14.12.2000 yildagi 158-II-son
OʻZBEKISTON RESPUBLIKASINING QONUNI
BUDJET TIZIMI TOʻGʻRISIDA
I. UMUMIY QOIDALAR
1-modda. Ushbu Qonunning asosiy vazifalari
Ushbu Qonun:
Oʻzbekiston Respublikasining budjet tizimi tuzilishi va uni boshqarish asoslarini;
Oʻzbekiston Respublikasining Davlat budjetini (bundan buyon matnda Davlat budjeti deb yuritiladi) tuzish prinsiplari va uning tuzilmasini;
Davlat budjetini tuzish, koʻrib chiqish, qabul qilish va ijro etish tartibini;
Davlat budjetining daromadlarini shakllantirish va uning xarajatlarini amalga oshirish prinsiplarini;
Davlat budjeti tuzilmasiga kiruvchi budjetlar oʻrtasidagi oʻzaro munosabatlarni;
Davlat budjeti mablagʻlari bilan operatsiyalarni amalga oshirish jarayonida hisobga olish, hisobot va nazorat qilish tartibini belgilaydi.
2-modda. Budjet tizimi toʻgʻrisidagi qonun hujjatlari
Budjet tizimi toʻgʻrisidagi qonun hujjatlari ushbu Qonun va boshqa qonun hujjatlaridan iboratdir.
Agar Oʻzbekiston Respublikasining xalqaro shartnomasida Oʻzbekiston Respublikasining budjet tizimi toʻgʻrisidagi qonun hujjatlarida nazarda tutilganidan boshqacha qoidalar belgilangan boʻlsa, xalqaro shartnoma qoidalari qoʻllaniladi.
3-modda. Asosiy tushunchalar
Ushbu Qonunda quyidagi asosiy tushunchalar qoʻllaniladi:
aylanma kassa mablagʻi meʼyori — moliya yilida respublika budjeti, Qoraqalpogʻiston Respublikasi budjeti va mahalliy budjetlar hisobvaraqlarida turishi mumkin boʻlgan pul mablagʻlarining qonun hujjatlari bilan belgilanadigan eng kam miqdori;
(3-moddaning ikkinchi xatboshisi Oʻzbekiston Respublikasining 2007-yil 17-dekabrdagi OʻRQ-130-sonli Qonuni tahririda — 2007-y., 50-51-son, 509-modda)
budjet jarayoni — Davlat budjetini tuzish, koʻrib chiqish, qabul qilish va ijro etish, uning ijrosini nazorat qilish, ijrosi haqidagi hisobotni tayyorlash va tasdiqlash, shuningdek Davlat budjeti tuzilmasiga kiruvchi budjetlar oʻrtasidagi oʻzaro munosabatlarning qonun hujjatlari bilan tartibga solingan jarayoni;
budjet dotatsiyasi — oʻz daromadlari va budjetni tartibga soluvchi boshqa mablagʻlar yetishmagan taqdirda quyi budjetning xarajatlari bilan daromadlari oʻrtasidagi farqni qoplash uchun yuqori budjetdan quyi budjetga qaytarmaslik sharti bilan ajratiladigan pul mablagʻlari;
budjetdan mablagʻ ajratish — qonun hujjatlarida nazarda tutilgan tartibda Davlat budjetidan budjet tashkilotlariga hamda boshqa budjet mablagʻlari oluvchilarga ajratiladigan pul mablagʻlari;
budjet profitsiti — muayyan davrda budjet daromadlarining budjet xarajatlaridan ortiq boʻlgan summasi;
budjet ssudasi — yuqori budjetdan quyi budjetga yoxud respublika budjetidan rezident-yuridik shaxsga yoki chet el davlatiga qaytarish sharti bilan ajratiladigan mablagʻ;
budjet subvensiyasi — qonun hujjatlarida nazarda tutilgan tartibda muayyan maqsadlarga sarflash sharti bilan yuqori budjetdan quyi budjetga qaytarmaslik sharti bilan ajratiladigan pul mablagʻlari;
budjet soʻrovi — budjet tasnifi boʻyicha tushumlarni shakllantirish va budjetdan mablagʻ ajratish toʻgʻrisidagi soʻrov;
budjet tashkiloti — zimmasiga yuklatilgan vazifalarni bajarish bilan bogʻliq boʻlgan oʻz faoliyatini amalga oshirishi uchun Davlat budjetidan mablagʻ ajratish nazarda tutilgan va bu mablagʻ moliyalashtirishning asosiy manbai hisoblanadigan vazirlik, davlat qoʻmitasi, idora, davlat tashkiloti;
budjet taqchilligi — muayyan davrda budjet xarajatlarining budjet daromadlaridan ortiq boʻlgan summasi;
budjet transferti — budjetdan yuridik yoki jismoniy shaxsga bevosita yoxud vakolatli organ orqali ajratiladigan qaytarilmaydigan pul mablagʻlari;
Davlat budjeti — davlat pul mablagʻlarining (shu jumladan davlat maqsadli jamgʻarmalari mablagʻlarining) markazlashtirilgan jamgʻarmasi boʻlib, unda daromadlar manbalari va ulardan tushumlar miqdori, shuningdek, moliya yili mobaynida aniq maqsadlar uchun ajratiladigan mablagʻlar sarfi yoʻnalishlari va miqdori nazarda tutiladi;
davlat ichki qarzlari — davlat tomonidan ichki mablagʻni jalb qilish natijasida vujudga kelgan Oʻzbekiston Respublikasi majburiyatlarining yigʻindisi;
davlat maqsadli jamgʻarmalari — Davlat budjeti tarkibida jamlantiriladigan jamgʻarmalar boʻlib, ularning har biri uchun mablagʻlar manbalari, har bir manbadan mablagʻ tushishi normalari va shartlari, shuningdek shu mablagʻlardan foydalanilishi mumkin boʻlgan maqsadlar qonun hujjatlari bilan belgilanadi;
davlat tashqi qarzi — davlat tomonidan xorijdan mablagʻ jalb qilish natijasida vujudga kelgan Oʻzbekiston Respublikasi majburiyatlarining yigʻindisi;
davlat tomonidan ichki mablagʻni jalb qilish — aktivlarni ichki manbalardan (rezident-yuridik va jismoniy shaxslardan) jalb etish hamda buning natijasida Oʻzbekiston Respublikasining qarz oluvchi sifatidagi yoki qarz oluvchi rezidentlarning oʻz kreditlarini (qarzlarini) toʻlashiga kafil sifatidagi majburiyatlari vujudga kelishi;
davlat tomonidan xorijdan mablagʻ jalb qilish — aktivlarni xorij manbalaridan (chet el davlatlaridan, norezident yuridik shaxslardan va xalqaro tashkilotlardan) jalb etish hamda buning natijasida Oʻzbekiston Respublikasining qarz oluvchi sifatidagi yoki qarz oluvchi rezidentlarning oʻz kreditlarini (qarzlarini) toʻlashiga kafil sifatidagi majburiyatlari yuzaga kelishi;
davlat qarzi — davlat tomonidan ichki mablagʻni va xorijdan mablagʻ jalb qilish natijasida vujudga kelgan Oʻzbekiston Respublikasi majburiyatlarining yigʻindisi;
mahalliy budjet — Davlat budjetining tegishli viloyat, tuman, shahar pul mablagʻlari jamgʻarmasini tashkil etuvchi bir qismi boʻlib, unda daromadlar manbalari va ulardan tushumlar miqdori, shuningdek moliya yili mobaynida aniq maqsadlar uchun ajratiladigan mablagʻlar sarfi yoʻnalishlari va miqdori nazarda tutiladi;
moliya yili — birinchi yanvardan oʻttiz birinchi dekabr kuni oxirigacha boʻlgan vaqtni oʻz ichiga oluvchi davr;
respublika budjeti — Davlat budjetining umumdavlat tusidagi tadbirlarni moliyalashtirishda foydalaniladigan qismi boʻlib, unda daromadlar manbalari va ulardan tushumlar miqdori, shuningdek moliya yili mobaynida aniq maqsadlar uchun ajratiladigan mablagʻlar sarfi yoʻnalishlari va miqdori nazarda tutiladi;
Qoraqalpogʻiston Respublikasining budjeti — Davlat budjetining Qoraqalpogʻiston Respublikasi pul mablagʻlari jamgʻarmasini tashkil etuvchi bir qismi boʻlib, budjetda daromadlar manbalari va ulardan tushumlar miqdori, shuningdek moliya yili mobaynida aniq maqsadlar uchun ajratiladigan mablagʻlar sarfi yoʻnalishlari va miqdori nazarda tutiladi.
II. BUDJET TIZIMINI BOShQARISh
4-modda. Budjet tizimi
Budjet tizimi turli darajadagi budjetlar va budjet mablagʻlari oluvchilar yigʻindisini, budjetlarni tashkil etishni va tuzish prinsiplarini, budjet jarayonida ular oʻrtasida, shuningdek budjetlar hamda budjet mablagʻlari oluvchilar oʻrtasida vujudga keladigan oʻzaro munosabatlarni oʻzida ifodalaydi.
Moliya yiliga moʻljallangan barcha darajadagi budjetlarni shakllantirish, koʻrib chiqish, qabul qilish va ularning ijrosi hisobini yuritish Oʻzbekiston Respublikasining milliy valyutasi — soʻmda amalga oshiriladi.
5-modda. Budjet tizimining asosiy prinsiplari
Budjet tizimining asosiy prinsiplari quyidagilardan iborat:
budjet tasnifi tizimi, hisob-budjet hujjatlari va budjet jarayoni tuzilishining yagonaligi;
budjet tuzilishining Oʻzbekiston Respublikasi maʼmuriy-hududiy tuzilishiga muvofiqligi;
turli darajadagi budjetlarning oʻzaro bogʻliqligi;
Davlat budjeti balansliligi;
davlat daromadlarini aniq manbalar boʻyicha va xarajatlarini yoʻnalishlari (moddalari) boʻyicha rejalashtirish;
Davlat budjeti xarajatlarini budjetdan ajratiladigan tasdiqlangan mablagʻlar doirasida va xarajatlar smetalarida koʻrsatilgan maqsadlarda amalga oshirish;
(5-moddaning yettinchi xatboshisi Oʻzbekiston Respublikasining 2007-yil 17-dekabrdagi OʻRQ-130-sonli Qonuni tahririda — 2007-y., 50-51-son, 509-modda)
barcha darajadagi budjetlarning mustaqilligi.
6-modda. Oʻzbekiston Respublikasi Vazirlar Mahkamasining budjet tizimini boshqarish sohasidagi vakolatlari
Oʻzbekiston Respublikasi Vazirlar Mahkamasi:
Davlat budjeti loyihasi ishlab chiqilishini tashkil etadi va uni Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisiga taqdim etadi;
Davlat budjetining ijrosini tashkil etadi;
Oʻzbekiston Respublikasi Moliya vazirligi va davlat boshqaruvi boshqa organlarining Davlat budjetini ijro etish borasidagi ishlarini muvofiqlashtiradi va nazorat qiladi;
davlat maqsadli jamgʻarmalari mablagʻlarini shakllantirish va ulardan foydalanish tartibini belgilaydi;
Davlat budjeti ijrosi toʻgʻrisidagi hisobotni belgilangan tartibda Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisi tasdigʻiga kiritadi;
(6-moddaning oltinchi xatboshisi Oʻzbekiston Respublikasining 2007-yil 27-apreldagi OʻRQ-95-son Qonuni tahririda — Oʻzbekiston Respublikasi qonun hujjatlari toʻplami, 2007-y., 17-18-son, 173-modda)
qonun hujjatlariga muvofiq boshqa vakolatlarni amalga oshiradi.
7-modda. Qoraqalpogʻiston Respublikasi davlat hokimiyati organlari va joylardagi davlat hokimiyati organlarining budjet tizimini boshqarish sohasidagi vakolatlari
Qoraqalpogʻiston Respublikasi Joʻqorgʻi Kengesi va mahalliy hokimiyat vakillik organlari:
tegishli ravishda Qoraqalpogʻiston Respublikasi budjetini va mahalliy budjetlarni qabul qiladi, shuningdek ularning ijrosi toʻgʻrisidagi hisobotlarni tasdiqlaydi;
qonun hujjatlariga muvofiq mahalliy soliqlar va boshqa majburiy toʻlovlar miqdorlarini belgilaydi, mahalliy soliqlar boʻyicha imtiyozlar beradi;
(7-moddaning birinchi qismi uchinchi xatboshisi Oʻzbekiston Respublikasining 2008-yil 31-dekabrdagi OʻRQ-197-sonli Qonuni tahririda — OʻR QHT, 2008-y., 52-son, 513-modda)
qonun hujjatlariga muvofiq boshqa vakolatlarni amalga oshiradi.
Qoraqalpogʻiston Respublikasi Vazirlar Kengashi va tegishli hokimlar:
Qoraqalpogʻiston Respublikasi budjeti va mahalliy budjetlar loyihalarini tegishli ravishda Qoraqalpogʻiston Respublikasi Joʻqorgʻi Kengesi va mahalliy hokimiyat vakillik organlari qabul qilishi uchun taqdim etadi hamda ularning ijrosi toʻgʻrisida hisobotlar tuzadi;
budjetga tushumlar toʻliq va oʻz vaqtida tushishi hamda budjet mablagʻlaridan belgilangan maqsadda foydalanilishi ustidan nazoratni tashkil etadi;
qonun hujjatlariga muvofiq boshqa vakolatlarni amalga oshiradi.
8-modda. Oʻzbekiston Respublikasi Moliya vazirligining budjet tizimini boshqarish sohasidagi vakolatlari
Oʻzbekiston Respublikasi Moliya vazirligi:
Davlat budjeti loyihasini tayyorlaydi;
Davlat budjeti mablagʻlarining tushumi va sarfi tartibini belgilaydi hamda ular ustidan nazoratni amalga oshiradi;
respublika budjeti xarajatlarini amalga oshiradi;
budjet tashkilotlarining xarajatlar smetasi va shtat jadvallarini roʻyxatdan oʻtkazadi;
budjet mablagʻlari oluvchilarning Davlat budjeti mablagʻlaridan foydalanishini tartibga soluvchi normativ-huquqiy hujjatlarni, shuningdek umummajburiy tusdagi boshqa normativ-huquqiy hujjatlarni qabul qiladi;
qonun hujjatlariga muvofiq boshqa vakolatlarni amalga oshiradi.
III. DAVLAT BUDJETI
9-modda. Davlat budjeti tuzilmasi
Davlat budjeti:
respublika budjetini;
Qoraqalpogʻiston Respublikasi budjetini va mahalliy budjetlarni oʻz ichiga oladi.
Davlat budjeti tarkibida davlat maqsadli jamgʻarmalari jamlanadi.
Qoraqalpogʻiston Respublikasi budjeti Qoraqalpogʻiston Respublikasining respublika budjetini hamda respublikaga (Qoraqalpogʻiston) boʻysunuvchi tumanlar va shaharlar budjetlarini oʻz ichiga oladi.
Viloyatning budjeti viloyat budjetini, viloyatga boʻysunuvchi tumanlar va shaharlar budjetlarini oʻz ichiga oladi.
Tumanlarga boʻlinadigan shaharning budjeti shahar budjetini va shahar tarkibiga kiruvchi tumanlar budjetlarini oʻz ichiga oladi.
Tumanga boʻysunadigan shaharlari boʻlgan tumanning budjeti tuman budjetini va tuman boʻysunuvidagi shaharlar budjetlarini oʻz ichiga oladi.
10-modda. Budjet tasnifi
Budjet tasnifi Davlat budjeti tuzilmasiga kiruvchi budjetlar daromadlari va xarajatlarini, shuningdek uning taqchilligini moliyalashtirish manbalarini guruhlashdan iboratdir.
Budjet tasnifi Davlat budjetini tuzish, koʻrib chiqish, qabul qilish hamda ijro etish maqsadida budjet maʼlumotlarini tizimga solish uchun foydalaniladi va u budjet maʼlumotlari xalqaro tasnif tizimlarining aynan shunday maʼlumotlari bilan qiyoslanishini taʼminlaydi.
Budjet tasnifi:
Davlat budjeti daromadlarining tasnifini;
Davlat budjeti xarajatlarining vazifa jihatidan, tashkiliy va iqtisodiy tasnifini;
Davlat budjeti taqchilligini moliyalashtirish manbalari tasnifini oʻz ichiga oladi.
Davlat budjeti daromadlarining tasnifi qonun hujjatlariga muvofiq ularni turlari va manbalari boʻyicha guruhlashdan iborat boʻladi.
Davlat budjeti xarajatlarining vazifa jihatidan tasnifi davlat boshqaruvi organlari, mahalliy davlat hokimiyati organlari, shuningdek boshqa budjet tashkilotlari tomonidan ijro etiladigan asosiy vazifalar boʻyicha xarajatlarni guruhlashdan iborat boʻladi.
Davlat budjeti xarajatlarining tashkiliy tasnifi budjetdan ajratiladigan mablagʻlar ularni bevosita oluvchilar oʻrtasida taqsimlanishini aks ettiruvchi xoʻjalik yurituvchi subyektlar va tadbirlar turlari boʻyicha xarajatlarni guruhlashdan iborat boʻladi.
Davlat budjeti xarajatlarining iqtisodiy tasnifi toʻlovlarning iqtisodiy vazifasi va turlari boʻyicha xarajatlarni guruhlashdan iborat boʻladi.
Davlat budjeti taqchilligini moliyalashtirish manbalari tasnifi taqchillikni moliyalashtirishning ichki va tashqi manbalari boʻyicha guruhlashdan iborat boʻladi.
Budjet tasnifi qonun hujjatlarida belgilangan tartibda Oʻzbekiston Respublikasi Moliya vazirligi tomonidan ishlab chiqiladi va tasdiqlanadi.
11-modda. Davlat budjeti daromadlari
Davlat budjeti daromadlari:
1) qonun hujjatlarida belgilangan soliqlar, yigʻimlar, bojlar va boshqa majburiy toʻlovlar;
2) davlatning moliyaviy va boshqa aktivlarini joylashtirilishi, foydalanishga berilishi va sotilishidan olingan daromadlar;
3) qonun hujjatlariga muvofiq meros olish, hadya etish huquqi boʻyicha davlat mulkiga oʻtgan pul mablagʻlari;
4) yuridik va jismoniy shaxslardan, shuningdek chet el davlatlaridan kelgan qaytarilmaydigan pul tushumlari;
5) rezident-yuridik shaxslarga va chet el davlatlariga berilgan budjet ssudalarini qaytarish hisobiga tushadigan toʻlovlar;
6) qonun hujjatlarida taqiqlanmagan boshqa daromadlar hisobiga shakllantiriladi.
12-modda. Davlat budjeti xarajatlari
Davlat budjeti xarajatlari tasdiqlangan budjetdan mablagʻ ajratish doirasida quyidagicha amalga oshiriladi:
1) budjet mablagʻlari oluvchilarning joriy xarajatlari shaklida;
2) joriy budjet transfertlari shaklida;
3) kapital xarajatlar shaklida:
asosiy fondlar va vositalarni (ular bilan bogʻliq ishlar va xizmatlar ham shular jumlasiga kiradi) davlat ehtiyojlari uchun olish va takror ishlab chiqarishga;
chet elda davlat ehtiyojlari uchun yer va boshqa mol-mulk olishga;
davlat ehtiyojlari uchun yerga boʻlgan huquqni va boshqa nomoddiy aktivlarni olishga;
davlat zaxiralarini vujudga keltirishga;
4) kapital xarajatlarni qoplash uchun yuridik shaxslarga beriladigan budjet transfertlari shaklida;
5) rezident-yuridik shaxslarga va chet el davlatlariga beriladigan budjet ssudalari shaklida;
6) davlat maqsadli jamgʻarmalariga beriladigan budjet dotatsiyalari va budjet ssudalari shaklida;
7) davlat qarzini qaytarish va unga xizmat koʻrsatish boʻyicha toʻlovlar shaklida;
8) qonun hujjatlarida taqiqlanmagan boshqa xarajatlar shaklida.
13-modda. Budjetlar oʻrtasida taqsimlangan mablagʻlarni daromadlar va xarajatlar jumlasiga kiritish
Davlat budjeti tuzilmasiga kiradigan budjetlar oʻrtasida qaysi budjetlardan yoʻnaltirilayotgan boʻlsa, ular uchun xarajat hisoblanadigan, ayni bir vaqtda qaysi budjetlarga borib tushayotgan boʻlsa, ular uchun daromad hisoblanadigan mablagʻlar quyidagi shaklda taqsimlanishi mumkin:
budjet dotatsiyalari va budjet subvensiyalari (tasdiqlangan miqdorlar doirasida);
budjet ssudalari va ularning qaytarilishi;
ushbu Qonunga va tegishli yil uchun qabul qilingan Davlat budjetiga muvofiq amalga oshiriladigan boshqa oʻzaro hisob-kitoblar.
14-modda. Davlat budjeti taqchilligini moliyalashtirish
Davlat budjeti taqchilligi:
davlat tomonidan ichki va xorijdan mablagʻlarni jalb qilish;
respublika budjeti mablagʻlarining moliya yili boshlanishidagi qoldiqlari;
qonunlarga muvofiq boshqa manbalar hisobiga moliyalashtiriladi.
15-modda. Respublika budjeti daromadlari
Respublika budjeti daromadlari:
1) qonun hujjatlarida belgilangan tartibdagi va normativlar asosidagi umumdavlat soliqlari, yigʻimlari, bojlari va boshqa majburiy toʻlovlar;
2) qonun hujjatlarida belgilangan normativlar boʻyicha davlat moliyaviy va boshqa aktivlarini joylashtirilishi, foydalanishga berilishi va sotilishidan olingan daromadlar;
3) qonun hujjatlariga muvofiq meros olish, hadya etish huquqi boʻyicha davlat mulkiga oʻtgan pul mablagʻlari;
4) yuridik va jismoniy shaxslardan, shuningdek chet el davlatlaridan kelgan qaytarilmaydigan pul tushumlari;
5) rezident-yuridik shaxslarga va chet el davlatlariga berilgan budjet ssudalarini qaytarish hisobiga berilgan toʻlovlar;
6) qonun hujjatlarida taqiqlanmagan boshqa daromadlar hisobiga shakllantiriladi.
16-modda. Respublika budjeti xarajatlari
Respublika budjeti xarajatlari tasdiqlangan budjetdan mablagʻ ajratish doirasida quyidagicha amalga oshiriladi:
1) respublika budjetidan moliyalashtiriladigan budjet mablagʻi oluvchilarning joriy xarajatlari shaklida;
2) joriy budjet transfertlari shaklida;
3) kapital xarajatlar shaklida:
asosiy fondlar va vositalarni (ular bilan bogʻliq ishlar va xizmatlar ham shular jumlasiga kiradi) davlat ehtiyojlari uchun olish va takror ishlab chiqarishga;
chet elda davlat ehtiyojlari uchun yer va boshqa mol-mulk olishga;
davlat ehtiyojlari uchun yerga boʻlgan huquqni va boshqa nomoddiy aktivlarni olishga;
davlat zaxiralarini vujudga keltirishga;
4) kapital xarajatlarni qoplash uchun yuridik shaxslarga beriladigan budjet transfertlari shaklida;
5) Qoraqalpogʻiston Respublikasi budjeti va mahalliy budjetlarga budjet dotatsiyalari, budjet subvensiyalari va budjet ssudalari shaklida;
6) rezident-yuridik shaxslarga va chet el davlatlariga beriladigan budjet ssudalari shaklida;
7) davlat maqsadli jamgʻarmalariga beriladigan budjet dotatsiyalari va budjet ssudalari shaklida;
8) davlat qarzini qaytarish va unga xizmat koʻrsatish boʻyicha toʻlovlar shaklida;
9) qonun hujjatlarida taqiqlanmagan boshqa xarajatlar shaklida.
17-modda. Respublika budjeti taqchilligini moliyalashtirish
Respublika budjeti taqchilligi:
davlat tomonidan ichki va xorijdan mablagʻlarni jalb qilish;
respublika budjeti mablagʻlarining moliya yili boshlanishidagi qoldiqlari;
qonunlarga muvofiq boshqa manbalar hisobiga moliyalashtiriladi.
18-modda. Qoraqalpogʻiston Respublikasi budjeti va mahalliy budjetlar daromadlari
Qoraqalpogʻiston Respublikasi budjeti va mahalliy budjetlar daromadlari:
1) qonun hujjatlarida belgilangan normativlarga muvofiq Qoraqalpogʻiston Respublikasi budjetiga va mahalliy budjetlarga yoʻnaltiriladigan mahalliy soliqlar, yigʻimlar, bojlar va boshqa majburiy toʻlovlar;
2) qonun hujjatlarida belgilangan normativlarga muvofiq Qoraqalpogʻiston Respublikasi budjetiga va mahalliy budjetlarga oʻtkaziladigan umumdavlat soliqlari, yigʻimlari, bojlari va boshqa majburiy toʻlovlar;
3) qonun hujjatlarida belgilangan normativlarga muvofiq davlat mulki obyektlarini joylashtirish, foydalanishga berishdan olingan daromadlar;
4) qonun hujjatlariga muvofiq meros olish, hadya etish huquqi boʻyicha davlat mulkiga oʻtgan pul mablagʻlari;
5) yuqori budjetlardan beriladigan budjet dotatsiyalari, budjet subvensiyalari va budjet ssudalari;
6) yuridik va jismoniy shaxslardan, shuningdek chet el davlatlaridan kelgan qaytarilmaydigan pul tushumlari;
7) qonun hujjatlarida taqiqlanmagan boshqa daromadlar hisobiga shakllantiriladi.
19-modda. Qoraqalpogʻiston Respublikasi budjeti va mahalliy budjetlar xarajatlari
Qoraqalpogʻiston Respublikasi budjeti va mahalliy budjetlar xarajatlari tasdiqlangan budjetdan mablagʻlar ajratish doirasida quyidagicha amalga oshiriladi:
1) Qoraqalpogʻiston Respublikasi va mahalliy budjetlardan moliyalashtiriladigan budjet tashkilotlarining joriy xarajatlari shaklida;
2) joriy budjet transfertlari shaklida;
3) kapital xarajatlar shaklida:
asosiy fondlar va vositalarni (ular bilan bogʻliq ishlar va xizmatlar ham shular jumlasiga kiradi) davlat ehtiyojlari uchun olish va takror ishlab chiqarishga;
davlat ehtiyojlari uchun yerga boʻlgan huquqni va boshqa nomoddiy aktivlarni olishga;
4) qonun hujjatlarida taqiqlanmagan boshqa xarajatlar shaklida.
20-modda. Davlat maqsadli jamgʻarmalari
Davlat maqsadli jamgʻarmalariga quyidagilar kiradi:
Oʻzbekiston Respublikasi Moliya vazirligi huzuridagi Respublika yoʻl jamgʻarmasi;
(20-modda birinchi qismining ikkinchi xatboshisi Oʻzbekiston Respublikasining 2005-yil 23-maydagi OʻRQ-2-son Qonuni tahririda — Oʻzbekiston Respublikasi qonun hujjatlari toʻplami, 2005-y., 21-son, 148-modda)
Oʻzbekiston Respublikasi Davlat mulkini boshqarish davlat qoʻmitasining maxsus hisobvaragʻi;
(20-modda birinchi qismining uchinchi xatboshisi Oʻzbekiston Respublikasining 2005-yil 19-dekabrdagi OʻRQ-14-son Qonuni tahririda — Oʻzbekiston Respublikasi qonun hujjatlari toʻplami, 2005-y., 51-son, 374-modda)
Ish bilan taʼminlashga koʻmaklashuvchi davlat jamgʻarmasi;
Oʻzbekiston Respublikasi Moliya vazirligi huzuridagi budjetdan tashqari Pensiya jamgʻarmasi.
(20-modda birinchi qismining beshinchi xatboshisi Oʻzbekiston Respublikasining 2010-yil 9-sentabrdagi OʻRQ-254-sonli Qonuni tahririda — OʻR QHT, 2010-y., 35-36-son, 300-modda)
Davlat maqsadli jamgʻarmalarini tuzish, jamgʻarma mablagʻlarini shakllantirish va ulardan foydalanish tartibi Oʻzbekiston Respublikasi Vazirlar Mahkamasi tomonidan belgilanadi.
IV. BUDJETLAR OʻRTASIDAGI OʻZARO MUNOSABATLAR
21-modda. Davlat budjeti mablagʻlarini budjetlar oʻrtasida qayta taqsimlash
Davlat budjeti mablagʻlari turli darajadagi budjetlar oʻrtasida quyidagi yoʻllar bilan qayta taqsimlanadi:
yuqori budjetlardan quyi budjetlarga budjet dotatsiyalari va budjet subvensiyalari berish;
budjet ijrosi jarayonida paydo boʻlgan oʻzaro hisob-kitoblar boʻyicha mablagʻlarni yuqori budjetdan quyi budjetga, shuningdek quyi budjetdan yuqori budjetga yoʻnaltirish;
budjet ssudalari ajratish.
Respublika budjetidan budjet dotatsiyalari va budjet subvensiyalari Qoraqalpogʻiston Respublikasi budjeti, viloyatlar va Toshkent shahar budjetlariga qabul qilingan Davlat budjeti doirasida ajratiladi.
Qoraqalpogʻiston Respublikasi budjeti, viloyatlar va Toshkent shahar budjetlaridan budjet dotatsiyalari va budjet subvensiyalari tumanlar va shaharlar budjetlariga tegishli qabul qilingan budjetlar doirasida ajratiladi.
Qoraqalpogʻiston Respublikasi budjetida va mahalliy budjetlarda daromadlar va xarajatlar oʻrtasida paydo boʻladigan vaqtinchalik uzilish aylanma kassa mablagʻi meʼyori hisobiga, yuqori budjetlardan beriladigan budjet ssudalari, foydalanilmagan budjet mablagʻlari qoldiqlari hisobiga qoplanadi.
Oʻzbekiston Respublikasi Vazirlar Mahkamasining qaroriga binoan Oʻzbekiston Respublikasi Moliya vazirligi Qoraqalpogʻiston Respublikasi budjetida, viloyatlar va Toshkent shahar budjetlarida nazarda tutilgan ayrim xarajatlarni maqsadli moliyalashtirish uchun quyi budjetlar hisobiga kiritiladigan daromadlarni respublika budjetiga oʻtkazishi mumkin.
22-modda. Xarajatlarni respublika budjetidan moliyalashtirish
Respublika budjetidan xarajatlarni moliyalashtirish qonun hujjatlarida belgilangan tartibda quyidagi yoʻnalishlarda amalga oshiriladi:
1) fan, taʼlim, madaniyat, sogʻliqni saqlash, jismoniy tarbiya va sport (respublikaga boʻysunadigan budjet tashkilotlari boʻyicha);
2) ijtimoiy taʼminot;
3) mudofaa, milliy xavfsizlik va jamoat tartibini taʼminlash;
4) sudlar va prokuratura organlari faoliyatini taʼminlash;
5) davlat zaxirasi va safarbarlik zaxirasini vujudga keltirish hamda ularni saqlash;
6) davlat markazlashtirilgan investitsiyalarini amalga oshirish;
7) davlat hokimiyati va boshqaruvi organlari, Oʻzbekiston Respublikasining chet eldagi diplomatik vakolatxonalari hamda missiyalari faoliyatini taʼminlash;
8) iqtisodiyot turli tarmoqlarining respublikaga boʻysunadigan budjet tashkilotlarini saqlash;
9) Oʻzbekiston Respublikasi Vazirlar Mahkamasining qarorlariga muvofiq iqtisodiyot tarmoqlarini rivojlantirishning maqsadli davlat dasturlari va tadbirlarini amalga oshirish;
10) yer tuzish, meliorativ, tabiatni muhofaza qilish va epizootiyaga qarshi kurash chora-tadbirlarini amalga oshirish;
11) qishloq xoʻjaligi zararkunandalariga qarshi kurash;
12) gidrometeorologiya, doʻlga qarshi kurash chora-tadbirlari;
13) qonun hujjatlarida nazarda tutilgan boshqa maqsadlar.
23-modda. Xarajatlarni Qoraqalpogʻiston Respublikasi budjetidan va mahalliy budjetlardan moliyalashtirish
Qoraqalpogʻiston Respublikasi budjetidan va mahalliy budjetlardan qonun hujjatlarida belgilangan tartibda quyidagilarga moʻljallangan xarajatlar moliyalashtiriladi:
1) fan, taʼlim, madaniyat, sogʻliqni saqlash, jismoniy tarbiya va sport (Qoraqalpogʻiston Respublikasi budjeti, viloyatlar va Toshkent shahar budjetlaridan moliyalashtiriladigan budjet tashkilotlari boʻyicha);
2) ijtimoiy taʼminot;
3) aholini ijtimoiy himoya qilish;
4) Qoraqalpogʻiston Respublikasi davlat hokimiyati va boshqaruvi organlari hamda mahalliy davlat hokimiyati organlari faoliyatini taʼminlash;
5) iqtisodiyot turli tarmoqlarining Qoraqalpogʻiston Respublikasi, viloyatlar va Toshkent shahar budjet tashkilotlarini saqlash;
6) qonun hujjatlariga muvofiq iqtisodiyot tarmoqlarini rivojlantirishning maqsadli dasturlari va tadbirlarini amalga oshirish;
7) qonun hujjatlarida nazarda tutilgan boshqa maqsadlar.
24-modda. Qoraqalpogʻiston Respublikasi budjetiga va mahalliy budjetlarga belgilanadigan cheklovlar
Qoraqalpogʻiston Respublikasi budjeti hamda mahalliy budjetlar balansli daromadlar va xarajatlarga ega boʻlishi kerak. Qoraqalpogʻiston Respublikasi budjeti va mahalliy budjetlar taqchilligiga yoʻl qoʻyilmaydi.
Qoraqalpogʻiston Respublikasi budjetini va mahalliy budjetlarni qabul qilish va ijro etishda:
1) qonun hujjatlarida nazarda tutilmagan manbalar hisobiga jamgʻarmalar tashkil etishga;
2) mablagʻ jalb qilishni amalga oshirishga (yuqori budjetlardan budjet ssudalari olish bundan mustasno);
3) budjetdan ajratiladigan tasdiqlangan mablagʻdan ortiqroq mablagʻ sarflashga (ushbu Qonunda nazarda tutilgan hollar bundan mustasno);
4) budjet mablagʻlari hisobidan boshqa shaxslar foydasiga moliyaviy kafolatlar va kafilliklar berishga;
5) yuridik va jismoniy shaxslarga budjet ssudalari berishga yoʻl qoʻyilmaydi, xususiy uy-joy mulkdorlari shirkatlariga taʼmirlash-tiklash ishlari uchun budjet ssudalarini berish hollari bundan mustasno.
(24-moddasi ikkinchi qismining 5-bandi Oʻzbekiston Respublikasining 2007-yil 20-sentabrdagi OʻRQ-113-sonli Qonuni tahririda — OʻR QHT, 2007-y., 39-son, 399-modda)
V. DAVLAT BUDJETINI TAYYORLASh, KOʻRIB ChIQISh VA QABUL QILISh
25-modda. Budjet soʻrovi
Oʻzbekiston Respublikasi Moliya vazirligi har yili Oʻzbekiston Respublikasi Vazirlar Mahkamasi tomonidan belgilangan muddatlarda kelgusi moliya yiliga:
tegishli budjetlar va davlat maqsadli jamgʻarmalari loyihalarini tayyorlash uchun — Qoraqalpogʻiston Respublikasi Vazirlar Kengashiga, viloyatlar va Toshkent shahar hokimlariga, davlat maqsadli jamgʻarmalarini taqsimlovchi organlarga;
budjetdan ajratiladigan mablagʻlarni olishga buyurtmalar tuzish uchun — respublika budjetidan moliyalashtiriladigan budjet mablagʻlari oluvchilarga budjet soʻrovi yuboradi.
Qoraqalpogʻiston Respublikasi Vazirlar Kengashi, viloyatlar va Toshkent shahar hokimlari budjet soʻrovi olinganidan keyin uch kunlik muddat ichida tegishli budjetlar loyihalarini tuzish, ushbu loyihalarni tayyorlash tartibini va muddatlarini belgilash yuzasidan qarorlar qabul qiladi.
Qoraqalpogʻiston Respublikasi Moliya vazirligi, viloyatlar va Toshkent shahar moliya organlari ushbu moddaning ikkinchi qismida koʻrsatilgan qarorlar qabul qilinganidan keyin uch kunlik muddat ichida:
tegishli budjetlar loyihalarini tayyorlashi uchun — tuman va shahar hokimlariga;
Qoraqalpogʻiston Respublikasi budjeti va mahalliy budjetlardan budjet mablagʻlari olishga buyurtmalar tuzish uchun — Qoraqalpogʻiston Respublikasi budjetidan, viloyatlar va Toshkent shahar budjetlaridan moliyalashtiriladigan budjet mablagʻlari oluvchilarga budjet soʻrovlari yuboradi.
Viloyatga boʻysunadigan shaharlarning, Qoraqalpogʻiston Respublikasi va viloyatlar tarkibiga kiruvchi tumanlarning hamda shaharlar tarkibiga kiruvchi tumanlarning hokimlari budjet soʻrovi olinganidan keyin uch kunlik muddat ichida tegishli budjetlar loyihalarini tuzish, bu loyihalarni tayyorlash tartibini va muddatlarini belgilash yuzasidan qarorlar qabul qiladi.
Tuman va shahar hokimliklarining moliya organlari ushbu moddaning toʻrtinchi qismida koʻrsatilgan qarorlar qabul qilinganidan keyin uch kunlik muddat ichida tumanlar va shaharlarning budjetlaridan budjet mablagʻlari olish uchun asoslangan buyurtmalar tuzish uchun — shu tuman va shahar budjetlaridan moliyalashtiriladigan budjet mablagʻlarini oluvchilarga budjet soʻrovlari yuboradi.
Budjetdan ajratiladigan mablagʻlar olish uchun beriladigan buyurtma shakli va uni tuzish tartibi Oʻzbekiston Respublikasi Moliya vazirligi tomonidan belgilanadi.
26-modda. Davlat budjeti loyihasini tayyorlash muddatlari
Kelgusi moliya yiliga budjetdan ajratiladigan mablagʻlar olishga buyurtmalar:
Qoraqalpogʻiston Respublikasi budjetidan va mahalliy budjetlardan moliyalashtiriladigan budjet mablagʻlari oluvchilar tomonidan — joriy yilning birinchi iyunidan kechiktirmay tegishli moliya organlariga;
respublika budjetidan moliyalashtiriladigan budjet mablagʻlari oluvchilar tomonidan — joriy yilning birinchi iyulidan kechiktirmay Oʻzbekiston Respublikasi Moliya vazirligiga taqdim etiladi.
Kelgusi moliya yiliga tegishli budjetlar loyihalari:
tumanlar va shaharlar hokimliklari moliya organlari tomonidan — mahalliy hokimiyat vakillik organlari belgilagan tartibda va muddatlarda, biroq joriy yilning yigirma beshinchi iyunidan kechiktirmay yuqori moliya organlariga;
Qoraqalpogʻiston Respublikasi Vazirlar Kengashi, viloyatlar va Toshkent shahar hokimlari, davlat maqsadli jamgʻarmalarini taqsimlovchi organlar tomonidan — Oʻzbekiston Respublikasi Vazirlar Mahkamasi tomonidan belgilangan tartibda va muddatlarda, biroq joriy yilning birinchi iyulidan kechiktirmay Oʻzbekiston Respublikasi Moliya vazirligiga taqdim etiladi.
Oʻzbekiston Respublikasi Moliya vazirligi kelgusi moliya yiliga moʻljallangan Davlat budjeti loyihasini tayyorlaydi, uni joriy yilning oʻn beshinchi sentyabrigacha Oʻzbekiston Respublikasi Hisob palatasiga yuboradi hamda Davlat budjeti loyihasini Oʻzbekiston Respublikasi Hisob palatasining tegishli xulosasi bilan birga joriy yilning birinchi oktyabrigacha Oʻzbekiston Respublikasi Vazirlar Mahkamasiga taqdim etadi.
(26-moddaning uchinchi qismi Oʻzbekiston Respublikasining 2007-yil 27-apreldagi OʻRQ-95-son Qonuni tahririda — Oʻzbekiston Respublikasi qonun hujjatlari toʻplami, 2007-y., 17-18-son, 173-modda)
27-modda. Davlat budjeti loyihasini tayyorlash
Oʻzbekiston Respublikasi Moliya vazirligi Davlat budjeti loyihasini budjet mablagʻlari oluvchilar taqdim etgan buyurtmalarga va Davlat budjetining tuzilmasiga kiruvchi budjetlar loyihalariga muvofiq tayyorlaydi.
Kelgusi moliya yiliga moʻljallangan Davlat budjeti loyihasi:
1) budjet tasnifiga muvofiq aks ettiriladigan Davlat budjeti daromadlari va xarajatlarini;
2) umumdavlat soliqlaridan Qoraqalpogʻiston Respublikasi budjetiga, viloyatlar va Toshkent shahar budjetlariga ajratmalar normativlari, shuningdek mazkur budjetlarning daromadlari, shu jumladan budjet dotatsiyalari va budjet subvensiyalari hamda xarajatlari miqdorlarini;
3) Qoraqalpogʻiston Respublikasi budjetining, viloyatlar va Toshkent shahar budjetlarining aylanma kassa mablagʻi meʼyori miqdorlarini;
4) Oʻzbekiston Respublikasi Vazirlar Mahkamasi zaxira jamgʻarmasining, Qoraqalpogʻiston Respublikasi, viloyatlar va Toshkent shahar budjetlari zaxira jamgʻarmalarining nazarda tutilmagan xarajatlarni qoplashga tegishli budjet mablagʻlari yoʻnaltirilishi mumkin boʻlgan doiradagi miqdorlarini;
5) Davlat budjeti taqchilligining eng yuqori miqdori va uni moliyalashtirish manbalarini;
6) davlat ichki va tashqi qarzlarining, davlat tomonidan beriladigan kreditlar hamda kafolatli jamgʻarmaning eng yuqori miqdorlarini oʻz ichiga oladi.
Kelgusi moliya yiliga moʻljallangan Davlat budjeti loyihasini tayyorlash jarayonini muvofiqlashtirish va nazorat qilishni Oʻzbekiston Respublikasining Bosh vaziri amalga oshiradi.
(27-moddaning uchinchi qismi Oʻzbekiston Respublikasining 2007-yil 27-apreldagi OʻRQ-95-son Qonuni tahririda — Oʻzbekiston Respublikasi qonun hujjatlari toʻplami, 2007-y., 17-18-son, 173-modda)
28-modda. Budjetnoma
Oʻzbekiston Respublikasi Moliya vazirligi vakil qilingan vazirliklar, davlat qoʻmitalari, idoralar, shuningdek tegishli tashkilotlar bilan birgalikda quyidagilarni oʻz ichiga olgan budjetnoma loyihasini ishlab chiqadi va birinchi oktyabrgacha Oʻzbekiston Respublikasi Vazirlar Mahkamasiga kiritadi:
(28-modda birinchi qismining birinchi xatboshisi Oʻzbekiston Respublikasining 2007-yil 27-apreldagi OʻRQ-95-son Qonuni tahririda — Oʻzbekiston Respublikasi qonun hujjatlari toʻplami, 2007-y., 17-18-son, 173-modda)
1) mamlakatni ijtimoiy-iqtisodiy rivojlantirishning oʻtgan yilgi asosiy yakunlari va mamlakatni ijtimoiy-iqtisodiy rivojlantirishning joriy yilgi yakunlarining prognoz bahosi;
2) oʻtgan yilgi Davlat budjeti ijrosi toʻgʻrisidagi hisobot Oʻzbekiston Respublikasi Hisob palatasining tegishli xulosasi bilan va joriy yilgi Davlat budjetining kutilayotgan ijrosi bahosi;
(28-modda birinchi qismining 2-bandi Oʻzbekiston Respublikasining 2007-yil 27-apreldagi OʻRQ-95-son Qonuni tahririda — Oʻzbekiston Respublikasi qonun hujjatlari toʻplami, 2007-y., 17-18-son, 173-modda)
3) kelgusi yilga moʻljallangan Davlat budjeti loyihasini tuzishda asos boʻlgan kelgusi yilning asosiy makroiqtisodiy koʻrsatkichlari;
4) mamlakat budjet va soliq siyosatining kelgusi yilgi asosiy yoʻnalishlari loyihasi Oʻzbekiston Respublikasi Hisob palatasining tegishli xulosasi bilan;
(28-modda birinchi qismining 4-bandi Oʻzbekiston Respublikasining 2007-yil 27-apreldagi OʻRQ-95-son Qonuni tahririda — Oʻzbekiston Respublikasi qonun hujjatlari toʻplami, 2007-y., 17-18-son, 173-modda)
5) mamlakat budjet va soliq siyosatining kelgusi yilgi asosiy yoʻnalishlariga sharhlar;
6) davlat ichki va tashqi qarzlari hamda ular boʻyicha xarajatlar holati toʻgʻrisidagi maʼlumotlar;
7) kelgusi moliya yiliga moʻljallangan Davlat budjeti loyihasi Oʻzbekiston Respublikasi Hisob palatasining tegishli xulosasi bilan.
(28-modda birinchi qismining 7-bandi Oʻzbekiston Respublikasining 2007-yil 27-apreldagi OʻRQ-95-son Qonuni tahririda — Oʻzbekiston Respublikasi qonun hujjatlari toʻplami, 2007-y., 17-18-son, 173-modda)
Budjetnoma Oʻzbekiston Respublikasi Vazirlar Mahkamasi tomonidan joriy yilning oʻn beshinchi oktyabridan kechiktirmay Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisiga kiritiladi.
29-modda. Davlat budjetining qabul qilinishi
Davlat budjeti Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisi tomonidan qabul qilinadi.
Davlat budjetiga muvofiq:
Qoraqalpogʻiston Respublikasi budjeti, viloyatlar va Toshkent shahar budjetlari — Davlat budjeti qabul qilinganidan keyin ikki haftalik muddat ichida tegishli ravishda Qoraqalpogʻiston Respublikasi Joʻqorgʻi Kengesi hamda viloyatlar va Toshkent shahar hokimiyat vakillik organlari tomonidan;
Qoraqalpogʻiston Respublikasi va viloyatlar tarkibiga kiruvchi tumanlar va shaharlar budjetlari — Qoraqalpogʻiston Respublikasi va viloyatlar budjetlari qabul qilinganidan keyin bir haftalik muddat ichida tuman, shahar hokimiyat vakillik organlari tomonidan;
shaharlar tarkibiga kiruvchi tumanlar budjetlari va tuman boʻysunuvidagi shaharlar budjetlari — belgilangan muddatlarda mahalliy hokimiyat yuqori turuvchi vakillik organlari tomonidan qabul qilinadi.
30-modda. Davlat budjetining budjet mablagʻlari oluvchilarga yetkazilishi
Oʻzbekiston Respublikasi Moliya vazirligi:
Qoraqalpogʻiston Respublikasi Vazirlar Kengashi, viloyatlar va Toshkent shahar hokimliklari eʼtiboriga Qoraqalpogʻiston Respublikasi budjeti, viloyatlar va Toshkent shahar budjetlari daromadlari va xarajatlari miqdorini, shuningdek kelgusi moliya yili uchun ularga respublika budjetidan ajratiladigan budjet dotatsiyalari va budjet subvensiyalari miqdorini va budjetga oid boshqa koʻrsatkichlarni — Davlat budjeti qabul qilinganidan keyin uch kunlik muddat ichida;
Oʻzbekiston Respublikasi Davlat soliq qoʻmitasi va Oʻzbekiston Respublikasi Davlat bojxona qoʻmitasi eʼtiboriga Davlat budjeti daromadlarining tasdiqlangan miqdorini — Davlat budjeti qabul qilinganidan keyin bir haftalik muddat ichida;
respublika budjetidan moliyalashtiriladigan tashkilotlar, shuningdek davlat maqsadli jamgʻarmalarini taqsimlovchi organlar eʼtiboriga ular uchun belgilangan daromadlar va xarajatlar miqdorini — Davlat budjeti qabul qilinganidan keyin oʻn kunlik muddat ichida yetkazadi.
Qoraqalpogʻiston Respublikasi budjeti va mahalliy budjetlar qabul qilinganidan keyin tegishli moliya organlari bir haftalik muddat ichida:
davlat soliq xizmatining tegishli mahalliy organlari eʼtiboriga — Qoraqalpogʻiston Respublikasi budjeti va mahalliy budjetlar daromadlarining tasdiqlangan miqdorini;
Qoraqalpogʻiston Respublikasi budjeti va mahalliy budjetlardan moliyalashtiriladigan tashkilotlar eʼtiboriga ular uchun belgilangan budjetdan ajratiladigan mablagʻlar miqdorlarini yetkazadi.
VI. DAVLAT BUDJETINING IJROSI VA UNING IJRO ETILIShINI NAZORAT QILISh
31-modda. Davlat budjeti daromadlarini shakllantirish
Davlat budjeti daromadlari ushbu Qonunga, soliq, bojxona toʻgʻrisidagi qonun hujjatlariga va boshqa qonun hujjatlariga muvofiq shakllantiriladi.
Hisoblab chiqarilgan, biroq joriy yilning oʻttiz birinchi dekabrigacha Davlat budjetiga toʻlanmagan daromadlar kelgusi yilda Davlat budjetiga oʻtkazilishi kerak.
32-modda. Davlat budjeti mablagʻlarini sarflash
Budjet mablagʻlari oluvchilarning xarajatlari budjetdan ajratiladigan mablagʻlar doirasida moliya yili uchun tasdiqlangan xarajatlar smetasi asosida tayinlash sertifikatini muayyan davrga va summaga rasmiylashtirish orqali, shuningdek budjet mablagʻlari oluvchining tovar yetkazib beruvchi (ish bajaruvchi, xizmat koʻrsatuvchi) bilan tuzilgan, ushbu Qonunga muvofiq roʻyxatdan oʻtkazilgan shartnomasi asosida:
respublika budjetidan moliyalashtiriladigan tashkilotlar boʻyicha — qonun hujjatlarida belgilangan tartibda Oʻzbekiston Respublikasi Moliya vazirligi Gʻaznachiligi yoki uning hududiy boʻlinmalari tomonidan;
Qoraqalpogʻiston Respublikasi budjetidan yoki mahalliy budjetlardan moliyalashtiriladigan tashkilotlar boʻyicha — Oʻzbekiston Respublikasi Moliya vazirligi Gʻaznachiligining hududiy boʻlinmalari tomonidan toʻlanadi.
Tayinlash sertifikatlarini tayyorlash, rasmiylashtirish, berish, ijro etish va hisobga olish tartibi Oʻzbekiston Respublikasi Moliya vazirligi tomonidan belgilanadi.
Respublika budjeti, Qoraqalpogʻiston Respublikasi budjeti va barcha darajadagi mahalliy budjetlarning yagona gʻazna hisobvaragʻidagi budjet mablagʻlari qoldiqlari tasdiqlangan miqdorda aylanma kassa mablagʻi meʼyorini shakllantirishga yoʻnaltiriladi.
Respublika budjeti budjet mablagʻlari qoldiqlarining aylanma kassa mablagʻi meʼyorining tasdiqlangan miqdoridan ortiq qismi qonun hujjatlarida belgilangan tartibda sarflanadi.
Qoraqalpogʻiston Respublikasi budjeti va barcha darajadagi mahalliy budjetlar budjet mablagʻlari qoldiqlarining aylanma kassa mablagʻi meʼyorining tasdiqlangan miqdoridan ortiq qismi Qoraqalpogʻiston Respublikasi Vazirlar Kengashining hamda tegishli hokimlarning qaroriga koʻra qoʻshimcha xarajatlarni amalga oshirishga yoʻnaltirilishi mumkin.
Yuridik shaxs maqomiga ega boʻlgan budjet tashkiloti tomonidan tejab qolingan budjet mablagʻlari olib qoʻyilmaydi va ular Budjet tashkilotining rivojlantirish jamgʻarmasiga oʻtkaziladi, kapital qoʻyilmalarni moliyalashtirish uchun nazarda tutilgan mablagʻlar bundan mustasno. Budjet tashkilotining rivojlantirish jamgʻarmasi mablagʻlarini shakllantirish va ulardan foydalanish tartibi Oʻzbekiston Respublikasi Vazirlar Mahkamasi tomonidan belgilanadi.
(32-modda matni Oʻzbekiston Respublikasining 2007-yil 17-dekabrdagi OʻRQ-130-sonli Qonuni tahririda — 2007-y., 50-51-son, 509-modda)
33-modda. Qabul qilingan Davlat budjeti boʻlmagan taqdirda budjetni ijro etish tartibi
Agar kelgusi moliya yili uchun Davlat budjeti yil boshlangunga qadar qabul qilinmagan boʻlsa, u holda Davlat budjeti qabul qilingunga qadar boʻlgan davrda davlat xarajatlari quyidagi shartlarga rioya etilgan holda amalga oshiriladi:
boshlangan moliya yilidagi xarajatlar Oʻzbekiston Respublikasi Vazirlar Mahkamasi tomonidan belgilangan tartibda avvalgi moliya yilining oxirgi choragidagi budjetdan ajratiladigan mablagʻlarning uchdan bir qismidan ortiq boʻlmagan miqdorlarda, ularni boshlangan moliya yilida amalga oshirilishi rejalashtirilmagan xarajatlar summasiga aniqlashtirilgan holda, har oyda amalga oshiriladi”;
(33-moddaning birinchi qismi ikkinchi xatboshisi Oʻzbekiston Respublikasining 2007-yil 17-dekabrdagi OʻRQ-130-sonli Qonuni tahririda — 2007-y., 50-51-son, 509-modda)
budjet mablagʻlari oluvchilarning xarajatlari har choraklik oyma-oy boʻlingan muvaqqat xarajatlar smetasi va budjet mablagʻlari oluvchining tovar yetkazib beruvchi (ish bajaruvchi, xizmat koʻrsatuvchi) bilan tuzilgan, ushbu Qonunga muvofiq roʻyxatdan oʻtkazilgan shartnomasi asosida amalga oshiriladi;
(33-modda Oʻzbekiston Respublikasining 2007-yil 17-dekabrdagi OʻRQ-130-sonli Qonuni asosida uchinchi xatboshi bilan toʻldirilgan — 2007-y., 50-51-son, 509-modda)
avvalgi moliya yilida qilinmagan budjet xarajatlari amalga oshirilmaydi;
avvalgi moliya yilida amalda boʻlgan soliq solish va majburiy toʻlovlar toʻlash tartibi Davlat budjeti qabul qilingunga qadar oʻz kuchini yoʻqotmaydi.
Davlat budjeti moliya yili boshlanganidan keyin qabul qilingan taqdirda xarajatlarning umumiy summasi moliya yili mobaynida qabul qilingan Davlat budjetiga muvofiqlashtirilishi kerak.
34-modda. Budjetdan ajratiladigan mablagʻlarga oʻzgartirishlar kiritish
Budjetdan ajratiladigan mablagʻlarga moliya yili mobaynida oʻzgartirishlar kiritish bir budjet mablagʻlari oluvchisi uchun budjet mablagʻlarining kamaytirilishi boshqa budjet mablagʻlari oluvchisi uchun budjet mablagʻlarining tegishli ravishda koʻpaytirilishini nazarda tutgan tartibda:
1) tasdiqlangan budjetdan ajratiladigan mablagʻlar hajmining oʻn foiziga qadari:
Davlat budjetida koʻrsatib oʻtilgan budjet mablagʻlari oluvchilar uchun — Oʻzbekiston Respublikasi Moliya vazirligining taqdimnomasiga binoan Oʻzbekiston Respublikasi Vazirlar Mahkamasi tomonidan;
respublika budjetidan moliyalashtiriladigan budjet mablagʻlari oluvchilar uchun — Oʻzbekiston Respublikasi Moliya vazirligi tomonidan;
Qoraqalpogʻiston Respublikasi budjeti va mahalliy budjetlardan moliyalashtiriladigan budjet mablagʻlari oluvchilar uchun — Oʻzbekiston Respublikasi Moliya vazirligi bilan kelishilgan tegishli moliya organlarining taqdimnomasiga binoan Qoraqalpogʻiston Respublikasi Vazirlar Kengashi va tegishli hokimlar tomonidan (kapital qoʻyilmalar moddalari bundan mustasno);
2) tasdiqlangan budjetdan ajratiladigan mablagʻlar hajmining oʻn foizidan ortigʻi:
Davlat budjetida koʻrsatib oʻtilgan budjet mablagʻlari oluvchilar uchun — Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisi tomonidan;
respublika budjetidan moliyalashtiriladigan budjet mablagʻlari oluvchilar uchun — Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisi tomonidan belgilanadigan tartibda Oʻzbekiston Respublikasi Moliya vazirligining taqdimnomasiga binoan Oʻzbekiston Respublikasi Vazirlar Mahkamasi tomonidan;
Qoraqalpogʻiston Respublikasi budjeti va mahalliy budjetlardan moliyalashtiriladigan budjet mablagʻlari oluvchilar uchun — tegishli moliya organlarining Oʻzbekiston Respublikasi Moliya vazirligi bilan kelishilgan taqdimnomasiga binoan Qoraqalpogʻiston Respublikasi Joʻqorgʻi Kengesi hamda joylardagi tegishli hokimiyat vakillik organlari tomonidan (kapital qoʻyilmalar moddalari bundan mustasno) amalga oshiriladi.
Budjet mablagʻlari oluvchining soʻroviga binoan moliya yili uchun unga nazarda tutilgan budjetdan ajratiladigan mablagʻlar ayrim moddalar boʻyicha (kapital qoʻyilmalar moddalari bundan mustasno) boshqa moddalar boʻyicha budjetdan ajratiladigan mablagʻlari teng miqdorda kamaytirilgan va mazkur budjet mablagʻlari oluvchi uchun nazarda tutilgan budjetdan ajratiladigan mablagʻlarning umumiy hajmi saqlab qolingan holda dastlabki hajmining oʻn besh foiziga qadar koʻpaytirilishi mumkin. Budjetdan ajratilgan mablagʻlarga mazkur oʻzgartirishlar:
1) respublika budjetidan ajratiladigan budjet mablagʻlariga — Oʻzbekiston Respublikasi Moliya vazirligi tomonidan;
2) Qoraqalpogʻiston Respublikasi budjeti va mahalliy budjetlardan ajratiladigan budjet mablagʻlariga — Oʻzbekiston Respublikasi Moliya vazirligi belgilagan tartibda tegishli moliya organlari tomonidan kiritiladi.
35-modda. Davlat budjetini belgilangan parametrlar doirasida ijro etish
Qoraqalpogʻiston Respublikasi Joʻqorgʻi Kengesi va mahalliy hokimiyat vakillik organlari, agar muayyan harakatlari budjet taqchilligining qonun hujjatlarida belgilangan eng yuqori darajasidan oshib ketishiga olib keladigan boʻlsa, Davlat budjeti daromadlarini qisqartiruvchi yoki xarajatlarini oshiruvchi biron-bir harakat qilishga haqli emaslar.
Qoraqalpogʻiston Respublikasi budjeti hamda mahalliy budjetlar qabul qilinganidan keyin moliya yili mobaynida ayrim turlar boʻyicha budjet daromadlarini qisqartirishga olib keluvchi Qoraqalpogʻiston Respublikasi Joʻqorgʻi Kengesi va tegishli mahalliy hokimiyat vakillik organining qarori, agar unda boshqa turlar boʻyicha daromadlarni koʻpaytirish va (yoki) budjet xarajatlari tegishli miqdorda qisqartirilishi kerak boʻlgan moddalar nazarda tutilgan boʻlsagina, qabul qilinishi va amalga kiritilishi mumkin.
Qoraqalpogʻiston Respublikasi budjeti va mahalliy budjetlar qabul qilinganidan keyin moliya yili mobaynida tegishli budjet xarajatlari qisqartirilishiga va (yoki) daromadlari koʻpayishiga olib keluvchi Qoraqalpogʻiston Respublikasi Joʻqorgʻi Kengesi va mahalliy hokimiyat vakillik organining qarori qabul qilingan taqdirda hosil boʻladigan ortiqcha mablagʻlar mazkur qaror qabul qilingan darajadagi budjetga mablagʻlarni qayta taqsimlash uchun qonun hujjatlarida nazarda tutilgan tartibda olib qoʻyiladi.
Agar Davlat budjeti qabul qilinganidan keyin moliya yili mobaynida Davlat budjetidan olingan budjet mablagʻlarini koʻpaytirish (kamaytirish) toʻgʻrisida qaror qabul qilinadigan boʻlsa, Oʻzbekiston Respublikasi Moliya vazirligi, Qoraqalpogʻiston Respublikasi, viloyatlar va Toshkent shahar moliya organlari tomonidan tegishli darajadagi budjetlar hajmiga oʻzgartirishlar kiritiladi. Xarajatlarni koʻpaytirish yoki ularni qisqartirish budjetlar oʻrtasida oʻzaro hisob-kitob qilish yoʻli bilan amalga oshiriladi. Budjetlar oʻrtasida oʻzaro hisob-kitob oʻtkazish tartibi Oʻzbekiston Respublikasi Moliya vazirligi tomonidan belgilanadi.
Soliq va budjet toʻlovlari intizomini mustahkamlash yuzasidan koʻrilgan chora-tadbirlar natijasida Qoraqalpogʻiston Respublikasi budjeti va mahalliy budjetlarga tasdiqlangan koʻrsatkichlardan tashqari tushgan qoʻshimcha daromadlar aylanma kassa mablagʻi meʼyori tasdiqlanganidan kam boʻlmagan miqdorda saqlanib qolgan taqdirda qabul qilingan budjetdagidan tashqari xarajatlarga yoʻnaltirilishi mumkin. Mazkur masalaga doir qarorlar Qoraqalpogʻiston Respublikasi Vazirlar Kengashi va tegishli hokimlar tomonidan qabul qilinadi.
36-modda. Davlat budjeti daromadlari va xarajatlarini boshqarish
Oʻzbekiston Respublikasi Moliya vazirligi va boshqa moliya organlari Davlat budjeti va uning tuzilmasiga kiruvchi budjetlarning qonun hujjatlarida belgilangan koʻrsatkichlar doirasida bajarilishi uchun javobgardir. Davlat budjeti daromadlari va xarajatlarini boshqarish Oʻzbekiston Respublikasi Moliya vazirligi tomonidan amalga oshiriladi.
Agar yil mobaynida davlat daromadlari ancha qisqargan va Davlat budjetining oldindan belgilangan taqchilligi qonun hujjatlarida belgilangan chegara miqdoridan oshadigan boʻlsa, Oʻzbekiston Respublikasi Vazirlar Mahkamasi Davlat budjetining xarajatlarini alohida moddalar boʻyicha qisqartirish toʻgʻrisida qonun hujjatlarida nazarda tutilgan tartibda Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisiga taklif kiritadi.
Turli darajadagi budjetlarning daromadlari va xarajatlari oʻrtasidagi vaqtinchalik tafovutni toʻgʻrilash maqsadida moliya yili mobaynida ularga tegishli budjetlardan budjet ssudalari ajratilishi mumkin. Budjet ssudalarini berishning eng kech muddati va tartibi Oʻzbekiston Respublikasi Moliya vazirligi tomonidan belgilanadi.
Turli darajadagi budjetlarning daromadlari va xarajatlari oʻrtasidagi vaqtinchalik tafovutni moliya yili mobaynida aylanma kassa mablagʻi meʼyori hisobiga uni moliya yili oxirigacha tasdiqlangan hajmga qadar tiklagan holda, budjet mablagʻlarining foydalanilmagan qoldiqlari hisobiga, shuningdek qonun hujjatlarida belgilangan tartibda davlatning qisqa muddatli qimmatli qogʻozlarini chiqarish hisobiga qoplash mumkin.
37-modda. Davlat budjetining kassa ijrosi
Davlat budjetining kassa ijrosini tashkil etish, shuningdek uning davlat daromadlari va xarajatlarini hisobga olish Oʻzbekiston Respublikasi Moliya vazirligi tomonidan Oʻzbekiston Respublikasi Markaziy banki bilan birgalikda amalga oshiriladi. Oʻzbekiston Respublikasi Moliya vazirligi Gʻaznachiligi va uning hududiy boʻlinmalari Davlat budjetining kassa ijrosini taʼminlaydi. Banklar Oʻzbekiston Respublikasi Markaziy bankining topshirigʻiga binoan Davlat budjetining kassa ijrosi operatsiyalarini bajaradi.
Budjet mablagʻlari oluvchilarning xarajatlari ularning Oʻzbekiston Respublikasi Moliya vazirligi Gʻaznachiligida yoki uning hududiy boʻlinmalarida ochilgan shaxsiy hisobvaraqlaridagi budjetdan ajratilgan mablagʻlar qoldiqlari doirasida toʻlov topshiriqnomalari boʻyicha amalga oshiriladi.
(37-moddaning matni Oʻzbekiston Respublikasining 2007-yil 17-dekabrdagi OʻRQ-130-sonli Qonuni tahririda — 2007-y., 50-51-son, 509-modda)
38-modda. Davlat budjeti ijrosini nazorat qilish
Oʻzbekiston Respublikasi Moliya vazirligi va boshqa moliya organlari Davlat budjeti ijrosi nazorat qilinishini amalga oshirish chogʻida:
turli darajadagi budjetlar ijrosi yakunlarini koʻrib chiqadi;
turli darajadagi budjetlarga mablagʻlar tushumi toʻgʻrisida soliq va bojxona organlaridan, davlat maqsadli jamgʻarmalarini taqsimlovchi organlardan axborotlar oladi;
budjet mablagʻlari oluvchining tovar yetkazib beruvchi (ish bajaruvchi, xizmat koʻrsatuvchi) bilan tuzilgan shartnomasini, shuningdek buyurtmachining Davlat budjeti mablagʻlari hisobidan kapital qurilish uchun tuzilgan shartnomasini ushbu Qonunga muvofiq roʻyxatdan oʻtkazadi;
(38-moddaning birinchi qismi Oʻzbekiston Respublikasining 2007-yil 17-dekabrdagi OʻRQ-130-sonli Qonuni asosida toʻrtinchi xatboshi bilan toʻldirilgan — 2007-y., 50-51-son, 509-modda)
tovar yetkazib beruvchining (ish bajaruvchining, xizmat koʻrsatuvchining) bevosita hisobvaragʻiga budjet mablagʻlarini oluvchilar nomidan toʻlovlarni amalga oshiradi;
(38-moddaning birinchi qismi beshinchi xatboshisi Oʻzbekiston Respublikasining 2007-yil 17-dekabrdagi OʻRQ-130-sonli Qonuni tahririda — 2007-y., 50-51-son, 509-modda)
qonun hujjatlariga muvofiq banklardan budjet mablagʻlari harakati toʻgʻrisida maʼlumotlar oladi;
budjet mablagʻlari oluvchilarning moliya-xoʻjalik faoliyatini oʻz vakolatlari doirasida taftish qiladi va tekshiruvdan oʻtkazadi.
Oʻzbekiston Respublikasi Vazirlar Mahkamasi yilning har choragida Davlat budjeti ijrosining Oʻzbekiston Respublikasi Moliya vazirligi taqdim etadigan yakunlarini koʻrib chiqadi.
39-modda. Davlat budjeti ijrosi toʻgʻrisidagi hisobot
Respublika budjetidan moliyalashtiriladigan budjet mablagʻlari oluvchilar budjetdan ajratiladigan mablagʻlardan hisobot davrida foydalanganlik toʻgʻrisidagi hisobotlarni Oʻzbekiston Respublikasi Moliya vazirligiga shu vazirlik belgilagan muddatlarda taqdim etadi.
Qoraqalpogʻiston Respublikasi budjetidan hamda mahalliy budjetlardan moliyalashtiriladigan budjet mablagʻlari oluvchilar budjetdan ajratiladigan mablagʻlardan hisobot davrida foydalanganlik toʻgʻrisidagi hisobotlarni tegishli moliya organlariga Oʻzbekiston Respublikasi Moliya vazirligi belgilagan muddatlarda taqdim etadi.
Oʻzbekiston Respublikasi Moliya vazirligi Gʻaznachiligi va uning hududiy boʻlinmalari Davlat budjetining ijrosi toʻgʻrisidagi hisobotni Oʻzbekiston Respublikasi Moliya vazirligi belgilagan muddatlarda tuzadi va ushbu hisobotni tegishincha Oʻzbekiston Respublikasi Moliya vazirligiga, Qoraqalpogʻiston Respublikasi Moliya vazirligiga, viloyatlar, Toshkent shahar, tumanlar va shaharlar moliya organlariga taqdim etadi.
(39-modda Oʻzbekiston Respublikasining 2007-yil 17-dekabrdagi OʻRQ-130-sonli Qonuni asosida uchinchi qism bilan toʻldirilgan — 2007-y., 50-51-son, 509-modda)
Tumanlarning, shuningdek respublika (Qoraqalpogʻiston), viloyat boʻysunuvidagi shaharlarning moliya organlari shahar, tuman budjetining hisobot davridagi ijrosi toʻgʻrisidagi hisobotlarni tegishli hokimliklarga hamda yuqori moliya organlariga Oʻzbekiston Respublikasi Moliya vazirligi belgilagan muddatlarda taqdim etadi.
Qoraqalpogʻiston Respublikasi Moliya vazirligi, viloyatlar va Toshkent shahar moliya organlari tegishli budjetlarning hisobot davridagi ijrosi toʻgʻrisidagi hisobotlarni tegishli ravishda Qoraqalpogʻiston Respublikasi Vazirlar Kengashiga va tegishli hokimliklarga, shuningdek Oʻzbekiston Respublikasi Moliya vazirligiga shu vazirlik belgilagan muddatlarda taqdim etadi.
Qoraqalpogʻiston Respublikasi Vazirlar Kengashi, viloyatlar, Toshkent shahar, tumanlar va shaharlar hokimlari budjetlar ijrosi toʻgʻrisidagi hisobotlarni koʻrib chiqib maʼqullanganidan keyin bu hisobotlarni tegishli ravishda Qoraqalpogʻiston Respublikasi Joʻqorgʻi Kengesi va tegishli mahalliy hokimiyat vakillik organlariga qonun hujjatlarida belgilangan muddatlarda taqdim etadi.
Oʻzbekiston Respublikasi Davlat soliq qoʻmitasi, Davlat bojxona qoʻmitasi soliqlar, yigʻimlar, bojlar va boshqa majburiy toʻlovlarning Davlat budjetiga hisobot davridagi tushumlari toʻgʻrisidagi hisobotni har oyda Oʻzbekiston Respublikasi Moliya vazirligiga qonun hujjatlarida belgilangan muddatlarda taqdim etadi.
Davlat soliq xizmatining joylardagi soliq organlari soliqlar, yigʻimlar, bojlar va boshqa majburiy toʻlovlarning Davlat budjetiga hisobot davridagi tushumlari toʻgʻrisidagi hisobotni har oyda tegishli moliya organlariga qonun hujjatlarida belgilangan muddatlarda taqdim etadi.
Davlat maqsadli jamgʻarmalarini taqsimlovchi organlar hisobot davrida davlat maqsadli jamgʻarmalariga mablagʻlar tushumi va ulardan foydalanish toʻgʻrisidagi hisobotlarni Oʻzbekiston Respublikasi Moliya vazirligiga shu vazirlik belgilagan muddatlarda taqdim etadi.
Oʻzbekiston Respublikasi Moliya vazirligi Davlat budjetining ijrosi toʻgʻrisidagi hisobotni hisobot yilidan keyingi yilning birinchi apreligacha Oʻzbekiston Respublikasi Vazirlar Mahkamasiga taqdim etadi.
Oʻzbekiston Respublikasi Vazirlar Mahkamasi Davlat budjetining ijrosi toʻgʻrisidagi hisobotni Oʻzbekiston Respublikasi Hisob palatasiga u tashqi audit va baholash oʻtkazishi uchun hisobot yilidan keyingi yilning beshinchi apreligacha yuboradi.
Oʻzbekiston Respublikasi Hisob palatasi Davlat budjetining ijrosi toʻgʻrisidagi hisobotga doir xulosasini hisobot yilidan keyingi yilning oʻninchi mayidan kechiktirmay Oʻzbekiston Respublikasi Vazirlar Mahkamasiga taqdim etadi.
Oʻzbekiston Respublikasi Vazirlar Mahkamasi Davlat budjetining ijrosi toʻgʻrisidagi hisobotni Oʻzbekiston Respublikasi Hisob palatasining tegishli xulosasi bilan birga hisobot yilidan keyingi yilning oʻn beshinchi mayidan kechiktirmay Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisining Qonunchilik palatasiga taqdim etadi.
(39-moddaning toʻqqizinchi va oʻninchi qismlari Oʻzbekiston Respublikasining 2007-yil 27-apreldagi OʻRQ-95-son Qonuniga muvofiq toʻqqizinchi, oʻninchi, oʻn birinchi va oʻn ikkinchi qismlar bilan almashtirildi — Oʻzbekiston Respublikasi qonun hujjatlari toʻplami, 2007-y., 17-18-son, 173-modda)

Davlat budjetining ijrosi toʻgʻrisidagi hisobot Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisi tomonidan koʻrib chiqiladi va tasdiqlanadi.
Qoraqalpogʻiston Respublikasi budjeti va mahalliy budjetlar ijrosi toʻgʻrisidagi hisobotlar Qoraqalpogʻiston Respublikasi Joʻqorgʻi Kengesi va tegishli mahalliy hokimiyat vakillik organlari tomonidan koʻrib chiqiladi va tasdiqlanadi.
VII. YAKUNLOVChI QOIDALAR
40-modda. Davlat tomonidan mablagʻ jalb qilish
Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisi kelgusi moliya yili uchun Davlat budjetini qabul qilayotganda davlat ichki va tashqi qarzining eng yuqori miqdorlarini tasdiqlaydi.
Davlat tomonidan ichki va xorijdan mablagʻ jalb qilishga hamda davlat qarzi koʻpayishiga olib keladigan boshqa harakatlar Oʻzbekiston Respublikasi Vazirlar Mahkamasi yoki u vakolat bergan organ tomonidan amalga oshiriladi.
Davlat tomonidan ichki va xorijdan mablagʻ jalb qilish:
1) iqtisodiyotni rivojlantirishning ustuvor yoʻnalishlarini, shu jumladan davlat investitsiya dasturlarini moliyalashtirish;
2) Davlat budjeti daromadlari bilan xarajatlari oʻrtasida tushumlar vaqtga koʻra muvofiq emasligi tufayli kelib chiqqan yillik ichki tafovutni toʻgʻrilash;
3) mavjud qarzni qayta moliyalashtirish;
4) budjet taqchilligini moliyalashtirish;
5) tabiiy ofat yoki boshqa favqulodda vaziyatlar tufayli mablagʻlarga boʻlgan ehtiyojlarni qoplash maqsadida amalga oshirilishi mumkin.
Davlat tomonidan ichki va xorijdan mablagʻ jalb qilishda qarz majburiyatlarining quyidagi turlaridan foydalanish mumkin:
1) qisqa muddatli (bir yilgacha boʻlgan davrga chiqariladigan), oʻrtacha muddatli (bir yildan besh yilgacha boʻlgan davrga chiqariladigan) va uzoq muddatli (besh yildan ortiq davrga chiqariladigan) davlat qimmatli qogʻozlari;
2) kreditlar (qisqa muddatli, oʻrtacha muddatli va uzoq muddatli);
3) Oʻzbekiston Respublikasining kafolatlari;
4) budjet daromadlari bilan xarajatlari oʻrtasidagi vaqtinchalik tafovutni qoplash uchun qisqa muddatli ssudalar;
5) qonun hujjatlarida nazarda tutilgan boshqa turlar.
Oʻzbekiston Respublikasi Moliya vazirligi davlat tomonidan amalga oshirilgan barcha mablagʻ jalb qilishlar toʻgʻrisida Oʻzbekiston Respublikasi Markaziy bankiga axborot taqdim etadi.
Davlat tomonidan mablagʻ jalb qilishda Oʻzbekiston Respublikasi Vazirlar Mahkamasi yoki u vakolat bergan organ davlat qarziga xizmat koʻrsatuvchi va davlat tomonidan mablagʻ jalb qilish boʻyicha hisob-kitoblarning oʻz vaqtida va toʻgʻri yuritilishi ustidan nazoratni amalga oshiruvchi agent vazifasini bajarishlari yuzasidan banklar, moliya tashkilotlari bilan shartnomalar tuzishi mumkin.
41-modda. Oʻzbekiston Respublikasining kafolatlari
Rezident-yuridik shaxslarning majburiyatlari boʻyicha Oʻzbekiston Respublikasining kafolatlari Oʻzbekiston Respublikasi Vazirlar Mahkamasi yoki u vakolat bergan organ tomonidan beriladi. Jismoniy shaxslarning majburiyatlari boʻyicha Oʻzbekiston Respublikasining kafolatlari berilmaydi. Kafolatlar berish tartibi, shuningdek kafolatlar berilganligi uchun kafolatlar oluvchidan haq olish tartibi Oʻzbekiston Respublikasi Vazirlar Mahkamasi tomonidan belgilanadi.
42-modda. Kafolat jamgʻarmasi
Davlat qarzi boʻyicha toʻlovlarni oʻz vaqtida amalga oshirishga hamda davlat tomonidan ichki va xorijdan mablagʻ jalb qilish boʻyicha Oʻzbekiston Respublikasining majburiyatlaridan kelib chiquvchi toʻlovlarni amalga oshirish uchun mablagʻlarni jamlashga shart-sharoit yaratish maqsadida respublika budjeti tarkibida kafolat jamgʻarmasi tuziladi.
Kafolat jamgʻarmasini tashkil etish va undan foydalanish tartibi Oʻzbekiston Respublikasi Vazirlar Mahkamasi tomonidan belgilanadi.
43-modda. Budjet tizimi toʻgʻrisidagi qonun hujjatlarini buzganlik uchun javobgarlik
Budjet tizimi toʻgʻrisidagi qonun hujjatlari buzilishida aybdor shaxslar belgilangan tartibda javobgar boʻladilar.
Oʻzbekiston Respublikasining Prezidenti I. KARIMOV
Toshkent shahri,
2000-yil 14-dekabr,
158-II-son
(Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisining Axborotnomasi, 2001-y., 1-2-son, 6-modda; Oʻzbekiston Respublikasi qonun hujjatlari toʻplami, 2005-y., 21-son, 148-modda; 51-son, 374-modda; 52-son, 385-modda; 2007-y., 17-18-son, 173-modda; 39-son, 399-modda; 50-51-son, 509-modda; 2008-y., 52-son, 513-modda; 2010-y., 35-36-son, 300-modda)
ЗАКОН РЕСПУБЛИКИ УЗБЕКИСТАН
О БЮДЖЕТНОЙ СИСТЕМЕ
I. ОБЩИЕ ПОЛОЖЕНИЯ
Статья 1. Основные задачи настоящего Закона
Настоящий Закон определяет:
основы устройства и управления бюджетной системы Республики Узбекистан;
принципы построения и структуру Государственного бюджета Республики Узбекистан (далее — Государственный бюджет);
порядок составления, рассмотрения, принятия и исполнения Государственного бюджета;
принципы формирования доходов и осуществления расходов Государственного бюджета;
взаимоотношения между бюджетами, входящими в структуру Государственного бюджета;
порядок учета, отчетности и контроля при осуществлении операций со средствами Государственного бюджета.
Статья 2. Законодательство о бюджетной системе
Законодательство о бюджетной системе состоит из настоящего Закона и иных актов законодательства.
Если международным договором Республики Узбекистан установлены иные правила, чем те, которые предусмотрены законодательством Республики Узбекистан о бюджетной системе, то применяются правила международного договора.
Статья 3. Основные понятия
В настоящем Законе применяются следующие основные понятия:
бюджетный процесс — регламентированный актами законодательства процесс составления, рассмотрения, принятия и исполнения Государственного бюджета, контроля, подготовки и утверждения отчета о его исполнении, а также взаимоотношения между бюджетами, входящими в структуру Государственного бюджета;
бюджетная дотация — денежные средства, безвозмездно выделяемые из вышестоящего бюджета в нижестоящий для покрытия разницы между расходами и доходами нижестоящего бюджета при недостаточности собственных доходов и других средств бюджетного регулирования;
бюджетные ассигнования — денежные средства, выделяемые бюджетным организациям и другим получателям бюджетных средств из Государственного бюджета в порядке, предусмотренном законодательством;
профицит бюджета — сумма превышения доходов бюджета над его расходами за определенный период;
бюджетная ссуда — средства, выделяемые на возвратной основе из вышестоящего бюджета в нижестоящий либо из республиканского бюджета юридическому лицу-резиденту или иностранному государству;
бюджетная субвенция — денежные средства, безвозмездно выделяемые из вышестоящего бюджета в нижестоящий с условием их расходования на определенные цели в порядке, предусмотренном законодательством;
бюджетный запрос — запрос о формировании поступлений и выделении бюджетных ассигнований по бюджетной классификации;
бюджетная организация — министерство, государственный комитет, ведомство, государственная организация, для которой в Государственном бюджете предусмотрены бюджетные ассигнования, являющиеся основным источником финансирования ее деятельности, связанной с выполнением возложенных на нее задач и функций;
дефицит бюджета — сумма превышения расходов бюджета над его доходами за определенный период;
бюджетный трансферт — денежные средства, безвозмездно выделяемые из бюджета юридическому или физическому лицу непосредственно либо через уполномоченный орган;
Государственный бюджет — централизованный фонд денежных средств государства (включая средства государственных целевых фондов), предусматривающий источники доходов и размеры поступлений из них, а также направления расходования и размеры средств, выделяемых на конкретные цели в течение финансового года;
государственный внутренний долг — совокупность обязательств Республики Узбекистан, возникших в результате государственных внутренних заимствований;
государственные целевые фонды — фонды, консолидируемые в составе Государственного бюджета, для каждого из которых законодательством определены источники средств, нормы и условия поступления средств из каждого источника, а также цели, на которые эти средства могут быть использованы;
государственный внешний долг — совокупность обязательств Республики Узбекистан, возникших в результате государственных внешних заимствований;
государственное внутреннее заимствование — привлечение активов из внутренних источников (юридических и физических лиц-резидентов), по которым возникают обязательства Республики Узбекистан как заемщика или гаранта погашения кредитов (займов) заемщиками-резидентами Республики Узбекистан;
государственное внешнее заимствование — привлечение активов из внешних источников (иностранных государств, юридических лиц-нерезидентов и международных организаций), по которым возникают обязательства Республики Узбекистан как заемщика или гаранта погашения кредитов (займов) заемщиками — резидентами Республики Узбекистан;
государственный долг — совокупность обязательств Республики Узбекистан, возникших в результате государственных внутренних и внешних заимствований;
местный бюджет — часть Государственного бюджета, составляющая фонд денежных средств соответствующей области, района, города, предусматривающий источники доходов и размеры поступлений из них, а также направления расходования и размеры средств, выделяемых на конкретные цели в течение финансового года;
финансовый год — период времени с первого января по тридцать первое декабря включительно;
оборотная кассовая наличность — устанавливаемый законодательством минимально допустимый размер денежных средств, находящихся на счетах республиканского бюджета, бюджета Республики Каракалпакстан и местных бюджетов на финансовый год;
(абзац двадцать первый статьи 3 в редакции Закона Республики Узбекистан от 17 декабря 2007 года № ЗРУ-130 — СЗ РУ, 2007 г., № 50-51, ст. 509)
республиканский бюджет — часть Государственного бюджета, используемая на финансирование мероприятий общегосударственного характера, предусматривающая источники доходов и размеры поступлений из них, а также направления расходования и размеры средств, выделяемых на конкретные цели в течение финансового года;
бюджет Республики Каракалпакстан — часть Государственного бюджета, составляющая фонд денежных средств Республики Каракалпакстан, предусматривающий источники доходов и размеры поступлений из них, а также направления расходования и размеры средств, выделяемых на конкретные цели в течение финансового года.
II. УПРАВЛЕНИЕ БЮДЖЕТНОЙ СИСТЕМОЙ
Статья 4. Бюджетная система
Бюджетная система представляет собой совокупность бюджетов разных уровней и получателей бюджетных средств, организацию и принципы построения бюджетов, взаимоотношения между ними, а также между бюджетами и получателями бюджетных средств, возникающие в ходе бюджетного процесса.
Формирование, рассмотрение, принятие и учет исполнения бюджетов всех уровней на финансовый год осуществляется в национальной валюте Республики Узбекистан — сумах.
Статья 5. Основные принципы бюджетной системы
Основными принципами бюджетной системы являются:
единство построения системы бюджетной классификации, учетно-бюджетной документации и бюджетного процесса;
соответствие бюджетного устройства административно-территориальному устройству Республики Узбекистан;
взаимосвязь бюджетов разных уровней;
сбалансированность Государственного бюджета;
планирование государственных доходов по конкретным источникам и расходов по направлениям (статьям);
осуществление расходов Государственного бюджета в пределах утвержденных бюджетных ассигнований и на цели, указанные в сметах расходов;
(абзац седьмой статьи 5 в редакции Закона Республики Узбекистан от 17 декабря 2007 года № ЗРУ-130 — СЗ РУ, 2007 г., № 50-51, ст. 509)
самостоятельность бюджетов всех уровней.
Статья 6. Компетенция Кабинета Министров Республики Узбекистан в области управления бюджетной системой
Кабинет Министров Республики Узбекистан:
организует разработку проекта Государственного бюджета и представляет его в Олий Мажлис Республики Узбекистан;
организует исполнение Государственного бюджета;
координирует и контролирует работу Министерства финансов Республики Узбекистан и других органов государственного управления по исполнению Государственного бюджета;
определяет порядок формирования и использования средств государственных целевых фондов;
вносит на утверждение в Олий Мажлис Республики Узбекистан отчет об исполнении Государственного бюджета в установленном порядке;
(абзац шестой статьи 6 в редакции Закона Республики Узбекистан от 27 апреля 2007 г. № ЗРУ-95 — Собрание законодательства Республики Узбекистан, 2007 г., № 17-18, ст. 173)
осуществляет иные полномочия в соответствии с законодательством.
Статья 7. Компетенция органов государственной власти Республики Каракалпакстан и органов государственной власти на местах в области управления бюджетной системой
Жокаргы Кенес Республики Каракалпакстан и представительные органы власти на местах:
принимают соответственно бюджет Республики Каракалпакстан и местные бюджеты, а также утверждают отчеты об их исполнении;
устанавливают размеры местных налогов и других обязательных платежей, предоставляют льготы по местным налогам в соответствии с законодательством;
(абзац третий части первой статьи 7 в редакции Закона Республики Узбекистан от 31 декабря 2008 года № ЗРУ-197 — СЗ РУ, 2008 г., № 52, ст. 513)
осуществляют иные полномочия в соответствии с законодательством.
Совет Министров Республики Каракалпакстан и соответствующие хокимы:
представляют для принятия соответственно Жокаргы Кенесом Республики Каракалпакстан и представительными органами власти на местах проекты бюджета Республики Каракалпакстан и местных бюджетов и составляют отчеты об их исполнении;
организуют контроль за полнотой и своевременностью поступлений в бюджет и целевым расходованием бюджетных средств;
осуществляют иные полномочия в соответствии с законодательством.
Статья 8. Компетенция Министерства финансов Республики Узбекистан в области управления бюджетной системой
Министерство финансов Республики Узбекистан:
подготавливает проект Государственного бюджета;
определяет порядок и осуществляет контроль за поступлением и расходованием средств Государственного бюджета;
осуществляет расходы республиканского бюджета;
регистрирует сметы расходов и штатные расписания бюджетных организаций;
принимает нормативно-правовые акты, регламентирующие порядок использования средств Государственного бюджета получателями бюджетных средств, а также другие нормативно-правовые акты общеобязательного характера;
осуществляет иные полномочия в соответствии с законодательством.
III. ГОСУДАРСТВЕННЫЙ БЮДЖЕТ
Статья 9. Структура Государственного бюджета
Государственный бюджет включает в себя:
республиканский бюджет;
бюджет Республики Каракалпакстан и местные бюджеты.
В составе Государственного бюджета консолидируются государственные целевые фонды.
Бюджет Республики Каракалпакстан включает в себя республиканский бюджет Республики Каракалпакстан и бюджеты районов и городов республиканского (Каракалпакстан) подчинения.
Бюджет области включает в себя областной бюджет, бюджеты районов и городов областного подчинения.
Бюджет города, имеющего районное деление, включает в себя городской бюджет и бюджеты районов, входящих в состав города.
Бюджеты районов, имеющие города районного подчинения, включают в себя районный бюджет и бюджеты городов районного подчинения.
Статья 10. Бюджетная классификация
Бюджетная классификация является группировкой доходов и расходов бюджетов, входящих в структуру Государственного бюджета, а также источников финансирования его дефицита.
Бюджетная классификация используется для систематизации бюджетных данных с целью формирования, рассмотрения, принятия и исполнения Государственного бюджета и обеспечивает сопоставимость бюджетных данных с аналогичными данными международных классификационных систем.
Бюджетная классификация включает в себя:
классификацию доходов Государственного бюджета;
функциональную, организационную и экономическую классификации расходов Государственного бюджета;
классификацию источников финансирования дефицита Государственного бюджета.
Классификация доходов Государственного бюджета представляет собой их группировку по видам и источникам в соответствии с законодательством.
Функциональная классификация расходов Государственного бюджета представляет собой их группировку по основным функциям, исполняемым органами государственного управления, органами государственной власти на местах, а также другими бюджетными организациями.
Организационная классификация расходов Государственного бюджета представляет собой их группировку по видам хозяйствующих субъектов и мероприятий, отражающих распределение бюджетных ассигнований между их непосредственными получателями.
Экономическая классификация расходов Государственного бюджета представляет собой их группировку по экономическому назначению и видам платежей.
Классификация источников финансирования дефицита Государственного бюджета представляет собой их группировку по внутренним и внешним источникам финансирования.
Бюджетная классификация разрабатывается и утверждается Министерством финансов Республики Узбекистан в порядке, установленном законодательством.
Статья 11. Доходы Государственного бюджета
Доходы Государственного бюджета формируются за счет:
1) налогов, сборов, пошлин и других обязательных платежей, установленных законодательством;
2) доходов от размещения, предоставления в пользование и продажи государственных финансовых и других активов;
3) денежных средств, перешедших в собственность государства по праву наследования, дарения в соответствии с законодательством;
4) безвозмездных денежных поступлений от юридических и физических лиц, а также иностранных государств;
5) платежей в счет погашения бюджетных ссуд, выданных юридическим лицам-резидентам и иностранным государствам;
6) других доходов, не запрещенных законодательством.
Статья 12. Расходы Государственного бюджета
Расходы Государственного бюджета осуществляются в пределах утвержденных бюджетных ассигнований в форме:
1) текущих расходов получателей бюджетных средств;
2) текущих бюджетных трансфертов;
3) капитальных расходов на:
приобретение и воспроизводство для государственных нужд основных фондов и средств (включая связанные с ними работы и услуги);
приобретение для государственных нужд земли и другого имущества за рубежом;
приобретение для государственных нужд прав на землю и других нематериальных активов;
создание государственных резервов;
4) бюджетных трансфертов юридическим лицам на покрытие капитальных расходов;
5) бюджетных ссуд юридическим лицам-резидентам и иностранным государствам;
6) бюджетных дотаций и бюджетных ссуд государственным целевым фондам;
7) выплат по погашению и обслуживанию государственного долга;
8) других расходов, не запрещенных законодательством.
Статья 13. Отнесение к доходам и расходам средств, распределенных между бюджетами
Между бюджетами, входящими в структуру Государственного бюджета, могут распределяться средства, являющиеся расходами бюджетов, из которых они направляются, и одновременно доходами бюджетов, в которые эти средства поступают в форме:
бюджетных дотаций и бюджетных субвенций (в пределах утвержденных размеров);
бюджетных ссуд и их возврата;
прочих взаиморасчетов, осуществляемых в соответствии с настоящим Законом и принятым Государственным бюджетом на соответствующий год.
Статья 14. Финансирование дефицита Государственного бюджета
Дефицит Государственного бюджета финансируется за счет:
государственных внутренних и внешних заимствований;
остатков средств республиканского бюджета на начало финансового года;
других источников в соответствии с законодательными актами.
Статья 15. Доходы республиканского бюджета
Доходы республиканского бюджета формируются за счет:
1) общегосударственных налогов, сборов, пошлин и других обязательных платежей в порядке и по нормативам, установленным законодательством;
2) доходов от размещения, предоставления в пользование и продажи государственных финансовых и других активов по нормативам, установленным законодательством;
3) денежных средств, перешедших в собственность государства по праву наследования, дарения в соответствии с законодательством;
4) безвозмездных денежных поступлений от юридических и физических лиц, а также иностранных государств;
5) платежей в счет погашения бюджетных ссуд, выданных юридическим лицам-резидентам и иностранным государствам;
6) других доходов, не запрещенных законодательством.
Статья 16. Расходы республиканского бюджета
Расходы республиканского бюджета осуществляются в пределах утвержденных бюджетных ассигнований в форме:
1) текущих расходов получателей бюджетных средств, финансируемых из республиканского бюджета;
2) текущих бюджетных трансфертов;
3) капитальных расходов на:
приобретение и воспроизводство для государственных нужд основных фондов и средств (включая связанные с ними работы и услуги);
приобретение для государственных нужд земли и иного имущества за рубежом;
приобретение для государственных нужд прав на землю и других нематериальных активов;
создание государственных резервов;
4) бюджетных трансфертов юридическим лицам на покрытие капитальных расходов;
5) бюджетных дотаций, бюджетных субвенций и бюджетных ссуд бюджету Республики Каракалпакстан и местным бюджетам;
6) бюджетных ссуд юридическим лицам-резидентам и иностранным государствам;
7) бюджетных дотаций и бюджетных ссуд государственным целевым фондам;
8) выплат по погашению и обслуживанию государственного долга;
9) других расходов, не запрещенных законодательством.
Статья 17. Финансирование дефицита республиканского бюджета
Дефицит республиканского бюджета финансируется за счет:
государственных внутренних и внешних заимствований;
остатков средств республиканского бюджета на начало финансового года;
других источников в соответствии с законодательными актами.
Статья 18. Доходы бюджета Республики Каракалпакстан и местных бюджетов
Доходы бюджета Республики Каракалпакстан и местных бюджетов формируются за счет:
1) местных налогов, сборов, пошлин и других обязательных платежей, направляемых в бюджет Республики Каракалпакстан и местные бюджеты в соответствии с нормативами, установленными законодательством;
2) общегосударственных налогов, сборов, пошлин и других обязательных платежей, направляемых в бюджет Республики Каракалпакстан и местные бюджеты в соответствии с нормативами, установленными законодательством;
3) доходов от размещения, предоставления в пользование объектов государственной собственности в соответствии с нормативами, установленными законодательством;
4) денежных средств, перешедших в собственность государства по праву наследования, дарения в соответствии с законодательством;
5) бюджетных дотаций, бюджетных субвенций и бюджетных ссуд из вышестоящих бюджетов;
6) безвозмездных денежных поступлений от юридических и физических лиц, а также иностранных государств;
7) других доходов, не запрещенных законодательством.
Статья 19. Расходы бюджета Республики Каракалпакстан и местных бюджетов
Расходы бюджета Республики Каракалпакстан и местных бюджетов осуществляются в пределах утвержденных бюджетных ассигнований в форме:
1) текущих расходов бюджетных организаций, финансируемых из бюджета Республики Каракалпакстан и местных бюджетов;
2) текущих бюджетных трансфертов;
3) капитальных расходов на:
приобретение и воспроизводство для государственных нужд основных фондов и средств (включая связанные с ним работы и услуги);
приобретение для государственных нужд прав на землю и других нематериальных активов.
4) других расходов, не запрещенных законодательством.
Статья 20. Государственные целевые фонды
К государственным целевым фондам относятся:
Республиканский дорожный фонд при Министерстве финансов Республики Узбекистан;
(абзац второй части первой статьи 20 в редакции Закона Республики Узбекистан от 23 мая 2005 г. № ЗРУ-2 — Собрание законодательства Республики Узбекистан, 2005 г., № 21, ст. 148)
Специальный счет Государственного комитета Республики Узбекистан по управлению государственным имуществом;
(абзац третий части первой статьи 20 в редакции Закона Республики Узбекистан от 19 декабря 2005 г. № 14 — Собрание законодательства Республики Узбекистан, 2005 г., № 51, ст. 374)
Государственный фонд содействия занятости;
внебюджетный Пенсионный фонд при Министерстве финансов Республики Узбекистан.
(абзац пятый части первой статьи 20 в редакции Закона Республики Узбекистан от 23 мая 2005 г. № 2 — Собрание законодательства Республики Узбекистан, 2005 г., № 21, ст. 148)
Создание государственных целевых фондов, порядок формирования и использования средств фондов определяются Кабинетом Министров Республики Узбекистан.
IV. ВЗАИМООТНОШЕНИЯ МЕЖДУ БЮДЖЕТАМИ
Статья 21. Перераспределение средств Государственного бюджета между бюджетами
Средства Государственного бюджета перераспределяются между бюджетами разных уровней путем:
предоставления нижестоящим бюджетам бюджетных дотаций и бюджетных субвенций из вышестоящих бюджетов;
направления средств из вышестоящего бюджета в нижестоящий бюджет, а также из нижестоящего в вышестоящий бюджет по взаиморасчетам, возникшим в процессе исполнения бюджета;
выделения бюджетных ссуд.
Бюджетные дотации и бюджетные субвенции из республиканского бюджета в бюджет Республики Каракалпакстан, бюджеты областей и города Ташкента выделяются в пределах принятого Государственного бюджета.
Бюджетные дотации и бюджетные субвенции из бюджета Республики Каракалпакстан, бюджетов областей и города Ташкента в бюджеты районов и городов выделяются в пределах соответствующих принятых бюджетов.
Возникающий в бюджете Республики Каракалпакстан и местных бюджетах временный разрыв между доходами и расходами покрывается за счет оборотной кассовой наличности, бюджетных ссуд из вышестоящих бюджетов, остатков неиспользованных бюджетных средств.
По решению Кабинета Министров Республики Узбекистан Министерство финансов Республики Узбекистан может направить в республиканский бюджет доходы, зачисляемые в бюджеты нижестоящих уровней, для целевого финансирования отдельных расходов, предусмотренных в бюджете Республики Каракалпакстан, бюджетах областей и города Ташкента.
Статья 22. Финансирование расходов из республиканского бюджета
Из республиканского бюджета в порядке, установленном законодательством, финансируются расходы на:
1) науку, образование, культуру, здравоохранение, физическую культуру и спорт (по бюджетным организациям республиканского подчинения);
2) социальное обеспечение;
3) обеспечение обороны, национальной безопасности и общественного порядка;
4) обеспечение деятельности судов и органов прокуратуры;
5) создание и содержание государственного и мобилизационного резервов;
6) осуществление государственных централизованных инвестиций;
7) обеспечение деятельности органов государственной власти и управления, дипломатических представительств и миссий Республики Узбекистан за рубежом;
8) содержание бюджетных организаций республиканского подчинения различных отраслей экономики;
9) осуществление целевых государственных программ и мероприятий по развитию отраслей экономики в соответствии с решениями Кабинета Министров Республики Узбекистан;
10) реализацию землеустроительных, мелиоративных, природоохранных и противоэпизоотических мероприятий;
11) борьбу с сельскохозяйственными вредителями;
12) гидрометеорологию, противоградовые мероприятия;
13) другие цели, предусмотренные законодательством.
Статья 23. Финансирование расходов из бюджета Республики Каракалпакстан и местных бюджетов
Из бюджета Республики Каракалпакстан и местных бюджетов в порядке, установленном законодательством, финансируются расходы на:
1) науку, образование, культуру, здравоохранение, физическую культуру и спорт (по бюджетным организациям, финансируемым из бюджетов Республики Каракалпакстан, областей и города Ташкента);
2) социальное обеспечение;
3) социальную защиту населения;
4) обеспечение деятельности органов государственной власти и управления Республики Каракалпакстан и органов государственной власти на местах;
5) содержание бюджетных организаций Республики Каракалпакстан, областей и города Ташкента различных отраслей экономики;
6) осуществление целевых программ и мероприятий по развитию отраслей экономики в соответствии с законодательством;
7) другие цели, предусмотренные законодательством.
Статья 24. Ограничения, налагаемые на бюджет Республики Каракалпакстан и местные бюджеты
Бюджет Республики Каракалпакстан и местные бюджеты должны иметь сбалансированные доходы и расходы. Дефицит бюджета Республики Каракалпакстан и местных бюджетов не допускается.
При принятии и исполнении бюджета Республики Каракалпакстан и местных бюджетов не допускается:
1) создание фондов за счет источников, не предусмотренных законодательством;
2) осуществление заимствований, за исключением получения бюджетных ссуд из вышестоящих бюджетов;
3) осуществление расходов сверх утвержденных бюджетных ассигнований, за исключением случаев, предусмотренных настоящим Законом;
4) выдача финансовых гарантий и поручительств за счет средств бюджета в пользу других лиц;
5) выдача бюджетных ссуд юридическим и физическим лицам, за исключением случаев выдачи ссуд из бюджета товариществам частных собственников жилья на ремонтно-восстановительные работы.
(пункт 5 части второй статьи 24 в редакции Закона Республики Узбекистан от 20 сентября 2007 года № ЗРУ-113 — СЗ РУ, 2007 г., № 39, ст. 399
V. ПОДГОТОВКА, РАССМОТРЕНИЕ И ПРИНЯТИЕ ГОСУДАРСТВЕННОГО БЮДЖЕТА
Статья 25. Бюджетный запрос
Министерство финансов Республики Узбекистан ежегодно в сроки, установленные Кабинетом Министров Республики Узбекистан, направляет бюджетный запрос на следующий финансовый год:
Совету Министров Республики Каракалпакстан, хокимам областей и города Ташкента, органам — распорядителям государственных целевых фондов — для подготовки проектов соответствующих бюджетов и государственных целевых фондов;
получателям бюджетных средств, финансируемым из республиканского бюджета, — для составления заявок на получение бюджетных ассигнований.
Совет Министров Республики Каракалпакстан, хокимы областей и города Ташкента в трехдневный срок после получения бюджетного запроса принимают решения о составлении проектов соответствующих бюджетов, установлении порядка и сроков подготовки этих проектов.
Министерство финансов Республики Каракалпакстан, финансовые органы областей и города Ташкента в трехдневный срок после принятия решений, указанных в части второй настоящей статьи, направляют бюджетные запросы:
хокимам районов и городов — для подготовки проектов соответствующих бюджетов;
получателям бюджетных средств, финансируемым из бюджета Республики Каракалпакстан, областных бюджетов и бюджета города Ташкента, — для составления заявок на получение бюджетных ассигнований из бюджета Республики Каракалпакстан и местных бюджетов.
Хокимы городов областного подчинения, районов, входящих в состав Республики Каракалпакстан и областей, и районов, входящих в состав городов, в трехдневный срок после получения запросов принимают решения о составлении проектов соответствующих бюджетов, установлении порядка и сроков подготовки этих проектов.
Финансовые органы хокимиятов районов и городов в трехдневный срок после принятия решений, указанных в части четвертой настоящей статьи, направляют бюджетные запросы получателям бюджетных средств, финансируемым из бюджетов этих районов и городов, — для составления обоснованных заявок на получение бюджетных ассигнований из бюджетов районов и городов.
Форма заявки на получение бюджетных ассигнований и порядок ее составления определяются Министерством финансов Республики Узбекистан.
Статья 26. Сроки подготовки проекта Государственного бюджета
Заявки на получение бюджетных ассигнований на следующий финансовый год представляются:
получателями бюджетных средств, финансируемыми из бюджета Республики Каракалпакстан и местных бюджетов, — в соответствующие финансовые органы не позднее первого июня текущего года;
получателями бюджетных средств, финансируемыми из республиканского бюджета, — в Министерство финансов Республики Узбекистан не позднее первого июля текущего года.
Проекты соответствующих бюджетов на следующий финансовый год представляются:
финансовыми органами хокимиятов районов и городов — в вышестоящие финансовые органы в порядке и сроки, установленные представительными органами власти на местах, но не позднее двадцать пятого июня текущего года;
Советом Министров Республики Каракалпакстан, хокимами областей и города Ташкента, органами — распорядителями государственных целевых фондов — в Министерство финансов Республики Узбекистан в порядке и сроки, установленные Кабинетом Министров Республики Узбекистан, но не позднее первого июля текущего года.
Министерство финансов Республики Узбекистан подготавливает проект Государственного бюджета на следующий финансовый год, до пятнадцатого сентября текущего года направляет его в Счетную палату Республики Узбекистан и представляет проект Государственного бюджета вместе с соответствующим заключением Счетной палаты Республики Узбекистан в Кабинет Министров Республики Узбекистан до первого октября текущего года.
(часть третья статьи 26 в редакции Закона Республики Узбекистан от 27 апреля 2007 г. № ЗРУ-95 — Собрание законодательства Республики Узбекистан, 2007 г., № 17-18, ст. 173)
Статья 27. Подготовка проекта Государственного бюджета
Министерство финансов Республики Узбекистан подготавливает проект Государственного бюджета в соответствии с представленными заявками получателей бюджетных средств и проектами бюджетов, входящих в структуру Государственного бюджета.
Проект Государственного бюджета на следующий финансовый год содержит:
1) доходы и расходы Государственного бюджета, отражаемые в соответствии с бюджетной классификацией;
2) нормативы отчислений от общегосударственных налогов в бюджеты Республики Каракалпакстан, областей и города Ташкента, а также размеры доходов, включая бюджетные дотации и бюджетные субвенции, и расходов указанных бюджетов;
3) размеры оборотной кассовой наличности бюджета Республики Каракалпакстан, бюджетов областей и города Ташкента;
4) размеры резервного фонда Кабинета Министров Республики Узбекистан, резервных фондов бюджетов Республики Каракалпакстан, областей и города Ташкента, в пределах которых средства соответствующих бюджетов могут направляться на покрытие непредвиденных расходов;
5) предельный размер дефицита Государственного бюджета и источники его финансирования;
6) предельные размеры внутреннего и внешнего государственного долга, выдаваемых государством кредитов, гарантийного фонда.
Координацию и контроль за процессом подготовки проекта Государственного бюджета на следующий финансовый год осуществляет Премьер-министр Республики Узбекистан.
(часть третья статьи 27 в редакции Закона Республики Узбекистан от 27 апреля 2007 г. № ЗРУ-95 — Собрание законодательства Республики Узбекистан, 2007 г., № 17-18, ст. 173)
Статья 28. Бюджетное послание
Министерство финансов Республики Узбекистан совместно с уполномоченными министерствами, государственными комитетами, ведомствами, а также соответствующими организациями разрабатывает и до первого октября вносит в Кабинет Министров Республики Узбекистан проект бюджетного послания, который содержит:
(абзац первый части первой статьи 28 в редакции Закона Республики Узбекистан от 27 апреля 2007 г. № ЗРУ-95 — Собрание законодательства Республики Узбекистан, 2007 г., № 17-18, ст. 173)
1) основные итоги социально-экономического развития страны за прошлый год и прогнозную оценку итогов социально-экономического развития страны текущего года;
2) отчет об исполнении Государственного бюджета за прошлый год с соответствующим заключением Счетной палаты Республики Узбекистан и оценку ожидаемого исполнения Государственного бюджета за текущий год;
(пункт 2 части первой статьи 28 в редакции Закона Республики Узбекистан от 27 апреля 2007 г. № ЗРУ-95 — Собрание законодательства Республики Узбекистан, 2007 г., № 17-18, ст. 173)
3) основные макроэкономические показатели на следующий год, на которых построен проект Государственного бюджета на следующий год;
4) проект основных направлений бюджетной и налоговой политики страны на следующий год с соответствующим заключением Счетной палаты Республики Узбекистан;
(пункт 4 части первой статьи 28 в редакции Закона Республики Узбекистан от 27 апреля 2007 г. № ЗРУ-95 — Собрание законодательства Республики Узбекистан, 2007 г., № 17-18, ст. 173)
5) комментарии к основным направлениям бюджетной и налоговой политики страны на следующий год;
6) сведения о состоянии внутреннего и внешнего государственного долга и расходов по нему;
7) проект Государственного бюджета на следующий финансовый год с соответствующим заключением Счетной палаты Республики Узбекистан.
(пункт 7 части первой статьи 28 в редакции Закона Республики Узбекистан от 27 апреля 2007 г. № ЗРУ-95 — Собрание законодательства Республики Узбекистан, 2007 г., № 17-18, ст. 173)
Бюджетное послание вносится Кабинетом Министров Республики Узбекистан в Олий Мажлис Республики Узбекистан не позднее пятнадцатого октября текущего года.
Статья 29. Принятие Государственного бюджета
Государственный бюджет принимается Олий Мажлисом Республики Узбекистан.
В соответствии с Государственным бюджетом принимаются:
бюджет Республики Каракалпакстан, бюджеты областей и города Ташкента — соответственно Жокаргы Кенесом Республики Каракалпакстан и представительными органами власти областей и города Ташкента в двухнедельный срок после принятия Государственного бюджета;
бюджеты районов и городов, входящих в состав Республики Каракалпакстан и областей, — представительными органами власти района, города в недельный срок после принятия бюджетов Республики Каракалпакстан и областей;
бюджеты районов, входящих в состав городов, и бюджеты городов районного подчинения — вышестоящими представительными органами власти на местах в установленные сроки.
Статья 30. Доведение Государственного бюджета до получателей бюджетных средств
Министерство финансов Республики Узбекистан после принятия Государственного бюджета доводит до сведения:
Совета Министров Республики Каракалпакстан, хокимиятов областей и города Ташкента объемы доходов и расходов бюджета Республики Каракалпакстан, бюджетов областей и города Ташкента, а также объемы бюджетных дотаций и бюджетных субвенций, предоставляемых им из республиканского бюджета на следующий финансовый год, и другие бюджетные показатели — в трехдневный срок;
Государственного налогового комитета Республики Узбекистан и Государственного таможенного комитета Республики Узбекистан утвержденные объемы доходов Государственного бюджета — в недельный срок;
организаций, финансируемых из республиканского бюджета, а также органов — распорядителей государственных целевых фондов объемы установленных для них доходов и расходов — в десятидневный срок.
После принятия бюджета Республики Каракалпакстан и местных бюджетов соответствующие финансовые органы в недельный срок доводят до сведения:
соответствующих органов государственной налоговой службы на местах — утвержденные объемы доходов бюджета Республики Каракалпакстан и местных бюджетов;
организаций, финансируемых из бюджета Республики Каракалпакстан и местных бюджетов, — объемы установленных для них бюджетных ассигнований.
VI. ИСПОЛНЕНИЕ ГОСУДАРСТВЕННОГО БЮДЖЕТА И КОНТРОЛЬ ЗА ЕГО ИСПОЛНЕНИЕМ
Статья 31. Формирование доходов Государственного бюджета
Доходы Государственного бюджета формируются в соответствии с настоящим Законом, налоговым, таможенным законодательством и иными актами законодательства.
Доходы, начисленные, но не уплаченные в Государственный бюджет до тридцать первого декабря текущего года, подлежат зачислению в Государственный бюджет в следующем году.
Статья 32. Расходование средств Государственного бюджета
Расходы получателей бюджетных средств оплачиваются в пределах бюджетных ассигнований на основе утвержденной сметы расходов на финансовый год путем оформления сертификата назначения на определенный период и сумму, а также зарегистрированного в соответствии с настоящим Законом договора получателя бюджетных средств с поставщиком товара (выполняющим работу, оказывающим услугу):
по организациям, финансируемым из республиканского бюджета, — Казначейством Министерства финансов Республики Узбекистан или его территориальными подразделениями в порядке, установленном законодательством;
по организациям, финансируемым из бюджета Республики Каракалпакстан или местных бюджетов, — территориальными подразделениями Казначейства Министерства финансов Республики Узбекистан.
Порядок подготовки, оформления, выдачи, исполнения и учета сертификатов назначения устанавливается Министерством финансов Республики Узбекистан.
Остатки бюджетных средств на едином казначейском счете республиканского бюджета, бюджета Республики Каракалпакстан и местных бюджетов всех уровней направляются на формирование оборотной кассовой наличности в утвержденном размере.
Остатки бюджетных средств республиканского бюджета в части, превышающей утвержденный размер оборотной кассовой наличности, расходуются в порядке, установленном законодательством.
Остатки бюджетных средств бюджета Республики Каракалпакстан и местных бюджетов всех уровней в части, превышающей утвержденный размер оборотной кассовой наличности, могут быть направлены на осуществление дополнительных расходов по решению Совета Министров Республики Каракалпакстан и соответствующих хокимов.
Бюджетные средства, сэкономленные бюджетной организацией, имеющей статус юридического лица, за исключением средств, предусмотренных на финансирование капитальных вложений, изъятию не подлежат и зачисляются в Фонд развития бюджетной организации. Порядок формирования и использования средств Фонда развития бюджетной организации устанавливается Кабинетом Министров Республики Узбекистан.
(текст статьи 32 в редакции Закона Республики Узбекистан от 17 декабря 2007 года № ЗРУ-130 — СЗ РУ, 2007 г., № 50-51, ст. 509)
Статья 33. Порядок исполнения бюджета при отсутствии принятого Государственного бюджета
Если Государственный бюджет на следующий финансовый год не принят до его начала, то на период до принятия Государственного бюджета государственные расходы осуществляются с соблюдением следующих условий:
расходы в начавшемся финансовом году осуществляются ежемесячно в порядке, установленном Кабинетом Министров Республики Узбекистан, и размерах, не превышающих одной третьей части бюджетных ассигнований последнего квартала предыдущего финансового года, с уточнением их на сумму расходов, не планируемых к осуществлению в начавшемся финансовом году;
(абзац второй части первой статьи 33 в редакции Закона Республики Узбекистан от 17 декабря 2007 года № ЗРУ-130 — СЗ РУ, 2007 г., № 50-51, ст. 509)
расходы получателей бюджетных средств осуществляются на основе временной ежеквартальной сметы расходов с помесячной разбивкой и зарегистрированного в соответствии с настоящим Законом договора получателя бюджетных средств с поставщиком товара (выполняющим работу, оказывающим услугу);
(часть первая статьи 33 дополнена абзацем третьим Законом Республики Узбекистан от 17 декабря 2007 года № ЗРУ-130 — СЗ РУ, 2007 г., № 50-51, ст. 509)
бюджетные расходы, которые не производились в предыдущем финансовом году, не осуществляются;
порядок налогообложения и осуществления обязательных платежей, действовавший в предыдущем финансовом году, не утрачивает свою силу до принятия Государственного бюджета.
При принятии Государственного бюджета после начала финансового года общая сумма расходов в течение финансового года должна быть приведена в соответствие с принятым Государственным бюджетом.
Статья 34. Изменения бюджетных ассигнований
Изменения бюджетных ассигнований в течение финансового года производятся в порядке, предусматривающем уменьшение бюджетных ассигнований для одного получателя бюджетных средств с соответствующим увеличением бюджетных ассигнований для другого получателя бюджетных средств:
1) до десяти процентов от объема утвержденных бюджетных ассигнований:
для получателей бюджетных средств, указанных в Государственном бюджете, — Кабинетом Министров Республики Узбекистан по представлению Министерства финансов Республики Узбекистан;
для получателей бюджетных средств, финансируемых из республиканского бюджета, — Министерством финансов Республики Узбекистан;
для получателей бюджетных средств, финансируемых из бюджета Республики Каракалпакстан и местных бюджетов, — Советом Министров Республики Каракалпакстан и соответствующими хокимами по представлению соответствующих финансовых органов, согласованному с Министерством финансов Республики Узбекистан (кроме статей капитальных вложений);
2) более десяти процентов от объема утвержденных бюджетных ассигнований:
для получателей бюджетных средств, указанных в Государственном бюджете, — Олий Мажлисом Республики Узбекистан;
для получателей бюджетных средств, финансируемых из республиканского бюджета, — Кабинетом Министров Республики Узбекистан по представлению Министерства финансов Республики Узбекистан в порядке, определяемом Олий Мажлисом Республики Узбекистан;
для получателей бюджетных средств, финансируемых из бюджета Республики Каракалпакстан и местных бюджетов, — Жокаргы Кенесом Республики Каракалпакстан и соответствующими представительными органами власти на местах по представлению соответствующих финансовых органов, согласованному с Министерством финансов Республики Узбекистан (кроме статей капитальных вложений).
По запросу получателя бюджетных средств объемы предусмотренных для него на финансовый год бюджетных ассигнований по отдельным статьям (за исключением статей капитальных вложений) могут быть увеличены до пятнадцати процентов от первоначального объема при уменьшении на равную величину бюджетных ассигнований по другим статьям и сохранении общего объема бюджетных ассигнований, предусмотренных для данного получателя бюджетных средств. Указанные изменения вносятся в бюджетные ассигнования:
1) из республиканского бюджета — Министерством финансов Республики Узбекистан;
2) из бюджета Республики Каракалпакстан и местных бюджетов — соответствующими финансовыми органами в порядке, установленном Министерством финансов Республики Узбекистан.
Статья 35. Исполнение Государственного бюджета в пределах установленных параметров
Жокаргы Кенес Республики Каракалпакстан и представительные органы власти на местах не вправе предпринимать какие-либо действия, сокращающие доходы или увеличивающие расходы Государственного бюджета, если такие действия приведут к превышению его дефицита над предельным уровнем, установленным законодательством.
В течение финансового года после принятия бюджета Республики Каракалпакстан и местных бюджетов решение Жокаргы Кенеса Республики Каракалпакстан и соответствующего представительного органа власти на местах, приводящее к сокращению доходов бюджета по отдельным видам, может быть принято и введено в действие только в том случае, если в нем предусмотрено увеличение доходов по другим видам, и (или) статьи расходов бюджета подлежат сокращению на соответствующую величину.
При принятии в течение финансового года после принятия бюджета Республики Каракалпакстан и местных бюджетов решения Жокаргы Кенеса Республики Каракалпакстан и соответствующего представительного органа власти на местах, приводящего к сокращению расходов и (или) увеличению доходов соответствующего бюджета, образующийся излишек средств подлежит изъятию в бюджет того уровня, которым принималось данное решение, для перераспределения средств в порядке, предусмотренном законодательством.
Если в течение финансового года после принятия Государственного бюджета принимаются решения об увеличении (уменьшении) бюджетных ассигнований из Государственного бюджета, Министерством финансов Республики Узбекистан, финансовыми органами Республики Каракалпакстан, областей и города Ташкента вносятся изменения в объемы бюджетов соответствующих уровней. Увеличение расходов или их сокращение осуществляется путем взаимных расчетов между бюджетами. Порядок проведения взаимных расчетов между бюджетами устанавливается Министерством финансов Республики Узбекистан.
Доходы, дополнительно поступившие в бюджет Республики Каракалпакстан и местные бюджеты сверх утвержденных показателей в результате принятых мер по укреплению налоговой и бюджетной платежной дисциплины, могут направляться на расходы сверх принятого бюджета при условии сохранения оборотной кассовой наличности в размере не ниже утвержденного. Решения по данному вопросу принимаются Советом Министров Республики Каракалпакстан и соответствующими хокимами.
Статья 36. Управление доходами и расходами Государственного бюджета
Министерство финансов Республики Узбекистан и другие финансовые органы несут ответственность за исполнение Государственного бюджета и входящих в его структуру бюджетов в пределах параметров, установленных законодательством. Управление доходами и расходами Государственного бюджета осуществляется Министерством финансов Республики Узбекистан.
Если имеет место значительное сокращение государственных доходов в течение года и прогнозируемый дефицит Государственного бюджета превышает предельный размер, установленный законодательством, Кабинет Министров Республики Узбекистан вносит в Олий Мажлис Республики Узбекистан предложение о сокращении расходов Государственного бюджета по отдельным статьям в порядке, предусмотренном законодательством.
В целях выравнивания временного разрыва между доходами и расходами бюджетов разных уровней в течение финансового года им могут выделяться бюджетные ссуды из соответствующих бюджетов. Предельные сроки и порядок предоставления бюджетных ссуд устанавливаются Министерством финансов Республики Узбекистан.
Временный разрыв между доходами и расходами бюджетов разных уровней может покрываться в течение финансового года за счет оборотной кассовой наличности с восстановлением ее на конец финансового года до утвержденной величины, остатков неиспользованных бюджетных средств, а также за счет выпуска в установленном законодательством порядке краткосрочных государственных ценных бумаг.
Статья 37. Кассовое исполнение Государственного бюджета
Организация кассового исполнения Государственного бюджета, а также учет его государственных доходов и расходов осуществляются Министерством финансов Республики Узбекистан совместно с Центральным банком Республики Узбекистан. Казначейство Министерства финансов Республики Узбекистан и его территориальные подразделения обеспечивают кассовое исполнение Государственного бюджета. Банки по поручению Центрального банка Республики Узбекистан выполняют операции по кассовому исполнению Государственного бюджета.
Расходы получателей бюджетных средств осуществляются по платежным поручениям в пределах остатков бюджетных ассигнований на их лицевых счетах, открытых в Казначействе Министерства финансов Республики Узбекистан или его территориальных подразделениях»;
(текст статьи 37 в редакции Закона Республики Узбекистан от 17 декабря 2007 года № ЗРУ-130 — СЗ РУ, 2007 г., № 50-51, ст. 509)
Статья 38. Контроль за исполнением Государственного бюджета
Министерство финансов Республики Узбекистан и другие финансовые органы при осуществлении контроля за исполнением Государственного бюджета:
рассматривают итоги исполнения бюджетов разных уровней;
получают от налоговых и таможенных органов, органов — распорядителей государственных целевых фондов информацию о поступлении средств в бюджеты разных уровней;
регистрируют в соответствии с настоящим Законом договор получателя бюджетных средств с поставщиком товара (выполняющим работу, оказывающим услугу), а также договор заказчика на капитальное строительство за счет средств Государственного бюджета;
(статья 38 дополнена частью третьей Законом Республики Узбекистан от 17 декабря 2007 года № ЗРУ-130 — СЗ РУ, 2007 г., № 50-51, ст. 509)
осуществляют платежи от имени получателей бюджетных средств непосредственно на счет поставщика товара (выполняющего работу, оказывающего услугу);
(абзац пятый части первой статьи 38 в редакции Закона Республики Узбекистан от 17 декабря 2007 года № ЗРУ-130 — СЗ РУ, 2007 г., № 50-51, ст. 509)
в соответствии с законодательством получают от банков сведения о движении бюджетных средств;
в пределах своей компетенции проводят ревизии и проверки финансово-хозяйственной деятельности получателей бюджетных средств.
Кабинет Министров Республики Узбекистан ежеквартально рассматривает итоги исполнения Государственного бюджета, которые представляет Министерство финансов Республики Узбекистан.
Статья 39. Отчет об исполнении Государственного бюджета
Получатели бюджетных средств, финансируемые из республиканского бюджета, представляют отчеты об использовании бюджетных ассигнований за отчетный период в Министерство финансов Республики Узбекистан в установленные им сроки.
Получатели бюджетных средств, финансируемые из бюджета Республики Каракалпакстан и местных бюджетов, представляют отчеты об использовании бюджетных ассигнований за отчетный период в соответствующие финансовые органы в сроки, установленные Министерством финансов Республики Узбекистан.
Казначейство Министерства финансов Республики Узбекистан и его территориальные подразделения составляют отчет об исполнении Государственного бюджета в сроки, установленные Министерством финансов Республики Узбекистан, и представляют этот отчет соответственно Министерству финансов Республики Узбекистан, Министерству финансов Республики Каракалпакстан, финансовым органам областей, города Ташкента, районов и городов.
(статья 39 дополнена частью третьей Законом Республики Узбекистан от 17 декабря 2007 года № ЗРУ-130 — СЗ РУ, 2007 г., № 50-51, ст. 509)
Финансовые органы районов, городов республиканского (Каракалпакстан), областного подчинения представляют отчеты об исполнении бюджета города, района за отчетный период в соответствующие хокимияты, а также в вышестоящие финансовые органы в сроки, установленные Министерством финансов Республики Узбекистан.
Министерство финансов Республики Каракалпакстан, финансовые органы областей и города Ташкента представляют отчеты об исполнении соответствующих бюджетов за отчетный период соответственно в Совет Министров Республики Каракалпакстан и соответствующие хокимияты, а также в Министерство финансов Республики Узбекистан в установленные им сроки.
Совет Министров Республики Каракалпакстан, хокимы областей, города Ташкента, районов и городов после рассмотрения и одобрения отчетов об исполнении бюджетов представляют их соответственно в Жокаргы Кенес Республики Каракалпакстан и соответствующие представительные органы власти на местах в сроки, установленные законодательством.
Государственный налоговый комитет, Государственный таможенный комитет Республики Узбекистан представляют ежемесячно в Министерство финансов Республики Узбекистан отчет о поступлениях налогов, сборов, пошлин и других обязательных платежей в Государственный бюджет за отчетный период в сроки, установленные законодательством.
Органы государственной налоговой службы на местах ежемесячно представляют соответствующим финансовым органам отчет о поступлениях налогов, сборов, пошлин и других обязательных платежей в Государственный бюджет за отчетный период в сроки, установленные законодательством.
Органы — распорядители государственных целевых фондов представляют Министерству финансов Республики Узбекистан отчеты о поступлении и использовании средств государственных целевых фондов за отчетный период в установленные им сроки.
Министерство финансов Республики Узбекистан представляет в Кабинет Министров Республики Узбекистан отчет об исполнении Государственного бюджета до первого апреля года, следующего за отчетным.
Кабинет Министров Республики Узбекистан направляет в Счетную палату Республики Узбекистан отчет об исполнении Государственного бюджета до пятого апреля года, следующего за отчетным, для проведения ею внешнего аудита и оценки.
Счетная палата Республики Узбекистан не позднее десятого мая года, следующего за отчетным, представляет в Кабинет Министров Республики Узбекистан заключение к отчету об исполнении Государственного бюджета.
Кабинет Министров Республики Узбекистан представляет в Законодательную палату Олий Мажлиса Республики Узбекистан отчет об исполнении Государственного бюджета вместе с соответствующим заключением Счетной палаты Республики Узбекистан не позднее пятнадцатого мая года, следующего за отчетным.
(части девятая и десятая статьи 39 заменены частями девятой, десятой, одиннадцатой и двенадцатой в соответствии с Законом Республики Узбекистан от 27 апреля 2007 г. № ЗРУ-95 — Собрание законодательства Республики Узбекистан, 2007 г., № 17-18, ст. 173)
Отчет об исполнении Государственного бюджета рассматривается и утверждается Олий Мажлисом Республики Узбекистан.
Отчеты об исполнении бюджета Республики Каракалпакстан и местных бюджетов рассматриваются и утверждаются Жокаргы Кенесом Республики Каракалпакстан и соответствующими представительными органами власти на местах.
VII. ЗАКЛЮЧИТЕЛЬНЫЕ ПОЛОЖЕНИЯ
Статья 40. Государственные заимствования
При принятии Государственного бюджета на следующий финансовый год Олий Мажлис Республики Узбекистан утверждает предельные размеры государственного внутреннего и внешнего долга.
Государственные внутренние и внешние заимствования и другие действия, приводящие к увеличению государственного долга, осуществляются Кабинетом Министров Республики Узбекистан или уполномоченным им органом.
Государственные внутренние и внешние заимствования могут осуществляться для:
1) финансирования приоритетных направлений развития экономики, в том числе государственных инвестиционных программ;
2) выравнивания внутригодового разрыва между доходами и расходами Государственного бюджета, вызванного несоответствием по времени поступлений;
3) рефинансирования существующего долга;
4) финансирования бюджетного дефицита;
5) покрытия потребности в средствах, обусловленной стихийными бедствиями или другими чрезвычайными ситуациями.
При осуществлении государственных внутренних и внешних заимствований могут быть использованы следующие виды долговых обязательств:
1) краткосрочные (выпускаемые на период до одного года), среднесрочные (выпускаемые на период от одного года до пяти лет) и долгосрочные (выпускаемые на период свыше пяти лет) государственные ценные бумаги;
2) кредиты (краткосрочные, среднесрочные и долгосрочные);
3) гарантии Республики Узбекистан;
4) краткосрочные ссуды для покрытия временного разрыва между доходами и расходами бюджета;
5) другие виды, предусмотренные законодательством.
Министерство финансов Республики Узбекистан представляет Центральному банку Республики Узбекистан информацию обо всех произведенных государственных заимствованиях.
При осуществлении государственных заимствований Кабинет Министров Республики Узбекистан или уполномоченный им орган может заключать с банками, финансовыми организациями договоры на выполнение ими функций агентов по обслуживанию государственного долга и осуществлению контроля за своевременностью и правильностью расчетов по государственным заимствованиям.
Статья 41. Гарантии Республики Узбекистан
Гарантии Республики Узбекистан по обязательствам юридических лиц-резидентов предоставляются Кабинетом Министров Республики Узбекистан или уполномоченным им органом. По обязательствам физических лиц гарантии Республики Узбекистан не предоставляются. Порядок предоставления гарантий, а также взимания платы с получателя гарантий за их предоставление устанавливаются Кабинетом Министров Республики Узбекистан.
Статья 42. Гарантийный фонд
В целях создания условий для своевременного осуществления выплат по государственному долгу и аккумулирования средств для осуществления платежей, обусловленных обязательствами Республики Узбекистан по государственным внутренним и внешним заимствованиям, в составе республиканского бюджета формируется гарантийный фонд.
Порядок создания и использования гарантийного фонда устанавливается Кабинетом Министров Республики Узбекистан.
Статья 43. Ответственность за нарушение законодательства о бюджетной системе
Лица, виновные в нарушении законодательства о бюджетной системе, несут ответственность в установленном законом порядке.
Президент Республики Узбекистан И. КАРИМОВ
г. Ташкент,
14 декабря 2000 г.,
№ 158-II
(Ведомости Олий Мажлиса Республики Узбекистан, 2001 г., № 1-2, ст. 6; Собрание законодательства Республики Узбекистан, 2005 г., № 21, ст. 148, № 51, ст. 374, № 52, ст. 385; 2007 г., № 17-18, ст. 173, № 39, ст. 399, № 50-51, ст. 509; 2008 г., № 52, ст. 513)