024 года № ЗРУ-943 — Национальная база данных законодательства, 14.08.2024 г., №03/24/943/0616) организует встречи судей с населением, а также ежеквартально через средства массовой информации информирует общественность о деятельности суда; (абзац четвертый части первой статьи 41 в редакции Закона Республики Узбекистан от 14 августа 2024 года № ЗРУ-943 — Национальная база данных законодательства, 14.08.2024 г., №03/24/943/0616) руководит работой аппарата суда, заключает и прекращает трудовые договоры с работниками аппарата суда. Председатель межрайонного, районного, городского суда по гражданским делам, районного, городского суда по уголовным делам, межрайонного экономического суда может осуществлять и иные полномочия в соответствии с законом. В случае отсутствия председателя межрайонного, районного, городского суда по гражданским делам, районного, городского суда по уголовным делам, межрайонного экономического суда его полномочия исполняет заместитель председателя, а при его отсутствии полномочия председателя суда могут быть возложены председателем Суда Республики Каракалпакстан, областного, Ташкентского городского суда на одного из судей соответствующего суда. Статья 42. Заместитель председателя межрайонного, районного, городского суда по гражданским делам, районного, городского суда по уголовным делам, межрайонного экономического суда Заместитель председателя межрайонного, районного, городского суда по гражданским делам, районного, городского суда по уголовным делам, межрайонного экономического суда: осуществляет в соответствии с распределением обязанностей руководство работой аппарата суда; председательствует на судебных заседаниях; ведет личный прием физических лиц, представителей юридических лиц; замещает председателя суда в случае его отсутствия. Заместитель председателя межрайонного, районного, городского суда по гражданским делам, районного, городского суда по уголовным делам, межрайонного экономического суда может осуществлять и иные полномочия в соответствии с законом. Глава 5. Военные суды Статья 43. Система военных судов Система военных судов Республики Узбекистан состоит из Военного суда Республики Узбекистан и территориальных военных судов. Статья 44. Состав военных судов Военный суд Республики Узбекистан действует на правах областного суда и состоит из председателя, заместителя председателя, судей и народных заседателей. Территориальные военные суды действуют на правах районного суда и состоят из председателя, народных заседателей. Статья 45. Подсудность дел военным судам Военные суды Республики Узбекистан рассматривают: дела о преступлениях, совершенных военнослужащими Министерства обороны, Службы государственной безопасности, Государственной службы безопасности Президента Республики Узбекистан, Национальной гвардии, Министерства по чрезвычайным ситуациям, войск Министерства внутренних дел Республики Узбекистан и других воинских формирований, создаваемых в соответствии с законодательством, а также военнообязанными во время прохождения ими учебных сборов; гражданские дела по искам военнослужащих к командованию воинских частей, соединений и объединений, органов военного управления и жалобы на решения органов военного управления, действия (бездействия) воинских должностных лиц, нарушающих права и законные интересы военнослужащих; все гражданские и уголовные дела в местностях, где в силу исключительных обстоятельств не действуют суды; дела об административных правонарушениях, отнесенные законом к его компетенции; дела, касающиеся государственных секретов. Военные суды Республики Узбекистан могут рассматривать и иные дела в соответствии с законом. Статья 46. Организация деятельности военных судов Организация деятельности военных судов определяется положением, утверждаемым настоящим Законом. Глава 6. Административный суд Республики Каракалпакстан, административные суды областей и города Ташкента Статья 47. Состав Административного суда Республики Каракалпакстан, административного суда области, города Ташкента Административный суд Республики Каракалпакстан, административный суд области, города Ташкента состоит из председателя, заместителя председателя суда, судей и действуют в составе президиумов и судебных коллегий. Статья 48. Полномочия Административного суда Республики Каракалпакстан, административного суда области, города Ташкента Административный суд Республики Каракалпакстан, административный суд области, города Ташкента: рассматривает в пределах своих полномочий дела в качестве суда первой, апелляционной или кассационной и ревизионной инстанций; (абзац второй части первой статьи 48 в редакции Закона Республики Узбекистан от 14 августа 2024 года № ЗРУ-943 — Национальная база данных законодательства, 14.08.2024 г., №03/24/943/0616) осуществляет надзор за судебной деятельностью межрайонных административных судов; обобщает судебную практику и судебную статистику, осуществляет их системный анализ; готовит обзоры судебной практики; организует работу по повышению квалификации судей и работников аппарата судов. Административный суд Республики Каракалпакстан, административный суд области, города Ташкента может осуществлять и иные полномочия в соответствии с законом. Статья 49. Президиум Административного суда Республики Каракалпакстан, административного суда области, города Ташкента Президиум Административного суда Республики Каракалпакстан, административного суда области, города Ташкента действует в составе судей этого суда. Заседания президиума Административного суда Республики Каракалпакстан, административного суда области, города Ташкента проводятся по мере необходимости, но не реже одного раза в месяц и правомочны при наличии большинства членов президиума. Постановления президиума Административного суда Республики Каракалпакстан, административного суда области, города Ташкента принимаются большинством голосов членов президиума, участвовавших в голосовании, и подписываются председателем соответствующего суда. Статья 50. Полномочия президиума Административного суда Республики Каракалпакстан, административного суда области, города Ташкента Президиум Административного суда Республики Каракалпакстан, административного суда области, города Ташкента: рассматривает материалы обобщений и обзоров судебной практики, анализа судебной статистики; заслушивает доклады о деятельности судебной коллегии; заслушивает доклады председателей межрайонных административных судов о практике применения законодательства. Президиум Административного суда Республики Каракалпакстан, административного суда области, города Ташкента может осуществлять и иные полномочия в соответствии с законом. Статья 51. Судебная коллегия Административного суда Республики Каракалпакстан, административного суда области, города Ташкента Судебная коллегия Административного суда Республики Каракалпакстан, административного суда области, города Ташкента: рассматривает в пределах своих полномочий дела по первой инстанции; рассматривает дела в апелляционном или кассационном и ревизионном порядке; (абзац третий части первой статьи 51 в редакции Закона Республики Узбекистан от 14 августа 2024 года № ЗРУ-943 — Национальная база данных законодательства, 14.08.2024 г., №03/24/943/0616) изучает и обобщает судебную практику; готовит обзоры судебной практики; анализирует судебную статистику. Судебная коллегия Административного суда Республики Каракалпакстан, административного суда области, города Ташкента может осуществлять и иные полномочия в соответствии с законом. Статья 52. Председатель Административного суда Республики Каракалпакстан, административного суда области, города Ташкента Председатель Административного суда Республики Каракалпакстан, административного суда области, города Ташкента: осуществляет организационное руководство деятельностью суда; созывает президиум суда и председательствует на его заседаниях; организует работу по осуществлению контроля за выполнением постановлений президиума суда; председательствует на судебных заседаниях; оказывает содействие в организации деятельности нижестоящих судов; организует работу по повышению квалификации судей и работников аппарата суда; организует работу по обобщению судебной практики, подготовке обзоров судебной практики и ведению судебной статистики; ведет личный прием физических лиц, представителей юридических лиц и организует работу по рассмотрению их обращений; вносит представления в Высшую квалификационную коллегию судей на решения, заключения квалификационной коллегии судей; (абзац одиннадцатый части первой статьи 52 исключен Законом Республики Узбекистан от 14 августа 2024 года № ЗРУ-943 — Национальная база данных законодательства, 14.08.2024 г., №03/24/943/0616) организует встречи судей с населением, а также ежеквартально через средства массовой информации информирует общественность о деятельности суда; (абзац одиннадцатый части первой статьи 52 в редакции Закона Республики Узбекистан от 14 августа 2024 года № ЗРУ-943 — Национальная база данных законодательства, 14.08.2024 г., №03/24/943/0616) руководит работой аппарата суда, заключает и прекращает трудовые договоры с работниками аппарата суда. В случае отсутствия председателя Административного суда Республики Каракалпакстан, административного суда области, города Ташкента его полномочия могут быть возложены председателем Верховного суда Республики Узбекистан на заместителя председателя соответствующего суда. Председатель Административного суда Республики Каракалпакстан, административного суда области, города Ташкента может осуществлять и иные полномочия в соответствии с законом. Статья 53. Заместитель председателя Административного суда Республики Каракалпакстан, административного суда области, города Ташкента Заместитель председателя Административного суда Республики Каракалпакстан, административного суда области, города Ташкента: организует работу судебной коллегии; председательствует на заседаниях судебной коллегии; представляет президиуму суда доклады о деятельности судебной коллегии; ведет личный прием физических лиц, представителей юридических лиц; в случае отсутствия председателя суда осуществляет его полномочия. Заместитель председателя Административного суда Республики Каракалпакстан, административного суда области, города Ташкента может осуществлять и иные полномочия в соответствии с законом. В случае отсутствия заместителя председателя Административного суда Республики Каракалпакстан, административного суда области, города Ташкента его полномочия могут быть возложены председателем Верховного суда Республики Узбекистан на одного из судей соответствующего суда. Глава 7. Межрайонный административный суд Статья 54. Состав межрайонного административного суда Межрайонный административный суд состоит из председателя и судей. В межрайонном административном суде, где имеется более шести судей, вводится должность заместителя председателя суда. Статья 55. Полномочия межрайонного административного суда Межрайонный административный суд рассматривает административные споры по жалобам и заявлениям на решения государственных органов, органов самоуправления граждан, действия (бездействия) их должностных лиц, вытекающие из публично-правовых отношений, а также иные дела, отнесенные законом к его компетенции. Статья 56. Председатель межрайонного административного суда Председатель межрайонного административного суда: председательствует на судебных заседаниях; ведет личный прием физических лиц, представителей юридических лиц и организует работу по рассмотрению их обращений; (абзац четвертый части первой статьи 56 исключен Законом Республики Узбекистан от 14 августа 2024 года № ЗРУ-943 — Национальная база данных законодательства, 14.08.2024 г., №03/24/943/0616) организует встречи судей с населением, а также ежеквартально через средства массовой информации информирует общественность о деятельности суда; (абзац четвертый части первой статьи 56 в редакции Закона Республики Узбекистан от 14 августа 2024 года № ЗРУ-943 — Национальная база данных законодательства, 14.08.2024 г., №03/24/943/0616) руководит работой аппарата суда, заключает и прекращает трудовые договоры с работниками суда. Председатель межрайонного административного суда может осуществлять и иные полномочия в соответствии с законом. В случае отсутствия председателя межрайонного административного суда его полномочия исполняет заместитель председателя, а при его отсутствии полномочия председателя суда могут быть возложены председателем Административного суда Республики Каракалпакстан, административного суда области, города Ташкента на одного из судей соответствующего суда. Статья 57. Заместитель председателя межрайонного административного суда Заместитель председателя межрайонного административного суда: осуществляет в соответствии с распределением обязанностей руководство работой аппарата суда; председательствует на судебных заседаниях; ведет личный прием физических лиц, представителей юридических лиц; в случае отсутствия председателя суда осуществляет его полномочия. Заместитель председателя межрайонного административного суда может осуществлять и иные полномочия в соответствии с законом. Глава 8. Статус судей, их права и обязанности Статья 58. Судьи Судьями в Республике Узбекистан являются лица, наделенные в соответствии с законом полномочиями осуществлять правосудие. Все судьи в Республике Узбекистан обладают единым статусом. Председатели, заместители председателя судов одновременно являются судьями. Судьям присваиваются квалификационные классы. Порядок установления и присвоения квалификационных классов судьям определяется положением, утверждаемым настоящим Законом. Статья 59. Народные заседатели Народным заседателем может быть гражданин Республики Узбекистан не моложе тридцати пяти лет, избранный открытым голосованием на собрании граждан по месту жительства или работы сроком на два с половиной года. Народным заседателем военного суда может быть гражданин Республики Узбекистан, состоящий на действительной военной службе, достигший ко дню выборов тридцатипятилетнего возраста, избранный открытым голосованием на собраниях военнослужащих воинских частей сроком на два с половиной года. Количество народных заседателей для каждого суда устанавливается соответствующими квалификационными коллегиями судей. Народные заседатели при осуществлении правосудия пользуются правами судьи. Народные заседатели призываются к исполнению своих обязанностей в судах в порядке очередности не более чем на две недели в году, кроме случаев, когда продление этого срока вызвано необходимостью закончить рассмотрение судебного дела, начатого с их участием. За этот период сохраняется их средняя заработная плата по месту работы. Статья 60. Присяга судьи Лицо, впервые избранное или назначенное на должность судьи, приносит присягу следующего содержания: «Торжественно клянусь честно и добросовестно исполнять свои обязанности, осуществлять правосудие, подчиняясь только Конституции и законам Республики Узбекистан, быть беспристрастным, объективным и справедливым, как велят мне долг судьи и моя совесть». Присяга приносится судьей в торжественной обстановке перед Государственным флагом Республики Узбекистан, а в Республике Каракалпакстан — также и перед Государственным флагом Республики Каракалпакстан. Судьи приносят присягу на заседании Пленума Верховного суда Республики Узбекистан. Судьи судов Республики Каракалпакстан приносят присягу на заседании президиума соответственно Суда Республики Каракалпакстан и Административного суда Республики Каракалпакстан. Судья, впервые избранный или назначенный на должность, приступает к осуществлению своих полномочий после принесения присяги. Статья 61. Права судьи Судья имеет право: требовать от должностных лиц и граждан исполнения своих распоряжений, связанных с осуществлением правосудия; получать от должностных и иных лиц информацию, необходимую для осуществления правосудия; получать на безвозмездной основе необходимые для осуществления правосудия сведения из информационных систем государственных органов и иных организаций и иметь доступ, в том числе удаленный, к информационным системам, содержащим персональные данные; получать на безвозмездной основе из информационных систем государственных органов, а также иных организаций без письменного согласия граждан сведения, содержащие персональные данные, необходимые для осуществления правосудия; принимать участие в формировании органов судейского сообщества и участвовать в их деятельности; объединяться в ассоциации. Судья может иметь и иные права в соответствии с законом. Государственные органы, должностные лица, общественные объединения, другие юридические и физические лица обязаны беспрекословно выполнять требования и распоряжения судьи, связанные с осуществлением правосудия. Неисполнение требований и распоряжений судьи влечет установленную законом ответственность. Статья 62. Обязанности судьи Судья обязан: неукоснительно соблюдать Конституцию и законы Республики Узбекистан; обеспечивать защиту прав и свобод граждан, их чести, достоинства и имущества, прав и охраняемых законом интересов предприятий, учреждений и организаций; при осуществлении своих полномочий, а также во внеслужебных отношениях соблюдать требования Кодекса судейской этики, избегать всего, что могло бы подорвать авторитет судебной власти, честь и достоинство судьи или вызвать сомнение в его беспристрастности, объективности и справедливости; противостоять любым проявлениям коррупции и попыткам незаконного вмешательства в деятельность по осуществлению правосудия и при выявлении подобных фактов сообщать об этом в Высший судейский совет Республики Узбекистан; проявлять уважение к участникам судебного процесса; поддерживать свою квалификацию на уровне, необходимом для выполнения полномочий судьи; заявить самоотвод и поставить в известность участников судебного процесса в случае возникновения конфликта интересов. Судья не вправе: разглашать тайну совещания судей и сведения, полученные при проведении закрытых судебных заседаний; быть сенатором, депутатом представительных органов государственной власти; состоять членом политической партии, материально ее поддерживать, принимать участие в акциях политических партий, заниматься иной политической деятельностью; заниматься другой оплачиваемой деятельностью, кроме педагогической, научной и иной творческой деятельности, занятие которой не должно препятствовать исполнению обязанностей судьи; заниматься предпринимательской деятельностью лично или через доверенных лиц, в том числе принимать участие в управлении хозяйствующим субъектом независимо от его организационно-правовой формы; открывать и иметь счета (вклады), хранить наличные денежные средства и ценности в иностранных банках, расположенных за пределами территории Республики Узбекистан. Такое ограничение действует и в отношении супруга (супруги) и несовершеннолетних детей судьи; быть представителем в суде (кроме случаев законного представительства) по делам физических или юридических лиц; допускать публичные высказывания по вопросу, который рассматривается в суде, до вступления в законную силу судебного акта; разглашать или использовать в целях, не связанных с осуществлением полномочий судьи, сведения, отнесенные в соответствии с законом к конфиденциальной информации, ставшие ему известными в связи с осуществлением полномочий судьи. Судья может нести и иные обязанности в соответствии с законом. Глава 9. Основные гарантии независимости судей Статья 63. Обеспечение независимости судей Независимость судей обеспечивается: установленным законом порядком избрания, назначения их на должность, приостановления и прекращения полномочий судьи; неприкосновенностью судьи; строгой процедурой осуществления правосудия; тайной совещания судей при вынесении решений и запрещением требовать ее разглашения; установленной законом ответственностью за неуважение к судье, вмешательство в деятельность по осуществлению правосудия и нарушение неприкосновенности судьи; предоставлением судье за счет государства материального и социального обеспечения, соответствующего его высокому статусу. Не допускается принятие актов законодательства, ограничивающих независимость судьи. Судья, члены его семьи и их имущество находятся под особой защитой государства. Статья 64. Неприкосновенность судьи Личность судьи неприкосновенна. Неприкосновенность судьи распространяется на его жилище, служебное помещение, используемые им транспортное средство и средства связи, его корреспонденцию, принадлежащие ему вещи и документы. В целях обеспечения личной безопасности судей им по списку, определяемому председателем Верховного суда Республики Узбекистан, выдается служебное оружие и средства личной защиты с правом их хранения, ношения и использования. В необходимых случаях по постановлению председателя соответствующего суда органом внутренних дел судье и его семье предоставляется вооруженная охрана. Уголовное дело в отношении судьи может быть возбуждено только Генеральным прокурором Республики Узбекистан. Судья не может быть привлечен к уголовной ответственности, заключен под стражу без получения заключения Высшего судейского совета Республики Узбекистан и без согласия Пленума Верховного суда Республики Узбекистан. Судья не может быть привлечен к административной ответственности без получения заключения соответствующей квалификационной коллегии судей. Представление председателя Высшего судейского совета Республики Узбекистан о фактах нарушения неприкосновенности судей и вмешательства в их деятельность по осуществлению правосудия, рассматривается органами прокуратуры в месячный срок. О возбуждении или об отказе в возбуждении уголовного дела по указанным фактам Генеральная прокуратура Республики Узбекистан сообщает Высшему судейскому совету Республики Узбекистан. Вызов судьи в правоохранительные органы для допроса в качестве свидетеля или подозреваемого допускается исключительно с согласия соответствующей квалификационной коллегии судей. Мера пресечения в виде заключения под стражу в отношении судьи может быть применена лишь в случаях предъявления ему обвинения в совершении тяжкого или особо тяжкого преступления или иного умышленного преступления, повлекшего смерть человека. Данное правило применяется и в отношении бывшего судьи, обвиняемого в совершении такого преступления в период работы в качестве судьи. (часть восьмая статьи 64 в редакции Закона Республики Узбекистан от 14 августа 2024 года № ЗРУ-943 — Национальная база данных законодательства, 14.08.2024 г., №03/24/943/0616) В случае задержания судьи по подозрению в совершении правонарушения об этом сообщается Высшему судейскому совету Республики Узбекистан не позднее трех часов с момента его задержания с приложением копий документов, являющихся основанием для задержания. Проникновение в жилище или служебное помещение судьи, используемый им транспорт, производство там досмотра, обыска или выемки, прослушивание его телефонных переговоров, личный досмотр и личный обыск судьи, а равно досмотр, изъятие либо выемка его корреспонденции, принадлежащих ему вещей и документов могут производиться не иначе как по решению суда или с санкции Генерального прокурора Республики Узбекистан. Уголовное дело в отношении судьи подсудно Верховному суду Республики Узбекистан. На народных заседателей в период исполнения ими обязанностей в суде распространяются все гарантии неприкосновенности судей. Статья 65. Ответственность за неуважение к судье Государственные и иные органы, предприятия, учреждения и организации, должностные лица, граждане обязаны уважать и соблюдать принцип независимости судей. Проявление неуважения к судье, а равно совершение действий, свидетельствующих о явном пренебрежении к нему, влекут ответственность в соответствии с законом. Статья 66. Недопустимость вмешательства в деятельность судей по осуществлению правосудия Вмешательство в деятельность судей по осуществлению правосудия недопустимо. Воздействие в какой бы то ни было форме на судей с целью воспрепятствовать всестороннему, полному и объективному рассмотрению конкретного дела либо добиться вынесения незаконного судебного акта влечет уголовную ответственность в соответствии с законом. Запрещается требовать от судьи каких-либо объяснений по существу рассмотренных или находящихся в производстве дел, а также представлять их кому бы то ни было для ознакомления, иначе как в случаях и порядке, предусмотренных законом. Средства массовой информации не вправе предрешать в своих сообщениях результаты судебного разбирательства по конкретному делу или в какой бы то ни было форме воздействовать на суд. Глава 10. Избрание и назначение судей Статья 67. Требования, предъявляемые к кандидату на должность судьи Кандидатом на должность судьи может быть гражданин Республики Узбекистан, достигший тридцати пяти лет, имеющий высшее юридическое образование. Кандидатом на должность судьи не может быть лицо: обвиняемое в совершении преступления; ранее судимое или в отношении которого уголовное дело прекращено по нереабилитирующим основаниям; имеющее гражданство иностранного государства или вид на жительство либо иной документ, подтверждающий право на постоянное проживание на территории иностранного государства; признанное судом недееспособным или ограниченно дееспособным; состоящее на учете в психиатрических или наркологических учреждениях; имеющее иное заболевание, препятствующее осуществлению полномочий судьи. Статья 68. Требования, предъявляемые к лицам, избираемым, назначаемым на соответствующую должность судьи Судьей Верховного суда Республики Узбекистан может быть лицо, отвечающее требованиям статьи 67 настоящего Закона, имеющее стаж работы по юридической специальности не менее пятнадцати лет, в том числе, как правило, не менее семи лет в качестве судьи. Судьей Военного суда Республики Узбекистан, Суда Республики Каракалпакстан, областных, Ташкентского городского суда, Административного суда Республики Каракалпакстан, административных судов областей и города Ташкента может быть лицо, отвечающее требованиям статьи 67 настоящего Закона, имеющее стаж работы по юридической специальности не менее десяти лет, в том числе, как правило, не менее двух лет в качестве судьи. Судьей межрайонного, районного городского суда, территориального военного суда может быть лицо, отвечающее требованиям статьи 67 настоящего Закона, достигшее тридцати пяти лет и имеющее стаж работы по юридической специальности не менее семи лет. Кандидаты, впервые назначаемые на должности судей, проходят обязательное обучение в Высшей школе судей при Высшем судейском совете Республики Узбекистан. На период прохождения обучения они освобождаются от исполнения трудовых обязанностей без сохранения среднемесячной заработной платы по основному месту работы, но за ними на весь период обучения сохраняется место работы (должность). Статья 69. Порядок избрания и назначения судей Судья Верховного суда Республики Узбекистан избирается Сенатом Олий Мажлиса Республики Узбекистан по представлению Президента Республики Узбекистан на основании рекомендации Высшего судейского совета Республики Узбекистан. Судья областного, Ташкентского городского суда, Военного суда Республики Узбекистан, Административного суда области, города Ташкента, межрайонного, районного, городского суда, территориального военного суда назначается на должность Высшим судейским советом Республики Узбекистан. Судья Суда Республики Каракалпакстан, Административного суда Республики Каракалпакстан, межрайонного, районного, городского суда Республики Каракалпакстан назначается на должность Жокаргы Кенесом Республики Каракалпакстан по представлению Высшего судейского совета Республики Узбекистан. Лица, осуществляющие деятельность на назначаемых Президентом Республики Узбекистан или по согласованию с ним должностях и имеющие безупречную репутацию, в порядке исключения, могут впервые назначаться на судейские должности без прохождения обязательного обучения в Высшей школе судей при Высшем судейском совете Республики Узбекистан. Назначение судьи на должность производится с учетом заключения соответствующей квалификационной коллегии судей. Статья 70. Порядок избрания и назначения на должность председателя, заместителя председателя суда Председатель Верховного суда Республики Узбекистан, первый заместитель председателя, заместитель председателя Верховного суда Республики Узбекистан — председатель судебной коллегии Верховного суда Республики Узбекистан избираются Сенатом Олий Мажлиса Республики Узбекистан по представлению Президента Республики Узбекистан. Председатель, заместитель председателя областного, Ташкентского городского суда, Военного суда Республики Узбекистан, Административного суда области, города Ташкента назначаются на должность Президентом Республики Узбекистан по представлению Высшего судейского совета Республики Узбекистан. Председатель, заместитель председателя Суда Республики Каракалпакстан, Административного суда Республики Каракалпакстан избираются Жокаргы Кенесом Республики Каракалпакстан по представлению Председателя Жокаргы Кенеса Республики Каракалпакстан на основании заключения Высшего судейского совета Республики Узбекистан, согласованного с Президентом Республики Узбекистан. Председатель, заместитель председателя межрайонного, районного, городского суда Республики Каракалпакстан назначаются Жокаргы Кенесом Республики Каракалпакстан по представлению Высшего судейского совета Республики Узбекистан. Председатель, заместитель председателя межрайонного, районного, городского суда, территориального военного суда назначаются на должность Высшим судейским советом Республики Узбекистан. Статья 71. Срок полномочий судьи и порядок его исчисления Судья в установленном порядке избирается или назначается на первоначальный пятилетний срок, очередной десятилетний срок и последующий бессрочный период пребывания в должности. Срок полномочий судьи исчисляется исходя из его общего стажа пребывания на судейской должности. Предельный возраст пребывания в должности судьи Верховного суда Республики Узбекистан составляет семьдесят лет, для судей других судов — шестьдесят пять лет. Предельный возраст пребывания в должности судьи Верховного суда Республики Узбекистан может быть продлен с его согласия до пяти лет Президентом Республики Узбекистан, а судьи других судов также до пяти лет — Высшим судейским советом Республики Узбекистан. Судья сохраняет за собой право выхода на пенсию в соответствии с законодательством. Статья 72. Срок полномочий председателя, заместителя председателя суда Срок полномочий председателя, заместителя председателя суда — пять лет. Лицо не может занимать должность председателя, заместителя председателя в одном и том же суде более двух сроков подряд. Полномочия председателя, заместителя председателя суда прекращаются по истечении срока, на который он был избран или назначен. В случае прекращения полномочий председателя, заместителя председателя суда в связи с истечением срока либо подачей им заявления об освобождении от должности за ним сохраняются полномочия судьи и он с того же дня продолжает работать на должности судьи, а в случае отсутствия в данном суде вакантной должности судьи с его согласия с того же дня переводится на должность судьи в другом суде на оставшийся срок полномочий судьи. Статья 73. Порядок перевода судьи на другую судейскую должность Судья в период срока полномочий может быть переведен с его согласия на другую судейскую должность Высшим судейским советом Республики Узбекистан. Судья Суда Республики Каракалпакстан, Административного суда Республики Каракалпакстан, председатель, заместитель председателя, судья межрайонного, районного (городского) суда Республики Каракалпакстан в период срока полномочий может быть переведен с его согласия на другую судейскую должность по представлению Высшего судейского совета Республики Узбекистан Жокаргы Кенесом Республики Каракалпакстан. Срок пребывания в должности судьи в одном суде, как правило, должен быть не менее двух лет. Вопрос о переводе судьи на другую судейскую должность вносится на рассмотрение Высшего судейского совета Республики Узбекистан по заключению Высшей квалификационной коллегии судей. Глава 11. Дисциплинарная ответственность судей Статья 74. Основания дисциплинарной ответственности судей Судья может быть привлечен к дисциплинарной ответственности лишь по решению соответствующей квалификационной коллегии судей: за нарушение законности при осуществлении правосудия; за упущения в организации судебной работы вследствие небрежности или недисциплинированности; за совершение проступка, порочащего честь и достоинство судьи и ущемляющего авторитет суда; за нарушение требований Кодекса судейской этики. Отмена или изменение судебного решения само по себе не влечет ответственности судьи, участвовавшего в вынесении решения суда, если при этом им не были допущены преднамеренное нарушение закона либо недобросовестность, повлекшая существенные последствия. Если в течение года после наложения меры дисциплинарного взыскания судья не совершит действий, предусмотренных частью первой настоящей статьи, он считается не привлекавшимся к дисциплинарной ответственности. Порядок привлечения судей к дисциплинарной ответственности устанавливается положением, утверждаемым законом. Статья 75. Возбуждение дисциплинарного дела в отношении судьи Дисциплинарное дело в отношении судьи может быть возбуждено соответствующей квалификационной коллегией судей по результатам служебной проверки, проведенной по заявлению либо сообщению о совершении судьей действий, предусмотренных частью первой статьи 74 настоящего Закона. Статья 76. Меры дисциплинарного взыскания, применяемые в отношении судьи Квалификационная коллегия судей может налагать на судью, привлеченного к дисциплинарной ответственности, одно из следующих мер дисциплинарных взысканий: предупреждение; выговор; штраф в размере не более тридцати процентов среднемесячной заработной платы; понижение квалификационного класса на одну степень; досрочное прекращение полномочий. При наложении мер дисциплинарного взыскания учитывается характер нарушения и его последствия, тяжесть проступка, личность судьи, степень его вины. Статья 77. Обжалование решения о наложении мер дисциплинарного взыскания Решение квалификационной коллегии судей о наложении мер дисциплинарного взыскания может быть обжаловано в Высшую квалификационную коллегию судей. На решение Высшей квалификационной коллегии судей о наложении мер дисциплинарного взыскания может быть подана жалоба в Высший судейский совет Республики Узбекистан. Глава 12. Приостановление и прекращение полномочий судьи Статья 78. Приостановление полномочий судьи Полномочия судьи приостанавливаются решением соответствующей квалификационной коллегии судей в случаях, если: судья занимается деятельностью, несовместимой с его должностью; в отношении судьи применены принудительные меры медицинского характера; судья был признан безвестно отсутствующим решением суда; в отношении судьи возбуждено уголовное дело; судья участвует в качестве кандидата в депутаты в выборах представительных органов государственной власти. Полномочия судьи приостанавливаются до отпадения оснований к их приостановлению. Судья вправе обжаловать решение соответствующей квалификационной коллегии судей в порядке, установленном законом. Приостановление полномочий судьи, за исключением случаев, когда к судье в качестве меры пресечения было избрано заключение под стражу, не влечет за собой приостановления выплаты этому судье заработной платы или уменьшения ее размера, снижения уровня его обеспечения и не лишает судью гарантий неприкосновенности, установленных настоящим Законом. Решение о возобновлении полномочий судьи принимается соответствующей квалификационной коллегией судей, приостановившей полномочия судьи. Статья 79. Досрочное прекращение полномочий судьи Полномочия судьи досрочно прекращаются в случаях: 1) нарушения им присяги судьи; 2) подачи им письменного заявления; 3) продолжения им деятельности, несовместимой с должностью судьи, после сделанного ему соответствующей квалификационной коллегией судей предупреждения или приостановления его полномочий; 4) признания его судом недееспособным или ограниченно дееспособным; 5) выхода и утраты им гражданства Республики Узбекистан; 6) вступления в отношении него в законную силу обвинительного приговора суда; 7) смерти или объявления его умершим решением суда; 8) его неспособности по состоянию здоровья или иным уважительным причинам в течение длительного времени исполнять обязанности судьи; 9) истечения срока полномочий председателя суда, если он не дает согласие на занятие другой судейской должности; 10) совершения судьей действий, предусмотренных частью первой статьи 74 настоящего Закона, за которые решением соответствующей квалификационной коллегией судей на судью наложена мера дисциплинарного взыскания в виде прекращения полномочий. При наличии оснований, предусмотренных в настоящей статье, полномочия судьи досрочно прекращаются в следующем порядке: судьи Верховного суда Республики Узбекистан — Сенатом Олий Мажлиса Республики Узбекистан по представлению Президента Республики Узбекистан; председателя и заместителя председателя областных и Ташкентского городского судов, административных судов областей и города Ташкента, Военного суда Республики Узбекистан — Президентом Республики Узбекистан по представлению Высшего судейского совета Республики Узбекистан; судьи областных и Ташкентского городского судов, административных судов областей и города Ташкента, Военного суда Республики Узбекистан, председателя и судьи межрайонных, районных, городских, военных судов — Высшим судейским советом Республики Узбекистан по заключению соответствующей квалификационной коллегии судей; судьи Суда Республики Каракалпакстан, Административного суда Республики Каракалпакстан, межрайонных, районных, городских судов — Жокаргы Кенесом Республики Каракалпакстан по представлению Председателя Жокаргы Кенеса Республики Каракалпакстан, вносимому на основании заключения Высшего судейского совета Республики Узбекистан. Досрочное прекращение полномочий судьи в случаях, предусмотренных пунктами 1, 3, 8 и 10 части первой настоящей статьи, допускается на основании решения соответствующей квалификационной коллегии судей. Судья вправе обжаловать решение соответствующей квалификационной коллегии судей в порядке, установленном законом. Реорганизация или ликвидация суда не может служить основанием для освобождения судьи от должности. Статья 80. Квалификационные коллегии судей Квалификационные коллегии судей создаются для рассмотрения следующих вопросов: дисциплинарной ответственности судьи; приостановления или досрочного прекращения полномочий судьи; обеспечения неприкосновенности судьи; присвоения судье квалификационного класса; организации работы по подбору и проведению выборов народных заседателей; контроля за соблюдением присяги судьи и Кодекса судейской этики. Квалификационные коллегии судей содействуют Высшему судейскому совету Республики Узбекистан в выполнении возложенных на него задач. Высшая квалификационная коллегия судей избирается съездом судей Республики Узбекистан сроком на пять лет. Квалификационные коллегии судей Военного суда Республики Узбекистан, судов Республики Каракалпакстан, областей и города Ташкента, административных судов Республики Каракалпакстан, областей и города Ташкента избираются сроком на пять лет на конференциях судей соответствующих судов. Порядок организации деятельности квалификационных коллегий судей определяется положением, утверждаемым законом. Глава 13. Материальное и социальное обеспечение судей и членов их семей Статья 81. Материальное обеспечение судей Заработная плата судьи состоит из месячного должностного оклада, ежемесячных доплат за квалификационный класс, за выслугу лет, за почетное звание в размерах, установленных законодательством, и выплачиваемых за счет средств республиканского бюджета. В соответствии с нормативно-правовыми актами судьям могут производиться и другие выплаты. В пределах установленного фонда оплаты труда судьям могут выплачиваться премии и оказываться материальная помощь. При направлении в служебную командировку судьи пользуются правом бронирования и получения вне очереди проездных документов на воздушном, железнодорожном, автомобильном пассажирском транспорте (за исключением такси и городского пассажирского транспорта). Статья 82. Ежегодный трудовой отпуск судей Судьям предоставляются ежегодные трудовые отпуска продолжительностью тридцать календарных дней. Судьям, имеющим стаж судейской работы более десяти лет, по их желанию может предоставляться дополнительный трудовой отпуск продолжительностью до шести календарных дней. Статья 83. Обеспечение судей жильем Судья, нуждающийся в жилье, обеспечивается служебным жилым помещением по месту нахождения суда органами исполнительной власти на местах в порядке, определенном Кабинетом Министров Республики Узбекистан. Судья имеет право на компенсацию расходов, связанных с арендой, наймом (поднаймом) жилых помещений, до предоставления им в установленном порядке жилого помещения для постоянного проживания. Статья 84. Меры социальной защиты судей и членов их семей Жизнь и здоровье судьи находятся под особой защитой государства и подлежат обязательному государственному страхованию за счет средств республиканского бюджета. Страховые компании (страховщики) выплачивают страховые суммы в случаях: гибели (смерти) судьи в период работы либо после истечения срока полномочий, если она наступила вследствие увечья или иного повреждения здоровья, полученных в связи с исполнением служебных обязанностей, его наследникам — в размере пятидесятимесячной заработной платы судьи; причинения судье в связи с исполнением служебных обязанностей увечья или иного повреждения здоровья, исключающих дальнейшую возможность заниматься профессиональной деятельностью, — в размере двадцатипятимесячной заработной платы судьи; причинения судье увечья или иного повреждения здоровья, полученных в связи с исполнением служебных обязанностей и не повлекших стойкой утраты трудоспособности, которые бы исключали дальнейшую возможность заниматься профессиональной деятельностью, — в размере пятимесячной заработной платы судьи. В случае причинения судье в связи с исполнением служебных обязанностей увечья или иного повреждения здоровья, исключающих дальнейшую возможность заниматься профессиональной деятельностью, ему ежемесячно выплачивается компенсация в виде разницы между заработной платой и назначенной пенсией без зачета выплат, полученных по обязательному государственному страхованию. В случае гибели (смерти) судьи вследствие увечья или иного повреждения здоровья, полученных в связи с исполнением служебных обязанностей, нетрудоспособным членам его семьи, находившимся на его иждивении, ежемесячно выплачивается компенсация в виде разницы между приходившейся на их долю частью заработной платы погибшего и назначенной им пенсией по случаю потери кормильца без зачета выплат, полученных по обязательному государственному страхованию. Материальный ущерб, причиненный уничтожением или повреждением имущества, принадлежащего судье, в связи с его служебной деятельностью, подлежит возмещению ему или членам его семьи в полном объеме. Выплаты по возмещению вреда, предусмотренные частями второй — пятой настоящей статьи, производятся за счет средств республиканского бюджета с последующим взысканием их с виновных лиц в установленном законом порядке. Статья 85. Гарантии, предоставляемые судьям после окончания срока их полномочий За судьями, у которых истек срок полномочий, сохраняется среднемесячная заработная плата в период решения вопроса об их переизбрании или переназначении на новый срок полномочий либо предоставления другой работы, но не свыше трех месяцев. Судьям после окончания срока их полномочий предоставляется прежняя работа (должность), занимаемая ими до избрания или назначения на должность судьи, а при ее отсутствии — другая равноценная работа (должность). Статья 86. Действие трудового законодательства в отношении судей Трудовое законодательство распространяется на судей в части отношений, не урегулированных настоящим Законом. Статья 87. Пенсионное обеспечение судей Пенсионное обеспечение судей определяется законодательством. Глава 14. Заключительные положения Статья 88. Аппарат суда Аппарат суда обеспечивает его работу по осуществлению правосудия, обобщению судебной практики, анализу судебной статистики, а также по выполнению других функций суда. Работники аппарата суда проходят аттестацию в порядке, устанавливаемом председателем Верховного суда Республики Узбекистан. Порядок установления и присвоения классных чинов работникам аппарата суда определяется положением, утверждаемым настоящим Законом. Статья 89. Структура и штаты судов Структура и штатная численность судов Республики Узбекистан утверждаются Президентом Республики Узбекистан. Штатное расписание судов утверждается председателем Верховного суда Республики Узбекистан и Департаментом по обеспечению деятельности судов при Верховном суде Республики Узбекистан (далее — Департамент). Председатель Верховного суда Республики Узбекистан при необходимости вносит изменения в штатное расписание судов в пределах штатной численности и фонда оплаты труда. Статья 90. Финансирование судов Финансирование деятельности судов, охрана и содержание их зданий осуществляются за счет средств Государственного бюджета Республики Узбекистан и должны обеспечивать возможность полного и независимого осуществления правосудия. Размер ассигнований утверждается ежегодным Законом о Государственном бюджете Республики Узбекистан. Распределение выделенных ассигнований осуществляется: Судам Республики Каракалпакстан, областным и Ташкентским городским судам, Административному суду Республики Каракалпакстан, административным судам областей и города Ташкента, межрайонным, районным, городским судам и военным судам — Департаментом; Верховному суду Республики Узбекистан — Верховным судом Республики Узбекистан. Каждый суд обеспечивается отдельным зданием, охраной и автотранспортом. Статья 91. Материально-техническое и финансовое обеспечение деятельности судов Материально-техническое и финансовое обеспечение деятельности судов осуществляется Департаментом. Основными задачами Департамента являются: организация работы по материально-техническому и финансовому обеспечению деятельности судов, а также подготовка предложений по ее совершенствованию; обеспечение эффективности освоения средств, выделенных на строительство и ремонт зданий судов, принятие мер по созданию надлежащих условий для деятельности судов; разработка предложений по улучшению условий труда, материального и социального обеспечения судей и работников аппарата суда; системный анализ текущего состояния материально-технического и финансового обеспечения деятельности судов, подготовка долгосрочных комплексных программ развития материально-технического и финансового обеспечения деятельности судов; организация работы по обеспечению безопасности судей и судебных процессов. Полномочия и организация деятельности Департамента по обеспечению деятельности судов при Верховном суде Республики Узбекистан определяются положением, утверждаемым Президентом Республики Узбекистан. Статья 92. Печатные органы Верховного суда Республики Узбекистан Верховный суд Республики Узбекистан имеет свои печатные органы. Статья 93. Научно-консультативный совет при Верховном суде Республики Узбекистан При Верховном суде Республики Узбекистан образуется научно-консультативный совет, который является совещательным органом и действует на общественных началах. В его задачу входит разработка научно обоснованных рекомендаций по вопросам применения законодательства, возникающим в судебной практике. Статья 94. Печать судов Суд имеет печать с изображением Государственного герба Республики Узбекистан и своим наименованием. Статья 95. Специальная одежда судей Судья осуществляет правосудие в специальной одежде, описание и образцы которой утверждаются Сенатом Олий Мажлиса Республики Узбекистан. Статья 96. Удостоверение судьи Председателю, заместителям председателя и судьям Верховного суда Республики Узбекистан удостоверения выдаются Президентом Республики Узбекистан. Судьям других судов удостоверения выдаются председателем Верховного суда Республики Узбекистан. Статья 97. Утверждение положений о деятельности судов Утвердить: Положение об организации деятельности военных судов — согласно приложению № 1 к настоящему Закону; Положение о квалификационных классах судей — согласно приложению № 2 к настоящему Закону; Положение о классных чинах работников судебной системы — согласно приложению № 3 к настоящему Закону. Статья 98. Признание утратившими силу некоторых законодательных актов Республики Узбекистан Признать утратившими силу: 1) Закон Республики Узбекистан от 2 сентября 1993 года № 924-XII «О судах» (Ведомости Верховного Совета Республики Узбекистан, 1993 г., № 10, ст. 367); 2) Постановление Верховного Совета Республики Узбекистан от 2 сентября 1993 года № 925-XII «О порядке введения в действие Закона Республики Узбекистан «О судах» (Ведомости Верховного Совета Республики Узбекистан, 1993 г., № 10, ст. 368); 3) Постановление Верховного Совета Республики Узбекистан от 2 сентября 1993 года № 927-XII «Об утверждении Положений о квалификационных коллегиях судей, о квалификационных классах судей, о классных чинах работников судов, об организации деятельности военных судов» (Ведомости Верховного Совета Республики Узбекистан, 1993 г., № 10, ст. 370); 4) раздел XIV Закона Республики Узбекистан от 31 августа 1995 года № 118-I «О внесении изменений и дополнений в некоторые законодательные акты Республики Узбекистан» (Ведомости Олий Мажлиса Республики Узбекистан, 1995 г., № 9, ст. 193); 5) разделы VIII, XX и XXI Закона Республики Узбекистан от 27 декабря 1996 года № 357-I «О внесении изменений и дополнений в некоторые законодательные акты Республики Узбекистан» (Ведомости Олий Мажлиса Республики Узбекистан, 1997 г., № 2, ст. 56); 6) Закон Республики Узбекистан от 14 декабря 2000 года № 162-II «О внесении изменений и дополнений в Закон Республики Узбекистан «О судах» (Ведомости Олий Мажлиса Республики Узбекистан, 2001 г., № 1-2, ст. 10); 7) Постановление Олий Мажлиса Республики Узбекистан от 14 декабря 2000 года № 164-II «О внесении изменений и дополнений в положения о квалификационных коллегиях судей, о квалификационных классах судей, о классных чинах работников судов, об организации деятельности военных судов» (Ведомости Олий Мажлиса Республики Узбекистан, 2001 г., № 1-2, ст. 12); 8) раздел V Закона Республики Узбекистан от 7 декабря 2001 года № 320-II «О внесении изменений и дополнений в некоторые законодательные акты Республики Узбекистан» (Ведомости Олий Мажлиса Республики Узбекистан, 2002 г., № 1, ст. 20); 9) разделы IV и XXVII Закона Республики Узбекистан от 12 декабря 2003 года № 568-II «О внесении изменений и дополнений в некоторые законодательные акты Республики Узбекистан» (Ведомости Олий Мажлиса Республики Узбекистан, 2004 г., № 1-2, ст. 18); 11) статью 2 Закона Республики Узбекистан от 11 июля 2007 года № ЗРУ-100 «О внесении изменений и дополнений в некоторые законодательные акты Республики Узбекистан в связи с передачей судам права выдачи санкции на заключение под стражу» (Ведомости палат Олий Мажлиса Республики Узбекистан, 2007 г., № 6, ст. 249); 12) статьи 1 и 2 Закона Республики Узбекистан от 20 июля 2007 года № ЗРУ-103 «О внесении изменений и дополнений в Закон Республики Узбекистан «О судах», Положение об организации деятельности военных судов, Положение о квалификационных коллегиях судей» (Ведомости палат Олий Мажлиса Республики Узбекистан, 2007 г., № 7, ст. 324); 13) Закон Республики Узбекистан от 7 апреля 2009 года № ЗРУ-207 «О внесении изменений в Положение о классных чинах работников судов» (Ведомости палат Олий Мажлиса Республики Узбекистан, 2009 г., № 4, ст. 134); 15) статью 1 Закона Республики Узбекистан от 21 апреля 2011 года № ЗРУ-288 «О внесении изменений и дополнений в некоторые законодательные акты Республики Узбекистан» (Ведомости палат Олий Мажлиса Республики Узбекистан, 2011 г., № 4, ст. 104); 16) статью 2 Закона Республики Узбекистан от 18 сентября 2012 года № ЗРУ-335 «О внесении изменений и дополнений в некоторые законодательные акты Республики Узбекистан в связи с дальнейшим реформированием судебно-правовой системы» (Ведомости палат Олий Мажлиса Республики Узбекистан, 2012 г., № 9/2, ст. 244); 18) статью 2 Закона Республики Узбекистан от 29 марта 2017 года № ЗРУ-421 «О внесении изменений и дополнений в некоторые законодательные акты Республики Узбекистан в связи с принятием дополнительных мер по обеспечению гарантий надежной защиты прав и свобод граждан» (Ведомости палат Олий Мажлиса Республики Узбекистан, 2017 г., № 3, ст. 47); 19) Закон Республики Узбекистан от 12 апреля 2017 года № ЗРУ-428 «О внесении изменений и дополнений в Закон Республики Узбекистан «О судах», Гражданский процессуальный и Хозяйственный процессуальный кодексы Республики Узбекистан» (Ведомости палат Олий Мажлиса Республики Узбекистан, 2017 г., № 4, ст. 136); 20) Закон Республики Узбекистан от 6 июня 2017 года № ЗРУ-435 «О внесении изменений и дополнений в Положение о классных чинах работников судов и Исследовательского центра по демократизации и либерализации судебного законодательства и обеспечению независимости судебной системы при Верховном суде Республики Узбекистан» (Ведомости палат Олий Мажлиса Республики Узбекистан, 2017 г., № 6, ст. 299); 22) статью 11 Закона Республики Узбекистан от 23 июля 2018 года № ЗРУ-486 «О внесении изменений и дополнений в некоторые законодательные акты Республики Узбекистан в связи с совершенствованием деятельности отдельных государственных органов и организаций» (Ведомости палат Олий Мажлиса Республики Узбекистан, 2018 г., № 7, ст. 431); 23) статью 1 Закона Республики Узбекистан от 11 октября 2018 года № ЗРУ-496 «О внесении изменений и дополнений в некоторые законодательные акты Республики Узбекистан, направленных на дальнейшее повышение эффективности отправления правосудия, а также признании утратившим силу Закона Республики Узбекистан «Об обжаловании в суд действий и решений, нарушающих права и свободы граждан» (Ведомости палат Олий Мажлиса Республики Узбекистан, 2018 г., № 10, ст. 672); 24) статью 9 Закона Республики Узбекистан от 18 февраля 2019 года № ЗРУ-522 «О внесении изменений и дополнений в некоторые законодательные акты Республики Узбекистан в связи с совершенствованием деятельности отдельных государственных органов в сфере безопасности и обороны» (Ведомости палат Олий Мажлиса Республики Узбекистан, 2019 г., № 2, ст. 47); 25) статьи 3 и 4 Закона Республики Узбекистан от 10 мая 2019 года № ЗРУ-536 «О внесении изменений и дополнений в некоторые законодательные акты Республики Узбекистан в связи с совершенствованием деятельности отдельных государственных органов и организаций» (Ведомости палат Олий Мажлиса Республики Узбекистан, 2019 г., № 5, ст. 261); 26) статью 4 Закона Республики Узбекистан от 5 сентября 2019 года № ЗРУ-564 «О внесении изменений и дополнений в некоторые законодательные акты Республики Узбекистан в связи с совершенствованием законодательства в сфере безопасности и обороны» (Ведомости палат Олий Мажлиса Республики Узбекистан, 2019 г., № 9, ст. 589); 27) статью 3 Закона Республики Узбекистан от 10 сентября 2019 года № ЗРУ-566 «О внесении изменений и дополнений в некоторые законодательные акты Республики Узбекистан в связи с совершенствованием деятельности отдельных государственных органов» (Ведомости палат Олий Мажлиса Республики Узбекистан, 2019 г., № 9, ст. 591); 28) статью 1 Закона Республики Узбекистан от 10 марта 2020 года № ЗРУ-607 «О внесении изменений и дополнений в некоторые законодательные акты Республики Узбекистан в связи с совершенствованием порядка ведения дел в судах» (Ведомости палат Олий Мажлиса Республики Узбекистан, 2020 г., № 3, ст. 198); 29) статью 1 Закона Республики Узбекистан от 9 ноября 2020 года № ЗРУ-646 «О внесении изменений и дополнений в некоторые законодательные акты Республики Узбекистан» (Ведомости палат Олий Мажлиса Республики Узбекистан, 2020 г., № 11, ст. 652); 30) статью 33 Закона Республики Узбекистан от 21 апреля 2021 года № ЗРУ-683 «О внесении изменений в некоторые законодательные акты Республики Узбекистан» (Ведомости палат Олий Мажлиса Республики Узбекистан, 2021 г., приложение к № 4). Статья 99. Обеспечение исполнения, доведения, разъяснения сути и значения настоящего Закона Верховному суду, Высшему судейскому совету Республики Узбекистан, другим заинтересованным организациям обеспечить исполнение, доведение до исполнителей и разъяснение среди населения сути и значения настоящего Закона. Статья 100. Приведение законодательства в соответствие с настоящим Законом Кабинету Министров Республики Узбекистан: привести решения правительства в соответствие с настоящим Законом; обеспечить пересмотр и отмену органами государственного управления их нормативно-правовых актов, противоречащих настоящему Закону. Статья 101. Вступление в силу настоящего Закона Настоящий Закон вступает в силу со дня его официального опубликования. Президент Республики Узбекистан Ш. МИРЗИЁЕВ г. Ташкент, 28 июля 2021 г., № ЗРУ-703 ПРИЛОЖЕНИЕ № 1 к Закону Республики Узбекистан «О судах» ПОЛОЖЕНИЕ об организации деятельности военных судов Статья 1. Военные суды входят в судебную систему Республики Узбекистан и состоят из Военного суда Республики Узбекистан и территориальных военных судов. Решения и приговоры, выносимые военными судами, провозглашаются именем Республики Узбекистан. Статья 2. Военный суд Республики Узбекистан действует на правах областного суда и состоит из судей, в том числе председателя, заместителя председателя суда, а также народных заседателей. Территориальные военные суды действуют на правах районного суда и состоят из судей, в том числе председателя суда, а также народных заседателей. Статья 3. Порядок назначения и статус судей военных судов определяются Законом Республики Узбекистан «О судах». Статья 4. Военные суды Республики Узбекистан рассматривают: 1) дела о преступлениях, совершенных военнослужащими Министерства обороны, Службы государственной безопасности, Государственной службы безопасности Президента Республики Узбекистан, Национальной гвардии, Министерства по чрезвычайным ситуациям, войск Министерства внутренних дел Республики Узбекистан и других воинских формирований, создаваемых в соответствии с законодательством, а также военнообязанными во время прохождения ими учебных сборов; 2) гражданские дела по искам военнослужащих к командованию воинских частей, соединений и объединений, органов военного управления и жалобы на действия (решения) органов военного управления и воинских должностных лиц, нарушающих права и свободы военнослужащих; 3) все гражданские и уголовные дела в местностях, где в силу исключительных обстоятельств не действуют суды; 4) дела, касающиеся государственных секретов; 5) дела об административных правонарушениях, отнесенные законом к их компетенции. Военные суды Республики Узбекистан могут рассматривать и иные дела в соответствии с законом. Дела о преступлениях, совершенных лицами, указанными в пункте 1 части первой настоящей статьи, в период прохождения ими военной либо приравненной к ней службы, но уволенным к моменту рассмотрения дела в суде, рассматриваются военными судами. Дела о преступлениях и об административных правонарушениях, совершенных лицами, указанными в пункте 1 части первой настоящей статьи, до их призыва либо поступления на военную службу, либо приравненную к ней службу, рассматриваются судами по уголовным делам. Статья 5. Военному суду Республики Узбекистан подсудны: дела о преступлениях должностных лиц генеральского состава, а также иные дела и жалобы, касающиеся этих лиц; дела о преступлениях, за совершение которых может быть назначено наказание в виде пожизненного лишения свободы; дела о преступлениях лиц, имеющих воинское звание полковник, капитан 1 ранга либо лиц, занимающих должности командира бригады и равных им по служебному положению лиц, а также иные дела и жалобы, касающиеся этих лиц. Статья 6. Территориальным военным судам подсудны дела о преступлениях лиц, имеющих воинские звания до подполковника, капитана 2 ранга включительно, а также иные дела и жалобы, касающиеся этих лиц. Статья 7. Рассмотрение военными судами дел в отношении гражданских лиц допускается в случаях, когда при обвинении группы лиц дело в отношении хотя бы одного из обвиняемых подсудно военному суду, а выделение его в отдельное производство в соответствии с законом невозможно. При обвинении одного лица или группы лиц в совершении нескольких преступлений, если дело хотя бы об одном из преступлений подсудно военному суду, дело о преступлениях и в отношении всех лиц рассматривается военным судом. Статья 8. Военные суды вместе с уголовными делами рассматривают гражданские иски воинских частей, предприятий, учреждений, организаций, общественных объединений и граждан о возмещении материального ущерба, причиненного им преступлениями. Статья 9. Военный суд Республики Узбекистан: рассматривает дела в апелляционном или кассационном и ревизионном порядке; (абзац второй части первой статьи 9 в редакции Закона Республики Узбекистан от 14 августа 2024 года № ЗРУ-943 — Национальная база данных законодательства, 14.08.2024 г., №03/24/943/0616) осуществляет надзор за судебной деятельностью территориальных военных судов; проверяет организацию работы военных судов; обобщает судебную практику и судебную статистику военных судов, осуществляет их системный анализ; готовит обзоры судебной практики; принимает меры по повышению квалификации судей военных судов; осуществляет меры, направленные на укрепление независимости судей. Председатель Военного суда Республики Узбекистан издает приказы и распоряжения по вопросам организации работы военных судов. Статья 10. Президиум Военного суда Республики Узбекистан действует в составе судей данного суда. Заседания президиума Военного суда Республики Узбекистан проводятся по мере необходимости, но не реже одного раза в месяц и является правомочным при наличии большинства членов президиума. Постановления президиума Военного суда Республики Узбекистан принимаются большинством голосов членов президиума, участвовавших в заседании, и подписываются председателем суда. Статья 11. Президиум Военного суда Республики Узбекистан: рассматривает результаты обобщения судебной практики и анализа судебной статистики; заслушивает доклады о деятельности судебной коллегии; заслушивает доклады председателей территориальных военных судов о практике применения законодательства; Президиум Военного суда Республики Узбекистан может осуществлять и иные полномочия в соответствии с законом. Статья 12. Судебная коллегия Военного суда Республики Узбекистан: рассматривает в пределах своих полномочий дела по первой инстанции; рассматривает дела в апелляционном или кассационном и ревизионном порядке; (абзац третий части первой статьи 12 в редакции Закона Республики Узбекистан от 14 августа 2024 года № ЗРУ-943 — Национальная база данных законодательства, 14.08.2024 г., №03/24/943/0616) изучает и обобщает судебную практику; анализирует судебную статистику. Судебная коллегия Военного суда Республики Узбекистан может осуществлять и иные полномочия в соответствии с законом. Статья 13. Председатель Военного суда Республики Узбекистан: осуществляет организационное руководство деятельностью суда; созывает заседания президиума суда и председательствует на его заседаниях; организует работу по осуществлению контроля за выполнением постановлений президиума суда; председательствует на судебных заседаниях; оказывает содействие в организации деятельности нижестоящих судов; организует работу по повышению квалификации судей, работников аппарата суда и народных заседателей; организует работу по обобщению судебной практики, подготовке обзоров судебной практики и ведению судебной статистики; ведет личный прием физических лиц, представителей юридических лиц и организует работу по рассмотрению их обращений; вносит представления в Высшую квалификационную коллегию судей на решения квалификационной коллегии судей; руководит работой аппарата суда, заключает и прекращает трудовые договоры с работниками аппарата суда. Председатель Военного суда Республики Узбекистан может осуществлять и иные полномочия в соответствии с законом. Статья 14. Заместитель председателя Военного суда Республики Узбекистан: организует работу судебной коллегии; председательствует на заседаниях судебной коллегии; представляет президиуму суда доклады о деятельности судебной коллегии; ведет личный прием физических лиц и представителей юридических лиц; в случае отсутствия председателя суда осуществляет его полномочия. Заместитель председателя Военного суда Республики Узбекистан может осуществлять и иные полномочия в соответствии с законом. При отсутствии заместителя председателя Военного суда Республики Узбекистан его полномочия могут быть возложены председателем данного суда на одного из судей. Статья 15. Председатель территориального военного суда: председательствует на судебных заседаниях; ведет личный прием физических лиц, представителей юридических лиц и организует работу по рассмотрению их обращений; руководит работой аппарата суда, заключает и прекращает трудовые договоры с работниками аппарата суда. Председатель территориального военного суда может осуществлять и иные полномочия в соответствии с законом. При отсутствии председателя территориального военного суда его полномочия исполняет один из судей Военного суда Республики Узбекистан. Статья 16. Структура, штатная численность военных судов, перечень штатных должностей утверждаются Президентом Республики Узбекистан по представлению председателя Верховного суда Республики Узбекистан. Статья 17. Судьи военных судов несут дисциплинарную ответственность в соответствии с Законом Республики Узбекистан «О судах». Статья 18. Прием на работу и прекращение трудовых договоров с работниками аппарата военных судов производится в соответствии с Трудовым кодексом Республики Узбекистан председателем соответствующего военного суда. Статья 19. Материально-техническое обеспечение, финансирование, обеспечение транспортом, средствами связи военных судов осуществляется Департаментом по обеспечению деятельности судов при Верховном суде Республики Узбекистан. Статья 20. Конвоирование в военные суды задержанных, арестованных, содержащихся под стражей на гауптвахтах, и их охрана в судебном заседании производятся воинскими частями или военными комендатурами гарнизонов. Конвоирование к месту рассмотрения дела и охрана арестованных, находящихся в иных местах содержания, в учреждениях по исполнению наказания, осуществляются в установленном порядке частями караульных войск, органами Министерства внутренних дел Республики Узбекистан. Статья 21. Военные суды имеют печать с изображением Государственного герба Республики Узбекистан и своим наименованием. ПРИЛОЖЕНИЕ № 2 к Закону Республики Узбекистан «О судах» ПОЛОЖЕНИЕ о квалификационных классах судей Статья 1. В соответствии с Законом Республики Узбекистан «О судах» настоящее Положение определяет порядок установления и присвоения квалификационных классов судьям Республики Узбекистан. Статья 2. Судьям с учетом опыта и стажа работы в качестве судьи присваиваются следующие квалификационные классы: высший квалификационный класс; первый квалификационный класс; второй квалификационный класс; третий квалификационный класс; четвертый квалификационный класс; пятый квалификационный класс. Статья 3. Квалификационные классы присваиваются: Судьям Верховного суда Республики Узбекистан, судьям Высшего судейского совета Республики Узбекистан — высший, первый, второй квалификационные классы; Судьям Суда Республики Каракалпакстан, областных судов и Ташкентского городского суда, Военного суда Республики Узбекистан, Административного суда Республики Каракалпакстан, административных судов областей, города Ташкента — первый, второй, третий квалификационные классы; Судьям межрайонных, районных, городских судов, территориальных военных судов присваиваются третий, четвертый, пятый квалификационные классы. Статья 4. Присвоение высшего квалификационного класса председателю Верховного суда Республики Узбекистан производится Президентом Республики Узбекистан. Присвоение высшего квалификационного класса заместителям председателя — председателям судебных коллегий Верховного суда, судьям Верховного суда Республики Узбекистан, судьям Высшего судейского совета, производится Президентом Республики Узбекистан по представлению соответственно председателя Верховного суда и председателя Высшего судейского совета Республики Узбекистан, основанному на заключении Высшей квалификационной коллегии судей судов Республики Узбекистан. Другие квалификационные классы судьям присваиваются Высшей квалификационной коллегией судей судов Республики Узбекистан по заключению соответствующей квалификационных коллегий судей. Впервые избранным или назначенным судьям квалификационные классы присваиваются в течение первых трех месяцев их работы с учетом специальных званий и классных чинов, присвоенных по прежнему месту работы или службы. Лицам, избираемым в установленном порядке или назначаемым решениями Президента Республики Узбекистан из числа судей, квалификационные классы присваиваются Высшей квалификационной коллегией судей судов Республики Узбекистан по представлению руководителей соответствующих государственных органов и организаций. Статья 5. Сроки пребывания в каждом квалификационном классе при наличии положительной квалификационной аттестации устанавливаются: в пятом квалификационном классе — два года; в четвертом квалификационном классе — три года; в третьем квалификационном классе — четыре года; во втором квалификационном классе — пять лет. Срок пребывания в первом квалификационном классе не устанавливается. Высококвалифицированным судьям с учетом опыта работы допускается присвоение квалификационного класса вне зависимости от предусмотренного по занимаемой должности, а также без соблюдения последовательности, но не более чем на два квалификационных класса выше того, который он имеет. Статья 6. Лишение судей квалификационного класса может производиться за грубые нарушения законности при осуществлении правосудия. Лишение квалификационного класса и понижение квалификационного класса производится должностным лицом или органом, присвоившим квалификационный класс. Статья 7. Судьям, имеющим квалификационные классы, устанавливаются доплаты к должностным окладам в размерах, определяемых законодательством. Статья 8. Порядок проведения квалификационной аттестации судей определяется положением, утверждаемым законом. ПРИЛОЖЕНИЕ № 3 к Закону Республики Узбекистан «О судах» ПОЛОЖЕНИЕ о классных чинах работников судебной системы Статья 1. Настоящее Положение устанавливает порядок присвоения специальных званий — классных чинов работникам аппарата судов, Конституционного суда Республики Узбекистан (далее — Конституционный суд), Высшего судейского совета Республики Узбекистан (далее — Высший судейский совет), Высшей школы судей при Высшем судейском совете (далее — Высшая школа), Департамента по обеспечению деятельности судов при Верховном суде Республики Узбекистан (далее — Департамент) и его территориальных отделов. Статья 2. Специальные звания работников аппарата судов, Конституционного суда, Высшего судейского совета, Высшей школы судей, Департамента и его территориальных отделов состоят из следующих классных чинов: Государственный советник юстиции 1 класса; Государственный советник юстиции 2 класса; Государственный советник юстиции 3 класса; Советник юстиции 1 класса; Советник юстиции 2 класса; Советник юстиции 3 класса; Юрист 1 класса; Юрист 2 класса; Юрист 3 класса. Статья 3. Классные чины присваиваются работникам, имеющим высшее юридическое или иное высшее образование, в соответствии с занимаемой должностью, квалификацией и стажем работы последовательно либо с учетом специальных званий, классных чинов, присвоенных им по прежнему месту работы или службы. Статья 4. Классные чины присваиваются: Государственный советник юстиции 1 класса — председателю Высшего судейского совета; Государственный советник юстиции 2 класса — директору Высшей школы, директору Департамента; Государственный советник юстиции 3 класса — заместителю директора Высшей школы, руководителю аппарата Верховного суда Республики Узбекистан; Советник юстиции 1 класса — заведующему секретариатом Конституционного суда, начальникам управлений Верховного суда Республики Узбекистан, секретарю Высшего судейского совета, заведующему кафедрой, профессору, доценту кафедры Высшей школы, заместителю директора Департамента; Советник юстиции 2 класса — старшим экспертам Конституционного суда, заместителям начальников управлений и начальникам отделов Верховного суда Республики Узбекистан, помощнику председателя Конституционного суда, советнику председателя Верховного суда Республики Узбекистан, ведущим инспекторам, заведующему первым отделом Высшего судейского совета, начальникам отделов, преподавателям кафедры Высшей школы, начальникам отделов и территориальных отделов Департамента; Советник юстиции 3 класса — экспертам Конституционного суда, начальнику секретариата Пленума и Президиума Верховного суда Республики Узбекистан, заместителям начальников отделов, главным и старшим консультантам Верховного суда Республики Узбекистан, заведующему архивом и заведующему канцелярией Высшего судейского совета, юрисконсульту, главным и ведущим специалистам Высшей школы, главным специалистам, главному инспектору по кадрам и юрисконсульту Департамента; Юрист 1 класса — начальникам отделов, главным специалистам, старшим помощникам судьи Суда Республики Каракалпакстан, областных судов и Ташкентского городского суда, Военного суда Республики Узбекистан, Административного суда Республики Каракалпакстан, административных судов областей, города Ташкента, заведующему канцелярией и заведующему архивом Высшей школы; Юрист 2 класса — старшим специалистам, заведующим канцеляриями Суда Республики Каракалпакстан, областных судов и Ташкентского городского суда, Военного суда Республики Узбекистан, Административного суда Республики Каракалпакстан, административных судов областей, города Ташкента, секретарям квалификационных коллегий судей, главным специалистам территориальных отделов Департамента; Юрист 3 класса — помощникам судьи, заведующим канцеляриями межрайонных, районных, городских судов, территориальных военных судов. Статья 5. Классные чины Государственного советника юстиции 1, 2 и 3 классов присваиваются Президентом Республики Узбекистан. Классные чины советника юстиции 1, 2 и 3 классов, а также юриста 1, 2 и 3 классов присваиваются: работникам Высшего судейского совета и Высшей школы — председателем Высшего судейского совета; работникам аппарата Конституционного суда — председателем Конституционного суда; работникам аппаратов Верховного суда Республики Узбекистан и нижестоящих судов, Департамента и его территориальных отделов — председателем Верховного суда Республики Узбекистан. Председатель Конституционного суда, председатель Верховного суда Республики Узбекистан, председатель Высшего судейского совета вправе приравнять должность, не предусмотренную в статье 4 настоящего Положения, к существующей в штатном расписании определенной должности и присвоить классный чин до советника юстиции 1 класса включительно. Статья 6. Сроки пребывания в классных чинах Государственного советника юстиции 1, 2, 3 классов не устанавливаются. Сроки пребывания в каждом классном чине при наличии положительной аттестации составляют для советников юстиции 3, 2 и 1 класса — четыре года, для юриста 3, 2, 1 класса — два с половиной года. Статья 7. Допускается в соответствии со статьей 5 настоящего Положения присвоение работникам судов, Высшего судейского совета, Высшей школы, Департамента и его территориальных отделов классного чина до чина Государственного советника юстиции 1 класса включительно вне зависимости от предусмотренного по занимаемой должности, без соблюдения последовательности и срока пребывания в чине. Статья 8. Работникам, перешедшим на работу в суды, Высший судейский совет, Высшую школу, Департамент и его территориальные отделы из правоохранительных органов и других организаций, классные чины присваиваются с учетом должностей, на которые они назначены, знаний и опыта работы, а также специальных званий и классных чинов, присвоенных по прежнему месту работы или службы. Статья 9. Председатель Конституционного суда, председатель Верховного суда Республики Узбекистан, председатель Высшего судейского совета вправе присваивать классные чины: 1) до истечения, установленного срока выслуги в предыдущем классном чине за особые отличия или за примерное исполнение служебного долга; 2) без соблюдения последовательности, но не более чем на два классных чина выше того, в котором состоит работник при выдвижении на высшую должность; 3) на один классный чин ниже, чем предусмотрено занимаемой должностью, впервые аттестуемым работникам. Статья 10. Лицам, не имеющим стажа работы, классный чин присваивается не ранее чем через шесть месяцев после назначения на должность. Статья 11. Работникам аппарата судов, Конституционного суда, Высшего судейского совета, Высшей школы, Департамента и его территориальных отделов, прослужившим установленный срок в одном классном чине, но имеющим существенные недостатки в служебной деятельности или в поведении, повышение классного чина не производится. Статья 12. Работники, которым присвоены классные чины, состоят в них пожизненно и могут быть лишены их только при прекращении трудового договора за действия, несовместимые с работой в судах, Высшем судейском совете, Высшей школе, Департаменте и его территориальных отделах. Статья 13. За грубое нарушение служебного долга или систематическое ненадлежащее исполнение служебных обязанностей работник может быть понижен в классном чине, но не более чем на два классных чина ниже того, который имеет. Лишение или понижение классного чина производится соответствующими должностными лицами, имеющими право на присвоение классного чина. Статья 14. Порядок проведения аттестации на присвоение классных чинов работникам аппарата судов, Конституционного суда, Высшего судейского совета, Высшей школы, Департамента и его территориальных отделов определяется председателем Конституционного суда, председателем Верховного суда Республики Узбекистан, председателем Высшего судейского совета в пределах их компетенции. Статья 15. Работникам аппарата судов, Конституционного суда, Высшего судейского совета, Высшей школы, Департамента и его территориальных отделов, имеющих классные чины, устанавливаются доплаты к должностным окладам в размерах, устанавливаемых законодательством. (Национальная база данных законодательства, 29.07.2021 г., № 03/21/703/0723; 02.03.2024 г., № 03/24/917/0170; 14.08.2024 г., №03/24/943/0616; 21.09.2024 г., № 03/24/963/0735; 29.01.2025 г., № 03/25/1022/0083) |